Студент

КРОЗ ПРОРЕЗ ТЕНКА

У железничкој колоишји још увек тшиина. Неколико будућих теккиста шеткају око тенка и очекују полазак. Свнће прави пролећни дан без иједног облачка на небу. Мз дал>ине допиру нуцн>'И пушака и артил>ернје, која врши припрему за пдући напад наше иешадије, у коме ће учествовзтн и тенковске јединицс. Радиотелеграфиста нашег тенка је обавештен да је прва траншеја "нспријател>а“ пробијена. Текк је добио наређење да крене, јер н>егова је дужност да продубп успсх пешадије. Забрекато је мотор н на задњем делу тенка почео да избацује остатке прегореле нафте у виду плавобеличастог дима, који је као облак почео да обавија "тенкпсте*. Живахно су поскакали на тепк. Те«к је трпнуо и гусенице су по-

челе да ЗЂекеђу по каллрми. трзају су се јако занели сви тенкисти", сем једког војникз, чији је незнатан н лак покрет товорио да јс на тенку већ дуто и да је са њим скоро срастао. "Тенкисти* (иначе студенти ТВШ) погледали су га љубопитљиво, али су још чвригће стегли придржаче. На полазни положзј тенк је сптгао у пет и петнаест. Дугачка цев тснко&ског топа сс окренула и дигла према Топчидерском Брду, у правцу Филмског Града. Топ је опалио. Топао талас ваздуха запахнуо је лица младића, а струготина °Д дрвета И'М је слетала на капе и одсло. Неки су очкма покушали! да пропрате топовоку гранату, и кад гу видели Јнен састав, зачуђсно су ее осмехнули. Приб.тижавамо се првнм "борбеним“ линијама. Још стотннак метара. Пробијамо се кроз густу шуму, између дебелог дрвећа. Танке, тек олистале шнбљике губе се са нашег ограниченог вндика и нестају под тешким гусеницама тенка; Радиотеле графиста сазнаје да су у блотзини "нспријатељска* противтенковска оруђа. Заузимамо скровито место и то пом потпомзжемо пешадију. Небо се пролама од тгуцњаве артиљерије, хштраљеза, бацача и пушака. Уз зсмљу прлљубљена и зеленилом маскн ра;на тела бораца једва се примећују на неколико метара. Ношени лаким ветром, шумом плове бели облачићн сагорелог барута. Очекујући знак за јуриш, као фидмске камере посматрамо "борбу кроз урки прорез. Промичу носила, ратненици, ззробљеници ... Пушвава се час уптшава, а час распламсава. г Борцн“ су у ишчекивању поновног напада. Одједном је из једног жбуна истрчао збуњени зец Скренуо је пажњу неколицине. Они оставише пуиже и истрчаше из јих заклона на "брисани простор . Опколише зеца, али захваљујући њнховој *спретности“ он умаче. Би сте мртви! довикну им један официр, впшс ради поуке, него у шали. Они га зачуђено погледаше. Па да. Шта мислите зашто брекће онај с оне стране? Пружилн сте му силну мету. Не двс, нето неколико мува у једном ударцу. "Неспретњаковиђи* • се згледаше, почешаше по потиљку и погурено вратише у своје заклоне, где нх дочека сд!сх оних који су то посматрали ... Лат је знак за јурнтп. Тенк креће. Пешаци радосно улазак тенковске јединнце у борб> . Они остају за нама, а нспред нас Филмскн Град н шума, у којој је *lнепријател»“. Ово је нанад на "непријатељску* друту траншеју. По јава наше тенковске јединтгце зоуњује ”непријатеља“ и натерује га у бекство. Са нашег десног крила чује се: ”Ура!“ Ненријател, се повукао ка обалн Савс, а за отстушшцу жргвује јсд-

ну своју чету, која се утврдила у шумлрцима Бановг Брда. Испред нас брисани просгор. Наш тенк јс камуфлпран у зеленом шпбљаку у шуми. Круже авнон‘М. Чека се поновни и ттослелњи знак за напад... Их, да ннје било нас тенкиста чу се узвик једног машница са ТВШ. Шта ви. увреди се једаи пешак. —Много што-шта гмо ми направнли још док ви нисте дошли... Заробили смо снлне грађевнице ... ...Прошло је пар мннута н шнбљс на ивици наше шуме одједном се зањихало. У трку су излетели наши "борци*. Проломи се нсбо од њаве. Артиљерија рије око њих. Они у скоковнма претрчавају до "јуриш ног положаја". Наша артиљерија спрсчава "непрнјатеља* да дз јачи огпор. Неколико дебл>их стабљпка

