Студент
ОДЛИКЕ НОВОГ ЧИТАОЦА
ЛEB KACИЉ
.Озих дана сам нмао прилику да нретседавам једном литерарном састанку. То је био сусрет младих с младнма. Млади писци. студенти Литерарног института. читали су cnoje стихове комсомолаца једног московског рејопа. Добре две трећине препупе сале сачнњавали су млади радннци који су дошли из реЈОНских нндустрнскпх дредузећа. Аудиторпја јс бнла захвална пажљпва. жељна, осетљива, готова да одмах реагује за сваки ред који узбуђује душу. Кад седнш на таквом састанку за столом ирегседништва, увек нмаш могућиост да посматраш мало са страпе све шго се догаћа ua позорпнци. И ја сам са наирсгнутом пажн>ом загледао у лице младића, девојака и дечака, који су седели пред нама, старајућп се све време да за себе региструјем, како бих рекао. температуру сале. Ја сам чак пацртао неку кривуљу, која је изражавала моменте нарочптог одушевљаван>а или охладњмвања публине. Истунали су песннцн разног пивоа лнтерарпог мајсторства. неједиаког талента и чинпло се да су стихозп доста разнолнки. Као н увек, омладина се радозала могућности да се насмеје u одличио је нрнмала веселе сЛварн. Умирнвшп се, наслошених глава на раме другарицз, слуша.те су девојке лпрске стихове. Слабије су примана дела чнсто пејсажна н испуњена посматрањнма u односом према природи, људима и догаћајима. Кад су на говорницн почели да пагомилавају, можда. п орпгина-лно али већ превише сложене ликове. у сали .је почело сложно шкрнпаљв столица н појачао се иитерес за лустере н украсе на тавапу . . . Све то у свему, потврђивало је опажања која су се већ давно накупила код свакога, ко се на овај или онај пачин налази у сталној вези са нашим данашњим младим чнтаоцем. Пре почетка сартанка његовн прирећнвачн су нас упозорнли да he публика углавлом бити радничка, у поезији мало искусна, н да им треба читатн лакше стварн. веселнје, више лирске, да ce ~не одгурне омладина u пе научп да буде пристрасна нрема поезији". Али један од младнх пепшка је задоцнио за почетак и ннје чуо ова упозорења. Иступио је на крају састанка. кад су слушаоци били већ унеколико заморени. Прочитао је врло озбиљне п.ублицистичке стпхове, пупе нскреног гнева, распаљсног сарказма и негодовања грађаннна. Стихови су били уперени против оних, које ми сада уопштавамо под потпуно тачним нмедом потпаљивачн рата. 0cehaj је бпо такав, као да је цела сала одједанпут престала да дише. Тек што је песник завршпо, сала се проломила од бурних овацнја. На мојој хартији, где сам бележио реаговање публнке, није било места да се нацрта кривуља. која је пагло скочила rope. Сала је тражила нове стихове младог песника. који је умео да у њима каже оно. што је у себи чуо сваки од присутпих, али то није умео сажето и нрегледно да формулише.
И ево. на трнбнпу су почели дч иалазе младн радпнди. радиице, студеити н учеиици занатских школа. Младим иесишшма се дала прилика да чују миого ирекора о томе. да се њихов noeaiija унеколико задржала иа уско рапшм темама, да иати uo иекн иут од самозадовољства н да у иекнм случајевчма носи иечат иозе, која се неком с ддела, н која сад изгледа већ као огворено иозерство. Прво се на позорницу покео један озбиљан, врло мали али леко грађен и чврст дечак. збуњепо је климнуо светлпм чуперком. развукао под појасом све паборе свог радног одела и рекао: Ннсам имао намеру да говорим. Али имам једно питан.е за претседавајућег. Дали сте читали ..Младу гарду“ од Фадејева? У сали су се иасмејали. Однста, ко још није чнтао „Младу гарду"? Ако сте чнтали продужио је дечак рецнте, шта вн мислите. да ли би Вања Земнухов, да није noruнуо. постао чувени песпнк? И тада се у салп иодигао шум. . . Свакако, постао бн! Да, унраво од таквих и треба да постају нравн совјетски нисци, којн, како је говорно Мајаковскп и у жпвоту морају да буду мајстори свога посла. Лнк краснодонца Вање Земнухова, који је писао можда још невешто. али са свнм жаром младог, револуционарног срца стнхове о ономе шго му је било најдраже и који је подвигом свим жаром младог револуциоиарног доказао истинитост својих стихова. очигледно се у машти занатлије сливао са идеалним ликом совјетског песника. И чувши потврдан одговор. дечак је задовољан напустио говорницу, убеђено климнувши главом: Да гласно u уверепо рече он ја исто мислим да би од њега постао славап песник. Овај кратки разговор као да је још једанпут осветлио оне захтеве, које сат поставља писцу наш млади читалац. Љему је тесно у уској лирској теми, ако је она у целини „затворена у себи“. Стихови треба да заодену личне мисли