Студент

Научни рад у демонстраторској секцији Медицинског факултета у демонстраторској секцији Медицинског факултета

У свом оеместралном плану демонстраторска секција Медицин* сно>г факултета предвидела је неколико ваучиих састанака. На научним оастанцима приказаће се резултати експерименталних радова које изводе демо«стратори Хистолошког института, као и библиографсви радови са ocraлих инстиггута. Демонстрагори Хистолошког ииститута изводе експерименте у вези са проблемом регенерације Догнел-оввос ћелија и бојењем хондриомног апарата. На Фиаиолошком институту демонстратори су досада библиографски о, брадили проблем стварања каменова у људском организму. У току су даљи радови. На Фармаколошком институту демонстратори проучавају резултате последњег испитивања антихистанинским лековима. На Хемиском институту ое обрађују поједние интересантне партије из хемије. Ови радови се реферишу на заједничким оастанцима демонстратора са аои стентима и професорима. На Физичком, Патолошвом и Бактериолошком институту за сада се научно ништа н»е ради ма да има могућности за то.. Професори Патолошког и Бактерио* шког института су покаоали пуно воље и спремности да уведу демонстраторе у научн« рад. Неинтереоовање демонстратора главни је разлог нерада. Зато убудуће треба пуну пажњу обратити на избор демонстратора и не дозволити да секција буде место за економско обезбеђивање студената, већ место где he ое налазити људи који воле и имају смисла за »ауку. Треба стварати но®е кадрк>ве. Д-емонстраторска секцицд има приличан број демо«стратора који су показали пуно воље и смисла за даље изгрођивање. Међу њима треба нарочито истаћи Веру Перипилћ, Добрунка Петровића, Марка Поповића, Стеву Поповића, Слободана Хорвата. Сви другови су истовремено добри ђаци и члаиови Народне студентске омладине Медицинског факултета. I

Слике са испита

Испред места за објављивање резултата из отпорности материјала-гужва. Радозналост која се огледа на лицпма оних који не могу да продру до списка претвара се у 42% случајева у мрштење из кога се не да закључити ништа добро... Групе се мењају. Студенти долазе брзо, са нестрпљењем до спискова а одлаое полако, сасвим полако од њих... Понеко се врати да за сваки случа|ј погледа још Једном. Понекоме се отме: - Како то да ја паднем? Почиње дискусија својствена само техничарима, из које се убрзо долази до закључка да је „критериум исувише оштар“. ♦ * * И испред табли за објављивање слика је слична, а у већиlни случајева још „трагичнија" од ове. То се нарочито осетило на резултатима из математике I и математике 11. Уопште узев, прсма непотпуним подацима о успеху у овом испитном року, број палих и одусталих на факултету изиоси око 40%! Тешка, јако тешка цифра... Али по

студентима се то не би дало за. кључити. Напротив. Карактеристичии су случајеви некик другова са трећа године који пису хте ли да одговарају на усменим испитима из математике I (предмет црве године!) и отпорности материјала, јер су били „погођени“ тиме што су уопште позва= ни на усмени! У ходницима ври. Изгледа да ови људи имају доста слободног времена... Критериум је заиста био строг, али исправаи. Резултат испита је реалан, одговара знању студената који су га полагали. И поред несумњивог успеха курса који је одржао настав!«|Ик овог предмета, друг ппуlсо«ник ЈА Јован Мандић и поред свих залагања и напора које је предавач улагао у њега, студенти нису довољно озбиљно пришли испиту. Полаже се испит из магематике 11. Испит је писмени, задаци иису лаки, а будући иижењери морају пре свега добро да знају математику. Кажу да је математика краљица технике. Међутим, изгледа да се већнна студената постарала да испољи своја „антимонархистагчка“ осећања, макар и по цвну 60-процентног падања. При решаваи>у једне диференцијалпе једначиие, долази се до ове алгебарске једначине a’rrl, чзје KO'peHe није умео да нађе већп део кандидата. Поставља јући и решавајући задату диференцијалну Једиачину студепги су показали познавање материјала из више математике 11, а саплитањем око Једначине а 3 =l, показали су незнање средњошколсие математике! Резултат: падање или усмени испит. Неки

студенти ое чуде, нСки криве професора или проналазе најневероватније разлоге за неуспех све до психолошких. Треба се сетитн да приличан део студената прве године „штедећи време” шбегава курс из средњошколске математике. Можда ове две појаве стоје у вези? ★ Шслс испита УГОДНИ РАЗГОВОР Преписивање на испитима је постала ,р!Ормална“ појава на Техничком факултету! Нарочито, стицајем околиости, на нацртној геометрији. Но, она није ретка ни на другим предметима.

