Студент
са, због којих се боја скидала при првом прању, примеса, које су слабиле ткаиину, изазивале свраб »оже итд. Тај програм је био израђен у свима детаљима са исцрпним научним заснивањем и дуго је ангажовао висококвалификоване кадрове научноистраживачких радника. По суштини, такву исту улоту, али кlуlдикамо у већим размерама, играју сталеи иокушаји реакционарних, империјалистичких кругона да искористе најновија открића у области атомске енсргије за циљеве „атомске дипломатије“. Искоришћавање атомске енергије у народној привреди може да послужи као величанствени импулс, огромни корак напред у развитку производних снага, У гвокоравању приролних снага човему. Ипак савремени монополистички капитализам тежи да искористи атомску енергију само као средство рушења. Најразличније примере кочења развоја науке и искоришћавања њених тековина за уништавање производних снага дала је пракса немачког фашизма .Још много пре рата фашисти су објавили поход против праве науке и научника, подржавајући само она истраживања, која су усавршавала њихова оружја у борби против прогресивног човечанства- Изградња душегупке, механизованих „фабрика смрти“, искоришћавање човечјих лешева у производне сврхе показују до ког степена гнусобе могу доћи империјалисти у искоришћавању науке и технике против човечанства. На тај начнн наука у буржоасмом друштву, нарочито у периоду империјализма, није оруђе и средство за повећање материјалног нивоа живота народа, не служи правнм циљевима култу-
ре, већ се искоришћава само у интересе моиополистичког капнтала, у интересе експлоататор ских класа, У рукаш реакционарннх империјалистичких елемсната она ое искоришћавала против народа, против прогресивних сила, против истинских интереса саме наукеПотпуно удруживање науке и народа, потчињавање науке интересима свих радних људи, неограничени простор за развој науке је мопућ само у условима државе. Да би се дубље схватила принципијелна разлика између положаја науке у условима совјетске државе и њено£ положаја у буржоаском друштву, неопходно је задржати се на једном питању о социјалној суштини науке и њеној партијности. На партијски, класни карактер научног знања више пута су указивали оснивачи марксизма-лењинизма Маркс, Енгелс, Лењин, Стаљин. „Очекивати неприСтраlСтност науке у друштву најамног ропства, писао је Лењин, исто је тако луда наивност, као и очекивати непристрасност фабриканата у питању да ли треба повећати плату радницнма, смањивши добит капитала”.<Лењин, Дс ла, т. XVI, стр. 349). Класни интереси буржоазије условљавају њену тежњу да не дођу до израза оне тенденције објективног исторнског развоја, оне везе објективне стварности, које противурече тим интересима. Док је буржоазија била још напредна, прогресивна класа, спутавања науке због класних интереса буржоазије нису нар<очито изразита- Још више, у тој erainH она Је била заинтересована, ако не потпуно, оно појединачнс>|, у сазнавањима и појавама реалних друштвених веза, појавама истине kćiko природно-на-
учних шоцеса, тако и процес друштвеног карактера. С прелазом капитализма у последњи стадиј његовог развоја у епоху империјализма буржоазија постаје реакционарна класа и у вези с тим изразито мења свој однос према научноме, објективноме познавању света, Због заоштравања класних противуречности и повећаних револуционарних претњи њеној владавини, буржоазија не само да не ставља пред науку задатак да дубље продре у суштину појава, нарочито појава социјалног поретка, већ, напротив, појачано тежи да замаскира и прикрије њихов прави смисао и значај- На све то долази пред очигледношћу појава, класно наличје, на које је још Маркс указао. Експлоататорска прирола бур- ф жоазије довела је до тога да је буржоазија поставила одређене границе објективном познавању света још онда, када је играла релативно прогресивНу улогу. На крају свога исторlиског пута буржоазија је заузела непријатељски став гсрема уповнавању истине и нарочито према познавању закона друштвеног разђоја. Став пролетар!»