Студент

ПЕТ МИНУТА РАДИО-ПРЕНОСА утакмице Црвена звезда - Партизан

*... Остало је још свега пет минуга до краја утакмице, пет одлучних и значајних минута, у којимд мора да се реши оно што се није могло решити за 127 утакмица ... пута 90 минута, што значи за 11.439 минута, понављам за 11.430 минута. У нападу је Црвена звезда. Читав стадион је на ногама. Сви су узбуђени •.. Лопта је код Ђајнћа, он у дивном луку летн право на ноге Томашевићу, Томашевић прима Ђајићз, штопује га, шут ... ух ... поред roла! Још свега три минута и двадесет секунди ... то је тачно онолико колнко је Црвеној звезди потребпо да постане првак државе .. • Стадион је и даље на ногама, свп очекују, сви вичу ... Лош три минута и пет секунди и знаће се нови првак Југославије. Гледаоцн гледају на сат, понављам, судија гледа на сат... на мбм сату је тачно три минута... гледаоци су невероватно узбуђени, они већ не знају шта говоре... заиста ретка драматична слика на нашим теренима. Трепутна ситуација: још два минута и педесет секунди! Лопта је, међутим, на тереНу, она иде од једног пграча до другог... сада је код Дискића, који снажно шутира... још два минута двадесет две секунде и четири десетине... Сада Ђајић изводи слободан ударац... минут и десет секунди... али се лопте докопава Митић, он додаје Валоку, Валок враћа Митићу, овај опет Валоку, који шаље у аут-.. Педесет секунди до краја ове напете утакмице која

he одлучнти о новом прваку Европе за 1950 и 1951 годмну... Лопта је у игри, сада је прмма Чајковскн, продире, шут... гол... ман хвата .. тридссет секунди... судија - сат... гледаоци... лопта... драги слушаоци, no свим изгледима Црвена звезда је освојила назив првака Југосдавије,

јер Динамо не можс више да је стигне. Ево, судија гледа на пиштаљку.-. он приноси сат устима... фииин... крај! ... Црвена звезда победила је Динамо са резултатом 2:0 и тиме освојила прво место у футбалском првен ству Југославије са истом голдиференцијом али бољим бројем бодова од Партпзана... Стадион се проламз од одушевљења.-. гледаоци пале бакље, тј. новине... фото репортери притрчавају и снимају нови футбалски тим Југославије. Цео стадион гори... играчи трче око стадиона... гледаоци одушевљено поздрављају нови фЈтбалски тим... још три секунде и једна десетина... пренос-.. утакмица... Мркушић... крај... нема везс... (Два-три гледаоца прихватају радио репортера и износе га са стадиона)Стенографисао Ића АНЕГЛОТЕ киплинг и НОВИНЕ Позната Је ствар да су Енглези флегматичнп. Једном приликом славви ен. глески кн.ижевник Рудјар Киплинг враhao Се са свога нмања крај Лоидопа, где ie био на одмору. Сам Је терао своја кола. У једној узаноЈ улимшш сусрете се са иеким колнма, те се никако нпсу могли мимоићи. Кочијаш других кола свеза узде, извади новиие из џепа и поче Да чита. Киплинг кад виде то, прекрсти руке. насмеши сс и pene: Кад прочитате новине. молим вас Да ми их позаЈмите.

Последњи часови великих људи

Пејзажист Винцет ван Гог Несрећни фламански сликар ван Гог, творац чувених слика: „За кромпиром“, „Ноћ у Арлесу", „Звездана ноћ“, „Чемпреси“ итд., умро је доста млад. Непрнзнавање (за живота му је продана само једна слика) и исмејавање од суграђана (називали су ra „Риђи лудак“) доводило ra је до очајања. У једном таквом тешком моменту ван Гог покушава самоубиство. Наоили су ra с.мртно рањеног поред стакла са иедовршеним платном пејсажа. 1 руди му je прострелио револверски куршум. На са.мртничкој постељц рекао је флегматично; „Дајте ми моју да пушим последњи пут“. Револуционарни политичар Жорж Жак Дантон Дантон, један од вођа Велике француске револуције, осуђен је на гмљстинцрање према одлуци Робеспјера, свог најбољег школског друга и кума. Пред судом одговорио је % ” ТУРИСТА Долавим из Веиеције. Јеси ли видео Дуждеву палату? Разуме се. Разгледао сам и све друге знаменитости. Онда си сигурно видео и лава св. Марка? Јесам. Баш су ra хранили чупари док сам гледао! * ПОДЕСАНЈ^ЕНУТАК Младић: Шта мшслнш. да ли да те запросим сада док твој отац копа у башти? Левојка- — r Не. Причекај док заврши с послом, па му затражн моЈУ руку тек када уђе у бнблиотеку. Младић; А зашто? Девојка: Ако плане, боље јс да те гађа књитом него мотиком. ОБАВЕШТЕЊЕ ПРЕТПЛАТНШИМА Обавештавамо све своје претплатнике којн су до сада примали наш лист да своја дуговања подмире најдаље до 20 новембра 1951 године. Уколико до овог рока дужници не измире дуговања, редакција ће бити принуђена да своја потражива-ња намири законским путем. Тромесечна претплата 60 динара. Полугодишња претплата 120 дин. Годишња претплата 240 динара.

