Студент

Најзад, неколико речи о нашем ставу. Нарочито од прекида са коминформом наш став је врло реалистичан и најконструктивнији. Наиме, свесни смо да Организацнја Уједнњених надија не може да по- 1 стигне крајњн цил>, а то је коначно ослободити све несамоуправне територије од колонијалиог ”роиствд“ (ропства под знаком навода објаснићу зашто у току даљег излагања). Оно што Организација Уједињених нација може и треба да учпни, то је да uno више допринесе бржем развитку тих територија ка њпхово.ј нсзависности и аутоно.мирк Друго се не може очекивати од Уједињених нација и сву нашу делатност трсбл да развијемо поллзећи са те тачке гледишта, јер захчевати од Органкзапије Уједињсгнх лација да спроводе социјалист:>,ку револуцију у Лфрици или на нациФинким острвимл било бн не cov.o lie.Toi ично и бесмислено, већ и глуiio, а ипак и.ча делегација које тако лосгуаају, то су делегације совјегског блока којр, држећи се такдог става, нису никад могле да изађу са конструктивчим предлозпма. Наша делеганта не негира слеио оно што су колонијалне силе позитивно урадиле к постигле у чслонпјама.Искустао je показало дл су здминистративне силе у многнм случањвима допринеле развптку појединих тернторкја и тиме нндлректно допринеле оспособл»авању месл<,г ста :овнкшгва' за самоуправу. Иа рример: у Сиријн (бнвша мантатна територија француском упрајњм данас слободна земља, чларкцА ОУН) сва земља електрифц-

пирана, изграђен je солидаи систем : друмова и путева; у Тоголанд-у ор- ' ганизоване су болнице, тако да на i 1.400 становника долази један бол- : нички кревет ради упоређења: у ; ФНРЈ, на 160» становника долази < један болнички кревет; у Нигерији i и у територији северне Африке из- i грађује се индустрија. Најмодерни- : је фабрике за прераду фибра се на- 1 лазе у централној Африцн тзв. Црној Африци, итд, Да ли можемо, према томе, негирати све ово, ако непристрасно анализирамо постојеће стање? Јасно је да не можемо. Разумљиво је да су административне силе све то предузимале и подигле не имајући у очима искључиво интересе месног становништва, већ ради њихових сопственнх интереса, ради искоришћавања постојећих богатстава. Али, да ли све то што је подигнуто и све што ће се подићи, да лн друмови, канали, фабрике, зграде, болнице, школе, искуство у раду, стечено знање радника, суме, птд., да ли све то остаје колонијалним силама или ће све то наследити урођеници једанпут кад се буду оспособили за самоуправу? Даље, често се по совјетским часописпма; у совјетској штампи и у совјетској лнтератури сретне парола „Африка се буди“. Сматрам да је та парола у суштини демагошка и као таква празна и нетачна. Док су народи у Западној и Северној Африцн развијени, док код њих постоји пацпонална свест, док су развијенн национално-ослободнлачки нокрети (Нпгерија, Мадагаскар, Златна Ооалсђ 'lунис, Мароко, Ал-

жир итд.>, док имају елиту интелек- i туалаца и стручњака, док се користе , извесним демократским тековинама модерног и цивилизованог државног 1 уређења, дотле, у Централној, И- < сточној и Јужној Африци изузи- i мајући Јужноафричку Унију, која 3 претставља посебзн болан случај } имамо народа и племена који живе скоро животињским животом, код 1 којих не постоји ни политичка и нај- i мања национална свест народа и ] племена која пружају отпор сваком , покушају да се спроводе објективно напредне мере (на пример: отпор 1 појединих племена против спровође- ' ња изборног система и њихова борба за задржавање старог племсксг поретка; отпор месног становништва против мере за опнсмењивање; отпор месног становништва против одашиљања деце, нарочито женске, у школу, против организовања иилотних радионииа и фабрика, одбијзње да станују у здравим и модерчим кућама, већ жеља да и даље >чиве по њнховим пећинама и прљавим колибама, племена код којих административне власти не могу зпдати затворе, јер затворити озакве урођенике у затворе, не би значило казнити их, већ дизати им стандард живота, игд. итд.), Кад постоји овакав различиги степси развитка, да ли се може говорити и уопштити да се "Африка 6уди“, да ли је правилно не прааити разлику међу појединим територмјама, да ли бн правилно било захтева ти да свн народи Африке добнју од , мах њихову независност и аутоио мију? Кад би заостали народи Афри. ке, нарочшо Источне u Цштшвв

