Студент

(Наставак са прве стране) тгкви најбитнији и најважнији згдаци појавити осим тих које влав предвиђа и које је исто тако обавезно извршавати као и оае предвиђене планом. Вјероeuiho је да he се десити такви слу* ајеви када је потребно помјерити рок за извршење неког задатка који план предвиђа услед неког другог задатка који план не предвиђа, а који је у одређеном моменту важнији и који треба прије извршити. Услед тога ће бити потребно одложити за извјесно вријеме задатак предвиђен планом ако се обадва не могу спровести истовремено. Планове треба остваривати и ријешавати упоредо са остваривањем и ријешавањем свих осталих задатака и проблема. Врло важан услов за остварење планова јесте заинтересованост и учествовање свих чланова Народне студентске омладине. Немогуће је да задаци предвиђени планом као и остали буду извршени ако у њиховом остварењу не учествују сви чланови Народне студентске омладине. Зато је потребно упознати све наше чланове са плановима и њиховим значајем, јер се сви ти задаци по свим секторима односе на све чланове Народне студентске омладине. Ово би била два битна питања која наша руководства треба увијек да имају у виду приликом рада и остваривања задатака. На овај начин he планови много помоћи да наша организација коракне много напријед, да се организационо учврсти и ојача и да као таква обезбиједи остварење својих основних и сталних задатака на стручном и идеолошкополитичком пољу. Са овим нијесу исцрпљени сви организациони проблеми Народне студентске омладине на нашем Универзитету, него су дотакнути само они најважнији у садањем моменту и условима којих се треба држати и ријешавати. Харко БУЛАЈИЋ,

организациони секретар Универзитетског одбора Народне студентске омладине Обавештења из редакције

Обавештавају ce сви другови студенти, који раде у редакцији, да је редакција почела са редовним радом у времену од 12 до 14 часова. Потребно је да се сви такви другови што пре јаве редакцији. ★ Позивају се сви руководиоци дописничких мрежа, чланови дописничких мрежа и специјални дописници на важан састанак, ко и 'ће се одржати 13 о. м. у 19.30 часова на Правном факултету, амфитеатр VI. Састанак који је заказан за исти дан у 13 часова у редакцији листа, одлаже се. • Присуство на овом састанку је обавезно за све. Из уредништва ★ Обавештавају се експедитори са факултета да ће се у недељу, 15 фебруара 1948 године у 10 часова пре подне одржати састанак у редакцији листа. Долазак обавезан. ★ Обавештавамо претплатнике и експедиторе са факулета да наша редакција има нови број текућег рачуна код Народне банке ФНРЈ Централа за НР Србију. Нови број рачуна је 1-9060014. Све уплате у нашу корист треба убудуће вршити искључиво преко новог броја текућсг рачуна. ★ Претплата на лист износи за три месеца 30 дннара; за шест месеци 60 динара; з а годину дана 120 дицара. Адреса редакције: Булевар Црзоце Армије 73 Техничкг факултет.

Не дозволимо да падну у заборав светле и борбене традиције нашег Универзитета

Наш Универзитет има светлу традицију којом може да се поноси сваки студент. Ма да је Универзитет постајао од раније, студентски покрет је добио пуни размах тек после Првог светског рата. Један од већих сукоба са полицијом био је после одржаног збора децембра 1924 године. Тешке материјаљш прилике под којима су студенти живели, затим појачани терор војне диктатуре условили су да је студентски покрет постао масован од свог почетка. Док су скоро у свим земљама универзитети уз владајућу класу, њен стуб, наш студентски покрет је био са својом борбом и интересима везан за народ. И зато ниједна демонстрација, штрајк и друге акције у Београду нису прошле без учешћа студената. Кроз дуги период борби створена је аутономија универзитета чије је обележје било: слобода науке, стручног и културног рада. Реакција је ударила на аутономију, јер су се под њеним окриљем налазили синови који су се придруживали народној борби кадгод су били угрожени његови интереси. И захваљујући борби наших студената одбрањена је аутономија. Први фебруар 1935 г., дан херојске смрти Мирка Срзентиha, био је у исто време манифестација снаге и јединства студентског покрета и чврсте решености да се крвљу брани слобода науке. Идуће године када је дошло до завођења „универзитетске страже“ (полиција на

