Студент

САРАДЊА ПРОФЕСОРА И СТУДЕНАТА ПРОФЕСОРИ Пољопривредво-шумарског Факултета у испуњавању петолетке

Д-р Стеван Николић, редовни професор Пољопривредно-шуиарског факултета држи катедру „Исхрана биља” и „Агрикултурна хемнја”. На прузи је провео месец дана и одржао курсеве из оба поменута предмета. То је знатно утицало на успех студената у сепгембарском испитном року; 90% студената положило је с успехом испиге из ових предмета. Завод којим руководи д-р Стеван Николић дао је обавезу и нзрадио план за петолетку: да ће n* ,T, " v питивању плодности земљишта и оио лошко-хемиских мегода, -j. ђубрива; на испитивању погодних лабораториских метода за научно-истра живачки рад у пољопривреди и на снремању стручних агротехничара од демонстратора и осталих студената. Исто тако он ће погчетм г пажњу практичном раду, тј. оспособ љавању лабораторИја .. ни рад студената; припремиће друго и«дање уџбеника „Исхрана биља и „Агрикултурна хемија.” Д-р Николић је такође посветио велику пажњу демонстраторима и њи ховом стручном уздизању. Он је тако ђе био прзи наставник на другој roдини који је издао комплетне уџбенике из својих предиета. Живојин Пешић, доцент Универзитета, наставник пољопризредне и шумске микробиологије, био је такође са студентима на Прузи. Он je тамо одржавао курсеве и обилазио кружоке. Плод његовог рада показао се у септемЗарском року, када je 92% студената пријавило испите из микробиологије и положило са просечном оценом 8,5. Заслуга професора Пешића је и обнова завода за микробиологију. Тај завод био је потпу но уништен и професор Пешић je у његову обнову уложио много труда. Д-р Ђорђе Злоковић је професор педологије на Пољопривредно-шумар ском факултету. Ради у педолошком заводу и на испитивању и спровођењу калцификације земљишта Народне Републике Србије. Он је секцији за педологију предложио да се изради педолошка карта Народне Републнке Србије. Већ на самом почетку извоћења плана за 1947, годину по казала се потреба да се овогодишња педолошка испитизања координирају са припремним радовима на изради пројекта канала Дунав Тиса Дунав. Заједничким и несебичним ра дом целог колектива радних екипа за проучавање зел'т>ишта задатак је иснуњен, а овогодишњи план је пре-

машен за 50,2%. Завод за педологију Пољопризредно-шумарског факултета чествовао је у прзој години картирања са две екипе са екипом д-р. Борђа Злоковића, професора, и екипом инж. Николе Павичеаића, асистента завода. Они су завршили теренски рад, премашивши газа3l,9% У својству стручних и техничких помоћника у саставу поЈ - едипих екиna радило је 11 другова апсолвената и студената агрономије треће и четфте године будућих педолога; Штиб лер Штефанија, апсолвент. Живојин Лаловић, ari£., Данијел Вршка, апс..

Борис Бранчић, апс. Растислав Коруновић, ст. /V год., Димитрије Повски, студ. /V год Миодраг Живковић, ст. треће године, Будимир Поповић, ст. грећс год., Kpcra Росић, ст. треће год., Миливоје Ћирић, ст. треће год., и Драгољуб Бабовић, ст. треће год. Показујући велико интересовање, залагање и љубав према струци којој со посзећују, другови студенти су много допринели томе да се прва ета па у извођењу Петогодишњег плана педолошког картирања Народне Републике Србије на време и успешно заврши. М. Ј, студ. агрономије

ПРОФЕСОР Д-р МАРКО РАДОЈКОВИЋ ПОЗИВА СТУДЕНТЕ НА САРАДЊУ

На Ветеринарс«ом факултету има 56 плаћених демонстратора. У .томе се огледа велика 11ажња која се rfoклања изградњи наших будућих науч ника и професора. Али развоју и науч ном подизању наших демонстратора не поклања се довољно пажње. Један од главних разлога је недостатак сарадње професора и демонстратора.

