Студент

сплавовима од мјесног материјала, заузели село, одбили нападе Њемаца, и уништили шест тенкова. Тамо смо се задржали док понтонски мостови нијесу дошли, и док нијесмо добили заповијест за даљи продор. И то је све“. У једној операцији послије Умана, генерал Коротајев је предвидео да Њемци, мањим снагама, могу да угрозе бок једне јединице. Да тамо пребаци трупе могло се закаснити. Послао је шест тенкова. Али је пред њим била ријека. „Пробајте да је прегазите", заповиједио је тенкистима. Они су пробали: два тенка су остала у води, али четири су прешла и изненадила колону њемачког батаљона. И шта да се прича даље? У свакој бици Црвена армија показује безброј примјера, који опет откривају до које је мјере савладала ратну вјештину, како се неограничено његује у њој иницијатива. Снага Црвене армије је у хероизму њених бораца и командира, људи скромних и обичних, који знају да причају лијепо о свему сем о својим подвизима. На делном састанку с војницима и официрима Црвене армије заподјео се разговор када је ко имао најтежи моменат у рату. Нико није анао да тачно каже. То су људи sa које нема тешкнх момената, који тешке моменте не познају. Једино је пуковник Короњенко, лијеп, црномањзст, снажан човјек, испричао свој најтежи моменат, кад је постојала опасност да му половина јединице буде потпуно уништена. Сержант Кузњецов је рођен 1925. Постао је Херој Совјетског савеза, Он то прича овако:

„Ја сам везар. Успоставио сам везу преко Дњепра, али се прекинула. Команднр каже: Кузњецов, веза се мора успоставити по сваку цијену. Извршио сам задатак. Зато сам добио Хероја”. „Али, Кузнецов, упадају му други, ти си заборавио да кажеш да је непријатељ обасипао простор ватром, да си, док си радио, био тешко рањен у главу и да си продужио рад док веза hhjc била готова А један мајор, Украјинац, рекао ми је, показујући на војнике који су пролазили снажним маршом. С њима није тешко добити Хероја. То је било једино објашњење како га је добио. И, доиста, хероји Совјетског Савеза, причајући како су то постали, не причају о себи, него о командпру, својој јединици или своме другу. Снага Црвене армије је у томе што j‘e до Kpaj'a упознала непријатеља. Маршал Совјетског Савеза И. С. Коњев примио нас је у једном бесарабском селу Ј*едноствно и срдачно. Он је радник. У револуциј‘и је био комесар дивизије у Сибиру. Послије тога остао је у војсци, упорпо учио и завршио све војне школе. То j’e висок, миран човјек, псдесетих година, помало хладна изгледа, танких усана и тврда лица с истуреним j’aгодицама и вилипама. Једном приликом, на положзј'у, кад му је парче минобацачке гранате пробило чизму, само је рекао „Покварили ми чизму“, превио рану и наставио да посматра битку својим великим дурбином. Коњев нас j’e замолио да поздравимо Тита и да му предамо

каму и дурбин с којим је Коњев прошао читав рат и посматрао толико битака. „Само извините, дурбин се мало окрзао од дуге употребе, одбило се једно парче, али би се могло негдје поправити, па онда да га дате Титу“. Он је тип нових великих совјетских војсковођа који су ушли у суштину модерног рата и у сложени проблем координацнје родова војске. Мајор Кампов нам је за њера причао да ништа не мрзи као кукавице. И даље, изнио је као илустрацију до које се мјере усавршило командовање у коордкнацији родова војске, случај којему је сам присустовао: Коњев се налазио на најосетљивијој тачци фронта и посматрао битку; позвао је авионе да туку брежуљак који су држали Њемци, али су се, док су авиони били у зраку, Њемци одатле помјерили и преотели Русима положаје. Тада се појавила њемачка авијација и почела да бомбардује новоосвојени положај, држећи да су Руси још на њему; совјетским авионима, који су долазили, Коњев је заповиједјо да бомбардују тамо гдје и Њемци и Црвеноармејци су се прибрали, повратили своје и отели Њемцима њихове положаје. Савремено командовање је врло сложено: када и гдје и у коликој количини треба убацити тенкове, авионе, гдје концентрисати и колику артиљериску ватру, када убацити коњицу, моторизовану пјешадију, куда послати извиђдчке батаљоне итд., итд. све то треба и научити и имати за то талента, као што треба имати талента да би се постало пјесник илн проналазач. И да би се, кад се све то

