Студент
Држава зздржзва и повећаза своју оригу за развијање школства
(HaftTaMK npDt trpano) гила својим задаиима и ми моремо тражити нове путеве. Прс свега, наши универзитети не располажу нли располажу са врло малкм бројем спортских хереиа, ррквидита и сл. < изузев донекле Загребачксг универ знтета). Београдскч универзитет ка пример, сем једног тенрског џграли•пта нема никаквог другог герсна. У току неколико последњих i одипа потрошила су се анатна срсдсгва ни рачун фискултуре на умиверзнтетима, али на свс друго цише пего на подпзање спортских објеката. Јо craice he мноуо ограничити спортску акЈивност студената. Дал>е, једно друштво за читав једаи унриерзитетски центар није могло задовољити потребе дгудената (углавном се у н>ему окупљају квалитетнији спортисти). Такмичења која се одвијвју у оквиру појединих ' слортдтх савез? по свом календару ие одгопарају студентнма (испитни рокоим). Због свега тога било је нужно да тражим.o нове могућностн спортске ацЈивности на поједимим универзитетима. Постоје предлози за стварање спортске федерације на чисто аматерској основи. Савез студената ће цело то питање спортског живо- 1 ra студеката размотрити са ФИСАЈ- 1 еи. Како ја гледам на стварн, теш- '
коће које ће изазватн сужавање ок-! j вира спортскс активности мећу сту-| дентима, биће у првом реду матерн, Јалне природе. • Ј. ПИТЛИзЕ: Реците нешхо о активНостн Центра.тног одбора по питању даљсг развнтка и поббљшања пеза са студентима пнострапих земаља. ■ Да лн ће се осгварктн осниваfbe домоиз за мностранс студенте ма Јадрану? ОДГОВОР; У току ове године, а парочито преко ле.та, знатно су се Прошириде везе наших студената са| пностраним студентскии организа- ј цијама. Стваоање Савеза студенатаЈ као посебне органпзације знатно је; лопринело томе. Те везе су политич-ј ког, стручног, културног, радног, спортског и туристнчког карактера. У сарадњи са иностраиим студснтским организацијама ми чврсто стоји мо на пруни.ипима уаајамног поштовања и равноправности у односима и заједннчке борбе за мир а против агресије сваке врсте. Та саралња добија иа.јразлнчитије коикретне студентске обликс. Ове године је посетило иашу земљу у разним својствима близу 2.000 иностраних студената из преко двадесет европсккх и ванепропских земаља, а поеко двеста наших студената посетило је читав низ западних земаља. Ових дана у Данској се одржава конференција за студентску раздоену у 1952 години претставника студектскнх организација разних земаља. Наш програм размгна за илуhy годипу је много шири него до-. сада. Предвнђено је неколико турн-( стичких центара на Јадрану, семинар и алпинистичке туре у Словенмји, кајакашке туре на Дрини и лр. То је програм Савеза као целине, док ће поЈедини универзитети проширити своје везе са организацијама појсдиних икостраних универзитета. Потребно је приликом размене са иностра- л ним студентима много више водити с рачуна него до сада о нашим мате-ј*д ријалним могућносткма. 1 \
ОБАВЕШТЕЊЕ ЧИТАОЦИМА, ПРЕТПЛАТНИЦИМА И РЕВИЗОРИМА "НАРОДНОГ СТУДЕНТА“
Обавештавамо све наше читаоце да у што скоријем року подмире своја дуговањп и обнове претплату. Уколико претплатници не исплате своЈа дуговања до краја овога месепа, редакцнја ће бити прннуђена да наплату изврши надлежним путем.