јата према нау чном упознавању стварности је принципијелно друкчији. У лицу пролетаријата на арену историје иступила је класа, крвно заинтересована не за увековечлвање, већ за ликвидацију „бесмислене збрке“, која господари у експлоатарском антагонистичком друштву. Имајући за циљ не замењивање једне форме експлоатациЈе друтом, већ потпуну ликвидацију свих форми експлоатације човека човеком, пролетаријат је заитересовап за најдубље упозпавање стварности као за неСИП.ХОЛНИ услов свога преуређења. Ту се подударају класни ин-
тереси пролетаријата са објективним, научним познавањем стварности, свих њених међусобности, закона и тенденција. Баш зато у гледишту на свет марксистичко-лењинистичке партије спојено је јединство пролетерске револуционарности са научном објективношћу. На том јединству и почива снага марксизма-лењипизма,, који је теоретски фундамент бољшевичке партије и који се бори за револуционарно преуређење света на основу револуционарне праксеНаука је идеолошка надградшз впшега реда. Услед тога она j случају само изражава интересе класа. Ти интереси утичу на њу не аутоматски, не не посредно, већ преко низа посредних карика, преко сложеног система политичких, идеолошких и других односа- Игнорисање сложенloсти води ка упрошћавању и вулгаризацији. Буржоаска идеалистичка социјалогија, која ce прилагођава преживелом капитализму, скроз је погрешна. Нешто друкчије стоји ствар са природним наукама, ма да и овде, ипак, парализујући делује идеализам, и ‘овде се наука прилагођава класним интересима буржоазије. Ипак све што је способно за живот и што је од вредности, што дају буржоаске природне науке и техника капиталистичких земаља' совјетски научници морају да проуче, усвоје и искористе за нашу социјалистичку изградњу. У социјалистичком ,руштву морају да нађу своју примену све тековине светске науке, зшња која су постигнута кроз све прошле векове историје човечанства и п-оследњих година. С. В КЛВТАНОВ, министар Вишег сбразовања СССР-а
Клуб младих писаца студената Београдског универѕитета
Недавно је у оквиру културноум€ТниlЧког друштва „Бранко Крсма>новић“ основан клуб младих књижевника и уметника, који је обухватио поред литерарне секције и кружока за филмску и поаоришну критику и претставнике Драмског студија, Музичке и Ликовне академије. Основни задата« клуба је разв»ја«>о идејног квалитативно доброг и свестраног уметничког рада на нашем Универзитету. Културни ниво код већет дела студената није на довољној висини што је у многоме условила културна политшка старе Југославије. Имајући ово у виду као свој основни задатак клуб мора поставити плаиски рад на културном уздизању студената, проналазећи и развијајући оне форме рада које ће омогућити што уопешниј« рад. Комбиноваие уметничке вечери, где ће се предавања илустровати музичким, књижевним и другим тачкама, музичке вечери са објашњењем композици ја и композитора, те књижевне вечери са дискусијом биће форме кроз које ће клуб поред осталих o6ln»Ka спроводити своју делатност. Кроз ове ове форме рада прожимајући их високом идејиошћу и приlНципијелношћу клуб ће водити непомирљиву борбу против безидејности, аполитичности, декаденције и формализма, којим хоће да окужи свест људи умирућа буржоаска идеологија. Наша борба против идеолошког расула, мрачњаштва иљшеријализма на пољу уметности мора бити јака, стална н конкретна, како би се та идеологија потпуно разобличила и њен утицај сузбио, Клуб ће усмерити свој рад на разви Јању Ј‘угословенс«ог патриотизма и социјалистичког интернационалиома, да би код студента развијао правила!Н однос према нашим и страним народним културним вредностима у прошлости и садашњости. У ту сврху клуб ће организовати Ј*убилеје (о Пре-
