Студент
Испити на идеолошко-васпитним курсевима Историје КПЈ
Досад су најбољн резуптати постнутн на Пољопрноредном н Шумарсном фануптету
Обзиром да су испити још у току немогуће је дати њихову исцрпиу едализу али је потребио указати на неке добре као и на негативне појаве. Општи резултати испита су досада најбољи на Пољопривредном и Шумарском факултету. Добри одговори, схватања наше савремене Проблематике дошли су нарочито до изражаја првих дана испита. На осталим факултетима се такође наилази на низ добрих Међутим било је и таквих ОДговора који никако не задовољавају. Олшта шиика одговора свих курсиста Је следећа: приличан број курсиста је добро савладао проблематику курса, док се ксцд извесног броја курсиста oceha несигурност, па често и елементарно незнање многих питања. Тако су се на 111 години МВШ давали врло слаби одговори на питање о карактеру наше народне револуције. Ово се исто поновило и на I годинл филозофског факултета на отсеку књижевности. Рад иопгггних комисија је добар. Код неких је дошла до изражаја оохвална самоиницијатива. На IV групи II године Ветеринарског факултета комисија је поставл>ала питања у вези са улогом ветеринара у изградњи социјализма, у реконструкцији пол>опривреде итд. Али поред свега осетиле су се и неке слабости. Приличан број испитних комисија уско је схватио оријентациона питан>а која је дао Универзитетоки комитет и није их довол»но конкретизовао и прилагођавао нивоу курса. Сем тога било је и Извесне неуједначености у критериуму оцењевања курсиста како унутар једаог факултета тако и између једног и другог. Због тога се негде осетила тенденција пропуштања. То је допринело посшзању вереалних резултата. Такве појаве треба најоштрије сузбијати.
На Технолошком факултету одржаци су испити на курсевима из Историје КПЈ и Основа лењинизма. Од 393 уписана курсиста на испит је изашло 295. Изостали су само студенти који су учествовали на Фестивалу. За њих he бити формиране посебне комисије и испити he се одржатм накнадно. Са одличним успехом исттит је положило 107. 11. В. ★ Испити иа курсевима Историје КПЈ број 32, 33 и 34 на Грађевинском факултету, које су похађали студенти IV годинс, показали су напредак у односу на прошлу гоДину. На исшгг ie изишло 94% слушалаца, а изостанци су углавном оттравдами. Просечан успех курсева je врло добар. На исшттма су пала само два сгудента, који су и за време године показали слабо интересовање за курсеве. Огромна већина студената показала је добро ттознавање Историје КПЈ и давала бреле одговоре. Ово је резултат уредног похађања предавања и консултација у току године на које је долазило ггросечно 80% студената. С. Ј. * У активу Народне омладине ФД „Црвена звезда“ одржагш су завршни испити на курсевима из Историје КПЈ које су похађали веслачи и рукометаши. Квалитет знања на једном и на другом био је добар. На курсу веслапа средња оцена је 8,69. Најбоље одговоре на овом курсу дали су Николић Милош и Перковић Бранко. Међутим и поред тога у току рада курсева постојали су извесни недостаци. Тако нека предавања нису одржана у одређено време због недовољне посете. Осим тога било је редовног закашњавања што је ометало успешно извођење предавања и консултација. Исто тако и посета предавања и консултација није била задоволзввајућа. Редовно је било присутно само 20—30 курсиста. Квалитет предавања био је врло добар. Али приликом организовања испита руководство курсева учинило је извесне пропусте. Завршна консултација са комисијама, на којој би се говорило о критеријуму и осталим проблемима која треба решити за испите, није одржан, што је умкогоме огежавало рад комисијама. Досадашњи резултати на испитима курсева КПЈ на Медицинској великој школи доста су добри. Одустајања од испита било је врло мало и то углавном из оправданих разлога. Већина курсиста добро су проучили материјал и дали добре одговоре. Међутим, известан број студената давао је површне одговоре често и по најважнијим питањима. Узрок овоме су често недовољно савесно прштремљвна предавања и консултације и понекад неозбиљно схватање самих курсиста. Често се дешавало да су ггредавачи немарно притгремали ггредавања, ослањали се на старо знање и нису користили ширу лтггературу. Често су се таква предавања сводила на х?