Студент

НА ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ НЕ ПРИМАЈУ СЕ ОБАВЕЗЕ 0Д ЗАПОСЛЕНИХ СТУДЕНАТА

Редавција нашег листа примнла је од друга Мпр. Тодоровића, службеннка Мштистарства пол.опрнвреде н шумарства ФНРЈ, студента права. којп је ипаче члан Иародне омладнпе свога рејона, иисмо у коме ее, између осталог, каже: „Отншао сам пре неки дан у зекретаркјат Народне студентске омладине Правног факултета с намером дз дам обавезу да ћу попожити у јануарском року сва и етири ззостала испита и да погуним стручни лист. Међутим, тамо су ми рекли да, пошто нисам члан Народне студентсве омладине, не подпежем давању обавезе нити попуњавзњу стручног листа."

Пошто гомепути друг молн у писму редакцију за мишљеље по овој слвари, одговарамо му па овај начпн. јер сматрамода глучај друга Тодоровића пије осамљен, и да ,je таквих случајева било и па осталим факултетима. Јасно ie да је став стручног одбора Правпог факултета заправо члапа који је дао овакво обавоштеље иеправнлан. Ако је већ покренута акдија за прикуиљаље података о заосталим испитима и за масовио давање обзвеза ради ликвидације тога тешког бремена, које омега правилан и систематски рад на нашим факултетима. опла је свакако сваки даље прикупљени податак о заосталим испитима п свакаобавеза више један корак даље у савлађпвању проблема ааосталих испнта. Тачпо је да Народна студентска омладина не може имати тако ефикасну контролу над оиим иашим друговима који се већ данас налазе у привредн, и према томе ппсу у могућности да буду чланови наiiie оргакизације, али то међутим не значн да се Народна студентска омладииа одриче било какве коцтроле над тим друговпма, као што се те коптроле, изгледа, неправилно одрекао стручни одбор Правпог факултета. Напротив. чиљецииа је да се ми морамо борити за коитролу н пад запосленим отудентима. Искуство Економског факултета, којн има око 87% заосталих псппта п то захваљујући у великој мерн непосто.јањ било какве коп-троле над стручним радом и припремаљем пгппта запослених студената током протекле две школске годипе, јасно указује на потребу да се прпкупе подацн о заосталим испптима и запослених студепата. као и да им се траже реалпе обавезе за полагаље тих npe;t vr oja. Љ. Б.

Педесет девет апсолвената на Пољопривредношумарсном факултету има 385 заосталих испита

Од ослобођења до данас дипломирало је на Нољопривредпо-шумарском факудтету свега око 40 студената. Органпзацнја Народие студептске омладине Пол.оприврсдио-шумарског факултота да би имала преглед колико he апсолвеиата дипломпрати у току ове и идуће годнпе, да би се упознала са проблемима сваког појединца и да бп му могла пружитп помоћ преузела Је регистрацпју апсолвената. На позив преко дневпе штампе одалвао се велики број апсолвепата. Евпдепција показује да 59 пријавл.епих апсолвепага има 385 заосталих исинта, пли просечно 7 нспита иа појединца. Само н.их 17 је апсолвирало пре рата од 1935 до 1940 године, док су остали апсолвирали после ослобођења. Од овог броја 28 их је сталпо запослено. а 12 прима стииеидпје. Седморици недостају само дипломски радоеи. Већина их је дала обавезу да дипломира, и то: у 1947 годиии четворо, у 1948 годиин 48. Од тога је већи број запосленпх и има ју. 7 —B заосталих испнта. Ооам апсолвецата иије уошпте дало обавезе правдајући то великом заузетошћу у послу. Ови бројеви нам показују да се знатаи број апсолвеиата ОДВОНIХ oi факултетског жнвота. Само иеколико њпх запослено је иа одговортгнм положајима у Савезтгом министраотву иољопривреде, док остали врше посао који би могли радитн и л.удп без факултетске спреме. Видело се да постоЈе и таквп апсолвенти који се намерно не журе да положе испите и оду у пронзводњу. Марииковић Верослава, апсолвент од 1938 годнне са свега још 4 неположеиа испита, пезапослетта правда своје сдуговлачење недостатком књига и слабим материјалним

средствима. Слично је и са Поповпћ Миланом, апсолвентом од 1940 године. Држање ових студенаУа ие може се ничнм оппавдати и заслужује сваку осуду. Студенти нашег Уииверзитета су данас материјалпо збринути имају наћчотребтшје услове за рад. Сваки студент може да одгово-

ри својнм дужиостима, ако намерно тте одуговлачи и не избегава да их исиуин. Овим несавесним стулентима треба да послуже као пример Ђурђевић Јоваи и Сањевић Слободан који су за годину даиа положнли uo 14 испита. В. С.

