Студент

Биљке су његов свет

ај 1846. Аустроугарска чврсто * држн заузете земље Јужннх Словена. Сава и Дунав су границе, а преко њих Београд. Из Земуна многи прелазе реку, долазе у Србију, те нико није ни обрађао аећу пажњу на човека средњих годииа, кратко ошишане браде и с на очарима на носу. Долазећи из Бечз хтео је запослење у Србији. Са co* бом је имао жену, снна, препоруку Вука Караџића и докторску днплому. Још од м?тена заволео је биљке, а као лекара више ra је занимала флора околних места него пацијенти, Чекајући решеље молбе, упоанао се ca многнм људи.ма, створио нова лознанства. Једном изађе на Авалу, и са њеног врха први пут угледа Шумаднју, Рудник Србију. Заборавио је позив лекара, биљке су га више привлачнле. У биљкама Србнје открио је нови свет хтео је да ra пспнта. Путовао је, обилазио многе крајеве, изналазио нове биљке, пдоучавао их н стварао научне радове. То је било у време зачетака науке у Србији. Прва Велика школа прерасла је у Лицеј, а предмети предавани у њему имали су уско поље рада. 1 е укило се ка нечем вишем. 1853 године на предлог министра просвете кнез Александар Карађорђевић доноси указ о оснивању нове катедре, „Јестаствене историје и агрономије**. За овај предмет наставника није било. Лицејски савет сазива седннцу, даје свој предлог и кнез ra прихвата. Ботаничар, бивши лекар Јосиф Панчић првн је заузео место професора. Почетак је био тежак, средства за рад врло оскудна, није било кабинета нити научннх збирки. Од скромних средстава, улажући свој новац и труд, нови професор је ударао темеље новој науци биологији. Своје богате збирке биљака, сакупљане годинама ставио је на располагање ђацима. Са њима је одлазио на екскурзије, верао се по брдима, лутао по њивама и пашњацима, сакупљао ретке примерке. Своју децу, како их је називао, учио је да са бнљком поступају као са живим, кежним бићем. Позив лекара сасвим је занемарио, себи је поставио нов циљ: прошнрити нову науку и до танчина проучити флору Балканског Полуострва. Листајући прошлост, знатижељац ће пронаћи у животној га ботаничара чудну „ситниду". Иако лекар, његова докторска дисертација нпје била из области медицнне. Носила је назив: Taxologia bo* tanicaВиша настава у Србији поново доживљава промену, од Лицеја постаје Велика школа, а филозофски факултет добија два отсека, историскофилолошки и прнродно-математички. Једногласном одлуком свих професора бивши лекар nocraje старешина природно - математичког отсека. Катедра бпологије је јачала, бујала, као и биљке толико блиске већ седоме научнику. Његов први научии рал био је из области зоологије: о оибама. У њему се јавила нова и<еља, нов циљ, да Великој школи створи Ботаничку башту. Студентима, државницима, људима, свима је говорио: „Ботаничка башта има према захтевима данашњег времена две задаће да изврши: с једне стране, да на маломе простору састави флору оне земље, чија се омладина има ту ботаници да учи, а с друге стране, да прибере све егзотичне биљ ке које су потребне, да у башти буде углавном претстављена вегетација целог света .. .* Гвоздена воља и истрајност већ старог Панчпћа, победили су. Прва ботаиичка башта заузнмала је простор у једноме делу Школе. Касније, преносом Лицеја у Капетан Мишину зграду, морала се и она селити, али пе у здање, већ у приватан стан њепог оснивача. После бомбардовања Београда 1862 Турци одлазе из Србије, остављајући на Дорћолу пусто зе'мљиште на коме су дотле становали Место идеално за Ботанички врт. Требало ra је добиги. Преписке, говорп, састанци са надлежнима донели су успех. Башта је добила земљиште крај Дунава, а први њен управннк, са 1400 талира годишњег буџета, постао је њен оснивач... Научник, сада већ потпуно сед, али увек неуморан, са лупом и биљкама у руци, четирн пута је биран за ректора. Ннје волео почасти, нове дужности ометале су његов рад на научном пољу. Када је основана Cpr-ска Академија. кев fipßU прекедншс, %