х>нолошкк ређање историских догађаја и нису постизавани циљ: дати лих и улогу Партије у односном периоду. Консултације исто тако нису увек постизавале свој задатак. Уместо да се на њима прорађују кључна и тежа гтитања дискутанти су обично препричавали оно што су чули на предавањима или прочитали у основној литератури. Наслабији одговори били су оних курсиста који нису редовно посећивали предавања и консултације. Непратећи дневну штампу поједини студенти и поред тога што су прорадили материјале са V Конгреса нису могли правилно осветљавати савремну проблематику борбе наше Партије за равноправне односе међу социјалистичким земл»ама. ★ На курсевима 1 и 2 Пољопривредног и Шумарског факултета завршени су испити из Политичке економије. На испите је изишло 95% студената. Од тога је 75% студената положило испит са врло добрим успехом. За време одржавања предавања и консултација владало је врло велико интересовање свих студената за овај предмет. Иако је материјал врло обиман курсисти су долазили спремни на консултације, Добром знању и добрим консултацијама у многоме су допринела предавања, која су одржавали студенти Економског факултета, као и начин вођења консултација. Организационо стање на курсевима било је врло добро. Курсеви су се одржавали увек по унапред утвр-
ђеном распореду, који је знао сваки предавач и сваки курсиста. Тиме је постигнуто пуно корпшћење времена и омогућено да курсеви на време заврше своЈ рад. У исто време тиме је обезбеђена редовна посета предавања и консултација. Б. П. ★ Beh неколико дана трају испити пз Историје КПЈ на Геолошком отсеку Природно-математичког факултета. Исттити, додуше. ,Још нису завршени- али досадашњи резултати показују извесне проблеме које је требало још раније решавати на овом курсу. Прилично Је велика разлика У знању између курса 1 године Геолошког и I године Минералошког отсека. Тако су оба курса имала потпуно исте услове за рад. Курс минералога показао Је много бољо резултате и шире познавање пређеног матери Јала, него што је случај са курсом геолога. За слаб успех овога курса лежи кривица пре свега у слабостима самих слушалаца, и донекле у томе, што организациЈа Народне омладине није благовремено пружила помоћ курсу. Скоро у току целе године курсисти су врло слабо посећивали предавања и консултациЈе. ни-
су систематски прорађивали материјал; и када су долааили на консултације и предавања ометали су њихов ток недисциплином. Дискусије на консултацијама биле су слабе и незанимљиве. Дискутанти су били утлавном Једни те исти слушаоци, или они, које би прозвао руководилац консултација. Дискусија се углавном оводила на rrpeпричавање материјала, уместо, да се тежиште дискуст!.lе преносило на разрађивање чворних шггања. Сасвим супротно стање било је на курсу I године минералога. Слушаоци овога курса такође су имали недостатака и тешкоћа у сзоме раду. али су их благовреиено отклонили. Цео курс се током године одликовао марљивошћу. уредним посећивањем предавања и систематским и озбиљним савлађивањем градива. Досадашњи испити Су уствари показали рад курса у току целе године. За иопите су се готово Сри курсисти озбиљно припремали. Од 16 курсиста на курсу минералога. колико их је до сада полагало, осам је добило оцену 10; остали су поститли добре резултате. Међутим, на курсу геолошког отсека. од 42 студента свега троlица су добили оцену 10, а 12 студената дало Је незадовољавајуће одговопе. Д. 3.