■ Универзитету) студенти су про• гласили 25-одневни штрајк и ус■ пели да пониште ову полициску уредбу. Тада је од плаћених банди алрила 1936 г. пао друг Жарко Мариновић. Студенти су знали да би без аутономије остали без својих стручних удружења, да би нестало сваког културног рада и да би школа постала тамница у коју нико радо не би долазио. Ондашњи министар просвете, Корошец, доноси уредбу о школовању Јевреја према којој је могло да се на сваких 1000 студената Југословена упише највише четири Јевреја. Студенти су устали против ове расистичке уредбе и раскринкали ову прљаву позадину. Доноси се уредба о стручним удружењима која не одговара потребама студената. Универзитетске власти помажу разне антистудентске елементе, како би разбили јединство студената. Али кроз тешке борбе јединство постаје све чвршће и 1938 г. долази до стварања „Уједињене студентске омладине". Студенти су водили жестоку борбу за стварање својих економских организација, за преузимање студентског дома у своје руке, против плаћања школарина и осталих висотк такса топа даотка иа на(у. ку, која је била постала привилегија богатих. Тиме су се побољшавали услови за студирање сиромашних студената. Учешћем на Бриселској конференцији почела се остваривати сарадња између наше омладине и омладине других земаља у

борби за мир. На свим великим скуповима: у Бриселу, Женеви, Паризу и др. осетило се присуство наших студената. За повезивање омладине Југославије са Међународним антифашистичким покретом припада нарочита заслуга другу Иву-Лоли Рибару. Он је својим иступањем на конференцији у Брислу достојно репрезентовао омладину Југославије, Студенти Београдског универзитета у заједници са радничком класом и осталим борбеним слојевима наших народа водили су жестоку борбу против фашизма и указивали као једини пут ослонац на Совјетски Савез. Због тога се режим са својим политичким апаратом окомио на Универзитет. Тако су, на пример, школске 1938—1939 године студенти нашег Универзитета одлежали око 12 година затвора и за то време им је однесено од њихових другова око 5000 ручкова; године 1939 40 одлежали су студенти преко 30 година затвора и однесено је 12 хиљада ручкова. За студенте, бивше добровољце у Шпанији, који су били у концентрационим логорима у Француској, скупљено је 1938/39 године око 40 хиљада динара, 1939/40 65 хиљада динара а 40/41 85 хиљада динара (подаци из Гласа УСТЕКа органа стручног удружења БКВШ бр. 1 и 2). Четрнаестог децембра 1939 године, када су студенти заједно са народним масама изишли на улице Београда да траже хлеба и рада и да протестују против рата, па-

ли су наши другови Мирко Луковић, Боса Милићевић, Живан Седлар и други, пали су у борби за срећан живот народа и омладине. Када су фашистички агресори окупирали Југославију, отпочела је у Београду велика кампања против Универзитета, шегових студената и професора, Профашистички листови нападали су Универзитет као главног кривца за пропаст Југославије. Отпочели су прогони и хапшења студената. Квинслишка влада, по директиви Немаца, приступила је изради Уредбе о реорганизацији Универзитета. Фашистички варвари учинили су све да би уништили ову високу научну установу. Ратна штета причињена Универзитету превазилази 270 милиона динара. Нашој народно ослободилачкој војсци Београдски универзитет је дао многе. борце и руководиоце. Више од две трећине учествовало је у НОВ. Многи од њих пали су у борби за слободу, а народни херој Иво Лола Рибар, Рифат Бурџевић, Соња Маринковић, Мика МитровићЈарац и др. биће понос не само Народној студентској омладини нашег Универзитета, већ читавом народу. ★ Ми се морамо учити на примеру наших предратних другова који су пренели глас нашег Универзитета ван граница земље. На примерима наших студената бораца морамо васпитавати себе и млађе генерације како се крвљу брани слобода науке и свога народа. Предратних студената је врло мало на Универзитету. Нови студенти су слабо упознати са борбом наших другова. Велики је број студената који не знају за наше народне хероје и првоборце са Универзитета. Зато треба оживљавати и успомену на њих. Наше бригаде су носиле имена појединих хероја, ма да су бригадири мало знали о њима! Њихова имена треба да носе не само бригаде, већ и наша културно - уметничка друштва, хорови и друго. Комисији па историјат студентског покрета на Универзитету као и по факултетима пао је у део одговоран задатак, да прикупи и проучи материјал из предратног студентског покрета и Народноослободилачке борбе, Тај зататак исшукиће се јел|ИН|о уз широку сарадњу и пуну помоћ свих студената. Чланози Народне студентске омладине треба да се повежу са својим ком-исиГима ino фЕвсултетима ида им помогну у проучавању развоја својих факултета и студентског покрета. Нарочито много материјала може да се прикупи за време ферија, када студенти пођу у своје крајеве. Тада треба сваки члан Народне студентске омладине да се повеже са својим друговима и познаницима, учесницима у предратном студентском покрету и да траже од њих усмене или писмене податке о појединим студентским акцијама, разни материјал (летке, прогласе, фотографије, предратне бројеве „Студента“, „Младе културе“ и др.) Породице студената палих у Народно-ослободилачкој борби могу такође да дају разног материјала, докумената или пак биографских података дотичног друга. Ми очекујемо од предратних студената i као и од појединих професора да he нарочито помоћи ову нашу акцију.

