Студент

Девојка у планини

(из рата) Такве витице, лаке, ко снове ветрови давно мрсили нису. О, та два ока, што низ падину плове хитрија но ластини летови у вису. < — Та нога мала стопала лака, ко трк кошуте земљу узнемири, тај ход, тај бег, тај шум корака, то лице што из шибља извири. Тај поглед плав, тај благ, ко дете, када са другом разговара; та ј погдед две муње што излете, уз пушку када срце отвара. То грло бело, што птицу крије, тај звук што песмом срца жари, тај глас што поклик —на јуриш извије, та песма што планином стражари. Те груди, та прса разиграна, та плећа бела ко голуби, та усна танка, усна мала на обарачу слободу љуби.

Стеван РАИЧКОВИЋ

У НИВЕРЗИТЕТСКИ ФОЛКЛОР ПРИПРЕМА СЕ ЗА СМОТРУ

Рад у фолклорној групи је добро организован. Свако зна свој посао, који је правилно распоређен, тако да нема неспоразума и узалудног губљења времена. Формирана је група за народна кола коју спрема један од нцбољих играча фолклора друг ЈБубиша Лекић. Групом з<а македонска кола руководи ШахпазовнЛ. Из ових група најбољи одлазе у групу за стилизоване игре, којом непосредно руководи уметнички руководилац фолклора друг Парлић. Стилизацијом народних игара у великој се мери подиже уметност фолклора, а доприноси и усавршавању самих извођача. Међутим, јасно се осећа недостатак оркестра који би пратио извођења фолклора. Успешно извођење народних кола, а нарочито стилизованих игара захтева солиднију музичку пратњу за коју је сам клавир недовољан. Потребно је што пре формирати мањи оркестар, јер зато постоје пуни услови. Пробе фолклора се углавном редовно одржавају што је свакако добра гарантија за успешан рад. Међутим, има још прилично недостатака који у великој мери утичу на рад читавог фолклора. 'Још је приличан број другова који неозбиљно прилазе послу. Недолажењем редовно на пробе они чине велике сметње осталим члановима фолклора, који се заиста самопрегорно залажу. Да би се то спречило потребно је што пре створити систем евиденције, који ће обезбедити контролу редовног долажења на пробе. Како би се и други недостаци што пре ликвидирали треба чешће одржавати радне састанке на којима ће се заједнички расправљати о разним проблемима организације фолклора, а што ће у великој мери допринети решавању многих питања чисто уметничког карактера. Међу члановима фолклора треба да је развијена критика и самокритика, што ће у свакој прилици правилно ускладити развој колектива, и поставити међу свим члановима истински другарски однос. Сем тога Културно-просветно одељење Универзитетског одбора треба да настоји да буде о-

безбеђено што више материјалних средстава како не би дошло до тежих сметњи у раду фолклора. Позив на такмичење Културноуметничког друштва Медицинског факултета садржи тачку у којој се позивају факултетска културно-уиетничка друштва да у секције друштва Универзитета пошаљу што већи број најбољих чланова. Испуњавање ове тачке такмичења допринеће омасовљењу универзитетског фолклора, у ком се у пуној мери осећа недостатак кадрова. У том погледу ситуацију знатно отежава и чи-

њеница да по факултетима постоји неразумевање према друговима који.раде у универзитетском фолклору. Нјихов рад се карактернше као „врло лак“ 4 те им се даЈу друга задужења која сметају раду у фолклору. Овако презадуживање треба ликвидирати јер оно кочи успешан рад у уметничким секцијама. Рад чланова у фолклору не сме се свести само на редовно посећивање проби и увежбавање игара. То је само један део њиховог уметничког формирања. Потребно је да другови из фолклорне секције стичу у том погледу шире и свестраније обра-

зовање, које ће им помоћи да много лакше и потпуније реше питања на која буду наилазили у току рада. Заједничким посетама балету и концертима, организовањем предавања на којима ће неко од чланова обрадити поједина питања из историје уметности која су у вези са њиховим радом, или пак коју другу интересантну, у исто време поучну, тему, а о чему ће се доцније дискутовати, Тако ће се постићи да рад у секцији буде заиста стваралачки и плодан, а без сумње и квалигет уметничког извођења знатно бољи. А. Шт.