Двадесет два апсолвента Ветеринарског факултета дипломираће до јуна 1947 године

Лпсолвепти Ветерииарског факултета дали су обавезу да he до јупа 1948 годнне днпломирати и укључити се у нашу привреду. Обавезали су се да ће за пет месецп положнтн 117 испита, тпто зтгачп да he сваки за то време положитн просечио 5 —6 пспнта. Ова обавеза Је реална н проистиче из досадашњег рала који Је показао завилтте успехе. Резултати .пбстигнути од ослобођсња до дапас иаЈбоље говоре о н.нховом залагању у свом стручном раду. Тако Је 12 апсолвената за то време дало 138 исштта са просечном оценом 8. Сваки Је ол н.пх дао просечио 11 испита годишње. а за две годтше испите из све три годнне. Међу апсолвентпма. по броју положеиих пспита, истичу се друговп Стевановић, Аиђелковић и Никгаић. који су од ослобођења до даиас далн по 13 испита, а за годину дана положилп испите прве и друге испитне групе. Другови ГГалић и Марковнћ дали су 12 испита са просечном оценом 8,4. Овакав успех тташих апсолвената резултат је њнхове личне свести и

правилног схватања улоге нових стручњака.. коЈп су потребии нашој прпвреди у оквнру Петогодишњег плаиа. Својим радом опи су доказали да ће као стручњаци бити на внснни свога задатка и да he успешно решавати све задатке постављене у вези са упапређењсм и побољшањем сточарства у нашој приврели Такви прави иародни стручњаци бпће драгоцен допритгос у повећап.у тгатттих кадрова коЈи ће руководити у пашоЈ прпвреди. Међутим, постоје и такви доугови који ce не журе да дипломирају, којима није стало да се што брже оспособе како би заузепи места која им припадају као стручњацима. Такав i« друг Луконц који од јуна до данас није дао ни Гедан испит, док другови са којима је заједно радио, већ пола године раде као стручњаци у нашој привреди. Овакав став, а и став неких његових другова који са испитима стоје као и Луконц причињава само штету за;«дници у којој они живе примајући од ње свв, а не дајући јој ништа.

САРАДЊА ПРОФЕСОРА И СТУДЕНАТА Курсеве на Фармацеутском факултету држе професори

Да би се што бољс припремили за претстојеће испите. како за заостале тако и за оне на које стичу право по лагања у јануару,студенти Фармацеут ског факултета обратили су се професорима да им одрже курс из физичке хсмије и ванредна предавања из неких партија појединих предмета. Овај студентски предлог професори су прнхватили. Инж. Иван Бајало нић одржава двапут недељно курс нз физичке за студенте треће годиие који овај предмет још нису положили. На курсу се обрађују најважиије партије. За студенте треће године д-р ДомЈански одржава ванредна предавања из органске хемије. Овај заостали нспит студенти полажу у јануарском испитном року: На првој години одржавају се ванредми часови из органске хемије на којима д-р Живадиновић пропитује студенте из пређеиог градива. Ту се прстрсса, понавља и употпуњава њихово знање, а истовремено контролише њихово учење. Нарочнто признање заслужује за-

лагање професора д-р Сииише Ђајс. Он одржава вежбе са студентима че тврте године. На вежбама из галенске фармације прилази сваком студен ту понаособ, те тако прати рад сваког појединца и допуњује знање из практичне области предмета, Студентима

чстврте гпдине којн ћс у јануару апсолвирати, обећао је ванредне часове после првог фебруара. Такође им ставља на расположење студентску апотеку у Дечјој клиници после јануарског рока

Париповић Хасап

РАД ПОТПОРНОГ УДРУЖЕЊА У ЗИМСКОМ СЕМЕСТРУ

Рад Потпорног удружеља у данашњим условима у многоме je олакшан чињеницом да је преко 7.000 студеиата обезбеl)ено стипеијама. Из ropibo табсле се види да је број студената који се обраћају за номоћ Потпорном удружењу константан, тј. креће ci кзмеђу 5 6 стотнна. Истовремен. hluoc којп Потаорио удружење даје озим студеигима пот.< liaua се из месеца у месец тако да је свота пзда' 1 & у децембру скоро два пута всћа од свотс издахе у септембру.

На Филозофском факултету професори и асистенти дају пуну помоћ курсевима

Ha шестој и седмој славистичкој групи има око 20 другова и другарица који у јануарском року полажу испит из старословенског језика. Д-р Радомир Алексић, професор старословенског језика отпочео је још пре месец дана да води, поред предавања и семинарских вежби, посебан курс св • има. Партије са предавања које другови нису довољно обрадили професор поново објашњава. а пређеио градиво испитује да би сс кроз те вежбе студенти всћ унапред припремилн за испит. Студенти седмс групе, који у јануару полажу македонски језик ради успешпијег и бржег прелажења градива договорили су се са профе-

сором македонског језика д-р Михаи лом Стевановићем да порсд предавања отпочну и са курсем који би водно исти професор. У недостаку уџбеника за македонски језик студентима ће овај рад на курсевима и семинарским вежбама много користити. Овакву помоћ студентима указују и професори на историској групи. Асистенти и професор Тадић залажу се да заједно са студентима пронађу што успешније форме рада, како би се ликвидирали заостали испити у јануарском року. И они пишу радове, држе курсеве, врше консултације и тако припрсмају студенте за испите. Н. М.

