Студент
РАД НАУЧНИХ ГРУПА
Рaд у групaма омогућиће фомирaње научног подмлатка
ИЗЈАВА ДР. ЂУРИЧИЋА ДЕКАНА ВЕТЕРИНАРСКОГ ФАКУЛТЕТА
Редакција нашег листа обратила се другу Декану Ветеркнарског факултета др. Ђуричићу да нам изложи своје гледиште на потребу постојан»а н рад студентских научних група. Он се одазвао нашој молби и дао следеће одговоре на наша питања: О потреби постојања ваучних група Постоји изванредна потреба за организовање и рад научних група. По мом мишљењу, оне ће омогућити студентима да се још за време студија упознају са ваучким проблемима и методиком научног рада. Тако he се омогућити да се ови они студенти који имају* способности и воД>е за научни рад још за време студија одаберу како би се оц н>их формирао толико потребни научни подмладак. Какав би требао да буде рад научних група Треба водити рачуна о могућвосткма студената за научни рад, као и о томе да се тим радом никако студенти не омету у извршавању свог основног задатка t— солидном савлађивању прописаног пограма наставе. Рад научних група мотао би се, по мом мишљењу, разврстати; а) Библиографски- Студенти би у оквиру научних група спремали збирне реферате о актуелним саавременим проблемима дотичне струке- Оваквим рефератима ве само што he се студвнти, који их пишу, упознати са тим проблемима и стећи искуство да писмено и документовано излажу своје мисли, већ, најболЕл* од тих реферата могу бити и врло корисни за дотичну струку у информативном смислуНаравно, да овај рад на спреман»у збирних реферата подразумева познавање страних језика, јер само из великих прнручника, стручвих и наунних часописа, могу да се добију потребни подаци, које затим треба логички повезати у јединствеиу целину. У овом раду претпостављам помоћ наставника који је дао тему збирног реферата. Он б«и упутио студенте на потребну литературу, упознао их да се служе том литературом. Дискутовао са свим студентима којм раде сродне библиографске теме и вршио потребна кориго- > ваи>а и допуњавања, дао потребна обавештења. На тај на- i чин, мислим да би се избегло ] дутање студената при раду и долринело да збирни реферати бу- ; ду и од стручне вредности. < б) Научно истраживачки рад, i б«о би друга врста рада науч- i них група. У сваком случају по- < стоји потреба да се чињенице i утврђене у иностранству прове- Ј ре код нас, на нашем материја- i лу. На пример: паразитарна обо- ј љења домаћих животиња и ути- * цај паразита на њихов органи- с зам, доста су испитивана у ино- с странству. Међутим, код нас су i свестрана испитивања још увек ј у зачетку. Упознати једног студента са науком и методом овог с испитивања, дати му задатаас да л код нас испита налаз паразита i само код једне врсте животиња, ј на пример код оваца било би од г великог значаја. Не само што he. n студент на тај начин савладати с методу оваквог испитивања, веђ с ће тиме дагги леп прилог изуча- с вању патологије дотичне врсте п животиње- При одабирању ова- у кве теме за истраживачки рад н треба нарочито водити рачуна с да оне не буду сувише велике, како би их студент могао савла- о дати не ометајући себе у својим с редовним студијама- Метода б испитивања не би смела бити су- Л више сложена, а проблем испи- п тивања треба да је ограничен- и в) Трећа врста рада у научним т групама био би експериментал- с
• но-научни рад. Он би се, по мом ■ мишљењу, могао изводити са ма• њим групама, где за то има мо: гућности. И oeaj рад би M’opao ■ бити ограничен на упознавање само једне технике научног рада i која би се применила у испитивању одређеног проблема, На пример; студент би могао лако да се упозна са техником испитивања развоја једног паразита, ако би му се дао задаггак да тај развој научно прати под одређеним, промењеним, експерименталним условима, рецимо, на разним температурама. То би већ био леп научни рад за једног почетника. Помоћ наставника и асистената студентским научним групама Истраживачки научни рад са студентима не може се ни замислити без наставног и помоћног наставног особл>а. Студенту се мора помоћи у савлађивању методике и треба га и даље водити прилнком примене те методике у испитивању одређеног проблема. При томе наравно треба контролисати његове налазе. И при сређивању утврђених чињеница студенту треба помоћи да логично упореди своје налазе са оним већ познатим у литератури, како би могао извести правилан закључак, Било, која врста од напред поменутих начина рада са научним групама биће, по мом мишљењу, од велике користи само под условом да се не заборави да те радове изводе студенти којима је основни задатак солидно савлађивање програма студија. Овај рад у научним групама треба да буде само увођење у одређени део проблематике научног рада како би студентн још за време својих студија осетили велико задовољство које научник има у своме раду-
