Студент
Поводом годишњице великог руског писца Ф М. Достојевског доносимо чланак објављен у новембарском броју листа „Литературнаја Газета“ о новоизашлој књизи В. Кирпотина „Млади Достојевски“. Ни о једном руском класичном писцу није написано у иностранству толико конфузних чланака и анализа колико о Достојевском. Нису се мало реакционарни књижевници трудили да унаказе, вулгаризују и оклеветају великог руског писца. ФНлсификујућн шегове погледе, намерно одвајајући Достојевског од историских, класних уСлова, реакционари свих боја вичу о „достојевштрти“ као о правом израЗу „руске душе“, као о кључу за „одгонетку тајне о Русији“. Именом Достојевског деценијама шпекулишу непрИјатељи прогреса. Интересантно је признање белог емигранта Барђајева кога је Лењин жигосао као ренегата. Сада Барђајева уздиже западНоевропска декадентна интелигенција и проглашава га за идејног вођу „персонализма“. У предговору тобоже дубокомислене, а у ствари прљаве књижурине о Достојевском, коју су издали у своје време амерички издавачи, Барђајев је изјавио: „Ја сам наиисао књигу у којој сам не само покушао да откријем поглед на свет Достојевског, већ сам унео много од личног погледа на свет“. Карактеристично признање! Треба ли се после овога чудити што се Достојевски под пером барђајеваца претворио у патриоту Европе, а не Русије, што је проглашен непријатељем хуманизма (јер Достојевски је, видите ли, „коначно раскинуо са хуманизмом Вјелинског“, зато што „хуманизам упропашћава човека“, „узима човека у две димензије"). Дужност совјетских критичара је да прекину једном за свагда ту подлу игру, да избију испод ногу фалсификатора тле на коме они зидају своје клеВетничке измишљотине. Књига В. Кироптина „Млади Достојевски" добра је баш ради тога што на основу богатог историско-књижевног материјала разбија многе реакционарне легенде које као паучина покривају име великог руског писца. Аутор је приказао сложене идеолошке прилике у којима је израстао Достојевски писац и мислилац. Не избегавајући тешке противуречности које су мучиле Достојевског, он даје убедљиво марксистичко-лењинско објашњење тих противуречности. Нарочито су нам драгоцена поглавља о друштвеном искуству Достојевскога, о његовим односима с Бјелинским, о „проблему човека“.
В. Кирпотин опширно говори о епоси 40-тих година. У поглављу „Достојевски и БјелиНски*' он показује огроман утицај ~rioмамног Висариона” на Достојевског, недоследног, колебљивог, готовог да посумАа у правеДност борбеног хуманизма. Влисксст са осетљивим и непомирљквим Бјелинским помагала је уметнику да одоли сумњама псстао је петрашевац. Несумњиво интересовање буде код читаоца поглавља у књизи која говоре о одликама реализма Достојевскога 40-тих година и онајбитнијим особинама стила овога периода. Плодност марксистичко-лењинЦстичког метода у критици огледа се нарочито јасно у овом раду В. Кирпотина. Хуманизам руске књижевности, њену веру у прогрес В. Кирпотин је правилно објаснио сазревањем народне револуције у Русији. Предосећање револуције* независно од субјективног схватања давало је велику снагу стваралаштву младог Достојевског. Непријатељи револуције покушали су да створе од Достојевског „пророка новог хришћанства“, гласника руске „месиј(анске идеје“ „који је открио човека из подземља“. Барђајевци, присталице Мерешковског и дру
таоца до узбуђења, до најдрамаФИчнијег момента у биографији писца, до њбговог оштрбг скретања удесно. Требало је дћ В. Кирпотин означи пут развитка и решења ових противуречности које су се већ појавиле у аутору „Ведних људи‘‘ и „Двојника“. У поглављу које је посвећено причама о сањалицама, В. КирРотин указује на то да у њима своју „главну пажњу Достојечски као уметник не обраћа на услове који спречавају рад, веп на људе неспособне за рад“. Из crter његоћог paćybiißdffca прј»родно ћроИзлази да jć ri**риод од „Бедних људи“ до Нрича о сањалИцаМа корак aso не назад а оно корак јгофану од основне лин Ије прогрСсивне књижевности „гоФљевсКог rteриода' 1 . Због тога се не можемо сложити са овим тврђењем В. Кпрпотина; „Приче Достојевскога о сањалицама нешто су као умотничка паралела с учењем Бјелинскога о стварности". То пориче сам аутор монографија који је правилно показао у закључку да fcy „Бедни људи“ наишли на једнодушно признање и усхићење свих следбеника Вјелинског и Гогоља, целог напредног крила руског друштва“.