Африке, добили независност и гуто-t номију, они би неизбежно пали под| шаку неке империјалистичке силе; ♦ експлоатација би била иста, ако Hef и ropa; једина разлика би била у то- ♦ ме што међународна заједница не би| вмше имала права да се меша п да! ннтервенише против лоших посту-t пака админнстративне силе која 6nt их зграбнла; Организацијд Ујодиlне- Ј них нација не би могла више контролише ”нову управу" над тим| територнја,ма и не бн могла да нате-| ра и присили административне снде X да се више старају о интересимд на-| рОДЗт t У вези са тиме, поставља се јед-t но питање, отворено питање, на ко-| је нећу дати одговор, већ које Tncoat теоретски, научно и непрпстрасно} дискутовати, наиме: да ли је управа| административних сила у колонија-f ма као таква негативна или колони-t јална управа уз кронтролу Уједиње-| них нација тј. уз контролу међунл-t родне заједнице, има своје добреs стране које треба да признајемо? — t Идем још даље и питам: Није ли! можда боље за несамоуправне тери-t торије, нарочито за заосталнје, даХ проведу известан период под ynpa-j вом неке богате административне си-ј ле? Ово је само пнтање за дискуси | ју, а никаква тврдња. ; i W вршета« | ВДУћуц Јфоју) 1

СЛОБОДАН ПРЕВОД ИЛИ ЈОШ СЛОБОДНИЈЕ ДОТЕРИВАЊЕ

Г У последњем трећем броју ~Сту Дентског књижевног листа“ објавЛ>ена је и песма Драгаиа 1 лшоријевића, под насловом „Не сећај се , Песма j'e толнко преправљана да је сигурно ни аутор не ои поанао да није аотписана. У чсму је ствар:* t редиици су без знања аутора дотеривалн и скраћивали песму и ево како то изгледа. Код I лигоријевића је прва строфа гласнла; И згтај да, краЈ тебе када ћутах сетан Струјаху у менц ш>,т>ублц;l кише. Хтечз сам. макар аа тренутак сретан да ;кнвотем твојн.м в мој шввох дише, А у листу овако: Зиај И крај тебе када ћутах сетаи квасиле су ноћи ш№Јбаиз кнше, Хтео сам, мцкар за tpeuj'Taii сретан да све у мснл само тобо.м дише. Но то није све. Можда је ова строфа оваква н боља, али у сваком случају стих „СтруЈаху у мени пољубаца кише“ лепши је и јаснији од стиха „квасиле су ноћи пољубаца кише“. Пођимо даље. Друга строфа у коЈој Глшоријевић каже; Оирости сада. По.шуице сам крао. И кад СУ тн срцбу шапутале усие. да волим, волим ја сам само знао п кад је оунде, и кад тама гусн«. Избачена Је сасвим. Како ћемо то објаснитн сем ако није услед „недостатка“ простора у листу ?! ? Наставак је право ратпштс и то пет мннута после битке, тако је све

испретурано Н разбацано, уосталом нћи ћемо редом. Код Глигоријезића стојн: И кад Београдом жииот зажубори ii кад се очн радошћу оросе кад _< тпгну тпојп ироч<нн одгопори... Слабо! вероватио су по.мислили уредннци (илн уредник) и измајсторисали овако: Сад над Београдо.м лруги вал жубори... Кад очн ceio.M спнтања ор«се, кад стнгну твоји нра.шн одговори, где cu немнрно срце пигало се? Врло лепо, додах је ueo стих (кад се песник није могао сам да сети) жнвот Је претворен у вал (који над Београдом жубори!?!); очи које су се радошћу оросиле сада су се оросиле сетом (вероватно због ових ~дотеривања“): уоеталом радост и сета су два сасвим ~слична“ осећања. Да би ствар била сасвим јасиа павешћу песму до краја. У наставку Глшоријевић је написао: Ие сећај се ничег. Не мцгсли на мснв. A кад јолном буде Белица надошла, uobii кроз свеже, пролетње. кишо, у реку баци стихове и пис.ма, јео Драган можда некој чругој пише. Лраже ra туће коврџане косе, а очију твојнх не ceha св внше!..,' VY листу је отштампано; Не cehaj се ничег. Дан спомеие бригае,. А кад буде наша Но.тица надошла ионеги писма кроа иролехње кишс, у реку Оаци све нек вали ноее! Тној драган можда некој другој пнше. драже га туђе коврџаве ко.се а очију твојнх не ceha се више...