ДРУГА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКОГ ФАКУЛТЕТА
На другој научној конференцији на Прнродно-математичком факултету другарица Јорданка Серафимовска прочитала је свој реферагг: „Мичурнн и његово учење“, а друг Александар Ђелинео реферат „О савременој генетици у СССР-у“. У првом реферату приказано је учење Мичурина, његове многобројне праксом проверене методе, као и резултати многобројних радова Мичуринске школе. Друг Александар Ђелинео је у свом реферату изнео садашње стање генетике у Совјетском Савезу дајући врло прегледан приказ учења и рада академика Лисенка и његових револуционарних теорија на пољу биологијеДруг Ђелинео је кроз реферат приказао сву негативност теорија и метода формалних генетичара, осврћући се често на наше формалне генетичаре, који су у својим предавањима и уџбеницима заступали лажну науку Вајемана Мвндела МорганаНедостатак у дискусији по овим рефератима је да се врло дуго расправљало о једном једнном проблему, чак и о једном једином термину, док се мало поклонило пажње разјашњавању појединих теже разумљивих места из учења Мичурина или Лисенка као и истицању огромне :твар£илачке снаге, теоретског и трактичког значаја мичуринског i/чења- Ова научна конференција иије била посећена онако како :е то очекивало. И поред извесних недостатака зва научна конференција прет:тавља први корак студената Зиологије у изучавању учења Чичурина и Лисенка и њиховот гопуларисања с једне стране и ккорењивања реакционарних георија менделиста моргани:та с друге стране. В.
БЕОГРАДСКОЈ СТУДЕНТСКОЈ ЈОШ ЈЕДНО ПРИЗНАЊЕ 194 БРИГАДИ
Награђени на конгресу
Одлуком Народне скудштине ФНРЈ 194 београдска студентска бригада је наlграђена орденом .Братства и ј©динства“ I реда. ★ У р>ед најбољих бригада нашег Универзитета спада и 194 студентска бригада „Владимир Перић-Валтер“ саста!вљена од студената Економског факултета, која је радила на изпрадњи хидро-комбината Маврово. Први њен за|датак била је изпрадња привременог прилазног пута на петом радилишту. Користећи велика искуства стечена на ранијим радним акцијама бригада је већ првих да-на постигла добре резултате норма је пребацивана за 13 до 19 посто, Последњег дана пр®е декаде бригада је пребацила норму за 150 по сто. Ово је бно дотада најбољи резултат на градилишту. У другој декади линија на графикону радног учинка ове се више пела и достигла је 200 по сто. Успеси бригаде још су се повећавали када је она прешла на четврто радилиигте. Рад у каменолому н на сифону у Влајинцима био је врло напоран, Радило се са земљом четврте, пете па и шесте категорије, и баш те прирк>дне препреке потстакле су градитеље на веће пожртвовање, на бољу opraнизацију и усавршавање рада. Примар те уопешне борбе је пребацивање норми за 400 по сто. 194 београдска студентска бригада примила је после V конгреса Партије нове обавезе. Требало је изградити прилазни пут, и то у што скоријем времену, рок је био 40 цала. Снагом и еланом својственим омладини нове Југославије задатак је изв>ршен за 12 да«а! Испуњењем ове обавезе 194 студентска бригада је заузела прво место међу бригадама градилишта. Овај успех био је реални одраз њених снага, радног полета оваког градител>а, одличне организације рада, доброг и пре почетка рада разрађеног задаггка, развијене полмтичке свести. За тај успех посебни значај имала je очнгледна агитација. Али резултати на земл>аним рздовима нису били највећи успех бригаде. Партиски комитет градилишта и Главни штаб констзтовали су да је бригада успела да ак-