Старост j’e наилазила, научннк је већ имао 71 годину. Болестан од ншијаса, морао је најзад да напусти Велику школу. Дознавши за то ученицн Школе су приредили бакљаду аспред његовог стана. Поздрављали су свога професора и било им је жао да се растану од њега. Изашао је на прозор и са сузама у очима праштао се од своје деце, својих vченика. Дрхтавим старачким гласом говорио iim је: „. .. Десет година човечијих да живим, не бих могао потпуно обрадитн ону биљчнцу коју сам почео да обрађујем, бпљчицу која се зове ботаника. На вама, млада браћо, остаје да следујући мо ме примеру ту биљчнцу, а нарочито њене гране обрађујете. А из заше ме среднне не може нико orprнути сем кобне смрти. На вама је лз пролужите мој започети рад и да ra делом довршите. У аманет вам остављам троје: флору Србије и српских земаља, Ботаничкн кабинет Велике школе, и велнкошколску Ботаничку башту ...“ Сто двадесет запаљених бакљи се зањнхало, међу омладином се пронео поклич: „Живео нам учитељу, живео...“ 1888 године у 4.30 часова пзјутра у 74 години живота умро је оснивач модерне биолошке науке у Србији, Јоснф Панчић. Биљке су биле и остале његов свет. 3. Д.

Писмо редакцији поводом чланка о Општој студентској мензи

КАКО САМ УПАО У »ПОКРЕТАЧЕ НЕРЕДА«

У чланку “Покретачи нереда*, на своје највеће из-ненађење запазио сам н своје име. Пнсац чланка, који се, узгред буди речено није потпнсао, наводи између осталог, да се код управника Опште студентске мензе налази одузета мбја претплатна књижица. Иза тога наводн како ја и мени слични грабнмо порције јела, салате, парчади хлеба и где што стигнемо. Другим речима тврди да сам ја лопов. На крају плсуса, у коме говори о мени и мени сличним студентима, закљ.учује да заслужујемо презрење “као они што просе пакете нз и«остра.нства. ц Што се тиче лично мене,. желео бих да кажем следеће: Око 20 марта добио сам пакет од куће из Новог Сада и пошто сам имао шта да једем, дзо сам књижииу Ћурћијн Драгоелаву, службеннку с којим станујем. Он је ручао на моју књижицу, но пошто је бно гладан, покушао је да још једанпут руча на исту књижнцу, али су га ухватнли н одузели му је. Сутрадан сам отишао код управника да му објаснлм о чему се ради н да ми врати књижииу. Мсђутим, са управником се није могло много говоритиРекао је да зна да ја ннсам фалсификовао, алл да кљижица гласи на моје ir.ie и да ја за њу одговарам. На тај начин она је остала код управшша. Ово је нстнна. Као што се види. она се не с.таже са наводима писца чланка “Покретачи. нереда“. Ја лично сложио бмх се, да сам мзвршио превару, да ме се јавно нападне. МеђЈтим, овако сматрам да је то било сасви.м неправилно. Када сам пнтао управника мензе, ко је писцу

чланка дао овако кр-иве податке о мени, он ми је одгоаорио, да је то био секретар. Када сам плтао секретара, овај је лзјавло да му је т*е noдатке дао управник и додао да он, коначно, неће о томе ни да разговара. Ово избегавање одгов.орностц за клеветање најбоље говори колико је иг.тинито опо што је о мени напнсало. Посебно пнтање је како је ппсац чланка могао да овако н.етачне податке објави, ни не проверившн их пре тога.