Студенти пишу
Опет о потрошачким картама
Није редак сдучај да студеитп Економског факултета добшју своје потро • шачке карте крајем мессца aa којп важе, а дешава се да нх за дотнчнн месец и пе добпју, што свакако пе ба смело да се деси. Врло чесго, захваљујуИи пемарности службеника који ра Ди иа потрошачким картама, студеитп долазе. по неколико даиа узастопце па шалтер где се издају карте и увек се враИају несвршена посла. На њихова пптпња шта је Са картама добију одгавор: „Нисмо их добили дођпте СУ тра”. Сутра опет исто; пли виси цедуЉа на којој стоји „Карте ћемо делити када их будемо добили*. Врло се често дешава да службеник изабере време баш када би морао да издаје потрошачке карте (11 13 часова) за оддазак у реон. На овпј начин губп се дратоцепо време а посао којп је свакако важан, јер од уреднот добнјања карата зависи благовремено упи* спвање у мензу, остаје несвршен. Ако се деси да иеки студент једпот месеца подптие карту са закашњењем (без обзира чијом се кривицом то деспло) неколико месеци пза тота дотични увек добпја потрошачке карте по пакнадпом Списку и то обичпо крајем месеца. Оваквп случајеви су бкли масоввш, нарочито после повратка студената са летовања. Ипдустријске карте за 111 квартал добнјене су са закашњењм о д ЧИТАВОГ ТРОМЕСЕЧЈА и то тек после мнотобројпих иштервеиција Економскот одељења УКНО. Поред овшх зпкашњењп у издавању карата, дставају се u пепрапнлностш, које се ие би смеле десити, а које се са одбацнвањем бирократскот обављања посла ие би ии дешавале. Познато је да демонстраторнма припадају Р-2 карте. Међутим, један студент-демонстратор досад још ииједном пије примио Р-2 карту пако је сам збот тога некодико пуга интервеиисао тражеИи оио на шта има права. Разлот томе је што се сппсковп механпчки преписују, а како је он једипи на тој страпи спчска коме припада Р-2 карта. деси се ~трешка” ла се стави „дето ” пспод катеторије Р-3, трешка која се из месеца у месеп провлачи од почетка ове школске ro-
дшне. Да би пронагпао своје име у ramску студепата мора да обшђв редом места на којима аоједивачно свака тодипа дели карте, беа обзира на то тпто је он, студент IV тодине, а нађе се често тек под прекројеним именом у списку I шди II годиие. Поред свих ових иеправид • иости, на које ее иаилази код добнјања потрошачких карата, однос службеии• ка према студентима је нспод сваке критике. Недавање обавештења; кратки одтоворн који ие значе пишта; прекадање рада на шалтеру збот тота тпто се чиновник узрујао објашњавајући не • ком зашто нема карата; недолазак на шалтер у време одређено за њетов рад; извикивање иа студенте; једиом речју малтретирање, узалудно туб • љење времена пред шалтером и без • душан бирократски одшос, јесте свако• дневна појава. То је одное који не iraДичи на културно поиашање према људнма. Деканат би аавођењем боље контро • Де и организације рада на овом по ■ сду мотао лако огклоиити све ове педо • статке, те би на тај иачнп умвотоме помогао студентима да се њихова питања боље решавају, а истовремено сузбио самовољу Службеннка који кемају права да тако обављају свој по • сао.
студент IV године Економеког факултета
МОЖДА ЋЕ ОВО ПОМОЋИ.. Beh више месеци лифт нв Техничкој великој школи не ради. И професори и студенти инвалидн, који морају да се пењу по неколико пута дневно на трећи спрат, место су се распитивали за судбину лифта. Ннкада нису добили одређени одговор. Изгледа да квар није велики, али то пе смета да лифт и дал>е стоји неупотребљив. Можда ће ова Јавна критика присилити надлежне да провере величину квара и лифт коначно поправе. Ђ. Т.
