Студент

ПОЧНИМО СА ПРИПРЕМАМА ЗА МАЈСКИ ФЕСТЕВАЛ

Фестивал Народне омладин! Београдског универзитета, кк>јн he се одржати од 5 до 10 маја ове године, поставља пред нашу организацију нове и важне задатке, Сам фестивал треба да буде манифестација снаге политичког јединства Народне омладине Београдског универзитета, он треба да изнесе на дискусију питања из подручја уметности и критике, да пружи нашим друштвима извесну уметничку оријентацију и да да оцену њиховог досадашњег рада, учврсти и подигне њихов уметнички критериј. Фестивал ће бити снажна прекретница у културно-уметничком раду на Београдском универзитету, х он he назначити нове задатке и дати драгоцена искуства за даљи рад. Кроз припреме за фестивал се оштра борба за идејност и квалитет рада, јер ће на фестивалу наступати само они извођачи, чији he програм бити најбоље припремљен- Сви учесници фестивала, било то друштво у целкни, секција или појединац, моpahe да спреме обавезан програм. Настутг* he имати конкурсни карактер. Док ће остали факултети наступати у оквиру својих друштава и са солистима, Академија ликовних уметности ће приредити изложбу радова младих сликара и вајара, а Музичка академија ће дати неколико музичких вечери на којима he учествовати студенти-музичари

: Поред фолклорних, хорских и музичких тачака програм фестивала предвиђа и наступање младих писаца и рецитатора. Претфестивалске приредбе са фестивалским програмом послужиће за избор најбољих тачака које ће испунити сам фестивал. Ово неколико података о мајском фестивалу довољно говори о озбиљности и величини задатака који се поставл>ају пред основне и руководства Народне омладкне 'по факултетима. Да ли he се ти задаци моћи у потпуности извршити зависи умного-ме од тога да ли he се на време отпочети са припремама, да ли he се на време наша културно-уметничка друштва на факултетима спремити за наступ и отклонити оне недостатке и слабости који су се досада јављали у њиховом раду. Анализирајући рад друштава на појединим факултетима долазимо до таквих резултата који јасно поворе да су многа друштва до недавно постојала само формално, да су окупљали мален број људи, а уколико су радила, тај је рад имао кампањски карактер, и циљ му је био каква приредба или другарско вече. Мајски фестивал захтева да се однос према културно-уметничком раду на нашим факултетима из темеља измени. Пошто нас од фестивала деле свега два месеца потребно је без одлагања почети са систематским пркпремама и радом. Који су први задаци који се пред наша друштва и секције поставл>ају у овом моменту? Друштва he на првом месту морати одмах да извршб свестрану анализу свог досадашњег рада и добро да уоче недостатке и тешкоће« На мсхнференцијама друштава чланство he се упознати са програмом и условима фестивала, а одмах треба отпочети и са редовним пробама. С друге стране важан задатак друштва је попуњавање секција новим члановима, нарочито хорских и фолклорних секција, где многа душтва оскудевају у чланству. Ту ће помоћи агитација, која теба да упозна и заинтересује све студенте са фестивалом. Аги-

тадија he се водити преко састанака Народне омладине и предавања, помоћу плаката и парола. Управе друштава ће енергично прићи решавању проблема стручног кадра по секцијама, и осталим оргаиизационим и техничким питањима, као шво је набавка реквизита итд. Припреме треба да се одвијају кроз такмичење појединих друштава, секција унутар друштава и појединаца. Сва друштва he се одазвати позиву на такмичење који је упутило једно од најбољих културно-уметничккх друштава, друштво „Соња Маринковић“. Припремајући се за фестивал кроз такмичење, друштва ће гвоставити свој рад на чврсте темеље и из пркпрема за фестивал изићи омасовљена и организационо сређена.

Бран. Живковић: БОСАНКА

Дискусиони састанак литерарне секције

Обавештавају се члавоеи универзитетске литерарне секције да ће се у среду 23 о.м. у 19 часова олржагги диокусиони састана« но питан>у социјалистичког реализма. На састанку поред чланова секције (за које је долааа« обаеезан) могу гтрисуствовати и сви заинтересовани другов« који нису чланови оекције. Састанак се одржава у просторијама клуба младих кљижввни!ка и уметника: Балканфка бр. 4/11.

