Студент

Посећивање предавања и вежби најважнији и непосредни задатак

На почетку летњег семестра на факултетима Београдског универзитета треба се свим средствима одупрети још увек укорењеној тенденцији или боље навици студената да не посећују предавања. Протеклог семестра слушаонице и амфитеатри на неким факултетима често су били празни а на другим недовољно пуни. Двоструко искуство и поуку можемо из овога извући. Прво, да међу студентима не ишчезава лако из свести накарадно мишљење наслеђено од нездравих традиција на факултетима у предратној Југославији, по коме су предавања била само неопходна формалност, а вежбе непријатна препрека која се мора савладати да би се стекла диплома. Уопште сва та трка за факултетску спрему као да је средство за добру зараду. Уосталом „академске слободе“ дозвољавале су да се раскину ти окови. Међутим, ако у форми лотражимо садржину, лако heмо уочити да су предавања такве форме која служи као средство за најповољније и најпотпуније стручно уздизање студената; да вежбе служе за практичну примену теориски стеченог знања и да је наша данашња борба за избацивање великог броја кадрова с факултетском спремом диктована потребама наше привреде у изградњи, да би уз остале елементе потпомогла остварење подизања благостања наших народа, С друге стране види се да се упорним радом, убеђивањем, а пре свега добром и строгом евиденцијом може много постићи да се број слушалаца не само устали него и повећа. То је доказано на Пољопривредно шумарском и у последње време на Ветеринарском факултету. Најзад , да постоје и такви факултети као Правни где се не слушају предавања и где студенти немају никаквих других обавеза осим пријављивања испита и полагања. Правници не само да ово нису демантовали, него су традиције непосећивања предавања изгледа још више продубили. Имајући све ово пред очима намеће се закључак да је успостављање редовног посећивања предавања заиста главни и непосредни задатак уошпте, а нарочито на оним факултетима који су стално у том погледу заостајали. Плодови оваквог неправилног става, разуме се, осећали су се на јануарским испитима, како у великом броју палих и одусталих, тако и по квалитету положених испита. Ма да је овај испитни рок био јединствен по броју пријављених испита што je знак да се задатак ликвидирања заосталих испита прилично озбиљно схватио у целини, ипак је изостала потпуна победа, Узрок овог стања, ако претпоставимо да се већина студената спремала за испите, нећемо наћи ни у чему другом него у овогодишњем и прошлогодишњем недоласку на предавања. Али ако ово није довољно убедљиво, навешћемо још један карактеристичан пример. О кандидатима у децембарском испитном року на полагању другог дела политичке економије професор Докчевић се изразио као о досад најслабијој групи. Напротив табла са оценама јануарског испитног рока из исгог предмета и код истог наставника показује знатан успон. Разја.г.њење је вво: док су у депембарском испитном року no ■ лагали већином апсолвенти који су били далеко од тога да

посећују консултације а још мање предавања, већина студената из јануарског испитног рока су били уредни посетиоци консултација. У борби за побољшање квалитета на следећим испитним роковима можемо успети само ако пре тога успемо у борби за редовно посећивање предавања Друго, не мање важно питање је посећивање и озбиљан, дисциплинован рад на вежбама. Теориска знања су неодвојива, управо беспредметна, без њихове практичне примене. Зато је одавно уведено да се за оне науке на којима се могу применити опити практикују вежбе или практични радови. На неким нашим факултетима, на којима се примењују вежбе као обавезна карика за употпуњавање теориског знања, може се без двоумљења рећи да се мањи или већи број студената понаша онако како се не би требало очекивати, управо како се уопште не би смело дозволити. Те се погрешке могу сврстати у две групе: непосећивање вежби и недостојпо понашање.