Изложба студентске штампе

Универзитетски одбар Народне студентске омладине приступио је припремама за организовање изложбе студентске штампе. Изложба ће, у првом реду, бити значајан допринос оживљавању традиција нашег студентског покрета о«а ће бити један од начина на који ће се студенти моћи да упознају са бор. беним и слободарским историјатом напредног студентског, пред ратног покрета. Ту ће бити, међу осталим, и чланци, говори ИвеЛоле Рибара на међународним конференцијама; прогласи за мир о томе како су се студенти борили одлучно и упорно за слободу, науку, културни живот, за живот достојан човека. „Студенг је живео и радио упоредо са нашим студентским покретом. Он је био гласило оног покрета кроз који је једно покољење, по речима Лоле Рибара, „ишло ка животу и ка свом циљу: ка свесној служби народу, друштвеном задатку генерације народне интелигенције коју хоћемо да створимо". „Студент" је у пуном смислу речи био путовођа на том тешком путу ко ји је наш студентски покрет изабрао. „Питање штампе је било одувек једно од главних питања студената нашег Универзитета. једно од главних питања наших стручних и културних организација“ пише у „Слависту" бр. 1. год. I (од марта 1941 год). „Без студентске штампе, каже се даље у уводној речи, ие може бити интензивног стручног и кул-

турног рада студената, без н>е ћемо тешко постати права народна интелигенција...“ То је био правац наше штампе, задатак који је себи поставл>ала напредна студентска омладина. Глас УСТЕК-а, стручног удружења студената ЕКВШ-а, прокламује у сво>м првом броју: „Циљ Гласа УСТЕК-а је да исправно третира све проблеме студената ЕКВШ-а, и да своје читаоце правилно обавештава о свим важнијим појавама и новостима из школе, из удружења, из нашег живота уопште.* Задаци које је наша штампа себи постављала у првим бројевима листова били су извршавани. Борбени поклик свег напредног студентског покрета за мир, за хлеб, за слободу, за пуно поштовање равноправности и независности Југославије, за њено ослобођење од ненародних режима, за решење националног питања, за аутономију универзитета чуо се и изван зидова универзитетских зграда. Тумачења политичких догађаја студентске штампе нашла су одјека и у нашем народу. Народ је знао: спрема се борбена народна интелигенција. Она већ уме да брани слободу. Због тога је студентска штампа уживала огромно поверење у народним масама. Но значај изложбе студентске штампе не би се свео само на осветљавање предратног студентског покрета, односно рада пред ратне студентске штампе.

Наш послератнн студентски по крет, наша Народна студентска омладина постигла је у свом ско ро трогодишњем раду' значајне резултате. „Народни студент“ залази у трећу годину свога излажења, трећу годину како на својим страницама износи наша најважнија питања, како бележи успехе, позива на учење, истиче најбоље, мобилише за рад на обнови и изградњи земље. Приказивање таквог рада нашег листа био би други задатака наше изложбе. Ова изложба треба да прикаже шта је урадио наш лист од ослобођења до данас, колика је била његова помоћ у раду организације Народне студентске омладине. То су задаци наше изложбе студентске штампе. Но њих одбср за припрему изложбе неће моћи да оствари ако му у томе не помогну сви студенти. Припрема за ову изложбу треба да постане акција ширег обима. У првом реду, требало би да сви студенти који имају предратне бројеве „Студента“, „Младе културе“, разне прогласе, летке, плакате, зидне новине, разне стручне листове студената Београдског универзитета позајме редакцији „Народног студента", односно одбору за припрему изложбе како би наша изложба била што потпуиија. После изложбе позајмљени материјал биће враћен. М.

КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКЕ СЕКЦИЈЕ ПРАBНOГ ФАКУЛТЕТА ТРЕБА ОРГАНИЗАЦИОНО УЧВРСТИТИ И ОМАСОВИТИ

ТАКМИЧЕЊЕ КУЛТУРНО.УМЕТНИЧКИХ ДРУШТАВА НАШЕГ УНИВЕРЗИТЕТА

Позив Културно - уметничког друштва Медицинског факултета осталим факултетима на такмичење умногоме је покренуо и активизирао културно-просветне одборе појединих факултета. Досада су културно-просветни одбори факултета посвећивали недовољно пажње културно-уметничким друштвима, односно појединим њиховим секцијама. Сада пак, после позива на такмичење, осећа се на свим факултетима жива активност културно-просветних одбора, који су предузели читав низ мера за организационо учвршћење и омасовљење појединих секција, што је један од предуслова да такмичење успе, односно да се поједини факултети што боље пласирају у самом такмичењу. „Народни студент“ ће пратити ток такмичења и са своје стране доприносити да се у њега унесе што више организованости. Овога пута размотрићемо рад културно - уметничког сектора Правног факултета. Културнопросветни одбор Правног факултета одржао је састанак, који је имао за циљ решавање три осноовна питања културно-умет-