„Штамислите а Американцима? " Од огудената Шмоле з.а социј.аЈта ист ( аз!ЖИlаања из Њу)јорка, Беопрадсми Униаероитет гуримио је пиомо у коме ce траоми да се за лист који издаје њихова школа гкхиаље одтвор на питање „Шта мислите о Амермкемцима?" Одгогор на ово питање послала је ре|да«ци|;а листа „Народни студент". У олтовору je подвучено да се не дложе гоеорити о Американцима „уолште", ве+i да ми праеимо разлшку између америчких импври}алиста и америммих радник маса које они угњетавауу.

Технички факултет

Саопштење резултата испита из опште и пољопривредне статистике

Испити из генетике на Пољ. шумарском факултету

КАКО ЈЕ БИЛО У ВАШОЈ САЛИ? ДИВОТА, КАО НА HAЦРТНОЈ... Обавештења стипендистима

Да би стипенди ја ефикасно мо гла да користи студенти треба да је добију на време, почетком месеца. Међутим, делом због објеКтивних разлога, делом због бирократизма појединих рачуноводстава разних министарстава и установа наше стипендије су стизале понекад око 15—20 у месецу, а месеца јануара су неке стигле тек крајем месеца. Ово је наравно, готово све стипендисте доводило у веома незгодан положај; они су морали да се задужују у мензи. у дому, за стан, једном речју нису могли да испуне своје обавезе. Да би се ово отклонило. после испитивања које j’e Контролна комиси{а Народне републике Србије била предузела, одлучено је да се убудуће начин исплаћивања промени. Сва савезна и републиканска министарства, комитети и комисије из Београда, исплаћиваће стипендије почев од месеца марта од 2 до 6 у месецу на благајнама својих рачуноводстава. Студенти који не буду у том времену подигли стипенди|е изгубиће их за тај месец, fep према правилима која важе за испла ћивање принадлежности новац намењен у те сврхе не може се држати у благајни дуже од пет дана. * * * Позивамо и овим путем све оне другове стипендисте који су због закашњавања стипендија остали дужни домовима и мензама да те своје обавезе измире. Има случајева да су неки стипендисти дужни за четири месеца ма да су досада примили за та четири месеца стипендију. Има и таквих који су и током прошле године остали домовима и мензама дужни, а те своје дугрве нису исплатили. Наши домови и мензе не доби јају више никаквих дотација. Они морају да се издржавају из сопствених средстава, односно од уплата студената. Зато ће они, уколико студенти не одговоре својим обавезама бити приморани да предузму Mepejcaко би своја потраживања наплатили у првом реду преко Народне студентске омладине, а затим и преко народних власти. Студенти који дугују домовима и мензама треба да схвате ову опомену и не треба да дозволе да дође до оваквих поступака. ПОВОДОМ ПРВОГ БРОЈА ЧАСОПИСА : „НАУКА И ПРИРОДА"

Ових дана изишао је први број нашег научног часописа „Наука и природа" који издају природњачка друштва и групе природњака НР Србије. Појава и карактер часописа дубоко су везани за корените промене у на шем друштвеном животу, које су у периоду изградње ооцијализма довеле наше научнике у нов положај према науци и народу, које су науци дале нов карактер. Ово начелно питање о положају научника и науке код нас расправљају прва два чланка д-р Душана Недељковића и д-р Синише Станковића, професора Београдског универзитета. Под насловом „Наука руководство за акцију општенародна наука“, д-р Недељковић износи битне одлике науке у социјалистичком друштву и у доба његове изградње насупрот науци у буржоаском друштву. У капитализму, а нарочито империјализму, научна делатност служи интересима буржоазије, као експлоататорске класе. Отуда у периоду кризе и пропадања капитализма наука у рукама

