Студент

ТЕШКО НАСЛЕЂЕ

(Паставак са п?ве страае) хов по&бан стиз, иедовсљно су обрзђгип. Отхуда то долззм? Према мишљењу проф. лр А. Костипа грешка је у гимназнји. Скоро у свакој од и»их се у наставм биологнје дискутује о велкким стварнма, о хипотезама, о оно.ме о чсму још ни сама наука није дала свсју последњу реч (један кандкдат је читаве три странице исписао о разним хмпотезама), а ззнсмарује се оио ссновно што и јссте задатак гимназнје. Остало ћг се продчити у току студија на факултету. Систсматска обрада тсмс такође иије на виснни. Писање ”с брла с дола“, понављање всћ написаног не дају добар утисак о раду. А зашто је то тако? Усавршавању писменссти ђака у гимназији мало се пажње поклања. А гшсмекост је урек и свуда лотребна. Зашто ие би практмковао писмсне саставе сваки срсдњошколски нзстзвник (као напр. у Француској) и из псторнје н географије, а не само из језика и математике? На тај би се начин привикавали да систематизују градиво, да богате свој речник, да се вежбају у писмепости. Интересаитио је упоредити број пријављених кандидата из гимназија појединпх градова с примљеннм кандидатима истих гимназија (само они градови који су дали

преко 10 кандидата). Одмах се видн да постоје у том погледу осетке разлике. Тако је Брање на првсм месту са 83% примљених кандидата (од 18 пријављених 15 примљено), затим Зрењанлн са 80% (од 10 8), па Тдупрнја итд., док је Београд на 15 месту са 39% (од 183 пријављена 72 примљсно), а најслабпје је прошао Ниш са 31% примљеннх кдндидата (од 13 4). Ове цифре јасно говоре да настава у већем броју наших тимназија није на довољној висини. Ие посвећује се довољно пажњс буд> - ћем позиву ученика. Тако пмамо да ученици гимназије кз Ниша или Бршца нису могли да се упишу на фаКултет, јер у систему наставе њихове гимназије има шупљинп. А да ли су они кривм што нс уче гимназију у Врању нли Зрењанину? Најбољн појединачни успех noстигао јс Маринац Миливој матурант пшназије у Зрењанину са оценом 9,50. Поставља се још једно питање; да ли је правилно да извесни кандндати буду одбијенн са прнјемног испита? И поред тога што је оцењивање радова трајало дуго (22 дана), Комисија није требало да

429 кандидата једиоставно лиши могућности уписа на жељени факултет јер је међу љима било свакако кандидата и са врло добрим успехом на матурн. t* Неколшо сугестија Корисност конкурса за пријем нових слушалаца на Медицински факултет је ван сваке дискусије. Тај снстем, према општем мншљен»у треба задржати и у будућности само са извесним допунама. Пре свега. било би корисно да се као претходни услов узму оцене из свих виших разреда гимназије. У погледу пријемног нспита требало би потпуно ослободитн тог испита кандидате који су кроз све вишс разреде гнмназије и на матури били одлични тј. збирна оцена научиих предмета 4,54 (ту би се Комисија, растеретила једног броја кандидата те би могла све* пријављене кандндате да примн на испит). Одлнчне на матури, који су писмени задатак на пријемном нспиту положили са оценом 8 и више, требало бн ослободити усменнх испита. Све остале подврћи и усмеиим испитима из природних наука. Такав систе'м коцкурса би омогућио још тачиију процену вредности кандидата и још би успешннје одабрао нове слушаоце за Мсдицински факултст.

Јоза Туцаков

та радну снагу н средства која би трсбало да се пскористе за извођеibe поменутог плана. Прошле голине смо се још увек надали да ће сс са Руенјом постићи разуман споразум о миру. Међутим, ове године. чак и у редовнма нашег сопственог покре та, чују се утицајни гласови који су спремни да као стишавање осуде све што не лнчи на безусловну капитулацију Кремља. Прошле годинс смо уочи избора увели у свој програм ограннчене али значајне предлогс за даљу национализацију. Досада ни један закон ннје донет у том смислу. Ти планови за проширење соцнјалнз ма стављени су ове године у архиву. На прошлогодишњој конференцији у Маргејту донета је резолуција којом је влада обећрла да ће предузети енергичну акцију да стаие на пут порасту животних трошкова. Ове годнне смо упали у озбнљну ннф.тацнју, а да нисмо добилн никаква уверавањз да је влада разрадила политнку којом би се инфлацнја могла отстранити. Наводнмо ове чињеиице зато што је од битног значаја да искрено схва тнмо смер у коме се крећемо. lloјачање хладног рата уништкло је наше наде да британском народу исплатнмо дивиденду коју је заслужио носле пет годнна обнове и лишава}ва. Што је још много озбиљније. појачање хладног рата најпре је зауставнло напредовање у правцу соци јализма, а затим га натерало у повла чење. Инфлација као нензбежни ретт'лтат уплнтања огромног програма Ј»Bорs*жања у мирнодопску приврелу 'Ортава то повлзчсјвс. Огкако је Д'уне сч буџет. богати постају свс а снромашнн све сиромаПрофиш ра«ту. всдшш 6p-

