Студент

МАРКСИЗАМ-ЛЕЊИНИЗАМ 0 НЕИЗБЕЖНОЈ ПРОПАСТИ КАПИТАЛИЗМА

ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ „МАНИФЕСТА КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИ|Е“

(одломак) У фебруару 1848 године одјекнуле су над светом пламене речи „Манифеста Комунистичке партије“. Генијални ствараоци „Манифеста“ Маркс и Енгелс, са огромном снагом научне анализе, по први пут су доказали неизбежност краха капиталистичког уређења и победе новог друштвеног пбретка комунизма. Маркс и Енгелс су подвргли уништавајућој критици буржоаско друштво, основано на експлоатацији најамних робова капитала, открили најдубље унутрашње противуречности капитализма, закономерности његовог развитка и установили неизбежност његове пропасти. Они су научно доказали историску мисију радничке класе, као гробара капитализма и ствараоца комунизма. „Манифест Комунистичке партије“ је први програм комуниста који стоје на челу борбе за ослобођење трудбеника од угњетавања и експлоатације, за напредак културе и цивилизације. У „Манифесту“ било је необориво доказано, да социјализам није измишљотина сањалица, већ неопходан резултат развитка капиталистичког друштва. У њему се говорило: „Савремено буржоаско друштво, са својим буржоаским односима производње и размене, буржоаским односима својине које је чаролиски изазвало како силна средства за производњу и размену, личи на чаробњака који више не може да савлада подземне силе које је дозвао". И даље: „Развитак крупне индустрије извлачи испод ногу саму основу на којој она производи и присваја производе. Она пре свега производи своје властите гробаре. Њена пропаст и победа пролетаријата подједнако су неизбежни“. „Манифест Комунистичке партије" није био само научни доказ неизбежности револуционарног уништења капиталистичког поретка. Он је, исто тако, први политички програм Комунистичке партије, позване да предводи радничку класу у одлучној борби за збацивање господства буржоазије и освајања политичке власти пролетаријатом. У „Манифесту“ су дати генијални нацрти о Комунистичкој партији, објашњени њени задаци и циљеви. Прошло је сто година после појаве „Манифеста Комунистичке партије“. Ова 100-годишњица, испуњена одлучујућим догађајима светско-историског значаја, у целини је потврдила истинитост учења Маркса-Енгелса-Лењина-Стаљина, На граници XIX и XX века, капитализам је прерастао у свој виши и последњи стадијум, у империјализам. Продати заштитници капиталистичког ропства, укључујући социјал-демократске лидере, пожурили су се да иступе са новим „поправкама" марксизма, изјављујући, да на империјалистичком стадијуму закони историског развитка и неизбежног пропадања капитализма, по први пут установљени од Маркса и Енгелса тобоже опадају, да монополистички капитализам тобоже уништава конкуренцију и кризе, ублажава класне противуречности, претвара се у организовани капитализам. Историја је жестоко исмејала све апологете капитализма и „оповргатеље" марксизма. Историја је на делу показала тачност бесмртног учења марксизма-лењинизма, његову виталност и стално побеђујућу снагу, У 1917 години ланац светског империјалистичког фронта био је раскинут на најслабијој његовој карици, у Русији. Под руководством бољшевичке партије, под руководством генија човечанства Лењина и Стаљина, победила је Велика октобарска социјалистичка револуција. Капитализам је претрпео пропадање на једној шестини земљине кугле. Светском капитализму била је нанесена смртоносна рана од које се више неће опоравити. Победа социјалистичке револуције, успостављање диктатуре пролетаријата у нашој земљи то је најпотпунија потврда и претварање у живот бесмртних идеја „Манифеста Комунистичке партије". 30-годишња историја совјетске социјалистичке државе је прегледна демонстрација великих победа идеја марксизма-лењинизма, које су постале моћна материјална снага историског развитка. Марксистичка теорија, чији су основи били изложени у „Манифесту Комунистичке партије", стваралачки је развијена и обогаћена Лењиновом и Стаљиновом у новим историским условима. Марксизам—лењинизам је најмоћније оружје у борби трудбеника целог света за уништење капиталистич*ог ропства, за победу комунизма.