обориле су гусенице иашег тенка. Купола је зањихала грање шумског дрвећа. И ми смо ступи.ти у јурнш. Кроз танки прорез тенка видгшо "■иепријатељске “ војникс како паннч но .и разуздано беже. Многи се за "увек* приљубљују уз земљу... "Непријатељ* је протеран преко Саве, где су га дочекале наше десантне јединице ... Н. М.

ИЗ ЖИВОТА БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА ПРЕ РАТА

КАКО СЕ ПОСЛОВАЛО У ОПШТОЈ СТУДЕНТСКОЈ МЕНЗИ 1937

Гетко се у војој зомлуи води то.чико брнге о потребама студспата као код нас. Стотине мнлнона потроше се током годтгне на стнлснднје, домове и мензе, нзградтну студентских пасеља, лстовзп.а и злра-ЕСтвепу заштиту студената. Спе је то познато нагшгм студснтима, ио многи од п»нх нс знају У-ако се тенгко сТЈуднрало у отарој Југославији. Мензе су биле аутономне. Издрн:авале су се од сопстпсних ттрихода и помоћп, јср од државс п ису добнјале ништа. Замолнлп I‘мо једног прсдратпог студснта да папитпе лс.што о послог а! I.у сгудснток-их меи-зи п.рерата. Друг ,се одазвап и на.пиеао је о поеловашу Опптте студентскс мензе у једној голинги. Ушколску годину 1937/38 Општа студентска менза је ушла са неlлто преко 2000 дгаара. Пре отварања мензе Уннверзитет је дао 5000 помоћи. То је омогућило да менза почнс са радом. Још почстком ссместра велмк број студената је тражио ла Уппзва што пре отвори мекзу. Одмах се пријавило 120 абоиената на храну. Крајем септембра Општа менза ,је почела да изда.је оброке, а већ 1 октобра хранило се у њој преко 200 студената. Чим се чуло за отварање мензе, велик број сиромашних студената пријавио се да се у њој запосли као помоћно особље. Од 45 пријављених Управа је привремсно изабрала њих 20 за келнере и д!>уга занимања. Уколико се по-већавао број абонената утолико су још у већој мери стизале пријаве за запослење у мен зи. Првих дана октобра Управа мензе је одржала конферекцију са 83 пријављена ст\*дента који су се јавили за упослењс. О сваком појединачном случају се расправљало и испитнвало његово кмовно стањс. За запослење је узето у обзир 70 студсната. Осталих 13 су одустали кад су видели како стоји менза и да има 70 сиромашних, а „менза може да упосли само њих 45 као послуту. Од тих 70 Управа је изабрала њнх 45, док 25 студената ннсу примљеии мада су били истог и-

мовног стања као и остали, јер менза ннје имала финансиских средстава да их упосли. Броју запослених треба додати шест члакова Управног одбора који су добијали храну за свој рад у мензи. Највећа тешкоћа за мензу те годкне су биле просторије. 6д места и удобностн локала зависио јс просперитет мензе. Што је менза била ближе универзитетском центру тиме сс у њој хранило вишс студената, а с тим је менза могла да упосли већи број сиромашнијих другова да раде за храну. Прошлогодишње просторкје биле су отказанс, јер нису одговаоале потребама мепзе. У тражењу новог локала кућевласшшн нису имали разумеваЈва за студситску мепзу, шта више- нису се усуђивали да дају просторијс пла шећи се да им студенти неће уредно плаћати. Најзад је локал закуп-

