Студент

ГОДИШЊА СКУПШТИНА КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКОГ ДРУШТВА

Културно-умегничко друштвс Беоlградског уииверзиггета „Бра* ко Крсмановић“ одржало је своју трећу годишњу у ведељу 26 о. м. Анализира'јући досаоашњи рад скупштина је донела смериице будућег рада у ОЈШиру друштва и ван њега и ивабрала »ову управу. Отварајући скупштину, прет. сецних друшта Бсхра Вујачић је поздравио друта Крешића претста|вника Унивврвитетског комитета Народне омладнне и поднео реферат у коме је изнео кратал исторнјат и досадашњи рад друштва. Пошто је говорио о традицијама Академског позоришта и Академdkot хора имена „Обили|ћ“ и раду друштва у току прве две школске године по ослобођењу, он је између осталог рекао: Поред свих успјеха Академског позоришта, Академског хора и фолклора осјетила се потреба формирања једног централног културно уметничког друштва на Универаитету, које би постало културпи центар, културно жариште за раавој умјетничког рада на Универвитету. Друштво је органнзационо везало већ постојеће секције; Академски хор, Академоки фолклор и Академско позориште, које су до тада самостално раднлн и развијале се. Пор>ед ових у друштву се оформила и литерарна секција. Под прилично тешким условима друштво је отпочело са радом. Недостатак просторија, помањкање стручног руководства, недовољно аалагање чланоеа друштва и лош и несиотематски рад управног одбора врло негатнвно су се одразили по живот н рад друштва. Те годинв оно је жнвотарило. Ова лоша пракса у раду продужила се в у првом семестру школске 1947/ 48 г. Упраани одбор друштва није се ни једанпут састао у овом семестру и секције су, изузев позориШта и донекле фолклора биле готово раопуштене, хор се свео на двадесетак, а литерарна на 4—5 члана. Упркос овако слабог рада, друштво је имало н добрих резултата, а пооебно Академско позориште. Школске 1947/48 г. позориште је припрвмило први пут у својој историји комад у 3 чина „Поручник Брет“, Академски хор послао је овоје најбоље чланоее у репрезентативни омладински хор за учествовање на фестивалу у Прагу. Фолклор у овој години забиљежио је низ уопјеха, прихватајући нов начин рада. Поред увјежб!авања изворних кола пришао је и стилизациј« и тиме повео борбу за подизање нашет фолклооа на већи умјетн’Иlчки ниво. Заједно са хором и фолклором је послао десет својих чланова на фвстивал у Прагу. Такође Је потребно нагласити да се у љето 1947 формирала од чланова друштва културно умјетничка екипа 1 Koj'a је обилазећи пругу Шамац Сарајево приказивала програм радничким, сељачким, средњошкол- * оким н студентским бригадама. Фебруара 1948 г. кооптирана ]е нова управа друштва и уз директну помоћ културно-просвјетног од- 8 бора Универзитета и Комитета пар- 1 тије друштво је пошло напријед. с Било је ријешено питање струч- Е ног руководства, донекле питање у друштвеннх просторија и финанси- у ске помоћи. Уз ово омасовљење 3 секција и редовно и систематско н одржавање проби учинили су да је г друштво могло иступити са добрим Ј програмом на и културним с приредбама како за студенте тако и за грађанство. с Јука 1948 редовна конференци- 0 ја друштва претворена је у другу т годишњу окупштину друштва, на с којој је друштво добило име истак- Ј' нутог студентског и омладинског руководиоца, ватреног родољуба и 0 првоборца, народног хероја Бранка и Крсмановића. Од тада, а уз потвр- о ду Централног вјећз Народне о- б; младине Јутославије наше дру- № што носи име културно-умет- Д ничко друштво Београдоког универзитета „Бранко Крсмановић". п; Шта je учињено за извршење сн задатака друге годишње скупшти- hi не од њеног одржања до да- р; нас. к' Прво пришло се стварању чвр- ш