зна, добила битка, треба знати, изучити непријатеља. Шта значи ова парола, о којој смо толико слушали и која нам је звучала тако апстрактно? Како се она остварује у ватри битке? Маршал Коњев прича за себе да увијек разговара с њемачким заробљеницима. Пита их: како је дејствовала совјетска аргиљерија, како „Каћуше“, је ли их изненадио овај или онај покрет Руса, у ком часу бигке их је притисла апијација итд. „Упознати непријател.а, иначе ra не можеш тући, свестрано га упознати, и његову душевну и материјалну снагу“, каже Коњев. Црвеноармејци су до те мјере упознали непријатсља, да сваки на свом сектору зна шта може и шта ће учинит Њемац, куда ће кренути Румун или Мађар. Артиљериски мајор Јурченко, пјегав младић, причајући како истребљује „Тигрове" и „Пантере“, рекао је за један случај: „Ја сам знао да ће Њемци однуд, иза шуме, изненада они воле да обухвате, и окренуо сам цијеви тамо. Кад су се појавили, све је било спремно и „Тигрови“ су почели да rope“. Сва биједа, сва шаблонизираност њемачке стратегије и тактике испољила се када је Црвена армија до краја упознала њемачку војну вјештину, кад су совјетски командири, обогаћени савременом војном теоријом, почели на основу живе праксе да рјешавају проблеме битке. Тада се видјело да је не само њемачка, него уопште дотад позната војна наука застарјела и да је вријеме да се уноси у њу нешто ново, дотад непозиато. Домовински рат Совјетског Савеза дао је то ново и оно

је постало својина милионских вој ничких маса, уцијепило се у њихову свијест и претворило у материјалну силу која све што јој се супротстави мрви у прах и пепео, Снага Црвене армије је у моћној савременој техници, којом је обилато снабдијева позадина. Исто онако као што Црвена армија развија своју вјештину, инжефери, техничари и радници усавршавају оружје. Ми смо видјели у СССР-у оружја која су по квалитету далеко премашивала непријатељска, na ипак су била замијењена још бољима. Иницијативу за овакав развој Црвене армије, за побједе, за хе■роизам, за покрете трупа и за усавршавање технике даје Стаљин. Сваки црвеноармејац, од маршала до војника, ocjeha његову сирурну руку и његову бригу за све. Црвена Армија је у најсудбоноснијем часу домовине нашла у Стаљину правог војсковођу. Стаљин је и командирима п борцима показао на који ће начин потућн непријатеља, указао им на њихове слабости, дао им средства и повео их ка побједи. Маршал Коњев, говорећи о совјетским маршалима, каже за Стаљина: „Он је уопште генијалан човјек, којему је својствено поимање суштине свега, па и савременог рата. У свему иницијатива потиче од њега. И cpeha је наше војскс и наше државе што се у овакво вријеме на њиховом челу нашао такав човјек“. Вис, „Нова Југославија", бр. 10-12, август 1944

„Соњa Маринковић” објављује такмичење c вим културноуметничким друштвима Универзитета

Културно-уметничко друштво Пољопривредно-шумарског факултета „Соња Марлнковић“ спада међу најбоља културно-уиетничка друштва на Београдском универзитету. Друштво је у досадашљем раду постигло лепе резултате. Дало је де.l! три литерар«е вечери и неколико другарских вечери. Друштво »ма све секције, а рад у прошлом семестру био је усмерен на организационо учвртћење секција које су попуњене новим члановима. Припреме за фестивал студената Београдског универзитета, друштво је дочекало спремно и прихватило се принрема за спреман>е новог програма за фестивал. У оквиру припрема за фестивал културно - уметничко друштво „Соња Маринковић“ донело је одлуку да објави такмичење: Свим културно-уметничким друштвима Београдског универзигета У част фестивала Народне омладине Београдског универзи-

тета културно-уметничко друштво „Соња Маринковић“ објављује такмичење у току припрема за фесгивал свим културноуметничким друштвима у вези: 1. Садржаја рада секција; 2. Евиденције и статистике рада; 3. Броја приредби ван факултета и њиховог квалитета; 4. Другарских вечери; 5. Броја обухваћених чланова у хору ■л броја спремљених песама; 6. Фолклора (броја и квалитета игара); 7. Броја чланова музичке сецције и спремл>ених дела; 8. Броја чланова литерарне и рецитаторске секције и квалитета рада; 9. Стручних уметничких предавања са секције друштва; 10. Броја колективних посета позориштима, биоскопима и приредбама радним колективима и селу. Предлажемо- да такмич-ње почне са резултатима овога месеца и да траје до 30 анрила ове године. Културно-уметничко друштво Пољопривредно-шумарског факултета „Соња Маринковић**

Сцена из првог словенског уметничког филмл „На својој земљи”

БИБЛИОГРАФИЈ А

„Наука и природа”, популарно-научни часопис, број 1 од Јануара 1949 године. Садржај овога броја је следећи: Владо Видо&ић Мичуриново учење као оруђе у борби идеализма, мистике и мстафизике у 6иологиј'и. Др Коста В. Пеггковић и Милијада Корницер Haj'облкди прошлости у еволутианом стаблу кичмењака. Др Симз Грозданић Значај биљниос и животгањсклх заЈ'едиица у еволуциј« врсте. Инж Миливоје М. Перишић Рак на кестену. А. Г. Масевић Конституција зчезда и извори њихоее енергиј©. 'n Осим овог часошс обЈављуj‘e чланке из наших научних друштава, из историје прнродних наука ,као и новости и белешке.