Наши институти су приступачии за демонстраторе, као и остале студен' те само за време вежби. У врсме кад нема вежби институти су закључани за студенте. У њима се не спремају демонстратори, да би стечено знање пренсли на друге студенте. Међутим, има доста студената ко|и желе да се баве научним радом и зато су са одушевљењем поздравили поруку д-р Марка Радојковића, наставннка микробиологије на Ветеринарском факултету, који је на нашој недељној конференцији рекао: „Дођите, наш институт ће увек битн отворен за оне који хоће да раде, који хоће да се посвете науци.” Ових дана институт ће почети са ра дом. Двадесет студената са професором, почеће по предвиђеном плану, рад на испитнвању дејства инфрацрвених зракова на бактерије, као и на справљању БЦЖ серума. Тиме институт добија високи научно-истражи вачки карактер. Из целе Србије доносиће се инфективни материјал на дијаГћостицирање'. ■ Пример д-р Марка Радојковића свакако неће битн усам.љен, -jup Ветеринарски факултет треба да постане центар ветеринарских истражгивања у нашој земљи. Ђорђе Сегић, ст. ветерине

Професор Марко Радојковић у институту на раду

САРАДЊА НАШЕГ ВЕТЕРИНАРСКОГ ФАКУЛТЕТА СА ВЕТЕРИНАРСКИМ ФАКУЛТЕТОМ У СОФИЈИ

Група студената пете године и апсолвената ветернне са продекамом Ветеринарског факултета д-р .Новаком Вареником и асистентом Исидором Са вићем вратила се почегком децембра са свога пута из Бугарске. Ова група посетила је у Бугарској све ветеринарске уСтанове у Софији. Плевии, Га брову, Казанлуку, Пловдиву и обишла највеће пољопрпвредно добро и ергсле завода „Георгн Димитров”, као и војне epre ле у Божуришту. Овом приликом паши студентн упознали су се са високо-организованом ветеринарском службом у Бугарској: амбулантама, клиникама, хладњачама, организацијом производње животних намирница као и свих техничких производа животињског порекла. Организацију боравка наших студената у Бугарској примио је на себе ОСНС (Општи студентски народнн савез) заједно са наставпим особљем Вете рннарског факултета у Софији. У њиховој пратњи за све време налазио се прскјесор Ве теринарског факултета д-р Иван Калопов и шест другова из руководства ОСНС-а Ветеринарског факултета. Ова посета није имала само карактер упознавања ветеринарске службе у Бугарској, већ је значила остварење сталне сарадње и сталног додира два братска народа. На заједничком састанку са руководством ОСНС-а у Софи ји доиесен је низ закљунака о узајамиој сарадњи. Састанку је присуствовало око 700 студената, про.фесора и асистемата. Реферат је поднео друг Козић. На крају је прочитан про токол о потписивању споразума између претставника Народне студентске омладине у Бео граду и претставника ОСНС-а Ветеринарског факулхета у Софији. Текст овог сноразума садржи закљућке по питању паучног културпо-просветпог и организационог рада. Овим закључцима обухваћено је следеће; размена уџбеника изда-

тнх, досада у Београду, Софији и Загребу, узајамне посете студената старијих година оба факултета. размена студената бригадира у ветеринарским бригадама, а у сагласности са одговарајућпм мииистарствима израдиће се план рада бугарскнх студената у Ју гославији по државним добрима као и наших у Бугарској. Закључци даље обухватају раз мењивање података о научном раду, заједничко издавање часописа ..Ветеринар”, размен.ивање издања која третирају пи тања ветеринарске медицине, размену „Народиог студента” и „Студентске трибине” и сарадњу у њима као и размену података у вези радних и политичких акција које се спроводе. Студентн су ове закључке прихватили са одушевљењем, У дискусији је употпуњено излагање друга Козића учсшћем ссталих студената који су боравили у Бугарској. Између осталог било је речи о Ветеринарском факултету у Софијн који је успео да да добре кадрове и постави ветерииарску медицину на завидну висину. Говоре.но је о славном бугарском раднику на пољу ветерине д-р Г. Павлову који је умро пре две годипе. Његовом за слугом данас је у Бугарској омогућена социјализација ветеринарске службе и њене службе народу. Нарочито треба подвући утиске братске љубави бугарског човека према југословенским народима која се на сваком кораку могла осетитн. Парола братства и јединства добија свој пуни садржај. На растанку, пред полазак наше делегације из Бугарске, један бу гарски студеит је поручио: „Када се вратите у Југославиjy поздравите тамо све наше другове и реците им све што сте овде видсли и осетили, рс цитс им колико ми осећамо за вас.”

ЈЂубомир Козић,

студ. ветер.