на питање како му је име, коликр је стар и где станује; „Тридесет н пет ми је година, име ми је у Пантеону светске историје, а мој ће стан ускоро бити ништа “. Возећи се на колима према гиљотиии, п{>ед Робеспјеровом кућом је узв*«кнуо; „Робеспјере, и ти ћеш ускоро за нама!“ На даскама гиљотинс је рекао: „Остављам те, • вољена жено“. Осећајући да то није достојно једног револуционара, сам себи је одговорио: „Дантоне, не буди слаботиња“. Хорол де Сешел, који је заједно са Дантоном осуђен, хтео је да га загрли. Дантон је одбио н казао, показујући руком на корпу у којој су се налазиле већ отсечене главе: „Овде, пријатељу, наше главе ће се пољубити“. Песник Сергије Јесењин Рускн лирпчар Сергпје Јесељип, аутор поеме ..Ана Сњегина“ п песами; „Керуша“. „Писма мајци и оцу“, ~До виђења, друже, довиђења" итд., завришо је млад. Ноторни је алкохоличар ц редовшт посетилац ноћиих локала! Доспева у болницу где се лечи од венеричнпх болести. Халуцииира. Очајан је, када остаје и мало сам. Не може нигде да се смири. Бежи из болшгце и отседа у хотелу „Англетер“. У ноћи 27 децембра 1925, док је ту боравио, халуцинације су биле нарочито јаке. Јесењин покушава да зове неког. Лупао је на врата свих гостију, али се miKo није одазвао. О-

сетоо је да је сам, напуште«. Пресеца вене на руци и крвљу пшие своју последњу песму ~Довиђења, друже, до-виђења". Сутрадан су га нашли обешеног каишем од кофера. Угреја«а цев од радијатора угљеннсала му је лнце. Познали су ra само по његовој коврџавој коси. Романсијер Оноре де Балзак Један од највећих романсијера света, Балзак, писац „Људске комедије”, триде. сет година је радио натчовечанским напором. Знао је да пнше по шеснаест сати без прс даха. Остајао јс без хранс. пио горку кафу како би принудио организам па издржљнвост. Све је то платио прераном смрћу. На самртничкој постељи његова мисао борила сс протнв слабог тела. Балзак се отимао и безнадежно узвикивао визији смрти; „Ја припадам противничкој страни која се зове живот“. Оликар Ежен Далакроа Ежен Делакроа, претставиик француског ромаитизма у сликарству, иа самрти је имао нарочите жеље. Чувши да је дошао чла« Академије да се распита за његово здравље, узбудио се немнлим успоменама: „Доста су ми додијавали, доста сам се напатио због њих“. Делакроа ј е изустио овај чудни амаиет; „После моје смрти никаквих репродукција мог лика, ништа ... забрањуј‘ем... а на гробљу ннкакво попрсје... ии кнп.“ После овога био је целс ноћи у бунилу а пред зору је умро.

На излазу из биоскопа

Је ли овај нека позната личност? Не! Томе су утрапили карту ва "црној 6ерзи“.