Сви студенти који су посећивали курс статике положили су испит са просечном оценом 8

Инжењер Израилов је професор статике и отпорности материјала на Техничком факултету. Кроз ueo њсгов рад избија жеља да што више по могне студентима, да им надокнади знање којс они нису донели из средње школе, да им предавања учини што разумљивијим и да од студената створи што квалификованије струч њаке. У току прошле школске године упоредо са прсдавањима статике, он је студентима архитектуре одржао курс тригопометрије, а доцније вежбао са њима задатке из статике. Резултат испита био је одличан у по рсђењу са ранијим годинама. Свој рад наставио је преко лета у трећој студентској два пут ударној брнгади у Жезезнику. У току једног месеиа сваког дана је одржавао курс из статике и отпорности матсријала. Курс

су посећивали сви студенти са заосталим испитима, припремали их доб ро и у септембру је 95% студепата бригадира положило ове испите. Сви студепти положили су испите из ста тике. За овај рад професор Израилов похваљеи је на свечаној конференцији студепата архитектуре. Ове године, упоредо са предавањи ма профссора Милосављевића, он са студентима ради вежбе нз отпорности материјала и поново одржава курс из статике за оне студенте који овај испит још нису ликвидирали. Ових дана отпочеће курс из логаритмарр. Предавања и курсеви профссора Израилова веома користе студентима. Ои je омиљеп међу студентима због свог правилног става према сарадњи професора и студената.

Вести факултета

Пре месец и нешто више дана иа вежбама из Патолошке аиатомије долазио је само мали број студената треће годиие медицние па је чак било и таквих студената који вежбе нису ии иријављивали. Број радиих група износно је тада 60 65, а радиа дисцнплииа и иитересовање па вежбама иису били на довољиој висини. Рад у овим групама одвија се сада сасвнм друкчије. Схвативши зиачај посећивања ових вежои нз патологије, као једног од главиих предмета меднцине сви студеитн долазе ре довно на вежбе са демонстраторима. Број радних група изиоси сада 72, а у свакој од њих ради по 12 студеиата.

Ових даиа иа Техиичком фа култету спровсдена је акција сакупљања књига за библиоте ку рударскнх радника Сењског басеиа. Иа читавом факултету сакупљеио је до сада 896 књига и брошура. Овај би број био свакако већи да су секретаријзти Народне студеитске омла диие по поједниим отсецима и групама озбнљпије пришли овој акиији. Од укуппог броја сакупљеиих књпга на машииски отсек отпада највећи број 286 књига, па архитектоиски 239, граћевииски 221 електротехнички 129 и техиолошки 46. Као пример иезалагања можемо истаћи рударски отсек који у овој акцији иије успео да сакупи ии једну књигу. (Ј. Ј.)

Студентској мензи у Земуну лодељен је нов крсдит у износу 800.000 динара ради побољшања исхране студената Пољопривредно-шумарског факултета. Управа мепзе' је набавила 23.000 кгр. купуса, 16.000 кгр. кромпира и 4.500 кгр. папрмка, што ћс поред редовног следовања обезбедити исхрану преко зиме. Као новипа уведепо је и издавањс доручка чај и марме лада, које се врши у самоме Дому. Коначним решењем питања доручка биће омогућен студентима да за 50 динара месечно имају доручак. Б. Н.

Познати бугарскн научиик, цитогенетичар Доначо Костсв, одржао је 9 децембра предава ње: „О промеиљивости у живом свету и њеном значају за еволуцију.” Овом предавању присуствовало је преко 900 сту дената. После анализе праваца у генетици и анализе радова великих генетичара Јоханзена, Дсфриеа, Мендела, Цицина и Лисента, предавач је говорио о својим радовима који су га уврстилп у ред најзначајнијих на учника на пољу данашње генетике. Н. Павловић,

студ. агроном

На својој конференцији одр жаној 18 о.м. студенти прве го дине електротехиике дали су обавезу да ће у јунском року сви дати испит из хсмије. Осим тога конференција је донела закључак да сви редовни студенти морају редовно посећивати сва предавања и да сви физички здрави друговн треба да се упишу у „Црвену звезду”. Група апсолвената Ветеринарског факултета вратила се ових дана са посете Ветсринарском факултету у Софији. Апсолвенти нашег Ветеринарског факултета предузели су с> ву посету са циљем што ближег и потпупијег упознавања са ветеринарском службом у Бугарској. Срдачно дочекани, маши апсолвенти посетили су неколико института и лабораторнја. На тај начин су се упознали са внсоко развијеном ветеринарском службом у Бугарској. Полазећи из Бугарске наши студенти понели су са ссбом поклоп студената Ветеринарског факултета у Софи |и, који се састоји од неколико десетина стручних Kibnra. Оне за стручну библиотску Ве теринарског факултста у Београду претстављају драгоцен прилог. Ђ. С.

Број 43-44

НАРОДНИ СТУДЕНТ

5

Месец Број студената који су Износ добили помоћ елтемСа? 1 1 597 Џ 212.050 СктоЗар 504 244.450 Новембар 555 254.475 Децемблр 500 411 030