тивизира и стручие радниже у општам такмичењу. Студенти ове бригаде развили су чнтеизивни културно-просветнч и и деол ош ко- гк>л ити чк и рад међу рздницима (образовали су н руководили течајем неписменнх, одржали низ предавања из области науке, тумачили неоонованосг напада Информбиро-а на наш ЦК и објашњавали значај V конгреса Партије.) Резултат оваквог рада
био је тај да су радници који су дотле једаа достизали норме почели да их пребацују за 20 по сто. Радни колектив IV градилишта постао је најбољи на радилишту и добио прелазну заставицу. Због тога су радници 194 студентску бригаду назвали „нашом бригадом“ и своје успехе у великој мерн сматрали успехом бригаде. Упоредо са овим бригада је по могла и у решавању питања стручног кадра. Неколико чланова бри- 1 гаде научило је да обавља минероке послове н на тај начин део минерске стручне радне снаге ослобођен је за остала радилиштз. То је омогућило да се пробије на време помоћни тунел на Првом градиЛИ|ШТу. У току свога двомесечног боравка на градилишту хидро-комбината „Маврово“ 194 београдока студентска бригада постигла је добре резултате и на пољу културнопросветног и идеолошко-полнтичког рада, на пољу фискултуре, итд. На фестивалу су хор, фолклорна н рецитаторска група освојили прву награду. Градитељи су положилн 1469 норми за значку фискултурнвка, тзко да прк>сечно на сваког, такмичара долази по 14 положених норми. Када се ови резултати споје са резултатима у физичком раду (и-скопано је 8590 м 3 земље 3, 4 и 5, категорије, испланиран 9381 м 3 , утоварено и превезено 580 м 3 ; обрађено 4514 м* и избlачено и испланирано 708 м 3 камена) радови за које је било потребно 99527, 32 радних часова, извршенн оу за 26.010 радних часова) ови јасно говоре зашто је бригада била проглашена по шести пут за ударну. * За ове успехе бригада је, као најбоља београдска и најбоља на нашем Универзитету, добила сталиу заставицу Главног одбора Народне омладине и Месног комитета СКОЈ-а и прелазну заставицу 'пиверзитетског одбора Народне омладине.
Радилиште на омладинској пруза
У јануару ће изиђи први зборници студентских стручних радова
Још почетком школске године одлучено је да се успел« радови научних група објаве у посебним збор«нцима. Таквих радова већ има. На Ползоприаредно-шумарском факултету с&и завршени радови читани су на састанцнма научнкх група и професор« су одобрили њихово објављиеање, тако да се зборник овог факултета већ налази у пггамии. У њему ће бити објављено пет радова: „Прилог познавању фитопатогених бактерија (Бактериум писи)“ од М. Тодоровића; „Утицај калцијум-цијанамида на максимални принос шећерне репе“ од Жизоте Поповића; „Резидба бресака“ од Боре Пекића; „Утицај еколошких фактора на прираст храста“ од Емилије Илић и „Травопољни систем“ од Буде Милојевића. На Економском факултету мало је урађено у погледу припремања збориика. Од укупно два рада, колико је досада прикупљено, само један је читан на научној конференцији и то у отсуству професора који руководи том научном групом. Овај рад „Питање акумулације државног сектора привреде“ друга Милоша Јевтића тек је после тога дат на лреглед про-
фесору, који je накнадно дао своје примедбе, тако да ће морати да буде допуњен. Други рад Радослава Стојановнћа „Социјалистнчкн раамештај индустрије у нашем'Петогодишњем плану*‘, још није читан на састанку научне групе. Од самосталних иотражиlвачких радова са Прнродно-математичког факултета биће објављени у зборнику следећи радови: „Еколошка испитивања на Једном насељу (Халиктуо квадрикунетус)“ од Владе Анђелковића; „Решавање ланеарних парцијалних једначина другог реда параболичног облика једне функције" од Боре Станковића и „Прнлагођавање термогенезе у прогресивној анексији“ од Раде Анђуса. Зборник Природноматематичког факултета, у коме ће се објавити још четири семинарска рада и библиографски подаци из разних грана наука, налази се већ у штампи. У зборнику Техничке велике школе изаћи ће, између осталих, и радови: „Кинетичка теорија материје“ од А. Сутулова; „Димензиона анализа“ од Д. Ели; „Кресова метода“ од Н. Хајдина итд. На Медицинској великој шкопи и другим факултетима врше се такође припреме на објављивању зборника ко|и ће изаћи у току јануара. Први зборници на Универзитету и великим школама биће огледало досалашњег рада и потстрек за даљи и још успешнији рад научних група.
6
НАРОДНИ СТУДЕНТ
Броа 35