j сте организационе базе за рад дру . штва оформљењем културно у , МЈетничке бригаде Бранка Крсма} новића, која је обухватајући скорс свв чланове друштва н иавестан , број нових студената који су чмалн смиела за културно умјетнички р>ад, послужила као темељ за будућу консолидацију друштва (бригада је бројила преко 220 чланова). Друго почеле оу се испуњавати обавеае које је друштво узело у вези свог учествовања на фестивалу Народне омладине Југославије Кроз бригаДу секције друштва припремале су за фестивал нови умј’етнички програм, организујући истовремено приредбе на ради лшпту Новог Београда, и Аутопута Братство-Јединство. Први задатак бригада j’e часно взвршила створивши основне услоее за напредак друштва. Потребно j*e на овом мјесту нагласити да је бркгада за оеој пожртвован рад похваљена од стране Главног штаба Новог Београда и Главног штаба Аутопута. Као свијетао примјер нека послужи обавеза Оригаде да у част Петог конгреса КПЈ, поред свог врло напорног рада учествује сваког дана три часа на физичком раду заједно са радничким и сеоским бригадама, Другом задатку бригада је пришла и решавала га, али се он могао са успјехом »звршити тек по доласку бригаде у Београд. Смештајем бригаде у дам Милован Ђилас и окупљањем ових старих чланова друштва, кој« нису били у бригади и поновним омасовлењем секција друштва, створили смо услове за планско прип}>емање програма од Б. Нушића „Сумњнво лице“, озбиљно је приступило рјешавању овог задатка. Благодарећи великом залагању редитеља С. Јовановић и вољи свих чланова ансамбла да путем дубљег проучавања и саветовања са истакнутим радницима обраде овај комад, Академско позориште добило је заслужно прву награду на фестивалу. Академоки хор, уз врло велико залагање чланова и стручних руководилаца спремио је низ изворних и стилизованих игара и заслужно је добио трећу награду на фестивалу. Доцније на међуградском такмичењу, хор је освојио друго, а фолклор треће мјесто. Овим резултатима „Бранко Крсмановић I *, је стао у ред најбољих омладинскнх друштава у земљи и тнме је на умјетничком пољу постао следбеник славних традиције Београдског униеерзитета. Каонији иступи наптих секција (позориште је дало4 претставе, хор и фолклор су имали по 16 иступа) оцјењени су као квалитативно добри, а што је најважније преко њих се осјећао стални напредак друштва. Управни одбор друштва није запустио поред умјетничког рада ни остале елементе koj'h су неопход ни за развој друштва и уопште за развој напредне сопијалистичке културе. члачова тру штва кроз партиске идеолошко-по

литичке курсеве, П|редавања » политичке конференције, развијањем дружељубља, диоциплине и љубави црема друштву, стварањем потребних материјалних услоеа (инструмената, обезбеђењем просторија) учинило је да наше друштво постане радни колектив сп{>еман за извршење крупних задатака. Пошто је наглаоио да је Управни одбор уз директну помоћ Универзитетског комитета партије и Комитета Народне омладине и народних власти решавао у току године низ проблема, он је на крају гвог реферата рекао: Данас када наше друштво броји преко 340 активних чланова, када је већ постало културни центар студената Београдског универзитета, пред њим се поставл>ају врло крупни задаци, итд. Прво, одабирање и спремање новог програма и увјежбавање досадашњег репертоара., тако да сеака наша буде у стању да до краја ове школске године може држатн самосталне концерте са садржајним и умјетнички квали-

тетним програмом. Како позориште досада »ма три позоришна комадч и једно драмско вече на репертоару, а за идућу годину поставчће још два комада на сцену, то се поставља, као главни задатак позоришном колоктиву да окупи и упозна ново чланство, да припремч нове онаге које ће поотепено ззмјењивати садашњи ансамбл, користећи овај последњи у преношењу искустава и знања на млађе дчугове. У овоме лежи велика одг> ворност на новој управи и она мора да одабере од студената чово чланство најдал>е за месец-два дана. Наш хор сада располаже са трећином једног концертног вечера и оч ’e могао само да испуни један jeo програма. а други семестар мораће хор да допуни свој програм га нашим и страним савременим и класичним композиторима. На проширењу свог репертоара хор је већ почео да ради. Уједно са спремањем новог програма извршења је нова аудиција и квалитет гласова је унеколико попраељен, што још не значи да се не морамо борити за даље побољшавање гласовног материјала. Наш хор мора имати такав састав да буде способан за извођење најсложенијих композиција. Фолклор сада има доота велики репертоар. Међутим, он је остварен у дужем периоду и као такав не претставља неку органоку целину. Он обухвата непотпуне изворне игре Србије, док је »стовремено обухватио неке из других република, али j’e ово недовољно да би могло претстављати целину. Исти случај је и са стилизацијама Koj'e су неснстематски одабране. Стога је управа са репертоарокнм комисијама израдила програм који ће обухватити изворне игре Србије у цјелости, игре МакедониЈе посебно а наша стилизована група ће употпунити постојећи програм. О&о значи да фолклор мора озбиљнр прићи увежбавању и спремању свог програма. Клуб младнх књижевника а умјетника треба још јаче организационо учврстити, посебно литерар-