ју слику”, Постооаност сећан>а“, На топ слици ј« приказан округао, мекан, као погача од теста, чаоођник Moijrt вмси с гране дрвета, из сандука и обавија врат страшно изнакажене човечије главе с опромном ттрепааицом. Та слима је изазвала одушевљење мод савремене буржоаске критике. Тако изглада „ремек.дело слlимаlрст»а“ у свеку где се година сасгоји из 365 разочарења. У Француској тој нвмада класичној земљи сликарства укаеала нам се гтрилика да будемо у Јесењем салону ове године. „Центар пажње” те нзложбе бнла је слима MOjia је претстављала пустињу по мо|>ој иду мртве. отсечене љ<у|дске ноте са одраном кожом и обнаженим нергаима. Утисак који је производила та слика је био Такав да су иеки посетиоци бииги пр|ИЧуђени да напусте изложбу. јер им се буквално смучило од обил»а сличниос ремекдела. А.ти изглеш, ДД и само кварење стомака које изазива мод гледаоца сааремена буржоаска уметиост догаоди њене мајкгторе и апологете на престо »рлирЈе. Етто камо један амсричш часопис велнча рад енглесмог умептка Пола Неша; f> његовим момпозицијама гвред HiaiMa иакрсава, страх нзобиља npo. праћен хаотичношћу, изна-кажен окЈбро до кварења стомака.” Тамо се завршава У уметности епоха владавине бодржодзцје у свепу. Пре сто година њеа» јадљање
»а исторнској ооаорници бииио је Јчрогцраћеио в«соким полетом Јгмегностн. То је била епбха Препорода. СадаШша Оуржоасма уметмост ако Јој је Суђено да буде обележбиа у jfctoprijH бић е назваиа уметношћу Дегенерације, Особнто жино смо (уоп Јели Да вИдоимо неплодИост садашње буржоаске (уметности у Италии тој мла. сичној земљи Дрепорода. Величанстааии споменнк еиохе Прспрроиа, даорцн, катедраше п куле бесцрекорие лепоте и Оааршенства били су облепАеИИ баналиоад амернчком ракламом саиуна н чарапа. Ето симбола сздремвне Италцје! Довољчо Је pefiK да у Риму »ооци jie саЧувао огрома« број дииних архитаитоиокнх спомеиика има оамо једПа зррада сазидама за последње тодаие. То је згрвда Централно!* комитета комунистичке партцје Италије. Догчаднло се да смо у Италији бнли У септемвру. У Моокви су тада бнли постављени темвљи новнх велнких зграда. У италијансиој престониди су се деснла тада дпа дотађаја која се, иажвДост, такође могу да одиосе на архитеввтуру, Јергно за другом су одлетеле у ваздух две агреде: зграда енглескот посланства ц кнностудио са ксцјотм је уништен цво на. ционалнм фонд лгалијаиомог филма. Прву зграду су Уништили палестиисми терорнсгпи у ијдгРвор ita посдупке енглекЈке админисђрације у Палвстини. Винбвпици друпе днаерзије нису открнвеми. Али овај злочин је користио америчким монополиспша мој« у
саим земљама хоће да утврсзје своју ужасну анти_ људскЈу уметност. Радост ксуу чавеиу нреба да ттружи додир са уМет-ноШћу је ћостала аиахронизаМ у земљаМд Maffflrt. тализма. ..Кадд гледалац посмаггра холв*вудск€ фиЛмове..., пише иггалијански чаоопис „Чине Темг» 4 он се утапа у овет бунила и фантазије. И каца иајзад изиђе из биоскопа раичује €е tiifo ћдзи niii гтравој земљћ“. Само делимично има пр<аоо oßaij corrrfc. Ча-к и када напусти биоскоп, гледалац савремене капиталистичме земље иема* истину чему да се радуЈје. Jeip ахо ое ta ( ,права земља“ гтб мојој Он иорача налсри У Америци, одтда је fo onft земл>а где с€ остварује Тафт.