Софроније Букла студент Грађевинског факултета

Курс јахања студената агрономије

(Од доппсника са факултета) У оквтру ванармиског војног васпитаља на Пољопривредном факултету формиран је и ради курс јп,чања. Поред тога што има за циљ ообучавање људи разним војним вежбама на коњу, курс има и посебам значај за студенте овог факултета. Пошто на пољопривредним факултетским добрима нема коња за јахање, организаторн курса су се обратили гарди код Коњичке школе, чмје је руководство одмах изаш.то студентима у сусрет. Захваљујући предусретљмвости и помоћи поручника Д. Карапа, нашег познатог јахача, студенти ће на претстојећим тренинзима убрзо добити потребну основу за јахање.

М. Пгнчић

КУЛА ЧЕНГИЋА

Овит дзиа на многам местима одржапају се прелввања поевећена Пе* тоЈ непријатељској офанзиви. Освежавају се успомене учвсника нт дана борби, маршева, жеђи. Један од учеснлка У офанзиви je и Алија Алајбеговић, студент Граћевннског факултета. Он је прошао кроз офанзиву ea Шестом источЕо-босанском брагадом. Ebq дае његове Ј г спомене из тих дана.

Први прелаз Сутјеске Шеста босанска заузела је положај према Сутјесци. Са њима су биле Прва и Друга пролетерска. Задатак је био одавде са Вучева прећи Сутјеску. Прнпремали су сеЈедног јутра акција је почела. Магла је густо прекривала земљу. Бригаде су се кретале у два правца. Алијин батаљон се спуштао низ точило за балване, па према селу на Сутјесци. Село је било пусто. Неколико покланих Срба било је наслагано пред улазом. Окренули су поред сеоске џамнје и упутнли према Сутјесци. За то време неки батаљони већ су прешли Сутјеску. Изненада се магла дигла. Пред њима се створнла немачка комора. Напалн су је н само неколико Немаца са зачеља успело је да побегне. У том су их приметили Немци са брда и почелн тући свим мо-

гућим оруђима. Борба се водила неколико сати. На митраљезу Алијиног вода три човека су се измеиилаПрви је погинуо када се пребацивао преко једног путића. Дрјти је ран>ен. Трећи се касније удавио у брзој Сутјесци. Чврсто су држали прелзз преко Сутјеске, али су приметили да им се Немци подвлаче. И то су долазили баш оном страном куда је побегло зачеље коморе. Мо.рали су натраг преко Сутјеске. Пролетери Са Вучева наново су јурншалн. Правац Зеленгора. Напред су ишле Прва и Друга пролетерска бригада. Алија је носио завијену руку. Био је раљен на Вучеву. Ози дани су били најгори дани гла довања и оскудице. Најтеже је било без воде. Сунце је жегло све.

Да би се и макар мало овлажили гулили су кору са дрвећа и пили сок. Хлеба такођа није, имало. Једино је било коњског меса. Али нису смели ложити ватре због непријате.д>ских авиона. Зато су остављалн месо два три дана да омекша, па су га онда јелн. Марш је био толико напоран да се свест губила. Све се помешало. Одзого су тукли авиони, Немци стал но нападали, глад, жеђ, врућина, непокопани лешеви блиских друтова на путу. И једино свесна и чиста мнсао је била продрети, пробити немачке обруче. Ускоро Је допро глас проле. терске бригаде пробиле обруче. Настало је весеље. Убрзо је Шеста босанска бригада прошла поред Куле Ченгића, места на коме се пробила Прва пролетерска. Около је био крш ратног материјала. Све су надвишавала два преврнута ”Тигра“. Искежене гусенице, издробљена купола све то као да је био симбол нове победе над непријатељем. БЕЗ СРЕДЊЕ ШКОЛЕМЕЂУ НАЈБОЉИМА

Павле Попин није пмао ни 17 година када су му у управи ibeioßor предузећа "Металног комбината ИНО Земун“ саопштили да је постао партивођа (бригадир) у радионици. Две године је тек прошло од ступаша. на занат, а данас —» руководирац. Упознао је квали« фикације радника, студирао мо< гућности машина. Млад, жељан зна ша u нових постигнућа, маштао је 9. школи... У Земуну је основана школа за опште образоваше радника про*