Развијајући теорију марксизма-лењинизма, Лењин је необориво доказао, да је империјализам и последњи стадијум капитализма, предвечерје социјалистичке револуције. Концентрација производње, о којој се говори у „Манифесту“ као о једној од карактерних особина капитализма, ствара монопол, што је, како је показао Лењин, општи и основни закон империјалистичког стадијума. У рукама шачице монополиста концентрисан је угњетавајући део целог друштвеног богатства. Основна противуречност капитализма противуречност између друштвеног карактера про-

изводње и капиталистичке форме присвајања резултата производње достигла је крајње границе. У „Манифесту Комунистичке партије“ откривено је значење криза, које љуљају основе капитализма и заоштравајућих њених противуречности. Маркс и Енгелс су писали, да кризе „све више и више сурово постављају питање постојања целог буржоаског друштва. „Кризе се савлађују тако да сазревају „свестраније и разорније“ („Манифест Комунистичке партије" стр. 54, 55). Ове речи утемељача научног социјализма у пуној мери чувају своју актуелност и животну снагу. Лењин је потпуно оповргао веште замисли буржоаских економиста о томе, да монополи тобоже уклањају кризе. Он је доказао, да монополи појачавају анархију производње, заоштравају противуречности, које воде пропадању капитализма. У годинама другог светског рата монопилистички капитал у Енглеској а нарочито у САД узео је у руке ратне поруџбине влада и ратну производњу, добијајући велике ратне профите, богатио се на народној крви. Довољно је напоменути, да су за четири године рата капиталистички монополи Сједињених Држава Америке примили профите у дотада, невиђеним размерама 87 милијарди долара, тј. просечно за годину по 21,75 милијарди долара према 6,4 милијарди долара у 1939 години. После другог светског рата свемоћ монопола испољила се потпуније него икада. Створена од владе са народним средствима индустриска предузећа опште вредности од много милијарди долара, продана су монополима у бесцење. Најважнији извор богаћења магната капитала, су високе монополске цене роби. У 1947 години монополи САД примили су 17 милијарди долара профита (после исплате порезе). Они су, на тај начин, сачували и у послератном периоду висок ниво добити, погоршавајући материјалне услове живота трудбеника и заоштравајући све економске и политичке противуречности. Као резултат овог новог заоштравања противуречности, у САД се приближава дубока економска криза која ће се по свим подацима, одликовати нечувеном рушилачком снагом и бацити цео капиталистички свет, који се још није опоравио од последица рата, на пучину пуне дезорганизације народне привреде. У историским условима свога времена, Маркс и Енгелс су могли само да запазе тежњу буржоазије да потчини себи друге земље. На вишем стадијуму капитализма положај се стварно мења. Десило се, како је указао Лењин, стварање међународних монополистичких савеза капиталиста који деле међу собом свет; завршена је територијална подела земље међу најкрупнијим капиталистичким државама и развија се њихова борба за поделу света. Најзначајније испољавање ове борбе је извоз капитала. Лењин је проучавајући империјализам, утврдио, да извоз служи империјалистима као оружје економског и политичког поробљавања других земаља. Ова инструкција Лењина даје кључ разумевања стварности савремене политике империјализма, посебно „Маршаловом плану“. Амерички империјалисти уз помоћ десних социјалиста, покушавају да увере цео свет у своју „некористољубивост“. У стварности, „Маршалов план“ је упућен уништавању националне независности и суверенитета народа, претварању европских држава у колоније САД, посебно, претварању Западне Немачке у ратни плацдарм америчког империјализма у Европи. Данас су се десни социјалисти под воћством Бевина сјединили са Черчилом, проповедајући стварање „Западног блока“. Истински смисао предлога Бевина састоји се у уједињавању европске реакције у интересу монополиста, пре свега американских, за борбу са демократским снагама и за заједничку експлоатацију колонија, а исто тако за свођење на ниво колонијалних земаља оних европских држава, које су се прикључиле „Маршаловом плану“. Интересантно је сетити се, какав је рушилачки удар нанео у своје време Лењин покушајима опортуниста да искористе паролу „Сједињених држава Европе“ у интересу империјалиста. Лењин је показао, да би такве врсте „Сједињене Државе Европе“ у капитализму, означавале привремени уговор европских капиталиста „само о томе, како би заједнички гушили социјализам у Европи, заједнички чували опљачкане колоније“. (Дела т. хуттт стр. 232). Прави садржај политике империјализма открио је Лењин на најисцрпнији и најубедљивији начин. „Шачица богатих земаља... развила је монополе у огромним размерама, писао је Лењин, оне добијају екстра-профит у износу стотине милиона ако не милијарди, „седе на леђима“ стотина и стотина милиона становништва других земаља, боре се међу собом за поделу особито богате, особито масне, особито лаке добити“. (Дела т. XIX стр. 309). Империјалистичка експанзија САД у савременим условима води нарочито оштру борбу у капитали-