АдцЈинистраиија ”Народни студент“
УНИВЕРЗИТЕТСКА ОСНИВАЧКА СКУПШТИНА САВЕЗА СТУДЕНАТА ЗАКАЗАНА ЈЕ ЗА 4 НОВЕМБАР
На састанку проширеног пленума Универзитетског комитета Народне омладине одржаног 6 о. м. донета је од.тука да се скупштнна заосииСавеза студената на нашсм универзитету одржи у недељу 4 новембра 19S1 г. Делегати за скупштнну бираће се тајним гласањем на осннванкнм скупштинама факултетских удружења и то на сваких ЗјО чланова (лвеза 1 делегат. Скупштине факултетских удружења (као и секцуја на Филозофском и Прнродноматематичком факултсту) треба да сс одрже најкасније до 28 о. м. Према одлуци која је дрчешена на пстом састаику, у одбор Факултетског удружења бираће се од 9—25 чланова, а новонзабрани одбор нв свом првом састанку бира нз своје средине секретаријат у у саставу од 7—9 чланова на са' претседником. Уннверзитетска скупштина одржаће сс у Физичкој сали Природноматематичког факултета.
ХАРВАРД НАЈВЕЋИ НАЈСТАРИЈИ НАЈЗНАЧАЈНИЈИ УНИВЕРЗИТЕТ АМЕРИКЕ
ШЕСТ МЛДДИЋА, ЛРИВАТНД БИБЛИОТЕКА И 400 ФУНТИ СТВОРИЛИ СУ
Годима 1636. Iflecr младића ирслазе океан, ираћају се из Старог света. Били су у Ксмбриџу сту•дирали. Нови свст. Амернка, Још увск је примао дошл»аке из свнх крајева земљине кугле. али Унивсрзмтет тшје импо. Ишло ce' чак у Енглеску, и у Париз... Међу овом шесторлцом био јс и један ватрени мристалииа иаукс. Име му је било Џон Харвард. Прсдложио је да оснују школу, колсџ. Давао јс сав свој иметак, иовац, бнблиотену. .Вр.човми суд Сједињеџих Држава је ирнхватио ову иницијативу и одобрио суму од” 400 фунти за изградњу. Тако је никао нови колед у месту Њутауну, први у Амсрици. Касиије су ra иазвали Кембрџи, а данас ce npejco реке Чарлс-ривер, тамо гдс је сада град Бостви. уздижу зградс Универзитета Харвард. Иннцијатор Џон Харвард је раџо преминуо, у својој 21 година жи-
вота, али Је сву своју заостзвштину, посел, око 400 кљига своје приватне библиотекс оставио новоствореном колеџу* Из почасти прсма љему, Иазваи је Харвард. То је био почетак. А даНас Харвард броји npg<o 11.000 својих ста* новника студената, има јсдну од на*јвсћих библнотска иа свету, бо* таничкн врт, Један од иајбогатијих ( музеја природословне историјс, медицинску и дентистичку школу у Бостону и вслику Опсерватормју, удаљену ирско 2.000 ми.ва, у плашуиким маснви.ма државе Коло« радо. А почетак је био: шест студената ii 400 фунти помоћи, лајбрерн“ највећз библиотека у САД Од ириватне библиотекс Џона Хлрадрда израсла јс једиа од иајвећих биб.тиотска Сједињених Др-
укава, *Впденер лајбрери*. Данас она броје прско ,гна милирпа књиia. оД харвардских професора има у љој свој кабинет, док сваки днпломирани студсит нма ту прнвилегију да прседује свој сто у за Kibin с, ако то зажелн. Књиге су прло скупоцене н оне се чувају. Унпвсрзпгет је скоро carpaдио посебну библиотеку за колекцнје ретких књнга. Ова збирка садржн збирник средњовековнпх закона, драгоцене рукописе Ралфа Валло-Емерсона, I,lемса Џоја, Хеири UeMca ir Томаса Волфа, прнватну библнотеку Томе Карлајла, као ц копије колскције Гетеових дела, најстаријег немачког песника заступљсног у ХарварлЈ*. Ова новосаграђсна библиотека садржц преко 100.000 књига. Претседиици САД ~ студенти, Харварда Приликом прославс 200-годишњице иостојања бНо је присутан тадашњп претседник САД Џексон, на прослави 250-Годншњице претседиик Кливленд, док је на свечаности поводом прослаВе 300-годншњнце постојања био присутан покојцц прстседннк Рузвелт, Они нису тада би.ти само претбтавницц државе. њени вођи. всћ старц студенти, поникли у ХарвардЈ*, Праоци фекудтет најважннјн "У Америци се оодс многџ процеси n лискуснје“, кажу Американци и најрадије одлазе на Правпи Удружење америчких прцвобранилаца бројгј око 100.000 чланова. Претседнмк Тузвелт је у свој чувешг и труст мозгова" узео велггки број свршсних студенага и професора сд Харварда. ПравНпцц v Харзарду пмају cboj'c дебатне клубове. Сваки клуб броји осам студсиата који органнзују замишљепе расцравс. сами пх ратчлањаввју, оптужују се и браие, те се тзко вежба.ју за каснијн свој позив. Постоје такмичења ових клубовд ц опа изазмвају велико интересовање свих настлвника ц студената. Завршној борбп два naj’6o.T.a клуба ilpii сусЈгзују сгручњаци мз целе Амс рикс ц судиј*с Врховнога суда.
