Студент

Рад одбора Пољопривредног-шумарског факултета

Такмичењем које Је заказао Медицински факултет културчоуметничким одборима осталих факултета потстакнут је н рад културно-уметничког одбора нашег факултета. Секције, као дилетантска, фолклорна, музичка и певачка, редовно одржавају своје пробе, спремајући тачке са којима ће иступати на факултетској и универзитетској приредби. Међутим, учесника са прве године има мало у секцијама културно-уметничке групе. Нарочито је тај број мали у хорској сек циЈи. ТаЈ недостатак се уклања

обавештавањем свакОг актива ко лико чланова треба да да за хор. Тиме се повећао број чланова хорске секције. У плану хора је предвиђено спремање три песме за универзитетску приредбу. Осим хорских песама предвиђена је и соло тачка. У музичкој секцији раде сва три оркестра, народни, тамбурашкк и џез оркестар. Ускоро треба да буде оформљен и други џез оркестар. Лрамска и фолклорна секција такође спремају свој програм. Фолклорна сегција спрсма ревију игара.

М. Пекановић

М. Митровић: нПРЕД ИСПИТОМ“

Културни живот ПО ДОМОВИМА

Док културно-просветии рад на нашим факултетима уаима све већи размах, омаосивљава се дотле се ио студентским домовима, где живе исти људи, културн,н живот «е осећа; у кеким домовима уоетште га нема. Стуленти у дому често ие оеећају пнупребе да оживе култ>lр,но-пlросветни рад, да се кроз тај рад упознају ,и зближе, да створе од дома своју заједницу. Њнма су тешме ов«е обавезе и задужења у дому, они се мало интересују за заоедничке цроблеме и једаи за другог. Међутим, могућности за заЈедаичми рад. за рдзвијање култур!Нlог жјишотз, за упознавање и зближавање другова кроз тај живот има доста у св!Иlм натоим домовима. Сваки дом има своје сале, учионице, тр|П?зап.и» : е, у којима се може одвојити неки кутнћ за чиггасжицу са пар књига, часописа и радио апаратом. Сале се мопу кор-истити за иригређ-ивање друтаромих вечери, за стлденте из дома, са мањим програмом који би приказао домски жнвот и њелове проблеме. Изво ђење програма не сме бити проблем за људе који су (радом на факултету стекли доста искуства у томе. Сале у дом!у моту се угорзоити слика-ма и паролама. Све то сте иаиокуЈе ни мттопо труда »и чремана, сам*о треба више воље и организованости. Не може се порећи да сваки студент може тољико вгремена да свој ж.нвот у дому тчиии ргмјатним, да у самоме лому створи могуђности за заовојих културних потреба. Дапсле, об.јектиших мо г ћиости за подизање културнот жнвота у домотlима има,. Но ка' О се он)и »окоришћују? Културнд - просветни одбор И.С.О-а размотр-ио је те могућггОсти и тек сада предузима копаке за разсијање култур Лог живота домова. Направљегн је план рада, али са њим још нису упознати студент Оги одбори по томовиш ко’и тр~ба да га проуче и примењују гпрема могуђ. иостнма својих Зато студентоми одбори или не предузи-

мају ништа да ожше културии рад у дому или целом том раду не дају правилну линију и смер. Дом ~Вере Благој-евић” и«а, истина, озбиљних али не и нере нгивlих проблема. Овде нема учионица, једина сала је трпезарвда. За стварање нак!нх читао ница има мало иагледа. Но то још никако (не значи да треба сасвим дићи руке од културнопросветног рада, као што чине студенткиње овк>г дома. У велимом холу, па и у самој трпезарији могу се приређивати другдрске всчери. Исти тај дом пое рата имао је могућности за то: он је био жарнште мултуриог и нолитнчког рада студентгшња. Друга(рске вечер« у Домlу студенткнња биле су одраз његовог жнвота. На њнма се приказивао жнвот и износили ироблеми дома, оштро се шибале мане и грешке појсд/инаца. На та; начин су студенткиње лтказтеале другараму ггомоћ јетна друго' у отклањању свих недостатака и решатању за/!едничких проблема. Те су трапЈиције пале у заборав. Студентски одбор ир<и уттlраlви дома нема самк>иниц»јативе, не ради 'ништа, в/ећ чека „општи шган“ за све домове од Ункверзитетомогг одбора Н- С. О-а. С друге стране нема ии ловољно равумевања ни поцфшке од стра не студантмиња. До« се у дому „В е Ре Бпагојевић“ чека на отшти план. дотле студенти из дома „Милована Ђи ласа’» дају сваке недеље неку ма лу игранку. Но овде, и поред лепих примера, добро организова. них студемтских другарских вечери, ове играике често не постижу свој циљ. Овде се иде за убирањем нсоца ко(ји је, истина, намењен стварању библиотеке, али самии тим те другарси е вечери губе карактер оних вечери које треба ла послуже упознава њу домског живота, зближаза. ња људи из дома. Дом „Лоле Рибара“ на први поглед по овом раду отскаче од осталих домова. Студенти имају