зином. Цеие расту брже од надница. Реална вредност пензија и соцнјалиих служби опада са порастом животнпх трошкова. Наоружање плаћамо прво смањивањем животног стандарда радника, службеннка и пензионера и, дрјто, тпме што оружју дајемо првенство пред соинјалннм службама. Многи социјалисти искрено верују да се ради о омрзнутој алн неопходној жртви, која се мора подиети „да би се продужио жнвот“. Онп тврде да је опасност руске агресије тако акутна да морамо бити спремнн да сасечемо ~украсе“ социјалнзма у ннтересу народне одбране. „Најпре мир“, кажу они, „а затим нзобиље“. Не порнчемо искрене намере ових који тако тврде као нн снагу многих њнхових аргумсната. Такође не потцењујемо нп страховитс практичне тешкоће са којима се с\ - кобљава в.та да радећи на стварању правог система по коме бн се одређмвао приорптет. Такођс не потцењујемо страховите практпчне тсшкоће са којима се бори влада кад треба да одлучи о томе до које мере смемо да се свађамо са Американиима по тако важним питањнма као што су наш став према Кини, наоружање Немачке и трошкови атлаитске одбране. Прнзна јемо да се влада, у tokv последњнх двадесет месеци, упорно и са знатним успсхом бсрнла протнв ових сна ra и код нас и у Сједињеним Аме. ричким Државама. које би хтеле да нас приснле да радимо као да је тре ћи светски рат већ отпочео. Да земљом управља торнјевска влада, пролали бисмо се макартуризму и коncicKii рат би се проширно на читав Тихи Океам. Захваљујућн томе што се на управи земљс налази лабурцстичка влада* обуздалн сио агресна-

не тенденције у Сједињеним Америч кпм Државама. Полако и упсрно смо се борили када је долазило у питање наше повлачење с социјалистичкнх позиција. Конференција у Скарбороу мораћс да донесе одлуку о једном всликом питању, наиме о томе да ли ћемо на. ставнти повлачењс и, ако нећемо, како ћемо опет повратити динамичку снагу, коју постепено губимо. Верујемо да влада може да у своје рукс узме нннцпјативу у домаћим и мећународним питањима само ако је та конференција наоружа страховитом вољом. Због тога је потребно да се поново потврди и усвоји следећих пет принцнпа: 1. Рат ннје нсизбежан, али ћс то свакако постати ако се трка у наоружању уастави несмањеним темпом. Због тога се морају уложити крајњи напори да се у следеће две године оствари споразум са Русијом. 2. Запостављсни колонијални народи имају право да заврше своје социјалне револуције. Дужност је британског соштјализма да наговори наше западне савезннке да помогну тим револуцијама пружањем економске и техничке помоћн уместо што сарађују са контрареволуционарним снагама у циљу угушивања револуцпја терајући их на тај начии v иапучје Совјетске Русије. 3. Војно наоружање атлантскнх сила требало би v том циљу подредити светском плану за узајамну помоћ. Велика Британнја би требало да настоји да се за тај важан циљ иско ристн знатан део радне снаге и сред става који су сада намењени комбинованом програму нзоружања. Требало би да дамо иницнјатнву и да објавимо своју одлуку да тако досхухшно са иашим сопстдеаам

програмом наоружања у следећим годинама. 4 Степен наоружања који је иеопходан да би се Русн обуздали и одвратили од војничких авантура, требало би да се финансира ве помоћу инфлације него помоћу система соција.тистнчке контроле која би имала за ци.ђ да устали животне тро шкове, одржи социјалне службе и слречи претерано високе профите и тр( шење на луксуз. 5. Не само да је могућно, него је и пожељно и потребно, предузети читав низ новнх мера у празиу взградље социјалистнчког друштва у Великој Британији. Можда ће неко приметити да бн прихватаље ових принцппа у данашњој светској ситуацији угрозило анг.тоамерички савез и поново натерало Американие у изолацију. По Нг.шем мишљењу, такав приговор је иеоснован. Прво, претерује се у погледу свега чиме располаже изолационпзам v Сједињепим Америчким Државама; друго, онај који нзносн такве приговоре. потцењује степсн v коме Американцн завпсе од нас и, трећс, не схвата расположсње амгричког народа. Мак Артур, разуме се, пма својс хистерпчне прнсталице. Али, милиони амернчкнх тредјуниониста одушевљено су одговорили на конструктивне мнровне предлогс Вал тера Рутера, претседника Уједињеног синдикалиог савеза аутомобилских радника. Ти предлози јако личе на план наше сопствене Лабуристнчке странке за светску узајамну помоћ. Ако желимо да амернчко партнерство претворимо у реалност. влада мора убеднти ”другу половину“ Америке која прпхвата Рутерове идеале, да ће се Велика Бритаиија сгварно бормги за позитивну полихику мирд и такође поиоћк Тру-