К. Кандић
* априлски фестивал *
Доsрила Солдатовић, ст. фнлозгифи jc и члан Аалстске секције КУД „Крсто Бајић" у „МаварскоЈ игри’’
„Коштана’’ Петра Коњовића у извођењу фолклорне групе „Бранко Крсма новић”
Прилог питању о интернационализму напредног студентског покрета на Београдском универзитету
(Наставак из прошлог броја) На пози® наше Партије за помоћ народу Шпаније у борби против сзнага фашизма и реакције одазвао се велики број напредних студената Београдског ушшерзитета. Од укупно 1200 добровољаца који су на позив наше 11артије, пошли у помоћ радном народу Шпаније, 52°/» сачињавали су омладинци, за разлику од осталих бораца из друтих земаља који су били већином старији другови. Према непотпуним подацима у редовима наших добровољаца у Шпашгји борило се око 80 студената. Са Београдског универзитета отишла је једна груоа студвната за Шпанију на челу са друговима Благојем Нехшсовићем и Владом Поповићем крајем 1936 године. Јануара 1937 године отишла је за Шпанију група од 19 наших студената из Прага на челу са друтом Вељком Влаховићем. Тако су се у редовима наших првих бораца у Шпанији нашли студенти Веоградског универзитета: Ђоко Ковачевић, Благоје Нешковић, Владо Поповић, Вељко Влаховић, Мојсије Стефановић, Пеко Дапчевић Бранко Крсмановић, Данило Лекић, Живорад Јовановић Жикица, Гојко Ђедов, Мијат Машковић и многи друти. Тежак је био пут којим су се пробијали студенти Београдског универзитета и други добровољци, да би стигли у помоћ нападнутом народу Шпашцје. Са пасошем, а често и без њега, без потребних оредстава за живот, прелазили су границе мнргих земаља (и то понекад пјешке) да би након вишемјесечних напора стигли у помоћ радном народу Шпаније, у данима када је Франко стајао пред вратима Мадрида. Прва борба Интернационалних бригада била је 9 новембра 1936 год. на гграгу Мадрида, код француског моста на ријеци Манзанарес У Западном парку. У тоЈ борби учествовали су први приспЈели довровољци са Београдског универзитета. У тим првим борбама дае је ceoi живот 17 Xi 1936 r. студент права и филозофије Милун Божовић. Са борбом на Харами (почетаж фебруара 1937 г.) је рочела, а са борбом на Гвадалахари је завршена друга одбрана Мадрида. У тим тешким борбама учествовали су у редовима Интербригада студенти добровољци са Београдског, Загребачког и Љубљаиског ушшерзитета, као и тек прпспјела група студената из Прага. Велика офанзива генерала Франха на Харами била је разбијена. У разбијању те офанзивс учествовали су и студепти Веоградског универзитета. Тешки су то бмли дани зп наше млале борце Требало је не Само -»амјенити књигу и перо са пушком и гранатом, већ постати вичан свим облицима
imuiE .
ВОЈА ИЕКИЋ
борбе ттротив суровог и подмуклог непријатеља. Наши студенти и други млади борди морали су чим прије изучити ту сурову школу рата. Поводом тога карактеристично је навести ријечи студента, из прашке групе, Мирка Ковачевића борца из батал>опа „Димитров”, поводом првих борби на Харами: „Најтежи су нам били часови, када смо глелали како пужу к нама гвоздене але, фашистмчки теиковн, а у nac само пушке и тек по која бомба. То треба доживјети, па да се схвати, колико се човјек може осјећати ситан и немоћан. Али треба доживјети и то, као ми кад смо тако готово голоруки ипак заробили трећи дан борбе два велика њемачка тенка. Како се онда човјек осјтћа јак, велик и поносан.” Борбе иа Гвадалахари ушле су у историју шпанског грађанског рата као слава шпанске Народне војске. И у тим борбама учествовали су студенти Београдског ушшерзитета. Али шпанска Народна војска, и у њеном саставу борци Интербригада успјела је да разбије чувену другу офанзиву генерала Франка на Мадрид, захваљујући великим делом чињеници што је батал>он „Димитров" привукао на положајима Хараме сталним контранападима знатне непријатељске снаге, и што је на том положају до краја издржао. Познато је да је батаљон „Димитров” био састављен од највећег броја наших омладинаца, у првом реду студената Београдског универзитета. У познатим борбама код Вилафранка де Кастил>о у великој сфанзиви шпанске Народне војске на сектору Брунетз учествовала је једна антитенковска батерија са посадом ол десет наших студената, међу којима: Бранхо Крсмдновић, Лаза Латиновић, Мирко Косачевић и лр 24 августа 1937 г. почвла ie друга велика летња офанзнва шпапсхе Народне војске на арагсж-