Хартлцјев заккхн, земља, пде бесни комисица за испитиввње делатности. У Бвглеској то је земл>а fiae делају Чер* чил и Мослн, у Италјици је де Гаспериј|ева земља> препуштема »дгзачкању и грабежу" имострашмх „rtoКровlител»а*’. У Француокој то је Шуманова п Дв Голова аемл>а. А шта је чудио у томе што је у mrt* нокзт о®их звмал>а достојиа онојик господагра? ШтЛ otCBM тих 365 разочарења У години и мбЈћб вр€«е аИ ' доиесе тим земљама и њиховој умегности? Сем мо. жда што ће бити 366 разочарења. вко јв та Родина ореступиа, као натгримвр 1948. i („Сооегтское искуство/* 1 јануар 1948 f. Превела
Милица Николић
Истина о Достојевском
Р. УРАЛОВ
ги уплашени народним покретом, издавали су cfe за „сроднике душе Достојевскога'*. Њих је плашила „ћрОвалија" револуције „Рушење и паљење хистерично су викали су националне црте“. Само совјетска критика говори истину о ДостОјевском и ова истина боде очи свим његовим реакционарним „поштоваоцима * л ~поклоницим.;“ који покушавају да прикрију своје противнародне махинације, своју духовну пустош и моралну прљавштину гигантском фигуром руског писца. Четрдесете године одиграле су видну улогу у формирању стваралачког лика великог писца. Али одушевљавајући се анализом овога периода В. Кирпотин недовољно јасно прати линију везе између младог са зрелим Достојевским. Због тога нам изгледа једностран „закључак“ у коме аутор износи резултат првог периода пишчевог Књижевног рада, а не повезује га ća доцнијим годинама. Ова глава требало би да буде увод у испитивање зрелог периода стваралаштва уметника. Али књига о младом Достојевском доводи чи-
Узбудљиве Вјблинскег и Идејни Иравац младог Достојевског изазвао је већ „Двојник“ и убрзале су приче d сањалицама које су следиле за њим, Да су оне уствари „уметничка паралела са учењем Вјв 1 линскога о стварно Сти“ј велики критичар не би се понес према њему c такоМ суровошћу. Неубеђеност и несигурносГ пишчевих идејних позиција одразиле су се и у уметничкој страни тих дела у њима реалиста Достојевски прИбегава симбоИ фантастичном маниру који је тако осудио ВЈелинсИи. Може се дискутовати и о нИзу посебних питања, али она не одређују карактер књиге, њен патос. Познавањем факата и способност да се она протумаче, јасна аргументација и смишљена концепција љубав и поштовање према писцу, којИ iuicf сакрили пред критичарима и његовепороке, идејни правац И бољшевичка принципијелност све то чини књигу В. КиЈшотина „Млади Достојевски" драгоценим прилогом совјетској науци о књижевности. (Превела
Вукица Ивановић)
Бруцоши у Оксфорду
Beh више од десет дана приказуј>е се’ овај филм у бноскопу „Јадран”. До улазница ce тешко дрлази, Људи губе по неколико оат«, често tt више, да би видјели познате филмске ~3везде“ још од прЦје pata, Станлија и 0* лнјД, да ое насмију, да се развеселе. Онн очекују нешто добро. Потре Оно је дД се у natp ријечи ДД оадржај. Два позната јунака (тако' почиње филм) возе fce у луксузпим колмма, затим неком оДуПНноМ од аутомобила која се распада. Они упадају у за за послу Су. У том часу жена неког богаташа тражи брачни пар који he да јој помаже у кући ИрИликом Иријема Beher броја гостију, Ето пх: дрлазе у кућу један од њиос прерушен као жен(а. Читав нш згода. Затим су опет иа улНЦи али сада кДб чиста4ti. Они долазе до закључка да злк) налеће нн њих зато што су неписмени. Али, изненада, ухвате Рангсгера (а да то у почетку ниdy ни знал!