мановој адмшшстрацији у н>еној борби против макартуризма. Истннски прнјатељи Америке нису они који жртвују своје принципе из страха да he изгубити доларе или војну помоћ, него они којн сматрају да се Американци, ако ми имамо довољпо вере н храбрости, могу наговорити да пруже подршку британској мировној инпцијатнви са истим идеализмом којн су показали када су прихватили ндеју о Маршаловој помсћи. У овој брошури покушали смо да скицирамо шнроке оквире социјалнстнчке мнровне иннцијатнве. Неки читаоци ће се потужити да у овим предлозима нема ничег новог- Те жалбе he, углавном, долазити нз редова дефетиста, које је торијевска штампа убедила да су наше старе идеје доживеле неуспех. Таквнм неверннм Томама ми поручујемо! *Тамо где је лабурнстнчка влада дожнвела неуспех, то се дсгодило зато што се попуштало пред торијевскнм притиском нлн пред торнјевским начином мншљења. Лабуристичка влада је постигла своје највсће успехе баш у оним случајевима када се упорио придржавала соцнјалистичких принципа. Данас је Странци неопходно потребно да поново потврдк и обновн своју еоцијалнстичку веру. Потребно јој је улити нову решеносг да у светским размерама оствари старе принципе. којн су нас код куhe довели тако далеко на путу у социјализам у последших педесег го* дина.

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

1300 студената ТВШ на летовању Сплит, Сутиван на Брачу, Дубровннк, Будва, Петровац на Мору, Цавтат и Перистер су места у којима је боравила једна четвртина студеиата' ТВШ у Београду. Смсштај је био добар што је у највсћој мери заслуга правилног пословања Економског одељења при Одбору Савеза студената на ТВШ. Наиме, у сваком од ових места налазно се управник са још једним илн два члана управе, који су се бринули о правилном смештају студената. На тај су начин отклоњена непотребна лутања при доласку у летовалиштс, а н рекламације, преко управе, су пмале повољна решења. Наши студенти у иностранству Четрдесет и пет апсолвсната са ТВШ провели су свој летњи распусг усавршавајући се у иностранству. Распорсђени по рудницима, лабораторијама и фабрикама Аустрије, Западне Немачке, Бслгије и ЕнглеЈске оип су у току јула и августа (nd неки и у септембру) прнкупљали но ве податке за свој дипломски рад. Смештај је био добар. Боравак нзших најбољих апсолвената у инострамству омогућен је наших прсдузећа, као н на оспову пазмеие са студентским органпзииијама у инсстранству. Неколико стотина нових студената технике После накнадних прпјемних ислпта одржаних на факултетпма Техничке велнке школе, број нових слушалана попео се на 415. 674 кандндата су изгубили могућност да по-

стану студеити технике. Највећн број кандидата који су положили испит има на Електро факултету (100 тј. 35%) и на Машинском (94 тј. 38%). Најмањи број положених испита је на Геолошком (18) и Рударском факултсту (17). Најбољи су резултати на Архитектонском факултету (положило 69 тј. 53% пријављених кандидата), где је још пре накнадног конкурса био испуњен план уписа. На осталнм факултетима број кандидата који су положнли пријемни испит је испо.д планом предвиђеног броја (нарочито на Грађевинском факултету где је предвиђено 210, а положило свега 50 кандидата или 30%) тако да се могу очекнвати на појединим факултетима u нови накнадни конкурсн. Први накнадни конкурс је био слаб по броју прнјављених а још слабији по бро-* ју положених испнта (просек 28%). Одбојкаши „Техничара** озбиљно се припремају Одбојка секција је за сада најбо* ља секција СД ”Техничара“. Под руководством Паџевића, 15 њених чланова активно ради у сскцнјџк Tpu пута недељно излазе они на игралнште ДОЗ-а да би се што боље нрипремили и са успехом репрезентовалн своје друштво у претстојсћим такмичењима. Хладнији даии намећу иов проблем обезбеђење сале. Да би се са тренинзима могло наставитн и преко зиме, управа ће се заложити да у заједннци са осталим члановнма и овај проблем са успехом реши. Ј. Т.

НАРОДНА ТЕХНИКА

ФОТОАМАТЕРСКИ КЛУБ НА ТВШ СE ПРИПРЕМА ЗА СВОЈУ ИЗЛОЖБУ

Аула, ходници и слушаонице ТВШ још не показују у пуној мери да је школска годпна већ у току. Но, то се не бп могло рећи за Клуб фото и киноаматера исте школе. Образована екипа репортера, кроз снимаља разних акција (такмичење моделарл, посете селу...) бележи резултате рада у Недељи Народне гехника. Врше се припреме за прикуплЈањс новнх чланова и њихово теоретско и практично усавршавање. Но, најважнији подухват је изложба клуба. Она има да покаже достигнућа њених чланова у овлађивању вештине снимања и изради фотографијеПоред ње отвориће се н индивидуална изложба најбољих чланова клуба. Лабораторија непрекидно ради, нови радови пристижу. Упоава се нада да he на изложби бити изложено око 150 фотографија.