и осећања која су дапас завладала младим rpaђанином совјетске земље у тачне. стварне речн. Они треба да помогну да се преведу политички одјеци садашњице на језик личних осећања. Посматрајућп данашљег младог читаода, читајући његова писма. пратећн његов однос према књижевности, ја свуда налазим пре свега ове праведне захтеве. Није се случајно сад са новом сиагом пробудио одушевљеп интерес омладппе за Мајаковског, за његову лирику, у којој је увек велика лична тема укључена у мрежу високог револуционарно-публицистпчког напона. Ове црте иовог чнтаоца. који се васпитава на иајбољим делима совјетске књижевности написане за три деценнје совјетске епохе. постају све чвршће и све одлучпије. На истом састаику, о коме је била реч у почетку и где су се још једанпут испољиле многе од ових црта читаоца, млади радници су се слободно познвали у својим говорима на дела која су већ давно поста-
ла позпата читавој нашој омладини, Говорили су и о „Младој гардн п о „Причи о нравом човеку“ о „Сапут* иицдма” и о кшигама Аркаднја 1 ajдера, говорили са љубављу као о нечему врло блнском и драгом. о печему свом по крви. Алн кад се повела реч о данашљој поезнји. већином се чуло са трибине: Код нас у колектпву (или код нас у радиоиппи) деиа као да се глабо пнтересују за стнхове. Пеки. који су иступали, објаснпли су ово тиме. што наши иесници још нису написали стнхове о обнавл>ап>у градова, о повоградњама, о послвpaTiioj пјатиљетки птд. Уједио је почео разговор и о прози: све горе по'"vjvre Kibirre прознпх ппсаца тако* !е пису написане па листићима данашљег каленлара. То су кшиге о љуима из великог Отапбинског рата Оие као и раннје узбућују чптаоца и остату н.егове иајомиљеппје Kinnre. а омладнна их жељно чнта. Значи, ствар овде није v томе. како је хронолошки датирана тема. него у ком ie размеру опа решена. Мепи се чинн, да је за време рата совјет* ска поезпја била најиапреднијп сектор на општем књижевном фропту. Сетимо се, како су се преписивалп у свеске. уметали у фронтовска писма и учили на памет стихови Симопова, Суркопа. Исаковског и како су се тонло примале поеме Твардовског. Антоколског и Алигера. Ови стихови исто су тако овладали умовима и срцима читалаца као и чланци Алексеја Толстоја. Иље Еренбурга и публицистичка писма Борнса Горбатова. Уметничка проза, спорија. ннје мотла тада да стиже за невероватио брзом публицистиком и оперативиом фроитовском лириком. Алп зато је цроза могла да сакупи и уопшти свс што се искристалиса,то у души народа, џ чему се одразила и величина нашег времена, моћ наше совјетске отаџбине, и лик човека социјалнстичке културе. Природно је, што књнге обележбне овим цртама продужује и сада да буду господари мисли и осећања... Читалац тражи нова дела о послератном жив лу народа, ообнови, о исполинском стваралачком замаху, којим се остварује нова пегољетка. Читалац којн пажљиво посматра међународие хоризонте, када види како се на нас окомљују идеолозн империјалнзма, хоће и сам да загледа v све крајеве света. Публицистика сада понова привлачи нарочиту пажњу читаоца, јер је покретнија и оперативнија. А зашто у новинама скоро rште не штампају политичке r ве? пнтали су нас komcomo i том састанку. Сетите се како јо Мајаковски нападао стране противпике, буржује и социјал-лакеје? За-
што у „Комсомолској правдн” нема таквих стихова? Сатирпчки памфлети у стиху Маршака и Михалкова имају велнки успех. препосе се из уста у уста чим се појаве у штампи. Читалац тражи и од других наших песника тачне, емоционалне стихове којн се лако памте поводом великих тема о борби за мир, за достојанство народа и човека. које нас све узбуђују. Са захвалношћу прима читалац и најмању- песмицу ако је песпик у њој умео живо, у убедљдвом песпичком поређењу да разоткрије светлу величипу нашег света и разбојничку, злобну нискост нама неиријатељских идеологија. Иисам узалуд, иа пример. чуо толико позитивиих мишљења младих читалаца о малој песми Ј. Смељакова, коју ннсу баш сви приметили, а у којој је пионирка светла ока смело супротстављеаа „статун Слободе с атомским светиоником у рупн“. . . У свему што чујеш сад, разговарајуђи са омладипом о књижовној теми, о чему ти пишу у писмима из школа. института. занатских школа и завода. налазнш одликв повог читаоца. читаоца-патриота, читаоцапеволуционара истовремено и аресата и јунака наших књига. Литературнаја газета Но 49. 25 октобар 1947 Г. Превео
С. Антопиђ
ПРЕД ИЗЛОЖБУ СТУДЕНАТА АКАДЕМИЈЕ ЛИКОВНИХ УМЕТНОСТИ
ОЛГА ЈАНЧИЋ
МИОДРАГ ПОПОВИЋ