Издавачко предузеће РАД

Београд Варшабска ул. бр. 16 Препоручује студентима Универзитета и великих Јдкола своја издања из области егзактних и хуманистичких наука. У овнм делима студеити егзактних наука могу наћи с" : ипњсња потребна за допуну предавања и скр пата, а многима од ових књига и брошура мог; јо слу> жити у недостатку уџбсника. Студенти економије, права и историје у нашим публикацијама могу наћи изворне податке и објашњења за појсдине периоде историје радничког покрета у нашој земљи и свету, објашњења о актуелним економским проблемима и тумачења појединих нсториоких периода. . Нарочито препоручујемо следећа наша издања; ИЗ ПОЛИТИЧКО-ЕКОНОМСКЕ БИБЛИОТЕКЕ Мнрко Перовић Прелазни период и нека питања расподелс друштвздог производа, латитшца, стр. 160, дин. 70. ИЗ ИСТОРИЈЕ НАШЕГ РАДНИЧКОГ ПОКРЕТА Триша Ка.цлеровић Прве самосталне радничке организације у Србији, ћир. и лат., стр. 86, ди«. 22. - Недим Шарац Положај радничке класе у Босни и Херцсговини под аустроугарском латиница, стр. 67, дин. 21. Синдикални покрет 1903 — 1912, ћир. и лат., стр. 155, дин. 27. Дамче Зографски О радничком покрету у Лlакедонији до Балканског рата, латиница, стр. 354, дин. 244. Сергије Елаковић Генерални штрајк 1906 у Босни и Херцеговини, латиlНlица, стр. 56, дин. 38, Методије Соколоски Најамнина у старој Југославији, ћир. и лат., стр. 89, ди«. 61. ИЗ МЕЂУНАРОДНОГ РАДНИЧКОГ ПОКРЕТА II интернациоиала, ћир. и лат., стр. 386, брош. дин. 72.—, повез дин. 110В. И. Лењин 111 интернационала (I књига), ћир. и лат., стр. 462. ЗАШТИТА РАДА Др Драг. Цукаиић Повреде при раду, ћнрилица, стр. 70, дин. 15. Икж. Браиишир Ивековић Заштита рада у грађевинарству, ћир. и лат., стр. 115, дин. 21. Инж. Сретен Радовић Заштитне мере при раду са електричном струјом, ћнрилица, стр. 60, дјш. 24. Инж. Зденко Тополт-гк Незгоде на пресама, латиница, стр. 36. ди«. 10.Инж. Александар Замбелн Техничка сигурност у рударству, латиинца. стр. 405, днн. 176. Хигијенска заштита у хемиској индустрији, латиница, стр. 80, дин. 54. СТРУЧНА БИБЛИОТЕКА Инж. Аранђеловић: Организаиија рада у индустриским предузећнма, стр. 380, ћирилица, дин, 257. Инж. Миро Арсенијевић Предење памука, ћир. и лат., стр. 101, диш. 11.Инж. Миро Арсеиијевић Текстилне сировине, латиннца, стр. 300, дин. 78. Богољуб Белић Столарство познавање дрвета, ћир, и лат., сто. 75. дни. 9. Инж. Ђорђе Благојевић Заваривање и лемљење, лагиница, стр. 543, дин. 309. Инж. Велимир Божић Радионичка мерила, ћир. н лат., стр. 80, дин. 11.Инж. Милорад Цвијић Електричне машине у погону, ћир, и лат., стр. 142, ди«. 19.50 Инж. Мнлорад Цвијић Електричне мреже у погоиу, ћир. и лат., стр. 91, дн«. 17. Инж. Данило Делић Одржавање машнна и алата са збијеним ваздухом, ћнр. и лагг.. стр. 56, дин. 10.Инж. Божидар Фурунђић Бетон и армирани бетон, ћир. и лат., стр. 99, днн. 15. Кирнл Гаревски Електрични инструменти, ћир. и лат-, стр. 76, ди«. 13.50 Инж. арх. Дујан Гранић Бојење у зградама, ћир. и лат., стр. 45. дин. 9. Славко Хенч Грађевинско столарство, ћнр. н лат., стр. 130, дин. 28. Арх. Ђорђе Јаковић Фасада, ћир. и лат., стр. 59, дин. 10.Инж. Милутин Јоксимовић Бране, ћнр. и лат., сгр. 60, днн. 9.50 ■ Инж. Д. Јовановнћ и С. Кикићминг Регулација водених токова, ћир. и лагг., стр. 93, дин. 7. Инж. Лазар Лазаревић Основи електротехнике, ћир. и лат., стр. 119, днн. 15. Велимир Љубић Дубока извлачења и остали радови, ћир. и лат., стр. 41, днн. 7. Слобода« Ласло Каишни преноси, ћир. и лат., стр. 68, днн. 14. Инж. Марко Марковић Шећер и шећерна репа, ћир. и лат., стр. 84, дин. 10.Станисдав Милошевнћ Бојење текстилног материјала, ћир. и лат., стр. 94, дин. 9. Инж. Борислав Милојковић Лежишта, ћир. и лат., стр. 127, дин. 21.50 Инж. Јосип Модли Грађење решеткасте конструкције, ћир. и лат., стр. 127, дин. 21. Р. Новаковнћ Основи техничког нормирања у метал-прерађивачкој струци, латнница, стр. 72, дин. 84. Инж. Душан Петковић Ковање у калупу, ћнр. п лат., стр. 54, дин. 9. Алексаедар Пленер Галванизирање, латиннца, стр. 451. »чн. 232.Инж. А. Пољаншек Минерски радови, латиница, стр. 291, дин. 252. Инж. Богдан РаЈ’чевић Земљане водојаже, ћир. и лат., стр. 95, дин. 10. Инж. Златко Рассар Вештачке материје, ћир. и лат.. стр. 69, ди«. 10.Наша издања се могу добити у свим већим књижарама у земљи. Веће поруџбине можете упутити Издавачком предузећу „Рад“, Београд, пошт. фах 881, чековни рачун код Народне 6-тртг ФНРЈ 102—9032019.