Зоран Димитријевић
Јсдна од унинерзитетских зграда у Харварду
„ПОСТОЈИ САМО ЈЕДАН ПУТ” (Изводи из брошуре Беванове групе)
Желели бисмо лз на самом почег* ку објасиимо једну ствар. Ова брошура нема сврху да послужн као изјава о политицн коју би требало да спроводц Лабуристичка стралка. Гlо.титичку лиинју одређујг годишња колфереиција Странке која поступа иод рјтсоводством п по савету Нзционалног извршног одборд Странкс, Објавњиаањем ове брошуре уошцтс ио.мамо дијв да се супротстављамо гум форумима. За нас Ои то био фривотан н јалов посао ако би се на било ком положају лагио .твдатка ла на којд год начин иоле ослаби јсдџиство и снагу лабуристичxqr псжрета иа индусгриском нлн политидксрм пољу. Баш насупрот томе, »ерујемо да је и БританијН н c»jery пртребна спажна брнтанскд влада ужива подршКу јаког јединствеиог лабуристичког пакрета. На могућџост гџ> нрагка торпјевске владс у дандшњој лризи у светској подигнци сувише је одвратно п 1 пошннљати. Такође не смахрамо да су иаше осшке кд ло>
ложаЈ у влаад у ма чему ослабиле положај Странке у земљи. .Чјко бнсмо просућивали према нашој преписци и према начину како су нас примали пз зборовима где qmo говорили. баш се догодило супротно. Ннтересозање за политичка питања је порасло, дпскусија је живљс крсну.ла и поново је ожмвсла нада у ддљи препорОд н изпредак. Проблеми човечандгва с времена иа врсме достижу врхунац када се помоћу неколико је-дноставних одлука одлучује о људској судбпни за чптаве децеиије, ако не за увек. Сада се иалазимо на таквој тачки. Ћутање у оваквом времеиу дначцдо бн кукадичлук. Нико ко ла врши утицаје илн ко се спшајем прилика налази у такдој снтуацији да може да врши утицај на .мишл>ење својих земљака, не смс да остапе по арани и да дозволм да се струјс људскнх настојања и тежњп сукобе и гурну свет у катастрофу, а да при том не учини све шго је у њсговој моћи да спре.чм трагедију. Служећи се језиком неупоредивог Абрахама Линколил, морамо се „сами ос.тоболити“, покушатн да саглеламо npoблем у целшш и да ra затим решимо користећп сва средства која можсмо да прикупимо за такав задатак. Већнна великих одлука у људској нстадији је једиоставиа. За њшс је требало више храбрости него способности. Ведике одлуке достижу и корнсте неисцрпнг рсзервоарс духов uc хране до којих никада нНје могла да доатрс сша ингслекгуалиа аштро-
ууност. Главцр посханкс у опој Gpoшурн баш зато и инсистнрају на то.<ie да је судбннп сваког од нас пs- са судбином свију нас. Упраeo је потпуио бескорнспо служнтн се традицноналиим начимом решавања властнтнх проблема хушкајући једаи део л>удске расс прогив друге. Такав начлп је јалов у свету у комс морамо свн заједно да адсмо иапред или ћсмо се сви раснастн u ЈЕДАН ЗКАЧАЈАН ДОКУМЕНАТ ЛА&УРИСТИЧКЕ ЛЕВИЦЕ самнм тим пропастн. Било је потребно да се појавн агомска бомба да би се доказало да Јс људска суДбшта сгварно у човсчјнм рукама. Национална самообезбећеност у погледу потреба илн чак самообсзбсђепосг на полручју чнгаве хсмнсфере није више могућна чак кзд би то бнло повољно. Ми жнаимо заједмо и.IН уопште нс живимо. Свршено јс са иацноналкнм ратовнма. Исто тако је с;вршено са ратодилш које су вотилн разин блоковн нација. У булућпосги ће се сви ратови (изузез полнцискнх акциЈа које У‘еднњене нацнје), чак н ако почпу чао национаднlГ ратови, завршlгти као мсћупародни грађански ратопгт. То толази отуда шго се проблемн о којпма се ради не везују внше за ову и.ш ииу. тсрнхорију ucro за љ.удско