НАРОДНИ СТУДЕНТ

ПРОСЛАВА Прешерна

17 фебруара ове године одржала је Универзитетска литерарна секција, при клубу младих књижевника и уметника, у низу популариих јубиларних вечери, које се ових дана одржавају широм наше земље, вече посвећено годишњици смрти великог словеначког песника Франце Прешерна. Реферат о животу и раду песника одржао је млади књижевник Михајло Ражнаговић. Он је у врло успелом реферату поред осталог истакао основне карактеристике Прешерна као напредног револуционариог песника. Прешернва песма на народном језику је необично смио, ревотуционаран гест и подухват у општој борби за језик, која је вођена у првој половини XIX века код нас. После реферата чланови драмског студија, другови Богдан Буљан, Драгослав Оцоковић и другарица Гордана Петровић рецитовали су песме: „Здравица‘/ две песме из сонетног венца. ца, „Опрштај са младости" и „Врба“. Да је дошло више од 68 људи, колико их је присуствовало овом вечеру, могло би се сматрати да је вече потпуно успел • и одиграло своју улогу. Убудуће би требало појачати агитацију за вечери овакве врсте. М. К.

ИСТОРИСКИ КАЛЕНДАР

Пре 29 годнua, 19 фебруаf»a, изашао je f Загребу први број „Борбе”, Легалног недељног opra«a Комуниетимке паргије Југославије. Од тада „Борба” је ма«»е више редовно излазила до шестојануарске диктатуре 1929 годнне, када је, 13 јануара, изашао последњи број у старој Југославвји. Кроз цео oeaj’ период .Борба” је била моћно оружје радних маса против е ксп лоататороког система старе Југославије, а за социјална и политичка права радног народа, за раеноправност народа Југослави;е. Осим тога, „Борба” је стално истицала захтев да се оклопи савез и пријатељство са Совјетским Са'везом. У току Народно-ослободилачког рата „Борба” је излазила у три серије: прва cepnja од 19 бројева излазила је 1941 године на ослобођеној териториј« Западне Србије у Ужицама; друга серија од 21 броја штампана је у периоду 1942-43 на ослобођеној територији Западне Босне, у селу Дрииићу; затим, после ослобођења Београда од 15 новембра 1944 године. ..Б~т>ба” излази као елики дневни орган наше Парти]е. После ослобођења „Борба” востаје важан мобилизатор напора наших народа, најпре у обнови, а затим у социјалистичкој изградњи наше земље. „Као орган Комунистичке партије Југославије „Борба’ је од првог дана свог излажења пружила Партиј« велику помоћ у њеннм свакодневним напорима да мобилише радннчку класу, сел>аштво. напредну интелигенцију, све радне слојеве и угњетене народе у борби против сиага реакције, националног угњетавања и ооцијалног израбљивања. „Борба” је била и остала једна од најважнијих опона између Партије в широких народних слојева, увек носећи народу речи истине, показујући му пут којим треба да иде, будећи нове револуционарне онаге, скушвајућн око Партије најбоље сииове наших норода” (из писма ЦК КПЈ „Борби” поводом 25-годишlвице њеног излажења).

Фебруара ме•еца 1848 годи. не у Лондону објављен je „Манифест Комунистичке паргије”, ооно&но пропраматско дело научног соцмјализма, чији су оснlИ'вачи Маркс и Енгелс. „Та мала књижи-' ца писао је Лењин о „Манифесту” —вреди колико читави томови; њеним духом живи и креће се и сад сав организоваии цролетарњјат цивилизованог света” (дела, том 11, стр. 10). Први превод Комунистичког манифеста на српски језик објавл>ен је у листу „Панчевцу” 1871 године. 21 фебруара 1943 године изаршен је арелаз јединица 4ародно-осло6одилачке војске преко срушеног моста на Неретви у IV офанзиви. 0 овом периоду IV офа-нзнве друг Тито гшше у овом чламку „Борба народа поробљене Југославије”; „Водила се једна од најславнијих битака у току ослободилачког рата. Била је примјењена тактика брзог маневрисања по унутрашшим правцима. Борбе између Доњег Вакуфа и Прозора попримиле су драматичнн карактер. Нијемци су већ уопјели продријети на два километра од наши х рањен нка... Четнри наше дивизије заједно са 4.0С)0 рањешгка биле су сада у једном котлу и нападане са свију CTpaiHa. Но, Врховнн штаб је одлучио да уз сваку цијену разбије непријаг тел>а и пробаци рањенике преко Неретве... План Врховног штаба је у цјелини уопио. Рањеници су били пребачени на лијеву обалу Неретве. Непријатељ је код Горњег Вакуфа био разбијен и требало му је више времена за реорганиза'Цију.” После успешног прелаза преко Неретве и разбијања негаријатеља, наше једннкце су почеле са гоњењем четника у два правца тако да се оно прстворило у чишћење Црне Горе од четника.

БроЈ 3

5