буржоазије скреће са свог правог, истинског пута. Јављају се лажне теорије о „чистој“ или „објективној“ науци, све у циљу да се она одвоји од „њеног жаришта, праксе и акције и да се учини апстракцијом“ неспособном да буде руководство за акцију у рукама радног народа. Од научника се ствара уски и кратковиди специјалиста који „нема никакве идеологије и сматра ненаучним сваки принцип и закон који би прелазио оквире неке специјалности”. Насупрот овоме, у друштву где се изграђује или је изграђен социјализам, наука и научник укључују се у ток планског изграђивања земље, у интересу огаптег економског и културног напретка. У другом чланку „Научно истраживање и планска изградња наше земље“ д-р Синиша Станковић после краћег, огаптег увода, износи посебан значај који у овоме имају биолошке науке. На неколико конкретних примера показује писац неопходност свестраног темељног

биолошког истраживања, да би се уогшгге могло плански деловати у пољопривреди и медицинској служби. У трећем чланку д-р Драгољуб Милосављевић излаже свој оригиналан рад на карактеристичној једначини стања материје. Полазећи од тога да једначина стања садржи поред променљивих још и сталне величине и уводећи основу природних логаритама, писац долази до једначине која важи за све стварне гасове и то за све притиске који су мањи од критичног притиска. Под насловом „Ново схватање процеса речне ерозије“ д-р Петар Јовановић даје своју нову методу у објашњавању речне ерозије насупрот ранијем схватању по коме се речна ерозија развија узводно, регресивно полазећи од тзв. доње базе, тј. од ушћа реке. Пажљиво испитујући уздужне речне профиле Вардара, Мораве и Тимока, д-р Јовановић долази до правилног дијалектичког објашњења речне ерозије. У петом чланку д-р Стеван Ђелинео даје анализу базалног метаболизма и случајеве његовог мењања у току раста, услед термичког прилагођавања средини као и услед специфичног унутрашњег стања организма.

На тај начин „законитост базалног метаболизма детаљно студирана код нас... довела је у питање стандардне вредности базалног метаболизма човека, које је дао Бенедикт и које се примењују на клиникама.“ Под насловом „Акинеза животињска хипноза медоносне пчеле“ д-р Сима Грозданић износи неколико врло интересантних посматрања и експеримената на пчелама. Акинеза, тј. кочење рефлексивних радњи може бити природна и вештачка, изазвана од експериментатора, У оба случаја пчела се налази у нарочитом стању „хипнозе“. Д-р Милутин Ђуришић у чланку „Антибиотици лекови данашњице“ даје занимљив приказ о проналаску, својствима и недостацима пеницилина, једног од најзначајнијих биотика данашњице. У чланку „Радни дан културне биљке“ д-р Добра Тодоровић излаже научно истраживање о утицају дужине дана на раст и развој културних биљака. Наука је по речима писца, у дужини једног дана биљака и начину реаговања биљака на прбмене његове дужине открила извесну природу биљака и тиме пружила човеку у руке средства да у извесном правцу овлада

развићем биљака и да га подешава према својим потребама. У одељку „Из историје природних наука“ налазе се два чланка и то: „Поводом педесетогодишњице открића радиоактивности од стране Бекерела“ од д-р Драгољуба Јовановића и „Први фотоелектрични елементи“ од д-р Сретена Шљивића. У, одељку „Из наших научних установа“ изнесен је развој и рад наше астрономске опсерваторије у току минулих 15 година. На крају часописа у делу „Новости и белешке“ налазе се неколико занимљивих података о најновијем развоју науке, као напр. употреба радара у сврхе прогнозе времена, синтеза витамина А итд. Часопис „Наука и природа“ има за нас студенте посебан значај. У њему ћемо наћи документарне чланке који захватају шира или ужа научна питања, као и указивања на литературу. Поред тога биће кратких. занимљивих приказа о свему ономе што је актуелно у природним наукама. Најзад, како је то изнесено у обавештењу читаоцима, часопис he осветљавати везу природних наука са изградњом социјализма у нашој земљи.

М. ПОПОВИЋ,

ст. филозофије

6

„НАРОДНИ СТУДЕНТ"

БРОЈ 1'