У ОКВИРУ ПРИПРЕМА ЗА ФЕСТИВАЛ

Годишња конференција фолклора „Бранко Крсмановић”

Пре неки дан одржана је годишња конференција фолклора културно-уметничког друштва Београдског универзитета „Бранко Крсмановић“. У оквиру припрема за Мајски фестивал ова конференција је значајна за даљи рад фолклорне секције. Реферат о раду фолклора поднео је претседник одбора фолклора. Он се углавном осврнуо на рад у прошлој школској години, подвукао недостатке и успехе. Академски фолклор формиран је још 1945 годиие али као самостална група нијс могао да покаже видне резултате те је при оснивању друштва „Бранко Крсмановић“ ушао у састав друштва- У саставу друштва клорва секција заузима једно од видних места. Група је омаоовила и показала знатне успехе како на градилиштима „Нови Београд“ и „Аутопут“ где је имала 25 веома успешних насту-

па тако и на Фестивалу омладине ЈугослаеиЈе. Свесрдним залагањем читавог колектива слремљен је богат програм с којим се наступило на Фестивалу. На Фестивалу је фолклор добио трећу награду и тиме стао у ред најбољих омладкнских фолклорних група У Југославији. Нешто касиије на међуградском такмичењу фолклорна група Је заузела треће место и добила новчану награду од 25.000 динара. 22 децембра 1948 године фолклорна група је била гост Дома Југословенске армије у Нишу где је достоЈно репрезентовала Народну о-младину Београдског универзитета, Поред свог рада на уметничком пољу чланови секције развијали су и политички рад. Он се одвијао кроз дискусионе вечери на којима је разрађиван материјал са Конгреса КПЈ као и кроз политичке курсеве из области науке марксизма-лењинизма. Међутим, у Јануарском року чланови фолклора нису постигли задовољавајуће резултате тако да приличан број мора да понавл>а годину. Зато је потребно да руководство секције и управа друштва поведу нарочито рачуна о томе да је први и најважнији задатак чланова друштва учење и стручни рад, а тек онда рад на културмоуметничком пољу. Подвлачећи све грешке и пропусте и самокритички се осврнувши на цео рад фолклора у прошлоЈ години, претседник одбора фолклора У свом реферату на крају је указао на нове задатке који очекују фолклор као и на смернице будућег рада. У очсвиру припрема за Мајски фестивал пред секциЈе се постављају као најважниЈи задаци; оформити пет нових група и то: српску, врањанску, косметску, војвођанску и македонску које рају да се што брижљивије, са но-вим програмом, припреме за наступ на Мајском фестивалу као и за будућу турнеју по СрбиЈи и Македонији-

Д. Накић

СНАГА ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ

Миловон Ђ лас

Поводом 23 фебруара, Дана Совјетске армије и флоте, доносимо одломак из репортаже друга Милована Ђиласа „Код Црвене армије“ из књиге „Чланци 1941 —1946“. Снага Црвене армије је у племенитости циљева за које се бори, Мајор Кампов, црномањаст, мало разрок, ведрог и простодушног осмјехз, воли да пјева црвеноармејску пјесмицу о цигарети. Пјесма је настала негдје на Дону, у вријеме тешких искушења; у н»ој се говори како he се, Црвена армија вратити на запад и како he је раширених руку дочекати Одеса н други градови. Рат he цроћи, али ће остати у души дубоко сјећање на њега и на другове: „Негдје, некад, Сјетићемо се пјешадије И рођене чете. Сјетићемо се другова и пријтеља, Ватара и пожара. И како си ми ти дао да запалим. Дај да запалимо, друже, по једну...“ Данас су, у Црвеној армији, најомиљеније пјесме које изражавају интимна, блиска, топла осјећања; о плавој марамици која маше са обале борцу који иде у бој за домовину; о тихој свјетлости у ноћи, на прозорима вољене дјевојке; о милим очима над колијевком нагнуте жене, од које борца одваја ноћ и степа ноћ he про-

ћи, степу ће он прегазити, разбити Њемце и вратити се срећном животу. Мајор Кампов зна мајсторски да објасни ток операција, да прича и пјевуши пјесмице. Он ми је казао причу о совјетској дјевојчици, причу до те мјере језиву да су хитлеровци само због тога заслужили да им буде проклето сјеме до деветог кољена, причу која до те мјере изражава племенитост црвеноармејаца да су заслужили да им и мало и велико док је свијета и вијека љуби стопе куда су прошли. Било је то зими 1942 год., у великим лукама. Владао је неподношљиви руски мраз, у граду су се дању и ноћу водиле огорчене борбе. Из оног дијела који су држали Њемци становништво је сваке ноћи пребјегавало у совјетски дио. Једне ноћи су мајор Кампов и још један совјетски официр срели на улици совјетског тенкисту, тешко рањеног који је носио нешто у крвавом шињелу. Увели су га одмах у земуницу. Развили су шињел у њему је била, сва у траљама, седмогодишња девојчица. Тенкист је умирући, док су они дјевојчици давалн чај и дво,пек, испричао да ју је нашао између линија, крај убијене жене и дечака који су вјероватно билп њена мајка и млађи брат. Сви су се утркивали да угодо песрећној дјепојчиии. Али је она остављала чудан утнсак. Њене црте лица су биле умне и фине,