свој , црвени кутић" где слушају радио и читају новине. Зидовл су облепљени паролама. Своке недеље приређују играике. Шаренило и живост. Но то је само на први поглед. Прочитајте пароле оне су натрпане и застареле. Другарске вечери, игран ке слабо су организоване* На њима има сваког вигне него студешата из дома, за које и треба да се приређују. У жељи да се убере шт o више нооца дОзвољава се да сала буде препуна и да се стаори метеж. Нарвано, да ником од студената из дома веђе бити пријатно да сиђе у такву салу. И кад се веђ у дому „Вере Благојевиђ 44 не приређују играике у сали где се једе (из разлога), зашто се овде из истих разлога, бар у неколико, не ограничи број људи који сала може примити. На тај начин ђе другарске вечери моћи служити Вlише студентима из дома и постати сасвим њихове. Саветодавни студlеlнтск.и одбо© дома „Гајрет“ заједно са управом дома предузима п>рве кораме за ЈпО!Д|Иза(ње културног живо. та у дом'у. За то имајју доста услова. Окупљају у св>ом дому студенте коЈи свлраlју на ивком инстументу и спремају се да у пространим салама за учење приреде мали концерт са игранком. Приход од тога као и ад друга|рских вечери биће намењец стварању библиотеке. Но сви ов'И кораци за ње иулт\р(ног живота по наплим д*омов)има остаће оамо покушај амо им ое не да прагаилна лини. ја. одређен смер. С друге стране, сви се ти плаиови неће и не могу остварити док сами студеи ти не вндс и «е осете потребу за .ожишљавањем култ\рког рвда у домовима, док сам.и не притекну у псимоћ свртм одборима у отклањању тешкоћа у досаддшњем раду.

ЛЕЊИН и ПРОБЛЕМИ КЊИЖЕВНОСТИ

3. ПАПЕРНИЈ

„Често сам примећивао у њему црту поноса због руске уметности говорио је о Лењину Максим Горки у својим успоменама, ...научио сам да у њему чујем дубоко скривене, радостне љубави према радном народу.* 4 Ова радостна, гордошћу испуњеиа љубав према изванредним делима руских уметника, према роднш руској књижевности, према снажним руским уметницима речи, титанима по снази и мисли, осећања и уметничког сликања, којима нема равни у Европи, љубав према великом руском језику језику Тургењева, Толстоја, Доброљубова, Чернишевског, светла и дубока вера у неисцрпно духовно и стваралачко богатство народа све се то осећа у сваком чланку, у сваком исказу и мишљењу великог Лењина о руским писцима. Руска књижевност је, по мишљењу Лењина књижевност светског значаја, светских размера . „...Улогу првоборца може да одигра само партија која се руководн напредном теоријем, писао је он. А да би читалац иоле претставио себи шта то конкретно значи, нека се сети таквих претходника руске Социјал-демократије као што су Херцен, Бјелински. Чернишевски и сјајна плејада револуционара 70-тих година; нека размисли о светском знача|у који је