љен у улици Краља Милутина броЈ 45. Он ннје одговарао за студентску мензу ни по величини ни по нени. Исувише велики део својнх прихода (око 40.000 дин.) менза јс морала дати за кнрнју, Менза је била у сталној финансиској кризи. Управа је због тога организовала сабирне акције и прирсдбе и тиме нешго повећала своје ванрсдне приходе. Упућиване су молбе јавних и ттрнватних је истнцан циљ мензе и анелсЖЖ на што већу помоћ. Врло их‘се одазвало и помогло студентима. Помоћи и прилога, нзузев од и Потпорног удружења, бнло ус свега око 13.000 динара. Менза је у циљу скупљања ванредних прихода приредила један ручак пријатеља студената на који су позвани професори и великн број грађана. Посста је била незнатна, али је део професојра послао својс прилоге за тај ру■ чак. ј У заједгоши са осталпм економ' ским организацијама дато је нсколико приредби у Инжиљерском дому и Коларчевој задужбини. Приходи тих приредаба су расподељепи органнзацијама премз њиховим потребама. Највише је добила Општз сгудентска менза. У 1937/38 години цене намирница почеле су да скачу. Цена хлебу у почетку године била је 2,50 динара, у марту 2,85 а у апрнлу 3,10 динара по килограму. Месо је од 13 на почетку године дошло на 15.50 дтгнара по килограму. Наравно да је пењање цена погађало мензу, Она је због скока цена платила 30.000 динара више од прорачуна. У набавци намишпша Општа менза је сарађнвала са осталим економским организацијама и на тај начин их добијала по повољнијој цетги него да их је сама набављала. Цена претплатн се није могла повисити због слабе платежне моћи студената. Управа мензе да би ускладила претплату с ценом намнрница сазвала је у фебруару конференцију абонираца, где је предложено да сс повећа цена претплати од 250 на 280 динара. После много дискуоије пред лог је усвојен. Међутим повишењв није много користило. Да би се што внше снизили издаци смањен је број студената-келнера. Од 51 запосленог у октобру до ј\тта их је остало 24, но и тај је број био велик за мензу- Поред свих тешкоћа у тој годинп већем броју запослсних студената, који су били без средстава за живот, омогућено је да се хране у мен зи, да положе испнте и тиме да стекну право на добијање позајмице од Потпорног удружења. Иако је био велик број запослених студената у мензи, нако су биле велике рсжије и високе пене намнрницама, менза је завршила рад крајем јуна ! са свега 5.000 динара пасиве. М. Н.

Изградша пруге ДобоЈ Бан>а Лука наставак је днцноналних радних акција Народне омладине. Често се каже да је пруга Добој ■— Бања Лука трећа омладин-ска пр\га Међутим то није тачно. Нова пруга је левета омладинскг ттруга. Њој су претходиле Брчко —Бановзгћи. пруга код Фо че, код Боровнца, Голеш и Велики Бачевац, Миигуртшово Шамац Сарајсво, пионкрске пруге у Београду, Загребу Сарајсву и Скопљу. Пруга Никшић Титоград и Кучевс Бродице. Само на овим акцнјзма учествовало је прек< 350.000 омлад!шапа и омладшпш. Прлта Добој Бања Лука пролазн кроз живописнс крајевс Босне. По пејсажу ова пруга у многом потсећа н: Шамац Сарајево. По својим размерама ова раднл акција заостаје з: Шамац Сарајевом и Ауто —путем. Но, и поред тота због природе тешкоћа на које ће наилазити бригадисти, 3601 важности будуће ттруге за развој наше приореде. као и рад| тога што ће претстављати још једиу круттну политичку по беду г омладине Југослаеије, изградња пруге Добој Бањ< Лука спада у ред највећих омладинских радних акција наш< осталих плаиова Народне омладлне, граднтн нринадниш. Савеаа студената Југо 11р\п ве, поред (лкјлиа ттппппоголишњих, ове године бити мноп славије. Додуше број учееника - студсната - ћс, за рамику одро ■ факултета, висоип мањи. Из Београдз ке наир.шер на акцвди учествоватт. света око . 2s “ ш>навл. а ™. лош. школа н академија. Наравво, ва акцију нсће моћи да илу ош. кои. ™ 3,у “ ђлци нтд. па чак ни они којима послс јуноких пс.шта из вел.шог броја земаљ: У смеии, кад буду рад.ш. студентн. на нр 1 - тночкм живот н рад студената из ових земаља н: пруот^До^Г— и.дариости, оза радна_ акннЗ: на траси будуће нруте. раде ™ упозва детаљније са овом акцијом, редакциЈа Је ире пар дана послала на трас, .д, га јалног дописштка.

ЧИТАЈТЕ У СЛЕДЕЋЕМ БРОЈУ РЕПОРТАЖУ СА ОМЛАДИНСНЕ ПРУГЕ ДОБОЈ БАЊА ЛУНА

Нове собе за студенте ка Новом Београду