ну секцију и кружок за филмску и позоришну крнтнку. Клуб треба да дјела кроз све форме рада које је у план унео. Посебну пажњу посветиће развијању југословенског патриотнзма преко јубилеја о нашим заслужним људима, културним и другим догађајима, Клуб треба да обухвати што внше младих књижевника и члапова за филмску и позоришну критику и да развије упорну борбу за упознавање студентских маса са проблемима и развојсм свих грана уМЈСТНОСТИ. При спровођењу овог нзјосновнијсг задатка чланови друштва морају имати у внду оно што je најважније да ce кроз овај рад мора повести најоштрија бо|ба за идејност и чистоту наше умјетности, борба против декадеиције, мистицизма и формализма у умјетностн, Друго, формирати н то у најскорије време музичку секцију, пријв свега оркестар у величин« од 25 људи, окупљањем најбољих снага са наших факултета користећи у сваком случају помоћ од Музичке академије. Затим омасовити и организационо учарстити рецитаторску секцију и посветити јој мнопо озбиљнију пажњу него досада, Треће, оредити благајну, администрацију, статистику, евиденциjy, економат, озбиљно повести рачуна о оргаиизацији приредби, игранки, излета, другарских вечери и колектианих посјета. Четврто, водити сталну бригу остручном раду студената, наl{х>читооних која имају заостале испите и спровести контролу, поред факултетоких организација, над овим радом према сваком појединцу-члану друштва. и пето, ј-едно од најважнијих питања, развити жив и разноарстан идеолошко-политички рад у друштау. Омасовити наше курсеве, подићи квалнтет предааања и консултација. Повести борбу против аљкавог односа према обавези идеолошко-политичког уздизања и раду курсева и од курсиста и руководства курсева. Поред ове развити у друштву и друге форме агитационо- пропагандског рада.

Сцена из „Сумњивог лица“

ПОЛОЖАЈ HAУKE У БУРЖОАСКОМ ДРУШТВУ

(превод са руског)

Са развитком производних снага у капитализму јачала је противуречност између друштвеног карактера производње и аојединачне форме присвајања тековина рада, привагног власништва на средства производње. Та противуречја нису м)огла да буду без утицаја на науку. Уколико се више развијала крупна индустрија у буржоаском друштву, утолико је више буржоазија тежила томе, да потчини развитак науке личним интересима владајуће класе„Буржоазија је са свнх дотадашњих достојанствених професија, на које се гледало са страхопоштовањем, скинула светитељски ореол- Она је лекара, правника, свештеника, песника и научника претворила у своје плаћене најамне раднике.“ (К. Маркс и Ф. Енгелс, Манифест комунистичке партије, Култура, 1947, стр. 5). На тај начин, непремидни процес научних открића и изума иалази у капитализму своју границу у личним интересима капиталиста. У „Капиталу“ Маркс је показао, да примена нових машина за капиталисте целисходна је само утолико уколико постоји разлика између цене машине и вредности радне снаге коју замењује. Ако научни изум не одговара капиталисти, он на све могуће начине спречава његово гдродирање у индустрију, трул« се да закочи раз&ој науке у том правцу, задржава технички прогрес- У периоду импери»}алт*зма наука се погпуно искоришћава за раз-

витак материјалних производних снага друштва, она се не користи за побољшање живота радног народа, већ је често користе реакционарне сише као рредство за уништавање производних снага. У монополистичком капитализму противуречности, које карактеришу положај науке у капиталистичком друштву, долазе до краЈње заоштрености. То је последица пораста и развитка општих противуречности капиталистичког друштва у империјализму- Научни прогрес и усавршавање технике условљавају пораст тих антагонистичких qpoтивуречности, које су својствене капиталистичком уређењуМонополистички капитал тежи да потпуно потчини себи научна истраживања, подражавајући их у оним случајевима, када су у изгледу велике користи, и кочећи и нарализујући их, када прете губитком. Ево неколико примера који карактеришу кочење науке у условима монополистичког капитализма. Разрађене пред рат у САД такозване метилметакрилатне пластичне иасе, које су назване оргаиско стакло „плексилглас”, нашле су примену како у индустријске сврхе, тако и у зуботехиици за израду вилица. Ради успостављања монополистичке контроле у тој области хем)ИОми „ДиггоlН де Немур” и друштво „Ром и Хас“ у Филаделфији закључили су уговор о подели сфере рада. Дипон је израђивао масу за индустриско ис-

кориlшћавањеlПО цени од 85 центи за фунту, а „Ром и Хас” исти тај продукт, али под другом ети. кетом, продавао је по цени од 45 долара за фунту, тј. 50 скупље. Зуботехничари су ускоро докучили да се јефтинији индустријсш продукт ни по чему не разликује од специјалног зуботехничарског, и почели су купо-< вати јефтинију робу. Тада су мо-i нополисти наручили научно-истраживачким радницима да проуче питање додавања индустриј. ском продукту макаквих примеса, које би онемогућиле његово искоришћавање у зуботехничарске сврхе- Почеле су се додавати незнатне количине арсена или олова, како санитетска инспекција не би дозволила продају те масе за зуботехничка искоришћавања, Сличан томе је пример у области текстилне индустрије. У истраживачкој лабораторији труста „Дипон де Немур” иврађена је нова бојена материја, згодна да се искористи како за текстилно бојење, тако и за боју у друre сврхе- Према тржишту, Дипону је било корисније да искористи ту материју само за производњу боје последње врсте, и да је не пушта у текстилну индустрију. Пред лабораторију постављеи је задатак: прерадити бојену материју тако, да се не може употребити за бојење тканина. Због тога је израђен нарочити програм истраживачких радова, који су предвидели могућност разних добијања приме-

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Бр<Хl 35