стичком свету због тржишта продаје и сировина, због експлоатације колонија и подјармљивања европских земаља. Маркс и Енгелс су доказали у „Манифесту Комунистичке партије", да буржоазија није у стању да осигура свестрани развитак производних снага, напредак људског друштва и цивилизације. Али у до имлеријалистичкој епоси ове противуречности капитализма нису се могле испољити у пуној мери. Друкчије стоји ствар на империјалистичком стадијуму развитка. Дубоко труљење капитализма на његовом последњем, империјалистичком стадијуму, испољава се пре свега у огромном, продубљујућем расцепу између гигантских могућности савремене науке и технике и искоришћавања свих могућности у капиталистичким земљама. Труљење се у монополима испољава у својственој им тенденцији застоја и вештачког кочења техничког прогреса. Израз труљења и дубоког паразитизма капитализма у савременим условима је и „Маршалов план“, створен такође за кочење техничког напретка и индустриског развитка у европским земљама у интересу америчких монополиста. Убедљив знак труљења капитализма је претварање наоружања, средстава наоружања у главни објект техничког напретка.

У нашпм данима, комунизам је постао заставом стотинама милиона људи у различитим земљама света. Собјетска држава под руководством велике партије Лењина-Стаљина налази се на челу покрета човечанства на путу напретка и цивилизације, на путу социјализма. Она показује народима пут ка ослобођењу од ропства и експлоатације, показује се живим оваплоћењем идеја социјализма и напретка велике стваралачке снаге ослобођеног рада. Народи света гледају у СССР-у оваплоћење нада и тежњи ка слободи и демократији, налретку и цивилизацији, избављењу од ропства, који се појављују постојањем капитализма. Као никада, с$ победоносном снагом одјекују поносне речи „Манифеста Комунистичке партије“: „Нека владајуће класе уздрхте пред Комунистичком револуцијом“. Ништа не може зауставити ход историје. Век капитализма прилази крају. Сада сви путеви воде ка комунизму. Лењинско-Стаљинска генијална анализа закономерности империјализма и његове неизбежне пропасти, наоружава демократски и анти-империјалистички табор за борбу и победу над табором империјалистичким. Снаге табора социјализма и демократије већ су несравњено моћније од снага табора империјалистичке реакције. У време кад у земљама каиитализма нараста најжешћа економска криза, Совјетски Савез на основу планског развитка привреде успешно испуњава грандиозни план послератне стаљинске петољетке. Све више јача моћ социјалистичке државе. Успешно се обнавља привреда и јачају нове форме државног уређења у земљама нове демократије. Марксизам-лењинизам учи, да историска победа радних маса на челу са радничком класом, под руководством комуниста, може и треба да буде извојевана само у одлучној револуционарној борби над поретком капиталистичке експлоатације. Марксистичко-лењинистичка теорија познавања света је моћно оружје његовог револуционарног преображаја. У Русији је победила социјалистичка револуција и успешно је изграђен социјализам зато, што је борбом трудбеника руководила и руководи партија Лењина-Стаљина, неустрашива у боју, наоружана напредпом теоријом, која зна управљати и која трезвено узима у обзир, како снаге револуционарног покрета тако и снаге противника. Снаге социјализма и демократије на чрлу са комунистима неодољиво расту у целом свету. Главна опасност за радничку класу састоји се сада, како се указује у Декларацији саветовања неких компартија, у потцењивању својих снага и прецењивању империјалистичког табора. У овом историском документу указује се, да комунистичке партије треба да стоје на челу отпора плановима империјалистичке експанзије и агресије на свим линијама државној, политичкој, економској и идеолошкој, треба да се збијају .уједињујући своје напоре на основи опште антиимперијалистичке и демократске платформе и да скупљају око себе демократске и родољубиве снаге народа, Класична дела Маркса, Енгелса, Лењина и Стаљина показују народима пут победе комунизма. Марксистичко-лењинистичко учење свемоћно је и због тога, што је истинито, због тога, што са највећом научном тачношћу установљава законе историског развитка, неизбежност приближавајуће пропасти капитализма, води човечанство на пут победе комунизма.

Гр. ДББОНИ

8

„НАРОДНИ СТУДЕНТ"

БРОЈ 8