ШТА ЗНАЧИ ПРИНЦИП СОЦИЈАЛИЗМА „ОД СВАКОГА ПРЕМА ЊЕГОВИМ СПОСОБНОСТИМА - СВАКОМЕ ПРЕМА ЊЕГОВОМ РАДУ"

Још од времена успостављања робовласнинког систгма, човечанство се поделило на два, међусобно непријатељсиа, табора: експлоаЈаторе и експлоатисане. Лишено оруђа и срсдстава за производњу, рздно становништво као већина. било је принуђено да ради не за себе, него за експлоататоре, који су приграоивши у своје руке сва бсгатства, живели на рачун сиротиње, не радеђи ништа. У доба робовласничког поретна, то |е бипа класа робовласника, која ie живепа од рада робова, за време феудапизма спахијс, феудалци, који су угњетавали кметове, у иапиталиЈму то је класа буржоазије, која живи од зноја и нрви радника и сељака. у таквом непрзведном друштвеном уређењу људи, који цео свр) живот прозоде тешко радећи и који су ствараоци свих богатстава, бедно и просјачки живзтаре, често нема|/ђи ни залогаја хпеба да би прехранипи себе и своју породицу. За њих у друштву нема псштовања, нико их не уважапа, они немају ни попитичких права. Њихов рад је презреи. А они који сами ништа не раде. него живе од експлоатације туђег рарз ужизају све благодети живота. Њихови станови су раскошни дворци, њихови обеди богати пирови. Све им се састоји само у уживању и забч^ама. у књизи Фердинанда Ландбер а „60 породнца Амсрике", прича се *на пример о томе, да су амерички милионери завијали цигарете у банкноте од сто дспапа, ставлп п и јим псима огрпице, ко;е су коштале и 15 хиљада долара. Мипионер Дегерти је 19?n гсдине страђио cavo за један бап 250 хиљада долара. Њега је превазишпа мипионерка Евелин Мак Лин: 1936 године она ie организовапа један бап на коме се појзвипа сва у драгоценостима, док су је чувапи петнаест агената и вод попицајаца. У дворцу друге милионерке, мисис Дипмен. све кваке на вратима, сла г инв и су бипи од зпата. И ето, пише писац, V то исто време су цесеци хи љапа а«“"ччних T'u-.r-r отпатке из канти за п"” je, пр I незапоспвнчх. тј. ohh v г;ису имали срсдотава зз жи

њао се, на пример 1937 године, до 11 милиона људи. Iаква слика концентрације богатства на једном полу и пораста беде на другом, била је и остађе карактеристична за капитапистичке земље,, јер је у њима основа друштвеног поретка остала, исто као и у епохи робовласништва или фвудапизма, приватна својина на сретства за производњу. Материјзлна неједнакост, која влада у друштву, које се заснива на експг.оатацији, доноси собом и политичку неједнакост. Сва власт припада богатима, они се само користе свим политичким правима и закони штите само њихове интересе на уштрб интереса оних који раде. Кроз многе векове се протеже, радном народу најдража помисао на такво друштвено уређење, где не би било експпоататора ни експпоатисаних, где не би бипо ни богатих ни сиротиње, где би људи били равноправни и где се друштвени попожај сваког од њих не би одређивао према богатству стеченом туђим радом, него његовим пичним способностима, где би основни принцип живота био: ~Од сваког према његовим способностима свзкоме према његовом раду". Тако друштзено уређење је социјзпизам, који је први пут остварен на једној шестини земљине кугле од стране радника Совјетског Савеза. 1917 године ie била у Русији, под пуководством Партије бољшевика, '•вргнута впаст капитаписта и спахијз. Радници су узепи власт у своје руке, одузели од експлоататора и претворили v општенародну имовину сва бпгатства земље; земљу и њена радна бпага. шуме и индустријска прсл''зеђа, сретстча транспорта и везе, банке итд. На бззи друштвене својине на средства за производч»у, потпуно су пиквидиране експпо—-аторске кпасе; капитаписти, спахик''паци, а индустрија и пољопризрзда су достигпе високи ниво раз-

витка, У Совјетском Савезу је створено социјалистичко друштво и заиста се остварује социјалистички принцип: ».Од свакога према њвговим способностима Свакоме према његовом раду“. У Совјетском Савезу се практично остварује једнако празо свих грађана да буду награђени за ceof рад у строгој сагпасности са количином и квапитетом тог утрошеног рада јер ко више и боље ради, тај више и добије. Социјалистичка држааа је установипа у интересу цепог друштва иорме рада, према којима се врши плађање за тај рад. Социјалистичком принципу награде за рад према његовом квалитету и квантитету, у највеђем степену одговара акордни систем плађања. У том обпику плате за рад, налази свој пуни израз, како лична, материјална заинтересованост радника, тако и општедржавни интереси, јзр се зарада одређује према ономе што је урађено. Оно што је најважније при плађању рада од комада, јесте норма кзалитета и квантитета производа . При томе се норме у совјетским предузеђима одпеђују тако, да би их могпе основне масе савесних радника да достигну. Полазеђи од норме рада. установљава се учинак у сваком раду. При премашењу норме рада, примењујз се прогресивно-акордна и премиЈска плата за рад. Социјалистички принцип плате, ствара заинтересованост радника за vcnex у ппоизводњи, и он се јавља као стимуп за повишење продуктивности пада и за побољшање квалитета производа. То опет са своје стране омогуђује социјалистичкој држави да стално подиже ниво ппата и самим тим непрекидно да подиже и материјапно стање благостгња радника. На примеп, средња плата радника у впемену од 19? 4 ло 1938 године се подигпа за два пута.