То је крај. Да се разумемо. Не ради се овде о томе да ли је песма овако како је отштамлана бол>а или ropa од орнгннала, да лн јој је промешен смисао итд, (о томе се тек може дискутовати), него се ради 0 неодговорном и недругарском иреправљању без знања аутора у крајњој линији о повреди ауторског права, Зар није било боље и поштеније да се песма, ако није ваљала, уопште није штампала. Јер овако песма личи на слоболан превод, а н незуодно је потписиватн аутора после оволиких преправки. У „Студентском књижевном листу" редовно се појављују слике без имена аутора испод којих пише „Из албума клуба“; можда би и овој песмц одговарао тај потпис.

Драган Никитовић

Рад Клуба књижевних почетника у Земуну

Новембра месеца прошле године спајањем средњошколских литерар* них секција и секције пољопривредио-шумарског факултета формиран је Клуб књижевних почетника „Браћа Абафи“ у Земуну. За кратко вреxie постојања он је већ постшао низ значајних успеха, који су дошли заједничким залагањем свих чланова. Сваке недеље одржавају се састанци на којима по неколико чланова читају своје радове о којима се касније кроз дискусију доноси оцена. Оне су често пута садржајне и 'докосе доста корнсти како ауторима тако и осталим члановима. Карактеристично је, да .je на скоро свим састанцима читана поезија или су расправљани проблеми из теорије књижевности и филма, док уметничкнх прозних радова није било. Озбиљан проблем, који забрињава и управу Клуба и остале чланове, којих има тридесет, је да се до данас није још нико појавио са прозом. Но то је донекле и општа карактеристика данашњег стања међу скоро свим књижевним почетницима не само у Земуну већ и у другим местима. Овнм питањем би сама управа требало да се мало више заинтересује, да пронађе и окупи људе који пишу прозу, За непуних шест месеци постојања Клуб је постигао низ значајних успеха. Одржано је преко петнаест

јавних пступа по школама, фабрикама и за омладину града. Од тога шест књижевиих вечери, на којима су читани орипшални радови, а осталих девет биле су посвећене roдишњицама значајних људи из наше и стране књижевностн, илн нз области филма и позоришта. Пре кратког времена на иницијативу чланства, а потпомогнутн од стране Градског комитета Народне омладине, покренули су лист ~Наш одјек“, који првепствсно третира књижеие проблеме. Већина чланова Клуба су сарадници и чланови редакцнје листа. Несумњиво је да ће ово допринети још бољем раду чланова Клуба, јер ће бнти у могућности да износе своја мишљења и штампају своје радове. Но баш то им намеће и веће задатке и више одговорности. Требало бн да посвете мало више пажње квалитету листа и радовима које објављују у њему. (У овом информативиом чланку немогуће је дзти приказ листа јер то не дозвољава простор), Треба напоменути да Клуб наилази на довољну подршку Градског комитета Народне омладине, који му је обезбедио просторије и пружа велику помоћ у раду. Верујемо да ће се у току даљег рада отклонити сви недостацн који су често пута нужни, а Књижевни Клуб земунских почетника постићи још боље резултатв. Ђ.

Из албума младих уметника

Томислав Шебековић: - цртеж

КУЛТУРНИ ЛЕКСИКОН

ЉУДСКА ФИГУРА КАО КОНСТРУКТИВНИ И ДЕКОРАТИВНИ ЕЛЕМЕНТ У АРХИТЕКТУРИ

Сраамере људскога тела су се још у најраније доба људског гл варалашгва користнле као конструктивни елемент у архитектури. Чоаек је вероватно најпре несвесном тежшом ка складу облика дошао до тога закона. Он he се лровлачити кроз читаво љегово градитељско стваралаштво, а каснијс he га јасније констатовати и научио образлржити многи, међу којима је био први римски историчар умегиостн Витруаије. Склад у односима на људској фигури има однос златног пресека, који се јавља свугде у природи где се човек најмаље нада да he га наћи. И др данас задржане мере стоие и палца, које претстављају мере људскога тела, наћн ћемо у грчкој класичној архитектури (у односу оспове према висини стуба, дужи-

не грађевине према ширини), касније у архитектури средњега века, те данас у модерној, у нешто измењеној форми. У савременој архитектурн, користећн се искуствима и иаучннм нстраживањима, људска фигура постаје на.јважиији конструктивни елемент. Савремени француски архитект Le Corbusier (ЈГ Корбизие), идући доследно, узима за јединицу мерења 1,85 што претставља висину човека. Скуллтура људског тела користнла се и као консгруктивнн и као декоративни архитектонски елемент. У античкој зрхитектури су најпопулариије каријатиде са Ерсхтејона, које ће се у разним јављати у каснијим архитектонским сло говима од ренесансе на овамр. У барокном градитељству тај принцип је дошао до врхунца. На екстеријерима и ентеријерима зграда јавља се скулптура људског тела као конструктивни пиластар на фасади, или снажна мушка тела држе на плећнма строп. Но овде није битна конструктивна намена ових људских фигура. Стубови су попримили овај облнк ради чистог ефекта. Као декорацнја архитектуре људска фигура се јавља још ид најранијих времена у виду скулпторалног и сликарског декора. Да не идемо даље: код Епшћана то је ефектно постављена скулптура божанства у храму, то су месопотамски рељефи ратника на фризовима итд. у грчкој архитектури, сем споменутнх карнјатида, у тимпанонима се јављају сцене из борби и свечаности са ликовима богова, ратнцка и народа. Грци класичног периода су умели најсрећније да поставе људ-