ничког рада: учвршћење секција, њихово омасовљење и квалитативно побољшање рада у секцијама. Проширен је хор који сада броји 50 чланова, фолклорна група која има 15, рецитаторска 10 и музичка седам чланова. Израђен је план рада за месец фебруар и март. За крај првог месеца предвиђена је игранка и једна колективна посета биоскопу, а за март другарско вече и две колективне посете биоскопу. Програм другарског вечера састојаће се из две хорске тачке: „Млади батаљони" и „Песме Народне студентске омладине“, две фолклорне игре, две рецитације, три до четири музичке тачке и то: на виолини, клавиру и хармоници и једна соло певачка тачка. То је план рада за крај фебруара и март. Из плана се види да је Културно-просветни одбор Правног факултета предузео извесне мере за побољшање културно-уметничког рада. Али се из плана такође види да културно-просветни одбор није довољно ушао у проблематику културно-уметничког рада и да се у

плану тај рад није посматрао кроз призму такмичењ^. Нису довољно конкретизоване ни прве две основне тачке, омасовљавање и организационо учвршћење културно-уметничких секција, а треће питање квалитет самих приредби остало је недирнуто. Организационо учвршћење и омасовљење културно-уметничких секција је могуће тим пре, што на Правном факултету предавања постају обавезна и што постоји известан број чланова Народне студентске омладине који не ради ни У једној секцији! Ту је значи, пре свега, потребна помоћ група Народне студентске ' омладине на појединим годинама. На конференцијама група Народне студентске омладине треба третирати и питање културно-уметничкот рада. Али да би то донело користи, треба да је претседник групе упознат са проблемима културно-уметничког рада. Могло би се, као што је то учинило синдикално културно-уметничко друштво „Полет“, организовати недељу омасовљења и организационог учвршћења друштва. Кроз ту недељу залагањем Народне студентске омладине и живом агитацијом треба привући у секције све другове који имају смисла за поједине гране културно-уметничког рада. Недеља омасовљења треба да реши и трећи задатак подизање идејног и уметничког нивоа нашпх приредби. Почет у тој недељи, а настављен у току целог такмичења, рад културноуметничких секција треба да добије нову тенденцију идејноваспитни рад међу самим члановима секције. У чланку о недељи омасовљења у броју 169 „20 октобра" пнше: „Ако један члан друштва уредно долази на пробе, изговори, отпева или отсвира о«о што му је програмом одређено, то не значи да се тај члан културно уздиже.“ Учење нота пред хорске пробе. објашњавање појединих дела које спрема музичка секција, биографије компсзитора као и утицаји на које су наилазили у своме раду, предавања о књижевном језику за драмску (односно рецитаторску) секцију све ће то допринети бољем и правилнијем схватању тачке која се изводи, све ће то проширити културни хоризонт самих чланова појединих секција, а све ће то, у крајњој линији, дићи уметнички ниво наших приредби. Тада се неће десити да игранке на нашим факултетима буду збрка беснот ритма „дворане у пуном сјају“, да се на приредбе долази после програма итд. Да би се ово спровело и по<стигло потребно је залагање руководства као и свих чланова појединих секција. На Правном факултету тога потребног залагања није било. Зашто на Правном факултету не постоји литерарна секција? Можда нема услов за њено оформљење? Не, услови за формирање ове секције постоје. Међу студентима неколико другова пише, они су и објављивали своје радове. И дцуги који питау, читаће своје радове и иступати у литерарнсу' секцији Београдскот универзитета. Постојала је иницијатива за формирање литерарне секције која је покретана од тих другова, али је цела ствар остала на мртвој тачки. То се не би десило да се културнопросветни одбоо више заложио. А друштво? Захваљујући чињеници коју смо горе назначили (обавезно посећивање прелавања) на Правноlм факултету постоје услови за формирање култупно-уметничког друтатва. Делимични успеси. које !е Културно-просветни одбор Правног факултета постигао у досадатањем раду, биће потпуни, ако се план рада разради, конкретизује и доведе у везу са такмичењем.

И. Кркљуш

БРОЈ 3

„НАРОДНИ СТУДЕНТ"

9