шерну, Пушкину итд), предавања о односу према нашем културном наслеђу, вечери наше уметности као и вечери наших старијих уметника. Рад међу радничком, сељачком и средњошколском омладином као и са омладином осталих република кроз узајам-не посете, такође је ееома важан задатак клуба. Ради тога клуб ће организовати посете фабрикама и школама у Београду, селима, Борском руднику, градилиштима, неким варошима у унутрашњости Србије, Скопском униеерзитету итд. Клуб ће позвати младе загребачке књижевнике да гостују на нашем Универзитету. Основни предуслов успешног извршења поставл>ен«х задатака је окупл>ањ€ и уздизање кадрова. У погледу окупљања људи клуб је постигао приличне успехе већ у почетку свога рада. Наша литерарна секција број« 30 младих књижевника. Но, у стручном уздизању литерарне секције као целине . досад је мало урађено. Искључиво индивидуални рад, без помоћи форми колективног рада, секције био j'e досад обележје развоја младих књижевника. Клуб ће убудуће тзј неопходни и основни метод употпуњавати колективним радом унутар оекције; дискусијама по разним књижевним питањима, дискусијама о новим књижевним појавама, о ново изашлим књигама, првенствено наше књижевности, затнм дискусијама по разним стручним питањима из теорије књиже&ности, нарочито онима у коЈа задиру основни недостац« књижевних радова младих писаца (као: однос према стварноств, формализма, недовољна обрада форме, итд). Овим састанцима ће присуствовати другови из Удружења књижевника кој« ће пружати пуну помоћ младим писцима. Саеетовања млађих књижевника са старијим су, у правцу стручног уздизања младих показала одличне резултате. Кроз ове и друге облике рада клуб ће систематски одгајати млади књи-
жевни кадар, развијати праlвилне погледе код секције као целине и свих чланова поЈ'единачно. Кружок за филмоку и позоришну критику броЈИ већ преко 60 чланова. На састанцима кружока чланови ће се упознавати са разним питањима филма и позоришта. На практишгим дискусионим састанцима кружок ће дискутовати о noj’eдиним филмовима и позоришним комадима. Он ће оваквим садржај'ем рада помоћи прнпремању кадрова за нашу кинематографиЈу и позориште. И поред тога што и литерарна секциЈа и кружок обухватаЈ'у приличан број чланова с обзиром на бројчаиост студената на Универзитету и могућностима рада це њему, стање у окупљању кадрова није задовољава ; уће. Окупити што •'оојнији кадар и стручно га уздићи значи решити највећи део задатака који стоје пред клубом. значи створити снаге које ће задити и побољшавати културно-у-метнички живот на нашем Унт*»рзитегу. СА ИЗЛОЖБЕ НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ НАШЕГ УНИВЕРЗИТЕТА
14350 СТРУЧЊАКА
то је наша обавеза и допринос Петогодишњем плану
Леци који објављују штрајкове због економске беде студената, леци у којнма се траже политичка права младих људи и читавог радног овета, летци кој« позивају на упорну борбу за аутономију Универзитета и многе жртее тих штрајкова и борби, то су документи који говоре о славним и великим данима Београдског универзитета, то су документи који сачињаваЈ'у најлепше страннце борбене историје наше омладине у периоду између два велика рата, у доба монархофашистичке диктатуре Карађорђевића. Врло прегледно изложен j'e овај документарн« материјал на изложбИ Народне омладине нашег Универзитета, организоване у част прославе његове 110-годишњице. И он претставл>а на тој изложби понос нас, даљих настављача напредних, борбених, револуционарних тежњи наших претходника. Године настале после 1929 донеле су студентима као и свим народима Југославије, потпуно поли-