ску фигуру као декорацију, да на делује ни сувише наметл»иво, да не скреће пажњу са грађевине ни толико днскретно да се не запажа лепоха ове декорације. Мосле овога пе-риода хришћанском догмом забрањује се претставл*ац»е људскога тела, те настаје кратак прекид. Човек се јавл»а као де* кор на црквеним грађевннама тек ко X века на фронтоннма и фасадаЈ* ма» У готици XIV века употреба људске фигуре прелази сваку меру, дрброг укуса. Само да се наведе један детаљ; у архиволти једног портала на катедрали у Ремсу резано Је преко седамдесет -малнх људских фигура и скулпторални украс, чијн је главни елемент човек, претворио се у чипку од камена. Ренесанса се обраћа искуству античких предака и користећи њихова, иекуства са укусом посгавља фигуре на архитектуру. Но већ машта Микеланђела поставља основе бароку радећн на сликарској декорацијн Сикстинске калеле. Многа снажна људска тела чнне утисак читаве унутрашњостц капеле тешкгш. Барок, са својим скулпторалним украсом, прегстав.ља дегенерисан укус, са жељом да збунн посматрача мноштвом патетично, обрађених ф|игура на фасадама и унутрашшости зграде. Неокласицизам иде методом антике са хладном академичношћу свога доба. У савременој архитектури највише се корнсте глатки, складни облици са нешто рељефа, нли сасвим без спо.љашне декорације. ЈЂудска фигура као декоративни елеменг скоро се губи и није органски везана за њу, а понегде делује и депласирано као на неким модерним палатама овде у Београду. Што се више људска фигура користи у кскнструкцијн, мање има иримен« као декоративни елемент. В. В.

ТРЕБА ПОЋИ

Често је човек na живот љут што не 'ЈМа све, nn требп nohu no неки пут ма било гдје. Јер можда he у некој трави, на коју често роса пада, сазнати исто као на јави тежину свога јада. И провешће дан у смијеху, без брига n зала. Впдјећ-с себе у гријсху ко испрсд огледала. Зато требп поћи неки пут ма било гдје, на живот никад ne бити љут што не знаш cee.

Ceero ЂОНОВИЋ

ПОСЛЕ ДЕРБИ СУСРЕТА У ГРУПИ „ДУНАВ”:

ПРОИГРАНА ПОБЕДА „ТЕХНИЧАР« „МЛАДИ ПРОЛЕТЕР а 1:1 (0:1)

Сам ћу постнћи шест голова, гопорио je центар-фор „Младог пролетера“ upe утакмице. Ннје шклнгао ниједан, jep га је иаврспн цента.р-халф Качунковнћ онемогућио. Вио је стуб одбране, наЈбо.вц играч у тиму а можда н н а терену. Са бековнма. иретставл»ао је најоољн део тнма. Оштар старт, игра низ встар донели оУ извссну предноот ~Цролетеру“ v првом иолуврвмсну, Тада су v 20 м. преко десног крцла постнглц воЈ>ство. И „Техничар“ је имао у првом делу неколкко шансп. алн лопта је ишла крај ц прско гола. Нее<]ткасна шквала није искориста ла ни једну. У другом полувремену преокрет. „Техничар- c# iiapaiijio лоправио, навала игра комбннаторније ч б()же. У 10 м. на. центар шут Василића,, Марпновић утрчава, смирује лопту н врло присебно п.тасира у угао. Било је то изједначен.е. Од тада студеати су .надмоћлн, алн навала... У њој је сала најбољи Мариновпђ, Он ~вуче“- навалу, али само До казие)* ног простора, Недостајао је само шут, Резултат је остао нерешен. бодовн нодел>ешх. На табелн п даље води „Млади пролетер" са два бода предности испрсд ~Техничара“, Тнм студената Је играо У саставу: Поповић кандић. Хаџиахметовнћ Uajчевски П. Качунковић. НаЈчевгки I —* Анђелковић. Марндовић. Марнчић, Ката* ревић, Васи.тић,