Једнако право грађана социјалистичког друштва да се користе материјалним богатствима према квалитету и квантитету свога рада, не значи, наравно, да сви људи живе једнако иду у јсднаком оделу или да сви једу из једне чиније, Социјапизам не само што искључује уједначење потреба и нивепацију укуса, него напротив, он открива безграничне могућности свестраног и потпуног задовољоња потреба радног човека, дозвољава свакоме раднику да свестрано развија и примењује своје способности, Али принцип соци!ализмз истоврсмено значи и једнаку обавезу свих грађана да раде према својим способностима. У члану 12, Устава Совјетског Савеза, стоји записано: „Рад у Совјетском Савезу је обавеза и ствар части сваког способног грађанина према принципу: „Ко не ради не треба да јсде“. Једнака обааеза на рад, искључује у социјзлистичком друштву могућност постсјања таквих људи, који би живели од туђег рада. Квапитетом и количином рада, у социјализму се не одрећује само материјап, него и друштвени положај сваког човек?. Ко боље и гг че ради, постиже и веће поштовање, више га уважавај ’. И. облнуто, ко не жепи да ради часно, него ради лоше, тога и не цене, јер је недог,то : ан и ллцј соци'3пистичког друштва. У Совјетском Савезу добри радници или колхозници, vnonepo са височим друштвеним радницима, научницима, уметницима су најпоштованији људи. Поред тога што се њихов рад високо плаћа, њих орденима и меда љама, а најбољи о п њчх добиваЈу на? часнији назив у Согјетском Савез”: херој соци ; апистичког рада, и нароих бира за деп''тате држагних орг' на впасти. На пример од деп тпта Врховног П«п!ета GCCP-a има: 511 радника и свг-**"*. Све су то најбољи радници, који часно испу-

њавају обавезе чпанова соци}алистичког друштва часно раде за опште добро. Та обавеза се поставља rpaђанима социјалистичког друштва, као природни и неминовни закон цепог њиховог живота. јер они знају да не раде за капиталисте, него за себе. То сазнање се јавља као скакан покретач социјапистичке изградње. И није то спучајно да је Совјетски Савез. ноји је наследио од доревопуционарне Русије разрушену и заосталу привреду, еећ у 1933 години постао најмоћнија индустриска зсмља Европе. По производњи електричне енсргије Совјзтски Савез је 1940 године заузео треће место у свету, а друго место у Европи, иако је 1913 годике у тој грани индустрије Русија била на 15 месту. По производњи гвоздене руде Совјетски Савез је на пРвом месту у Европи. СССР је такођер на првом месту и по обиму индустријске производње. Већ на крају друге Пјатиљетке индустркјз Созјетског Савеза је пораспа у поређењу са 1913 годином внше од 9 пута. У том периоду (од 1913 до 1938 г.) индустрија САД се повећапа за свега 20%, Енгпеске за 13,3%, а Фрзнцуска у 1938 говини ни»е догтигпо ми предратни ниво производње (98,2%). По темпу пораста продуктивности радз, Совјетски Савез је дапеко прерззишао све капиталиетичке земље. У периоду од 1928 до 1937 г., прорада v Согчетском г'тзезу је расла 4—5 пута бпже него у ма ксјој капитапиет.гкој земљи. Социјзпизам је прва, нижа фаза комунизма, Апи социјапистички принцип „Од свакога према његовим способностима Свакоме према његовом раду“. ствара све могућности за припрему свих успова за препаз на пуни комунизам, у коме се јаеља као принцип: „Од свакога ппема његовим спосо*чостима Овакоме ппема његовим потребама", тј. јепнака обавсза свих да паде пре*'з способиозтима и једнако -ч гпм - тоудбоиика да за то до- ~војим потребама. с руског: Под/навац, *нт Пкономског факултр<а

Душан Под/навац,

6

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Брвј 43-44