тичко ропство, настао је период бесправља и самовоље диктатора краља; донеле су глад, ново-печена буржоазија отпочела је са систематским израбљивањем радних људи и омладине. Као одраз таквог стања ја.вила се тенденција укидања свих слобода и права човека, па и укидање аутономије Универзитета. Студенти су се међу првим одупрели томе/ Борбе у забарикадираном Правном факултету између орнасоваца и напредне омладине показали су владајућој клики да студенти као и читав народ неће лако погнути главе. Двв жртве Мирко Срзентић и Жарко Мариновић пале су тих дана, алн њихов губита*к постао је света заклетва студената, њихова освета тражила још упорнију борбу. ll та борб*. ое наставида. Штра’кови за штрајковима разбуктавали су се и нкзили један за другим. Шпанија, 14 децембар, нове жртве и успеси и ! оsег,е у гој борби на боље су говориле да су студентн један непробо > и јединствеи одред омлздиче Југославије Вођон Комуни 'i ичком партијом Београдски универзитет и његови студенти постали су бастион. Ето, овако припремљен дочекао ]е јединствен студентски покрет пролећне дане 1941 године, дочс-као је рат са фашистичком Немачком. И зато није ни мало чудновато што су се баш студенти напоред са радницима Југосла&ије први одазвали и сврстали у партизанекв редове јула и августа 1941 год. Борци за аутономију Универзитета, хероји шпанског рата постали су један од најболлсх бораца и руководилаца Народно-ослободилачког рата. Стотине учеоника, 34 народних хероја дао је Београдск« универзитет у њему. То је нова светла страница његове историје, то је његов највећи понос. ★ Настављајући светле траднције својих претходника данашњи студеити свој рад сматрају као продужетак те борбе. То « изложба показује. Период од 1945 године, године наставл>ања отудија на Београдском универзитету после рата, на изложби изгледати и приказан ]е као директни наставак доратног жизота и рада студената, Место штрајкова, место де>монстрација, жртава, место летака данас као резултат рада на графиконима су приказани успеси на стручном пољу, на културнм гкхљу, фискултури. Хиљаде положених нопита, испуњавање најважније обавезе, хиљаде радних часова дато за изградњу социиализма. хиљаде положених норми за значку фискултурника, много стотина политичких предавања, успеси на великом фестивалу Народне омладине, то су нови подаци који говоре како данас ради Нарходна омлад«lна на Универзитету. Али напоредо са њеним радом изложба пружа слиху под каквим условима дзнас живе и уче студеити. Неколико нових института, десетине нових лабораторија, неколико нових студентских домова и мензи, 9000 стипендиста, све је то народна власт пружила својим студентима и на та] начин им омогућила несметаво редовно студирање. ★ А на крају, после чита-вог прегледа борбе и успеха студентског покрета пр>е рата и данас у изградњи соци]ализма, стоји велика обавеза „14350 висококвалификованих стручњака даћемо у петогодишњем плану“. То ће бнти наш допринос његовом испуњењу, то ће бити и испуњење завета који су нам оставили наши претходници обезбедити земљи бољу и срећнију будућност.
Посета литерарне секције предузећу "Југоштампи"
Литереджа секцииа Унивегрзитета гаосегилл је 24 о. м. предузеће „Југоштамша” у Београду. Пред мноштвом радиика и омладине П)рк>читали су своје радове следећи другови: Владета Вуковић, Стевlаи РаЈичковић, Момчило Крковић и Љуба Станојевlић. Ово књижевно вече младих студената-писаца било је веома успело. Радннци су схватили настојања младих дисаца и повдравилн њихове редове. Ова посета наше Литера|р«е семције предузећу ~Ј|угоштамlПи“ као и по-
сете осталим иредузећима и за. другама претставља звачаја,н корак ка зближењу са радничком и сељачком омладином. НАГРАДА АКАДЕМСКОГ ПОЗОРИШТА У жељи да помогне ваше напоре на развијању културно-уметничке делатности наше омладине, Комитет за културу и умегност Владе ФНРЈ додељује вам своту од 50.000 дкнара као награду за noстигнуте резултате на Омладинском фестивалу.
БроЈ 35
НАРОДНИ СТУДЕНТ
5