Студент
Скупштина Здравственог и Потпорног удружења студената
Пре два да«а Потпорно и Здравстввно удружење студената Београдског универзитета одржали су своју ну годишњу скупштину. Циљ ове екупштине је био уједињење Потпорног и Здравственог удружења, анализа про.шлогодишњег рада, примање нових правила и бирање нове управе. Оба удружеља као и Контролно-финансиски одбор поднели су реферате о свом радуЗдравствено удружење студената је кров организације Народне омладине руководило здравственом политиком и старало се о збрињавању и заштити здравл>а наших студената. У свом раду Здравствено удружен>е је псжазало видне резултате. О то*ме сведоче испуњени задаци које је примила на себе нова управа на трећој годишњој скупштини. Проширена је централна амбуланта и повећан је број лекара-специјалиста. Посебан значај има отварање фтизиолошке амбуланте у којој су болесни студенти добијали пнеуматоракс. Стварање праве студентске поликлинике је један од великих успеха који је постигло удружење уз помоћ народних власти. Брига за болесне другове није се састојала само у упућивашу у санаторијуме и клинике већ у сталној бризи за време лечења (дописивање, пакети, помоћ у одећи итд.). У току прошле школске године у санаторијумима се лечило 160 студената. У бањама је у току ове сезоне послато 120 студевата- Велику помоћ је пружила и дијетална менза. Посебан значај у раду Удружења су опоравилишта. Опоравилиште на Авали примило је до сада 170 студената- Кроз опоравилиште на Златибору прошло је 506 студената. 58% боравило је у њему бесплатно. Одмаралишта у Будви и Петровцу на мору примила су 540 студената. Укупни расходи Здравственог удружења око збрињавања и заштите здравља студената износе 5,532.451 динар. Здравственом удружењу су велику помоћ пружале наше народне власти. Управа је била чврсто повезана и са осталим нашим универзитетима у земљи као и са Међународном студентском службом која је «а-шим студентима пружила материјалну помоћ у лековима и др.
О хигијенским условима живота и рада студената није се водило довољно рачуна- Сама управа није имала потребан увид над хигијенским стањем у домовима, мензама итд. Потпорно удружење студената помагало је студенте из својих средстава путем новчане помоћи и краткорочних позајмица. Укупан износ новчаних помоћи студентима износи 2,893.043 динара. Нзима је обухваћено 6.290 студената. Краткорочне позајмице су даване у хитним случајевима. 104 студента примило је као позајмицу 92-850 динара. Недостатак у додељквању помоћи био је тај што је сваког месеца помоћ додељивана скоро истим студентимаУ дискусији су учествовали студенти скоро свију факултетаОни су изаели рад и недостатке у раду економских и здравствених секција «а својим факултетима. Највећи недостатак оба удружења како се то видело и из реферата и из дискусије, а што је добро повукао друг Владан Пантић, члан Универзитетског комитета је аполитичност. У дискусији Је подвучено старање удружења за смештај студената. Паеиљони на Миријевском путу су готови. b њима има свих услова за добар рад, али се студенти мало пријављују за усељавање у њих. Године 1949 почеће изградња студентског града. Друг Владан Пантић изнео Је предлог Универзитетског комитета да се изврши спајање Здравственог и Потпорног удружења, јер за то постоје сви услови- Предлог је скупштина једногласно усвојила. Удружење ће се звати Потпорно-здравствено удружење БеоградскоlГ универзитета, Стварањем једног удружења организациони рад he се упростити, а Економски одбор ће имати непосредну везу са организацијама иа факултетимаПошто су прочитава нова правила акламацијом је избран Упраени и Извршни одбор, први на челу са другом Владаном Пантићем и други »а челу са деканом Пољопривредно-шумарског факултета др. Јосифовићем. На крају је упућено писмо Претседништву владе НРС у коме је изражена захвалност на помоћи која је указана студентима. В. И.
ФИСКУЛТУРА И СПОРТ ОД 15 ДО 22 ЈАНУАРА ОДРЖАЋЕ СЕ ПРВЕ ЗИМСКЕ СТУДЕНТСКЕ ИГРЕ
Од 15 до 22 јануара 1949 године одржаће се на Бледу и Крањској гори Прве зимске студентске игре. На томе такмичењу учествоваће студенти фискултурници Београдског, Загребачког и Љубљанског универзитета и факултета у Скопљу и Сарајеву. После одржаних „Студентских игара у !948“, у Загребу, ово је други велики сусрет фискултурника наших универзитета и факултета. Због тога ово такмичење и претставља не само један од најзначајнијих спортских догађаја већ и манифестацију братства и јединства наших народа. Кроз размену искустава и напора који ће бити уложени ради постигнућа што бољих резултата, Прве зимске студентске нгре допринеће даљем јачању и развијању фискултуре, како на универзитету тако и у земљи уопште. Прве зимске студентске игре долазе као резултат појачане фискултурне активиости на нашим универзитетима. Већ сама та чињеница да ће на овом спортском такмичењу учествовати око 200 најбољих фискултуриика-студената, говори довољно о наглом развоју фискултуре међу студентском омладином. Зато ће и ове игре бити спортска манифестација где ће квалитет спорта бити огледало досадашњих постнгнутих резултата у развитку
зимског спорта на универзитетима. Програм игара је разноврстан. Такмичиће се у следећим дисциплинама: појединачни скокови, класична и алпииска комбинација, смучарско и патролно трчање, штафета, брзо и уметничко клизање, и хокеј на леду. На играма ће учествовати познати фискултурници, међу којима: Лајовиц, првак Југославије у уметничком клизању, Влада "Борђевић, академски првак Југославије у смуку, Душан Ценчар, тринаести у алпиској комбинацији у Југославији, Разбрешек, Маринковић, Козак, Чернић,
Бизјак и др. који ће бранити боје својих универзитета и факултета. Студенти Београдског универзитета са интересовањем очекују ово прво масовно такмичење у зимским спортовима. Зато се припреме врше пуном паром. Неколико студената-хокејиста већ се налазе у Словенији где редовно тренирају, Смучари ће одржати специјалки тренинг од 10 дана на Шари. Првенство Универзитета и великих школа у смучању, које ће се одржати од 8 до 10 јануара 1949 roдине, такође ће послужити као припрема такмичара-смучара.