и) који је опљачкао неког милионара. Овај је врло ве ликодушаН: шаље их у Оксфорд Иа сгудије! И тУ Низ Перииетија филм се šaßptLtaka. Посмат|)ајући читаву ту радњу која, узгред бУДи речено, не траје дуго (а опет је дуга) стиче се утисак нереалиости, бјежања од животне истипе и њене стварне сУиче се утисак да је режиоер са пзвјесном теидснцијом, врло прозирном, оа извје« оном намером Сервирао гледаоцима баш такву ствар. Td је, уосталОм, и карактеристичНо за филмове америчие продукције. Ctanлио н Олио СУ овдје приказани, према жељи и остварењу реж№сера, као људи из народа који долазе f #)Дпр са влаДајућом класом. Та веза, тај њихов додир приказан је идеалистичми, као могућа спона и мирна сарад* н>а са капиталистима дсибродушним људима; као могућаузајамНа политика гдје не постоје никаква складност всћ само борба и противурјечности. Капиталиста, банкар овдје је кротко, смирено, добро јагше. Такав филм треба да унесе нејасност у
схБаћања радиих масд да нх otlr* пИ у борби против експЛоататора, да их завара, да прикријв праву истин*у класИМх сукоба. За* датак да ослаби борбенОсЛ маса прВа је и главна тен* двнција овог филма. Све се iti прикрива Лаким хумором, често бесМИсленим и неинтелИгентнИЛ Наш народ, који иВграђујв своЈ жадот властитим рукама, који ja уништио експЛОатацијУ, посма-Ј тра тај филм са више љествицеа те ствари на њега више не дјеЛ|*» ју, он схваћа њихову унутрашњу* дубљу садржину. он је прерастав такве „вицеве" који у Ирво« реду, неДуховити, некуЛТурни и реакционарни, Ту има и неколико сцена коЈе добро карактеривирају бур)Иоаскд друштво, сцене које доказују да сб 6aui у таквом друШУву нбр* малнО развијају лоше особинб код људи. Тако Иа пр. Кад CtaHлио и Олио сједе пред вратиМ4 банке и отимају Једам другомв хљеб, јаје, кад се жел« да изазо* ве смијех к&д гледа»ца и Thtfe кад се наноси бод другОМ човјеку (као раднику који рАДИ rtt оправци водовода). Такву себичност и мржњу међу људима у капиталистичком друштву нцјв могао да избјегне ии режисер; он то користи у „хумористнчке сврхе“, такве св стварв, било свјесно било несвјесцо, увлаче у његову замисао, у обраду. Уосталом, готово ови филмови капита. листичке прНзводње потенцирају те нељудске оообине код човјека, сматрају их стихиски нормалним, пЈжродним, законитивд* као што Је за њих закоииг, нормалан читав систем експлоатације. Наравио да такав филм нема и не мож*е да одигра никакву васдитну улогу. Наш гледалац излази разоча!ран из биоскопЗ. Mćђутим он може, на таЈ начин, да се увјери о стању кннематогра* фије на Западу. Њен квалитет> мјесто да расте, опада. Тако су у Америци власти присИљСн«! да С6 боре против МајбОљих ф«лм сшх радника, глумаца кој« же.те да тумаче реалну стварност, да помогну свом народу у борби против фишансиског капитала. Б.
БРОЈ 1
„НАРОДМИ СТУДЕНТ*
5