Драго Радуновић,

члан СектретариЈата У|Нlивер зитетског одбс-ра Нг(Тlo(л(не студснтске ошгадиие

Поводом априлског рока за полагање норми за значку фискултурника

10 хиљада положених норми у питању

Нема сумње да је значај предвиђеног такмичења за Значку фискултурника, поред општег физичког образовања, основно у раду нашег фискултурног покрета, да њихово масовно спровођење у живот има велики опште народни значај. Такмичење за Значку фискултурника подиже наше способности, јача организам, припрема за напор потребан за тако крупне задатке у изградњи земље, за подизање одбранбених способности наших народа, за развијање патриотизма у нашим људима. Но оно има и огромнога значаја за даљи развитак, организационо јачање и учвршћивање нашег фискултурног покрета; оно, обзиром на комплекс спортских грана које обухвата, доприноси и подизању квалитета наше фискултуре ua виши степен. Такав значај такмичења за Значку фискулхурника учинно је да га наше омладииске организације схвате као саставни део свога рада и да пружају сву потребну помоћ фискултурним opi анизацијама у масовном припремању омладиие за такмичсње. На нашем Универзитету по том питању урадило се прилично. За све рокове пријавио се знатан број студената, током прошле школске годнне створеп је Центар за Значку фискултурника, организован курс за руководиоце такмичења, кроз „Недеље значке“, а нарочито на радиим акцијама, омогућено је такмичарима да испуњавају норме. Па ипак ми са дгкашнг.им стањем не можемо да будемо задовољпи. Неке нашс организације и руководства још увек немају довољво разумевања за

фискултуру, не схватају је као саставни део свога свакодневног рада, као своју обавезу према омладини када је у питаљу н>еко опште васпитање. Још увек о фшкултури на нашим факултетима воде рачуна, углавном, другови задужени no фискултури, фискултурни огранци. Зато ми у тромесечним плановима наших факултета налазимо обавезу да ће од 2 хиљаде студената, колико се пријазило за такмичење за Значку фискултурника у априлском року, Значку освојити свега триста такмичара. У плану секретаријата Народне студентске омладине Техничког факултета пише да ће Значку освојити 150 такмичара иако се у априлском року пријавило 740. Слична ситуација је и на другим факултетима. Такве чињенице показују, с Једне стране несхватање огромвог значаја такмичења за Значку фискултурника од стране наших факултета, а с друге стране недовољну упорност самих такмичара. Међу студентима-такмичарима налази се велики број оних којима недостају свега неколико норми. Њиховим одустајањем од такмичења доводи се у питање већ преко 10 хиљада положених норми. Ма да је преостали рок за такмичење кратак, ипак је он до-

вОљан да се изврши потребна организација за полагање преосталих норми. Наше друштво је извршило потребне припреме: обезбедило риквизите, терене, потребни судијски кадар, одредило комисије. Но оставити да друштво само обави тај целокупни посао, у овако кратком року, значило би учинити нову грешку, грешку која се више не би могла исправити. Помоћ наших организација Народне студентске омладине по факултетима је нужна. Треба учврстити везу између огранака и организације Народне студентске омладине, популарисати такмичен>е међу студентима преко конференција које се сада одрхавају по факултетима, преко разних форми очигледне агитације, путсм графикона, разних табела, ревидирањем планова у које ће се унети реална цифра студената који могу да исполаху прсосуале норме. Та веза, тај заједнички рад организације Народне студентске омладине и наших фискултурних руководстава учиниће да „Недеља значке“ фискултурника коју организује наше друштво у периоду од 15 до 29 фебруара, допринесе остварењу наших обавеза, да покаже у коликој се мери променило схватање фискултуре од стране наших организација као моћног средства за давање општег образовања нашој омладини.

Влада МИТРОВИЋ

„НАРОДНИ СТУДЕНТ'

БРОЈ 1