Претпоставимо да би се у изузетним случајевима за непосећивање предавања и могло наћи неко оправдање, за вежбе свака таква претпоставка отпада. Изводити код куће експерименте свакако није могуће. Да ли су се, узимајући ово у обзир, у протеклом семестру вежбе посећивале? Ево примера: на технолошком отсеку Техничког факултета од 150 студената из статике који тај предмет нису били полагали, посећивало је вежбе 30 до 40 студената, а било је случајева да дође укупно 14. На вежбе из термодинамике долазило је просечно 50%. Многи студенти свраћају на вежбе 20 до 30 минута, да би се потписали на списку присутних и отишли. Наставник је једном констатовао да је на списку било убележено 38 присутних а стварно је радило вежбе 22. После тога је пракса записивања морала бити прекинута као бескорисна. Коментари за овакво попашање нису по: требни. Али ствар постаје још озбиљнија, када неки студенти који дођу на вежбе убележе своје другове као присутне, ма да они нису чак ни свратили у

вежбаоницу. Ово се већ граничи са изгредом. У сваком случају и они који запишу такве студенте као присутне и они који то захтевају потпуно су несвесни својих дужности и своје будуће улоге у друштву. То значи служити се преваром да би се стекла диплома. Недисциплиновано понашање студената је изразито и на треhoj години медицине на вежбама из физиологије. У просторијама у којима је рад иначе отежан због малог броја инструмената, због тесноће, налазе се капути, ташне, хода се без потребе, ствара гужва, гласно разговара неозбиљно понаша. Сличних је појава било и на другој години медицине приликом вежби из анатомије, хистологије и физиологије. Све те навике се морају искоренити, а студенти слични онима на технолошком отсеку ако се не одрекну свог понашања, сматрамо да не заслужују да буду чланови Народне студентске омладине. „Борба за извршење Петогодишњег плана укључује и борбу против штеточинстава у свим облицима па према томе и борбу против забушанства и сваког другог кршења радне дисциплине." Сматрамо да ову поставку треба озбиљно да схвате и наши студенти.

Сима Беговић

Слике испита ЦИЦ

сsнате ли да je код нас васкрсао француски морнар Пол? И то не као морнар него као студент Економског факултета. Зар то није чудно? Досад нисам веровао у васкрсавања на овоме свету, како то тумаче Брамини свештеници, али ме је стицај околности нагнао да поверујем. Да би се ствари разјасниле треба да вас укратко упознам са личношћу овог врлог морнара. БиlЛо Је то неше у шестнlаестом веку. Враћајући се са дугорочног пута на свом једрењаку, нашао се Пол у свом родном крају, рибарској насеобини на Средоземљу Краљевине Француске. Дочекали су га насмејани погледи девојака и досадна, стално иста питања земљака: „Како си, шта има ново, шта си видео у белом свету?“ Досади то доброћудном Полу па намисли да се нашали са своj«M мештанкма: „Све је добро, но једва остасмо живи. Умало нас не прогута нека невиђена неман. Ето се залатела за нама олуја, али лука за њу тесна те се сад не може никако извући“. Како кога сретне понавља Пол то па то. Пох рлише добри рибари и њихоне супруге према луци, трче малишани, сви да виде заглав-

љену неман. Сад већ није требало ништа објашњавати. Куда се журите људи? Да видимо невиђену неман. То се ја само нашалих. Ти то другом причај. Биле су већ Лиза, Паула, Ангелина и виделе својим очима. У почетку се Пол смешио, али д лпавши близу своје куће увереи.с је већ постало тако опште и Јбедљиво и добри Пол се и сам поврати да види ту чудну неман о којој народ прича. И сло после четири века мирпог почивгпва васкрсао је Пол у личности jietTfHOr шшег.сгудента економије. Али овде је бивши Пол с обзиром на околносги морао да делује „културније * Спремају се наши студенти да ликвидирају све заостале испите и испуне своје обавезе у јануарском року. Али „Пол“ хтере да кпграии шалу: ..Што сге навалили да све положите у јануару, кад вам остаје још и< питни рок у марту?“ Заиста? Баш бих могао да сставим један, два предмета за март