Студенти Академије ликовиих уметности ће за време семестраЛног распуста приредити изложбу својих радова. Изложба ће имати за циљ да прикаже јавиости рад наших будућих уметника, твихове напоре на савлађивашу уметннчког знања и материјала који је потребан народном уметнику. Изложба he у пзвесној мери гтворити контакт између наших млађих уметничких снага и наше јавности, нарочито студената нашег Универзитета- На изложби he се видетн сем школскнх радова и радови рађени у току Народноослободилачке борбе, изградње двеју омладииских пруга и разних акција. Припреме за изложбу су већ почеле, тако да ће око 14-ог јануара бити скупљен и опремљен огроман број цртежа, слнка. скулптура, графика и радова из примењене уметности. Изложба неће имати карактер оформљепих и завршених уметничких дела, бнће углавном изложба студија на којима ће се видети како наши млади уметници раде и уче, како се упознају са материјалом и уметничким заиатом. Иако су то углавном студије, иако то није изложба зрелих до краја ишколованих сликара, ипак he се видети суштина нашнх тенденција и сама концепција нашнх радова. Ми учимо занат. учимо композицију, цртеж. боје, али то није само учење у соби, ател>еу, учење одвојено од живота и људи. Академија данас стиче нове традиције; студенти академије уче у атељеу, али уче и тамо где се гради и ствара нов живот. бмладинска пруга Брчко —Бановићи и Шамац —Сарајево учннила је много за развој наших студената. Донели смо много цртежа, много искустава и још више одушевљења за наш народ. Данас наши млади сликари и вајари друкчије гледају на задатак и циљ уметности, на њен однос према народу* Хоћемо да стварамо реалистичку уметност, социјалистичку по садржају, националну по форми, ко.ја ће бити блиска широким народним масама- Још нам много треба до велике и праве народне уметности. али ми идемо напред и не Збуњују нас моментални неуспеси. Трудимо се да усвојимо из к У'-турне прошлости све што је позитивно и да стекнемо нову социјалистичку културу. У нашим радовима he се видети људи, и то како студије људског тела у атељеу, тако и студије човека на раду у обнови земље. Hehe бити више јабука и лонаца -Мн се разилазимо са гвим ~измима“ и тежимо реализ у. Засада не само да желимо нови реализам, него се свим снагама трудимо да га остваримо К. Ђ.
СТУДИЈА ГЛАВЕ
СТУДИЈА
УСЕК
Ко обруч живог челика се ссиј: панац телеса уз присоје стенеА срце билом компресора бијз и бризга снагу у набрекпе вгнеЗашуми. Запени. Ко вихор понесе! Мпадости плима литице запљусне. Набуја пркос. и камен растресе; и зној под прахом на прсима згуснс Припека. Небо ко из пећи жзри. На сунцу река сребрн језик плази. Рука уз челик, а занос сањзри, точкове спуша по гвозденој стази: Возови! Тутње, хукте стреловито мараме, лица, руке и вагони! Пролете једни са угљем, са житом а смех из других усеком зазвони. Камен и мпадост- С чела лије, пиј" И снова плима нарасте, и крсне. И попут живог чепика се свпје ланац тепеса уз присоје стене . . .
Лашва, 1947
Мнодраг TUMii хж
КУЛТУРНЕ BЕСТИ
Организација Народне омладине добила је свој биосноп Одељење за културу и уметност Нзвршниг одбора Народног одбора града Београда, у договору са градским одбором Народне омладиие, одобрило је давање претстава у био скопу „Косово” искључиво за организацију Народне омлади не и Пионирску организацију. Биоскоп „Косово” већ даје премијерне филмове којс може похађати н Народна студентска омладина групно или појединачно са чланском картом Народне омладине. Цене за претставе снижене су на 5,5 динара а карте се мо ry добити за сваку претставу од 8 до 10 часова пре подне на благајни биоскопа.
ДОЧЕК НОВЕ ГОДИНЕ КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНО 0ДЕЉЕЊЕ УНИВЕРЗИТЕТСКОГ ОДБОРА НАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ ПРИРЕЂУЈЕ ДОЧЕК НОВЕ ГОДИНЕ У СВОЈИМ ПРОСТОРИЈАМА БАЛКАНСКА 4.
ОХРИДСКА ПЕГЕНДА У СУБОТУ 3 ЈАНУАРА У 15 ЧАСOBА ЗА СТУДЕЧТЕ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА ДАЈЕ СЕ У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ ПРЕТСТАВА “ОХРИДСКА ЛЕГЕНДА", ОД СТЕВАНА ХРИСТИЋА. КАРТЕ ЗА ОВУ ПРЕСТАВУ СТУДЕНТИ МОГУ ПОДИЋИ У ИУЛТУРНО-ПРОСВЕТНИМ ОДБОРИМА СВОЈИХ ФАКУЛТЕТА. 25 дрц."м6ра аочео је фестиеал словенске музике и фолклора у Опатији. Свечаности овог првог фестивала биће унод у ииз фестивала којн he се прире!)ивати сваке годинв иако 6u се гости из иностранства и целе наше зем.ге упо* зналп с аИстарски приморјем. У издању филмске бпблиотвке изашао је филмскн сценарио Бранка Т.опића „Живјеће овај народ“ Цена 15 динара.
Dpcj 43 —44
НЛРОЛНИ СТУЛЕНТ
7