Државни институт за фискултуру основао је спортско друштво
У недељу, 26 о. м. на Државном институту за фискултуру основано је спортско друштво. Ову вишу оргаиизациону форму фискулурног рада на Институту условили су досадашњи успеси фискултурног актива ове наше високе спортске установе. Кроз реферат Момчила Пељина и кроз излагање дискутаната видело се да су успеси спортских секција били велики. Кошарка секција је била најбоља- На првенству Београдског универзи-
тета, и мушка и женска екипа, освојиле су прва места а у такмичењу за пехар Црвене звездв женска екина је опет била прва» док се мушка екипа пласирала на треће место. У пријатељским сусретима екипа Института је победила „Раднички“ (Београд), „Динамо“ (Панчево), играла не-i решено са „Спартаком“ (Субо-< тица) а изгубила са малом раз-< ликом у кошевима од „Партиза-. на“ и београдског „Металца« Фудбалска екипа је досада од»грала 17 утакмица, од тог броја добила 12, играла нерешено 2 а свега 3 изгубила. Била је једном и првак Универзитета. Лакоатлетска секција је дала неколико квалитетних такмичара за нашу централну секцију Црвене звезде, На првенству Уииверзитета од 28 првих места екипа Инсти-ч тута је освојила 20. Пливачка секција је једном освојила прво место на првенству Универзитеч та Екипа одбојке секције, од дсн сада 30 одиграних утакмица изгубила је само 2. У такмичењу за значку фискултурника освојено је досада 156 значкиСкупштина је поставила зан датке да се појача квалитет спортских секција, уклони про пуст слабог полагања норми за значку код другарица, да се посвети пуна пажња педагошком раду са пионирима, који he се од јануара 1949 год. такмичита за значку фискултурника.
Добар рад Гимнастичког друштва
1076 положених норми за значку
У гимнастичко друштво на Пол>апlр|И|вр‘ед но - шу vrapCK о<м факултету уписано је 523 члана, од чега је 91 другарица. Досада је оджано двсет часова гимнастнке са укупно 250 чланова. Чланарину ред!olв;но плаћа 95 од сто учлањеник. Велика помоћ у раду добшја ое од Срвдње фискултурне uiKiouie у Земуну, која друштв-у даје салу, реквизите и додељује стручњаке за часове гимнастике. Знатни успеси пости)г.Н)ути су у такмичењу за значку фисцоултур»ика. У току новембра и децембра ссвојена је 61 значка и положеео 1076 нормн. Најбољи успех је постигнут на другој годнгпи апрономског отсека, пде су освојене 42 значке. Футбалска
влвда је одиграла две уташиде: проти.в ФД „Једииства" и добила са 3:1, од Орвдње фискултурне школе ивгубила са Г.О. Шахисти су тажође активни. Недавно су одржане две симултатгке са мајсториlма Ђајом и Божићем, а у току је прввнсшо по годииама, кскје ће преко полу-финала дати првака фамултета. На прBeHfCTBv учествује 70 студента. o®и уопеси су поститнути доQpO'M организацио,нк>м структуром фиокултурних рукововодстава. Фиокултурно одељење факултета координира рад са фискултурним руководствима по годи«ама и активlима и добија редовну пк>моћ од Комитета Народне омладине.