г стекла сада руска књижевност; нека ...да доста је и ово“. 1 Мисао о дубокој вези напредне ’ руске књижевности с растућим ’ револуционарно ослободилачким 1 покретом развија се у низу Лењинових радова. Уствари та је мисао V основи његове генијзлне дефичици|е: „Епоха припремања револуциI је у једној од земаља коју цедо спахије, појавила се. благодарећи генијалпој светлости Толстоја као корак напред у развитку уметности целог човечанства." У многобројним чланцима, у огромном историском и књижевном материјалу Лењин открива борбу двеју основних линија у развитку руске културе. „Постоје две нације у свакој савременој нацији кажемо ми свим национал-социјалистима, писао је Лењин 1913 године у „Критичким белешкама о националном питању“. ПостоЈе две националне културе у свакој национално; култури. Постоји великоруска култура Јуришкевића, Гучкових и Струвена али постоји исто тако великоруска култура коју карактеришу имена Чернишевског и Плеханова. Постоје такве две културе у Украјини, као и у Немачкој, Француској, Енглеској, код Јевреја итд.‘“ Ове Лењинове поставке развијене су даље у радовима Ј. В. Стаљина. I'единство нациЈе не слаби само због расељавања. Оно се распада још унутра због заоштравања класне борбе, „ пише Ј. В. Стаљин у делу ..Марксизам и национално питање." У класном друштву указује Лењин и Стзљин не може бити једне нераздељиве националне културе. Заслугу напредних руских писаца и лруштвених раднпка Радишчева, декабриста, Б|ељинског, Херцена. Чернишевског, Доброљубова Лењнн је видео у томе што је њихова љубав према нашој дивној отаџбини била недељива од борбе за њено ослобођење од царских палата, племића и капиталиста. Значајне Лењинове речи после велике Октобарске социјалистичке револуције биле су испуњене гордим осећањем совјетског патриотизма. „Ми имамо права да се поносимо и да се сматрамо срећнима што [е нама првима пало у део да на једном делу земљине кугле срушимо ту дивљу звер, капитализам, који је крвљу залио земљу, довео човечанство до глади и подивљања и који ће погинути неминовно и ускоро, ма колико зверска била дела његове јарости пред смрт.“ Ове речи које потврђују велику гордост совјетског човека на отаџ-

бину у коЈој је заувек учињен кра} капиталистичком ропству, могу да буду епиграф многим и многим књигама наших совјетских писаца. „...ако је пред нама стварно велики уметник онда мора да у сво}им делима одрази неке од битних страна револуци}е.“ Изразивши ову дубоку, смелу мисао, доследно спроводећи матери»алистичку „теорију одраза“ у анализи књижевних по}ава, Лењин чини огроман корак у развитку књижевне науке. Тек после Лењиновог рада наша наука о књижевчости }е постала наука у пуном и правом смислу те речи. Лењинови чланци о Толсто}у Херцену, његови искази о Б}елинском, Чернишевском, Тургењеву, Њекоасову, Салтикову-Шчедрину, о Максиму Горком усмерили су читав рад сов}етских књижевних научника. Брда књига су била написана о стваралаштву Лава Толстоја ппе Лењина. Већина буржоаско-либералних критичара, оцењу}ући карактер и значај стваралаштва великог Писца руске земље. разматрали су се „званично-либералним, отрцаним професорским фразама,“ трудећи се, како }е писао Лењин, да „лупом и праксом фраза угуше потребу правог и {асног одговора на питање: шта }е изазвало дубоке противуречности" толсто}евштине“... „Одва}ање пажње од... конкретних историско-економских и политичких питања „при изучавању писца то }е основни недостатак буржоаско-либералне науке о књижевности ко}е }е Лењин у сво}им чланцима о Толсто}у сјајно открио и разобличио.

У својим делима Лењин је наследно и генијално развио најбоље традиције наше револуционарно-демократскв критике, подижући их на нови, несравњиво виши ступањ. Сетимо се Чернишевског с његовим изванредним и за његово време новаторским схватањем уметности производа живота и у ис,то време приговора на њега. Није случајно што је Лењин у време када је написао свој први чланак о Толстоју поново прочитао и пажљиво проучио рад Чернишевског: „Естонски однос уметности према стварности“. Сетимо се Доброљубова који у чланку „Кад ће доћи прави дан?“ отворено назива науку о књижевности „сложеним описом о једној од страна нашег друштвеног живота“. У том чланку Доброљубов изражава дубоко истиниту мисао да велики писац уметник „увек уме да захвати... битне црте“ друштвеног живота; он види таленат писца V „способности да осети и наслика истину животних појава.** Лењин је доследно и прннципијелно развио најбоље традиције револуционарно-демократске критике. Дајући ствараштву Лава Толстоја материјалистичко, конкретно историско тумачење Лењин је дијалектички открио поглед на свет и стваралаштво великог писца. „Дијалектичко обухвата супротности V њиховом јединству“.„ износи Лењин у својој филозофској свесци. Откривајући дубоке. оштре противуречности код Толстоја. које су одражавале снагу и слабост. „моћ и ограниченост... масовног сељачког покрета", Лењин у то време обухва-

„НАРОДНИ СТУДЕНТ"

БРОЈ 3