Студент

Позив на такмичење Културно-уметничког друштва Медицинског факултета

Културно-уметничко друштво Медицинског факултета позива сва културна уметничка друштва осталих факултета на такмичење по следећим тачкама: 1. ко ће више окупити члапова и сарадника културно умегничког друштва, 2. чије ће приредбе бити идејно и уметнички вишег квалитета, .3. ко ће послати већи број чланова за уметничке сскције друштва на Универзитету, 4. ко ће имати масовнији и бољи хор, 5. чије ће музичке тачке, фолклор и рецитације бити боље извсдене, ■ 6. ко ће постићи бољи успех у формирању и давању <адржиие рада литсрарне секције и 7. ко ће организовати нише колсктивних посета биоскоау и осталим уметничким приредбама. Позив Медицинског факултета осталим факултетима на такмичење у културно-уметничком раду пада у значајно време. Ових дана завршено је у Београду такмичење синдикалних културно-уметничких дг тава НР Србије. То таккичење je локазало да осим радног хероизма постоји у нашим људима дубоки смисао за уметност и културни живот. У марту ове године одржаће се омладински фестивал Београда, који организује Градски .одбор Народне омладине. На фестивалу he узети учешћа реонски одбори Народне омладине, средњошколски активи као и НароДна студентска омладина. Дредтакмичења, које he одржати раније по појединим гранама културно-уметничког рада, даће најбоље групе за фестивал, На УниверзИтету предтакмичења не ће бити, него ће на фестивалу узети учешће најбоље групе Културно-уметничких друштава појединих факултета. Исто тако he културно-просветни одбори Универзитета у алрилу приредити смотру културно-уметничких друштава Универзитета. Све то говори о живом културно-уметничком раду који про изилази из тежње наших радних људи и омладине за културним уздизањем. Са друге стране то говори да културно-просветни одбори наших факултета морају посветити више пажње културно-уметничким друштвима. Културно - уметничка друштва још не постоје на свим факул-

тетима, а на Некима су још увек слаба. Није тачно да услови за њихово формираЊе не постоје. ЗатО позИв МедИцинског факултета на ‘гакмичење По културно-уметничком раду треба да буде свестранО прихваћен јер ће се кроз такмичење у*гврстити наша културно-уМеТнИчКа друштва, привући Што већи број студената у њихове секције, подићи културни и идејни ниво наших приредби, а све ће то донети неизмерне користи свим нашим студентима. Иницијатива Медицинског факултета је за похвалу, јер се тако рећи читави живот нагпе данашње стварности оДвија кроз такмичење. Али, да би такмичење уСпело, оно мора бити ствар свих студената (као што је такмичење у предузећима ствар Свих радника), оно захтева максимум залагања како културно-просвеДних одбора, тако и појединаца. Само тако схваћено такмичење he дати тражене резултате. БИБЛИОГРАФИЈА БОРИС ПОЉЕВОЈ: Повест о правом човеку, иЗдање „Про= света”, Београд. ВЕРА ПАНОВА: Сапугници, ивДање ј.Матице српске”, Београд ХАЈНРИХ МАН: Новеле, издаЊе „Матице српске”, Београд РАДОВАН ЗОГОВИТI: Пркосне стр-офе, издање „Култура”, Бео« град МИЛАН ДЕДИНАЦ: Песме, ивдање „Просвета", Београд. БРАНКО ЋОПИЋ: Ратшково прољеће издање „Нопок” Београд. ЧЕДОМИР МИНДЕРОВИЉ: 0= блаци над Таром, издање „Просвете”, БеограД ИВАНЉОРАН КОбАЧИЋ: Пр(Њјеводи отране лирике, издање „НЗХ”, Загреб КАРЛ МАРКС: Капитал. Критика политичке економије. II том. Превео Моша Пијаде. Библиотека марксизма-лењннизма. Љирилицом и латиницом. Полу* платно, дин. 90. КАРЛ МАРКС Осамнаести Бри* мер Лудвика Бонапарта. (На словеначвом језику) Цаикарје* ва Љубљана 1947, страна 233. П. П. ЊЕГОШ; „Горски Дијенац“. Предговор Радована Зоговића. Јубиларно издање „Југословенске књиге”, Београд 1947. ЋирилЈИца и латишица. Цона полуплатно 80, илатно 100 дин.

ПОВОДОМ ИЗЛОЖБЕ студената Уметничке академије

Градимир Ллексић:

У времиу од 20 јануара до 8 фебруара Академија ликовних умедаости приредила је у Уметинчком пашиљону на малом Кале* мегдану изложбу студентских радова. То је прва студентска изложба од ослобођења, а истовремено је једина изложба такђе врсте од оонивања Академије. Наравно да је њој озбиљИа припрема. Изложба је нмала двојаки карактер: с једне стране, она је кроз школске радове имала да цокаже методе и резултате школске наста)ве, а са друпеј кроз оамосталне радове примену стеченог знања, стреМљење студеиата, тежњу да се у уметносг унесе садржај нашег новог друштвеног живота. За шко лу и за свв вао појединачно изложба је имала великИ значај. Преко ње се добио преглед раДова у целини, она је пружила мо= гућноот да се упореде и оцене радови no ликовној и садржајној ередности, ДД će уочв резултати школске наставе. Прзокила је могућност сваком појединцу да увиди недостатке и грешке у раду, да боље сагледд перспек-

