Студент

бујица«

~А.ма допустите, добри људи, да и ја проговорим коју реч, викала је шмрчући бака Горпина, пробијајући се до самих кола, хватаЈ'ући се за точкове... И тврдоглаво се пела нико да је одвоји. И вихну, крстећи се, са седнм праменовима косе који су висили: „Не дајте, добри људн, не дајте! Самовар смо код куће оставили. Кад сам се удавала, нана мн га у мираз дала, па каже: Чувај ra, к’а очи у глави, а ми ra остависмо па дођавола, нек и он пропздне! Нек живи наша власт, наша народна власт, јер ми смо делог

живота грбаче повијали, ни за какву радост нисмо знали. А, синовн моји... синови моји...“ И стара поче лити сузе, старачке сузе, као од вечите туге, као од нејасне радости која је, и њој самој несхватљива, блеснула. И опет се целом људском мору отрже тежак и радостан уздах н разлеже се до самих крајева степе. Као да су се таласи дигли, као да је олуја прохујала с краја на крај, зачу се: „Хааа! То је наша снага. наша народна власт! Нек живи совјетска власт!“ т.То је, дакле, cpeha“, као ватра букну у Кожуховим грудима, и внлице му задрхташе .

„Ето како она изгледа!" необуздано pajfocHO у својој неочекиваности сину у гводеним редовима смршалих, дрошавих људи. „Ето зашто смо ми гладовали, мрзнули се, патили не само за своју кожу!“.. И мајке са живнм ранама у срцу, са увек сузним очима... не, неће оне никад заборавити гладно искежене кланце, никад! Али и та грозна места, грозна успомена на њих претворила се у тиху тугу и такође налазила своје место у тој свечаности и величини Koj'a j’e мукло одјекивала изнад људских гомила, које су се у бескрај отегле no степн. ... Горостасан, плећат морнар, сав начичкан ручним бомбама, са два револвера и реденицима. ухвати се руком за кола. Попе се, стаде до Кожуха, скиде округлу капу, одмахну тракама и храпави глас, у коме се ocehao и ветар мора и со пучине, и Ј*унаштво и пијанство и разблудан жнвот одјекну до крајших редова: „Ето, ми морнари револуционари, кајемо се и извишавамо пред Кожухом и пред вама. Правили смо му свакојаке сметње док је он спасавао народ, једном речју, пакостили, док сад видимо да смо неправилно поступили." У име свих морнара окупљених овде понизно се клањамо пред другом Кожухом и од срца му велимо: Криви смо, друже команданте, не л»ути се на нас“. Препричавали су одломке из говора говорника. не знајући како да се изразе, али ocehaj’yhn да су и они, иако одвојени бескрајним степама, непрелазним плаиинама, стварали па ма то.било у много мањсм обиму, ипак оно исто што су стварали тамо у РусиЈ*и у светским размсрама, стварали овде, гладни, без икакве помоћи..,

Из историјата студентског покрета

ДОБРОВОЈБАЧКИ БАТАЉОНИ ЗА ОДБРАНУ ЗЕМЉЕ Док су влада и војни врхови бивше Југославије безбрнжно гледали како Хитлер осваја Чехословачку, анектира Аустрију и спрема се на нове походе, једино је Комунистич. ка партија мислилп о одбрани зсмл»е. На Београдском универзитету Партија организује стварање идобровољачких батаљона за одбрану земље‘. Београдске пољане биле су пуне младих људи и девојака студената, који су упорно, са младалачким сланом, учили војну веигтину. На слици: студенти.војници добровољачких батаљона за одбрану зсмље. (Са једног плаката, у коме се позивају студенти за упис v добровољачке батаљоне).

ЕГИПАТСКИ ФАКУЛТЕТИ и њихови студенти

ОдЈсдном, скоро за неколико дана, цео свет заннтерссовали су египатски студентн и њихови факултети. Избио је англо-египатски спор око Суеца! Студентн Каира и Александрије демонстрирали су на улицама. Чак су и оружје хватали. Новинари и разни извештачи опседали су Министарство просвете. Сви су пнтали: колико универзитета, колико студената? 40 студената 3 студенткиње Египат има 30.000 студената у четири универзитета. То је просечно слаб резултат, па и према земљама Срсдњег Истока. Либанон, на пример, има процентуално много више студената. Египатски универзитети су врло различитн по старости. Каирски универзитет Ел Азар стар је око хиљаду година. Вековима је тај универзитет развијао и чувао ислам и арапски језик. Учење је било примитивно по средњовековним методама: студенти су седели око иогу свога учитеља, постављалк шггања и разговарали о одговорима. Тако је то текло годинама. Онда су се сукобили за Западом. Новс науке, пословни живот, политика, економија све је то тражило своје место у високој’ настави. Ислам је бледео. Противници иовог били су улеми (професори) Ел Азара. Тек 1908 г. основан је први световнн универзитет у Египту звани Фуад. Последњи је отворен 1949 годнне. Ислам и о6ичзј’и исламског живља учинили су да су високе школе слабо посећене од жена. На 20.000 студената Каира свега j’e 1.500 жена Очевнци кажу да су зградс египатских универзитета споља лепе