нела се вест. Павле Пошш није ce много премншљао. И поред само два разреда гимназије (и презаузетости у фабрици), уписао се. Наишле су новс потешкоће, нови напори. Још у јутарњгш часовима одлазак на рад, затим краткотрајно поиодневно учеље које прекидају часови у школи свако вече од 18 до 22 часа. А у предузећу радило се и прекшЈремено, па је често из школе требјло ићи у фабрику на рад* Он је мефутим савладао све те препреке и после годину и по дана, захваљујући сведоџби одличног ђака, уписао се на Машински факултет. У почетку било је тешко; неразумљива предавања, непристуиачна вежбе, рука тешка и ненавикнута на цртање. У то време кфишом сам учио средњошколску аналитику, да ми се другови не би смејали —, каже оч нскрено. Празшше и-з средше школе нису мале. Требало је много надокнадити, а што је најважније, навикнути се на интелектуални рад. Успео је. 8 из махематике и статике, ликвидирана прва годика у септембру, резултат је свих напора* И док се већина студената са средњом школом вратила на другу годину, овај истрајни младић завршио је и другу годину студија са средњом оценом преко 8. Сада ie лакше, празнине су попуњене, а предмети пристуаачнији. Упознати сва« ку грану технике у целини, а тада отићн на онај сектор машинства ко« ји буде побудио највише интересовања. Нећемо дуго чекати, а двадесетогодишњи Павле Пошш, обогаћен теоријом и праксом, ступиће у производњу као наш 'најмлађи ма* шински инжењер. Ј. Т.

Павле Пошш

КОЛОНИЈАЛНО ПИТАЊЕ и Организација Уједињених нација

(Настаоак из прошлог броја) САД настоје да поруше колонијалне империје које су всштачким мерама (преференцијалним царинама и другим протекционистичким мерама) покушале да претворе колоније у своја ловишта и спроводе свуда политику „отворених врата“.‘ Њихов растући утицај у колонијама може се видети по невероватно наглом порасту спољне трговнне између САД и тих територија. Од 1938 године до 1947 године je извоз САД на Блиски Исток, Индију и Африку порастао за седам пута, а на Далеки Исток за четири пута. САД напуштају традиционални метод финанснрања, тј- улагаље привредних капитала у трговину и жељезнице и евентуално у основну екстрактивну и прерађивачку инду. стрију тих подручја, већ примењују систем директног државног финансирања односно систем државних ~за}мова“. То су зајмови који не подижу само трговину и жељезвиие, већ који помажу и развитак целок\пне индустрије, Тиме се колоније екоиомски брже развијају док их САД везује за себе. « С друге стране, имамо земље које немају 'управу ни над koJcvm колонијим тсриЈоилјом под стараалИ rđ група, логично,

није компактна и могла бн се делит;и ua сдедећи начин: Веђина латииских земаља и Филипинн, нарочито Гватемала, Куба, Мексико, Аргеитииа и Бразилија устају енергично против колонијализма и колонијалног система. le земље увек помињу своју болну прошлост, када су бпле под катоннјалним системом Шнаније. Њихови иступн су оштрн и директно уперени против страних административних снла. Индија, Индонезнја, Пакистан, Сауди Арабија и Египат, нмају сличан став као поменуте латинске земље. Tpeha група земаља, као Данска, Чиле и Доминикзнска република воде помирљиву полнтику. Начелно али само декларативно, устају про* тив колонијализма, али поштују административне силе, које наводно чи не огромне налоре за развој несамоуправних народа. Ове делегацпје не критикују административне cuле, већ мање внше подржавају н>пхове тезе. Најзад, имамо неколнко земаља које су скоро увек потпуно пасивне и скоро незаингересоване, као Јемен, Авганистан и Либерија. Друге пзк (Нслзнд) скоро никад н« нс долазе џа. ссдппце, тако да је место драшо.

Чланови мисије Организацмје Уједињених нација на путу no Камеруну под британском управом посећују пог.тввицу једиог пле.мсна у i џ*т- . ~