тиву свога развоја. Изложба је велики корак напред у борби против формализма а за стварање иове високо=идејне садржајне уметности. Уопште она је сумирала резултате нашег рада, и у !исто време изазвала кеђу ИаМа такмичарски полет за нове и боље успехе. На ивложби је било преко 400 радов<а: цртежа, графика, аква= рела, уљаних слика и скулптура. Претрпаност пзложбе се објашњава tHMe што је ово прва изложба, а б*ило је и доста радова од старих студената Академије који су погинули у НОБ-и. То су школске студаје актова и портрета, скице, цртежи и студије из разних акција шградње, композицпја са темом из наше стварностп. чжбу је посетило око 8000 људи. Посетиоци ове изложбе су сем редовних пооетилаца уметничких изложби, раднlици, др* жавlни службеници, студенти • и школска омладина. Нарочито иедељом изложбенК сала је била препуна света. Откупљен је приличан број' радова. Међу купцима су и Централно веће На|родИе омлаДиМе ЈугосЛавије, Главни одбор Народне омладине Србије, УИиверзитетски Рдбор Народне студентске омладине,

Ђорђе Срнић

ггретседник Савезне планске комисије Борис Кидрич, Михаило ШвабиН, члан секретаријата Централног већа НаркЈдне омладине Југославије итд. За успех показане изложб« профеоорски аавег је донео одлуку о награђ|ивању и дохвал>иван>у студената за целокупан рад и за најуспелије радове. Ми желимо да чујемо критику наше јав.ности на ову изложбу и сматрамо да би нам она помогла користити у будућем раду. За нас изложба на сваии начин претставља успех, Јер су радови настали под доста великим матеа ријалним и другим тешкоћама, јер ое на н>ој одразила упорна тежња студената да ое ухвате у коштац са тешким и правим проблемима уметничког стварања, Милун ст. Академије ликовних уметности 14 фебруара у 17 часова са темом „Развитак урбгаизма у југословенским земљамг*. инж. Добровић одржаће сз >:е приступно прец i мње на Техиичком Одмор факултету.

Глава девојке

Кратбхвал

Глава дечка

366 РАЗОЧАРЕЊА

ГР. АЛЕКСАНДРОВ

Кшшкевтшк Амбров Бир*с, шретеча садашње де. градираиге уметовости, назавао је годику „перотодопи времена који се састоди из 366 ра*зочарења”. Tio је речено и не о 1947 подани. Ал« годнне feoje су прошле отада само су приближиле кагаитализам њвгошом прирсатом свршетку. саш су поСачале разочарсње MOjte потпзтно влада у уметности капиталистичких земаља. То разочарење не само да .1« достигло кр«lЈње пр©lиице, оно је гарешло у следећи стадцј. Сада Ио в«ше није разочарење, већ труљење.

Недавио сио имали пратику да »идимо неколикс десетиНа нш<их дела буржоакже килем ат о rpa ф и ( ј е наувнше америчких. Тк> је била чудна уметност, лишева сваке радсисти, сваког стремљења идеалу, уметНост oujßOi'eHa од овег људског. Јунаци тих филмова бИли су убице и среброљупци, завадљивци и љубоморнн, пропале жвне и љуба®ници ко)и живе на њихјогв рачуи, птзофреиици, па чак и привгиђења. Довољно је набројати називе неких од ових филм.о.ва ва да се дрбиЈе претстава о шиховим ‘унацима и садржа Ду. чудоаиште”, васипир”,

~>K©Hta — паук”, „Страшна ггр|ивlиђења”, ..'Бааодова мћи' 1 , ~Убица чз мочвнре”, ~Баук вамтиира”, „Авет nip’HMa", „Доликsа чудовитита” тако су се звал« ови фнллтови. Али осим овИх било је и таквцх моо« су под ман>е oinaiOMHiM назквима акјрииал« не мање страшан оадгжај. У н-азивима; „Ж е на плажи“ и ■»Прегдустите је нсбесима" н©ма нГичег страшиог. Али ужасни нпроци у тим фм.тмовима пр©тазе меру доступиу уо-бразииш и-зормалког чlо®гка. Убиство шт из далека није нс[:|ужасН|И|је међу чудовlишним преступима. широмо пргжазаним У тим филмЈовима. Али rt сам начин wa мо|ји јушдци тих филмова убијају и на ко.и их убиц)ају говори 0 том pacnaj|y личности које jte заправо и главии пвроцес, одражен у оавременој буржоаоној уметности. Ти филмош гвотанко и у свим појединостима пр-иказују гледаоцу како човвку пробцјдју грло шипом, равбијају главу врелом пеглом, жеље<зн)ичар|oким фењером, столицом, флашом, како га пуше јастуком или конопцем, баЦДЈУ с крова, с литице, газе аутмобил!Ом. убијају но. л<ем ил-и из револвера Калја вотлиш ову ту ©нцимлопедију порока к злк>чина Koia треба да претстав.ља (уметгааст. нехотично се запиташ да ли na-panotja влаоа уметн«цим)3 који су стагрили ова дела. Позвапи кркггичар Мррис Нало отворен|о препоручује тај /( пут (уметничкаг стварања”: „Параноја пише он одобравајући jte систематсми поступрж чији 'е циљ скандалозви упад чогеека у свет“. Овом теоретичару уметности секуадира Салватјор Дали kojih практичво оствалује исто то болесничмо бунцање у слимарству „Пораноик каже он, мрристи се р е алвлм ствlарношКу за доказивање идеје која га заноси**, Сигурко је у име ~домазнвања идеје aoctja ra за«оси“. ~Дали и насликао сво-

„НАРОДНИ СТУДЕНТ"

БРОЈ 1