изразито руске, али је знала само неколико непристојних немачких речи, акцентирајући их руски. Она је, иначе, испуштала неке неразумљиве гласове, у чијим се тоновима чуо жубор руског језика. Није знала ништа да каже о себи и својима. Чинило се да је то неко неразвијено дијете. И што је нарочито чудило све њих, било је да је дјевојчица, када су јој понудили чоколаду, са гнушањем и ужасом на лицу побјегла и згурила се у угао... Дјевојчицу су дали лекару на преглед. Дигдје о томе није писано. Али ја hy то да кажем макар колнко то било тешко и помислити а не написати да се не би заборавила ствар, која, чини ми се, јаче од ичега што сам чуо и видио, показује гнусни лик хитлеровске војске. Дјевојчицу су Немци силовали остраг и заразили. Она је доживела тежак нервни потрес, заборавила је све и језик и мајку и брата и дом и другарице. Сада се несрећна мала налази код једне познате совјетске породице у Москви. Она је бистро дијете и враћа јој се полако радост дјетињства. Мајор Кампов је увијек обиђе кад дође у Москву, пише њеним носим родитељима и распитује се за њу. О њој говори тако њежно, као о свом дјсгсту. На крају каже: „Много ми је жао што не могу л покажем њену фотографију, гала ми је у штабу“... Нојник Аксјоњенко, колхозник i Орловске области, објашњава гиљеве Црвенс армије у Румл:шји. ~У Румунији... нама Румунија пе треба. Ми од њих не тражнмо ништа. Ми им нећсмо ништа,

само да не снују ништа против кас.“ И заиста, на оном дијелу Румуније који је ослободила Црвена армија, сељак је дахнуо душом. Њемачко-румунска пропаганда је до те мјере заплашила становништво, да је Црвена армија затекла празна села. Совјетска команда је свуда поставила страже да из кућа не 6и шта нестало и да их сачува од пожара. Народ је убрзо почео да се враћа и то не само из шума и лугова са територије коју држи Црвена армија, него и с оне страџе. Добили су право да изаберу локалну власт и живе слободно и несметано. Свуда су наше аутомобиле поздрављали весело, понеки сељак чак и са фашистичким поздравом, што совјетске офицнре није нимало дражило, него су нам, с упорношћу и журбом, објашњавали да им је то остало и да се још нијесу одвикли. Питао сам војника Аксјоњенка какву нама, Југословенима, владу препоручују. Било је то тешко питање за њега и дуго је мислио док није одговорио: „Ја не знам... ја бих рекао... такву владу која би била пријатељ Совјетског Савеза...“ Други војник, Чуриков, објаснио нам је укратко због чера ратује: „Ја браним совјетску- власт. Нећу да је промијеним ни за какву другу. У тој власти могу да буду само најпоштенији, најметнији људи, којима је једина брига народ." Снага Црвене армије је у томе што се ослободила шаблоиизира-

не тактике и пустила размах иницијативе и талента. Генерал-лајтнант Коротајев, кру пан, снажан човјек, груба лика, до главе ошишан, добро зна литературу, музику, страсно воли слике, није пропуштао ни једну изложбу. То је тип новог, смјелог, свестрано образованог официцира. Никб као он није нам тако лијепо објаснио шта значи иницијатива, шта значи напуштање шаблона у рату. „У прелажењу Дњепра смо огромно научили. Послије Дњепра за нас ријеке нијесу више биле озбиљна препрека. И, занимљиво, толико је прелаз преко Дњепра нешто ново, нешто што отступа од свега што смо учили, нешто што се одиграло мимо сва дотада позната правила и начела!“. Црвена армија је широко избила на Дњепар, али ннје имала понтонског материјала; блато је онемогућивало брзи довоз, а требало се докопати друге обале прије неро се Њемци консолидују. И на заповијест да се с прелажењем почне одмах, командири, војници и ниже старјешине одговорили су таквом иницијативом, да је њихов рад превазишао све што се дотада знало у историји ратовања. На рибарским баркама, на винским и бензинским бурадима, на грађи извађеној из кућа, црвеноармејци су се пребацили преко широке и брзе ријеке и учврстили на обали. Капетан Караулов, рањаван седам пута, постао је због Дњепра Херој Совјетског Савеза. То је млад човјек, црномањаст и упадљиво нежна здравља. „По добијању заповијести, прича он, пребацили смо се

4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Бро(Ј 3