Ускоро је читав Економски факулиет брујао о мартовском року. Могло Се чути: л Ја сам рациснално распоредио снагу, нешто за јануар, нешто за март“. У. сскретаријату Народне студентске омладине често су дооађишиги питањшга: ,Друже, је ли I(Гтина да he у марту бити рок? Да ли можемо нешто да поебацимо за март?“ и слично. Тамо су у почетку били упорни. Кака в мартовски рок. Но притисксм јавног мнења почели ry cav.o схегати раменима: „Немамо о томе још ништа конкретно“. То је још више убеђивало наше „половце’’: Како да неће бити, кад ето већ и ауторитети..“ При повољном ветру пожар се шири брзо. Ускоро је пламен обухватио најближи Правни факултет, па се муњевитом брзином почео ширити и «а остале. Још и сад сви уверено причају о шрто&ском року. „Пол” је већ зсборавио да је он извор ових пе(ти, па и сам мисли да је то чуо од неког друга „коме се можј веро в ати“. Међутим овај пут су госледице биле много озбиљнијс него у шеснаестом веку. С,ту(lајање од испита је било ма овпо великим делом због фикгигког рока у марту. „Шта да човек претерује сад, кад има још пуна два месеца до марта". Рибари су видели да су преварени кад су дошли до луке. Уосталом није им замерити за њихову лаковерност. То је још био сујеверан и непросвећен свет. Сада су у питању студенти, сведоџбе о зрелости, будуће дјнпломс. Ства,р jie наиме момпl7виковаЈНlтја. Кад Се дође до марта видеће се да је фиктивни рок заиста реалка нема« ко_ ја he се многим лако в ерницима стострукр осветити.

Испити из климатологије на Пољопривредно-шумарском факултету

УГОВОРИ О СТИПЕНДИЈАМА

Током фебруара треба да се спроведе коначна евиденција свнх стипендиста на Београдском универзитети, да се приведе крају потписивање обавеза и уговора о стипендијама. llpeма уредби, давање стипендија, односно примање стипендија повлачи за собом обостране обавезе, Студент треба да се обавеже да he код установе од које прима стипендију или код предузећа коме га она додели радити најмање онолиш ко година колико је примао стипендију. Давалац стипендије може захтевати да се то време и продужи. Одрицање од стипендије или губљење стипендије због неизвршавања обавеза (уредног . похађања предавања и вежби, полагања испита) повлачи за собом као последицу u повраћај суме коју је стипендиста у виду стипендија примио од одређене установе. (Природно да неиспуњавање неке од обавеза из оправданих разлога не noвлачи губитак стипендије). Са овим су стипендисти н раније били упознати u потпи. сивање уговора Је само писш мсна обавеза о ономе на што су се стипендисти примајући стипендију већ прећутно били обавезали. Међутим, појавила се, овде, онде, Једна неочекивана појава. Неки студентч налазећи разне изговоре хтели би да некако избегну потписивање уговора. Наличјетог избегавања потписивања уговора не треба тражити у тешким условима уговора једне установе (оне са којом се избегава да потпише уговор), јер су сви уговори једнсбразни. Студенти о којима је реч рачуиају да ће на неком другом месту наћи ,дакше” услове, до ће no завршетку студнја остати у Београду, да ће евентуално имати већу плату u слнчно. Ohu који до краја фебруара не буду из било којих разлога потписалн уговоре изгубиће стипендију а пошто ће евиденција о свим стипендистима на територији Народне Републике Србије бити још овог месеца спроведена такав студент иеће моћи да добије поново стипендију. Потписујући уговоре стипендисти ће само доказати да су они баш такви омладинци каквим су ux наше народне власти и сматрале дајући им стипендију, да су они ти- на које ће у извршењу нашег Петогодишњег плана народне власти моћи да се у првом реду ослоне.

ЗАШТО ЈЕ ХРАНА У ДИЈЕТАЛНОЈ МЕНЗИ ПОСКУПИЛА?

Током ове године, у границама могућности, храна се у нашим мензама побољшава. То се нарочито може рећи за храну у Дијеталној мензи где се храни око 250 болесних и слабих другова. Ових дана је Управа Здравственог удружења студената донела одлуку да у Дијеталној мен зи повећа цену оброка, тако да ће она убудуће износити за сти пендисте 900, а за остале 1.100 динара. Ова одлука ie донесена због тога што су свима стипендистима током прошлог месеца стипеп дије сразмерно повећане, тако да просечна стипенди}а износи 2.200 динара. Храна у Дијеталној мензи fe увек била скупља, него што су износиле претплате али }е дефицит покриван од уплата студената за Здравствено удружење. Засада ie ова могућност много умањена, како због тога што се број диЈеталаца повећао, тако и због тога што tie Здравствено удружење ове године отворити већи број опоравилишта, као и један санаторијум и на то утрошити преко 2,000.000 динара. Зато ie повећање цена храни било нужно. 77

БРОЈ 45

„НАРОДНИ СТУДЕНТ"