ском фронту. У циљу уопјешног опровођења офанзивних операција борци Интербригада били су пребаченп са мадридског «а арагонски фронт. У тим офанзивним операцијама у редовима бораца Интербригада борили су се и студенти Веоградског универзитета. У овим ггрвим борбама дате су прве жртве студената Београдоког универзитета, у борби за праведну ствар шпанског народа: Стево Николић, студент агрономије, Сретен Дудић, студент права, Вукашин Радуновић студент филозофије (погинуо на Белћите), Мијат Машковић ст. права, полит. комесар чете „Матија Губец” (погинуо у борби за ослобођење Квинта), Гојко Бјелов ст. агроиомије (погинуо у борби за ослобођење Квинта), Божидар Петровић. ст. права, пилот славне „Глориозе” (попвдуо у борби иа Брунету) и др. Првих дана након доласка у Шпанију, наши су студенти успоставили блиске, пријатељске везе са стунентима Мадрижког универзитета. Сем тога напредни студенти Београдског унгаерзитета често су се дописивали са студентима Шпаније. Из тог периода нарочито је познато писмо Акционот одбора студентских удружења на Београдском универзитету студентима Шпаније, од октобра 1936 год. У једном писму студегната Београдског универзитета студентима Шпаније, које је потписало 675 студената спрелгних да попуне редове шпанске Народне војске, каже се између осталог; „За свакпм студснтом добровољцем у Шпапији стоји десет других у Југославији". На ово писмо студенти Мадридског унивврзитета писали су студентима Београдског универзитета:' „Цијењени другови! Преко ваших другова, који се налазе у Шпанији, *’позпати смо са тешким условима у којима водите вашу борбу н. упркос тнм тешкоћама пружате изразиту солидарност шпанским студентима. Ми познајемо реферате вашег друга Ивана Рибара, који Је говорио у име свих балканских делегацпЈа на последњем копгресу СвЈетске студсптске звјелнице за мкр. слободу и култург. Прско њих смо видијелк снвгу коЈу по-
казује напредни студентски покрет у Југославији и осталим балканским земљама. Али најживљи примјер помоћи југословенске омладине, југословенских студената, имамо у овим одушевљеним и пожртвовапим друговима, који се боре за ШпаниЈу и за слободу свих народа свијета у редовима славних Интербригада. Мадрид, читава легална Шпанија, позваје и диви се јунаштву батаљона „Димитров”, батаљопа „Ђура Ђаковић”, чете „Матија Губец’* и др. Студевтн из Југославије много су допринели слави која окружује ове једпнице, борећи се у шпанској Народној војсци као командири, комесари, артиљерци, авијатичари, антитенкисти. Ми им указујемо највећу љубав и поносни смо, пгго смо могли говорити са њима, и успоставити пријатељство које се ннкада неће разбити са друговима Велнмиром Влаховићем, М. Ковачевићем, С. Митровом, „Ми, пшански стгденти, сигурни смо у нашу победу Јер знамо да рачунамо са солидарношћу студентске омладине свију земаља, међу којима име ваше дивне Југославије изговарамо са почашћу и симпатијама”. (Писмо су пошисали за У«ију шпакских студената Рафаел Морал, претседник и М. Велтанов, генерални секретар). Треба истаћи одлуку Извршног комитета УниЈе шпанских студеиата од 23 XI 1937 год. о пријему у почаоио чланство наших студената бораца Интернационалних бригада. У одлуци се између осталот каже: „СЈаЈно држањс тих младих, пожртвованих другова, коЈи су оставили своЈу земљу м своЈе студије да ее сврстаЈу у челичне редове Интернапионалних бригада, заслужују поштовање пшањолских студената, УФЕХ 1 се поноси њнма и допоси oer одлуку у знак братске солидарностж и љубавн”. Затим треба истаћи дирљив акт љубави мадридских сгудената изражен приликом предаје на поклон заставе батал»ону „Ђуро Ђаховић” тј. нашим борцима студентима. Претставник Уније шпапских студената извршио је свечано предавањв заставе, 2 јануара 1938 г. у Мадриду, ницима наше омладине Вељку Влаховићу, Пеку Дапчевићу, и Петру Драшпину. Студенти Београдског универзитета борци користили су сваку могућност у циљу обавештавања својих другова У земљи о борби шпанског народа. Ова писма су кружила од руку до руку, ширећи истину о праведној борби шпанскот нарола, прибавллјући му на таЈ начин љубав и поштовање за његову гигантску борбу. Посебно, ова штсма i) УФЕХ Унмја шпанских с*удоната.