Рад комисије за универзитете и високе школе на Конгресу СКОЈ-а и Народне омладине
Активи и групе Народне омладине треба свакодневно да решавају проблеме стручног и идејно-политичког рада
Резолуција Конгреса СКОЈ-а и Народне омладнне о основним наредним задацима Народне омладине Југославије, претставља један од најважнијих докумената донетих на Конгресу. Резолуција је састављена на основу реферата друга Неоричића „Пети конгрес КПЈ и задаци Народне омлад»не“ н извештаја комисија које су дискутовале о разним секторима рада организације. Поред осталих на Конгресу је радила и комисија за Народну омладину на универзитетима и високим школама. На челу ове комисије били су другови: Франц Перовшек, Данило Пурић и Марко Шарић. На заседању комисије за рад Народне омладине на универзитетима и високнм школама друг Данило Пурић поднео је реферат о проблемима Народне омладине Београдског На основу нзлагања друга Пурића развила се дискусија у којој је узео учешћа већи број делегата са разних универзитета. У дискусији су осветљени основни недостаци у раду Народне омладине на универзитетнма и високим школама, па је састављен извештај комисије који је поднет пленуму Конгреса. У извештају комисије констатовано је да су, у периоду од |Ц
конгреса Народне омладине Југославије, постигнути значајни резултати како у политичком тако и у организационом, стручном, идеолошком и културном раду. Поред успеха комисија је утврдила да је у раду Народне омладине на универзитетима и високим школама било и слабости нарочито по неким питањима политичког рада, затим на стручном и идеолошком пољу. У циљу побољшања рада омладинских организација на универзитетима, комисија је, у складу са општим задацима Народне омладине Југославије, и посебно са задацима Народне омладине на универзитетима и високим школама, поднела предлоге у којима је нарочито наглашена потреба енергичног отклањања сваке појаве потцењивачког односа према организацији Народне омладине, постављајући као задатак разбијање неповерења које се досада испољавало према једном делу студената и отклањање знатних разлика које постоје међу члановима Народне омладине у погледу њихове активности у организацији. У вези са тим потребно је побољшати систем рада и начин руковођења организацијом, учврстити и оформнти оиде где ке nf' тоје, одељења и друга помоћна тела при ру-
ководствима и ускладиги «х са Статутом Народне омладине Југославије. Актнве и групе Народне омладнне треба у већој мери учинити местима где ће се дискутовати о проблемима и подвргавати оштрој крнтици недостатке у раду, где ће се свакодневно решавати проблеми на стручном, идејном, политичком и осталим секторима рада. Комисија је даље донела закључак да се у рад организације Народне омладине уноси више политичке ширнне и перспективности и да се сваком задатку даје потребно објашњење. Организацију Народне омладине треба више повезивати са општом друштвеном проблематиком у нашој земљи, упознавати студенте са резултатима наше социјалистичке изградње, са постигнућима и напорима наших радних људи. С друге стране потребно је да организација осигура, да студенти редовно прате развој међународне политичке ситуације и живот, рад и борбу омладине и студената у другим земљама. У идејно политичком раду, руководећи се одлукама и директивама V конгреса КПЈ, организацијз Народне оиладине на Универзитетима цтучатаће . иарксис:ичколењинистичку науку са гледишта
наше стварности, борећи се против „празних теоретисања“ и удаљивања од практичног живота и у исто време развијајући критику према идеолошком скретању, нарочито по питању наставе на факултетима. У том правцу потребно је побољшати рад курсева и осталих форми идејно политичког рада. Потребно је више практиковати сазивања студентских конференција одговарајућих факултета или грана науке, у циљу идеЈног рашчишћавања појединих питања из области науке и уметности. Коиксија је указала на потребу развијања културног и забавног живота међу студентииа у већој мери него досада, водећи при том рачуна да културне и забавне приредбе буду лостављене на здраву осиову, да служе васпитању наших студената и да буду уперене против свих појава малограђанштиие, беоидејности и разних декадентних утицаја. У циљу побољшања стручног рада студената нарочита пажња ће се посветити уклањању административно-бирократског начина у раду стручиих одбора и борби за доследно спровођење правилника и уредби о режиму студија, при чему ће се помагати факултетским властима у доношењу и прецизирању наставног програма. Организација Народне омладиие у својим активима и групама заоштриће питање контроле учења, похађања предавања и вежби, водећи рачуна о томе да стипендије и остале олакшице у студирању добијају они студенти који редовно и успешно »спуњавају своје обавезе. Она ће
утицати на подизање квалитета студија и наставе путем заједничких саветовања студената и на» ставника на појединим катедрама, затим везивањем студија за проблематику наше изградње. У припремању дипломских радова студенти треба да решавају конкретна питања из привредног живота земље. Велику пажњу потребно јс посветити пракси студената, као једном од најпогоднијих путева за унапређење студија, проширење и конкретизирање знања стеченог кроз наставу. Комисија је истакла да је потребно организовати и даље развијати научне групе и научна друштва студената, поставл>ајући као основни задатак у њиховом раду борбу за систематско и солидно прилажење студијама, за квалитет и чистоту науке. У истом правцу оријентисати рад демонстратора, побољшати постојеће и почети са издавањем нових стручних часописа на свим факултетима или гранама науке. Један од недостатака досадашњег рада био је слаба међусобна веза између факултета и универзитета у нашим републикама. Путем измене искуства у стручном и осталом раду, преко културиог живота, међусобних посета, спортских приредби и слично посветиће се озбиљна пажња јачању међусобне сарадње свих наших факултета и универзитета. У ту сврху комнсија је предложила да Централни комитет Народне омладине Југославије ојача и прошири своје студентско одељење као тело преко којега ће се стално контролисати и пратити рад универзитета.
Број 35
НАРОДНИ СТУДЕНТ
7