срце. Механнчко оштроумље Koie стапља тсхннку модерне индустрије у руке жутог, црног и белог човека, уццштило је све дахтевс за супериорним статусом који је стварно расни сгоизам. Сва питања морзју решити лржавници а не војници. Због toi а сс плашимо последица ако се сувише мноro од нашег богатства и енергијс усмсрн иа стварање велнкс ратис машине. То мора да доведе до слабљења грађанскнх пмпулса у друштву н до опадања вере у разум, днскуснју и сарздњу као крајњс судцјс. Нс сматрамо да би да се лишимо средстава ефИкасне одбране. пошто би опасности, ако бисмо тако ноступнли, изненада наншле. Међутпм, сматрамо да ће огромна ратна коју брзо ствара западнн свет оместн а пс отворпти п\*гевека миру и слободи. У овом случају нс постоји уикаква противречност. ~Све нлн ништа“ смешна Јс парола. Веђ Је очигледио да напорн којс подносц привреда слободног света због повеђања воЈimix расхода ие смањују страхова!ва у души чонеча!lства иего их Још цише повећавају. Ллтернативс ко-је стојс пред нама састоје се у масовмом самоубиству или масовној предаји. Постоји један, али само једап други пут. Ова брошура настоЈн да ra пронађе. Препоручујемо Је свнма чиЈа Је всра у будућност човечанства довољно јака да нскреио саглсдају оД4СНOСЈИ које нас окружавају.
Лабуристичкс дслегате који се са« стају у октобру ове године у Скарбороу опссдаће једна сабласт, наиме страх од рата. ТаЈ страх нас мо;кс или натерати да џрихватимо у очајању хрку у наоружашу и дз самич тим доиринесемо да рат будс иепзбсжан илн нас моусв инспирисати да искујемо једну конструктивну политику мира. Свако од нас одбацујс помисао да је par нсизбежан. Свако од нас зна да сс наоружан»е мора завршнти ратом ако се не зауставн споразууним решењем. Свако од џас признаје Да комунизам пе можете убити атомским бомбама н да 6ir ми.тиоии колоннјалних народа, чак кгд бис>ш садашњи совјетски режи.м нским чудом збрнсали с лииа земље, нпак захтевали да се отклони фантастична нејсднакост која постоји џзмеђу н>иховог животног стандарда н 'стандарда индусгрнјализованих запаЛЋих наци Ја. Социјалиа револуција у Азији. Африцм и На Срсдњем Истоку претставња доминантап фаџтор века. Радн се о проблему који ђе то ријевии увек настојатц да избегну, али са којим социјалистн морају да се суоче. Данsшн>а опасност је двострука. Хнстерпчан од руске агресијс можс нас заслепитн да не уочнмо тај проблем. Друга опасиосг се састоји у гоме што he Iгам вратоломио наор> жавање омогућити да цд њега не одговоримо. Прошлогодишња конференција Лабуристичке странке у Maprejn' оду. шсвњепо је прнхватила светскн план за узајамиу помоћ и прогласила ra својом конструктнвном политнком мира. Од тог времена ло данас, и овде. и у Сједнњсним Амсричким Др жавама наорул;ање је добило ирворазрсдаи прноршсг it иочело да
t. Беван