и монументалне, а унутра мрачне и неосветљене. Намах човек у себи ствара неку тајанственост и источњачку мистичност. Нови студенти у 1951 Не располажемо са потпуним подацима о упису. Ово што износимо је упис од првих пријемних испита. На књижевност универзитета Фуад се 165 а може дд се прими j’oin 135, на Пољоприв-

редни факултет 110 а може да сс прими 400. Међутим, на технику, медицину и економнју пријавило се више но што факултети могу да приме. Тако j’e за технику поднсло молбу 400, а могућиост уписа је 300 студената. Опијум студентски непријатељ бр. 1 Методи учења код студената нису тако добри. Студенти не уче равномерно преко године. Зато су приморани да раде много пред испите. Да би издржали тај напор узимају опијум н временом се навикну на њега. Од тога пропада добар део студената. Зато је опиЈ*ум са правом иазван студентским непрнјатељем бр. 1. Египатски студенти су доста суревњиви. Неположени испит сматра се великим злом и меуспехом. Че-

сто крнве професоре и покушавају чак са убиством. Други опет не моry да издрже тај удар и, психолошки сломљени, извршаваЈ’у самоубиство. Само у 1947 години због испита днгло је на себс руку 95 студената. Обезбеђењс стнпенднја и друге помоћи од странс државе је слабо. Припадницима нижих слојева приступ на факултете јс ограпичен и резервисан j*e за децу имућних и повлашћених класа. Карактсристично j*c за сгипатско високо школство да се послс Другог светског рата брзо развиЈ*а. Данас су студенти Египта постали јака политичка снага зсмљс. Доказ улице Канра и Александрије пуне студената који се боре и дсмонстрирају. ПИШУ МАМ... ШТА ЈЕ СА "НАРОДНИМ СТУДЕНТОМ«? У то«у прошле пжолске годинс, редовно смо примали ”Народни студент“. Од почетка ове школскс roдине је прошло већ више од месец дана, али «и један број овог листа шссмо читалн. Интересује нас да ли ћс овај лист пзлазити и у будуће? Ако је, пак, који број изашао, зашто се ои не продаје и аа Меднцннској велнкој школи? С. Р. Одговор редакције. Ово Je веђ нети број “Народног студента“ који је нзошао од октобра месеца ове године. На жалост, на МВШ J© шродато само 200 примерака јер смо у немогућнооти Да нађеако макар Једног студента медицине коЈи би хтео да, Уз одређсну награду, прода вкше од 60 комада иашег листа.

ПОЧЕЛА ДИСКУСИЈА О НАЦРТУ CTATУТА САВЕЗА СТУДЕНАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Ових дана дат је н а дискусију удружењима нацрт статута Савеза студената Југославије. Иако створен на првим искуствима рада, помоћи ће да се кроз дискусију и нове предлоге евентуал них допуна или измена схвати структура Савеза, његово место у оквиру организације Народне омладине и карактер Савеза као политичке органи, зације. Кроз прорађивање Статута, секције и клубови могу најбоље схватити. своје задатке и место у огранизацији. I. НМЕ И КАРЛКТЕР ОРГАНИЗАЦИЈЕ 1. Име оргаштзације je Садаегз студсната Југославије. Организадијв Савеза нааивају се ма-гврн>им јсзиком студената, који су у н»нма организовани. Оавсо студсната Југославлје je једпнстлена масог на политичк* органшзација југословен-склх студеиата, којн постају шеии чланови на добровољној оспови. 3. Савео студената Југославије прнхвата нрограм Комунисгичкс иартнје Јутчзславије tcao свој лрограм и оојш. ое за твегово остпарвње. 4. Савео студената. Југославије је пооебни састатзни део Народпо омладане, а гтрокб ње п На-родног фронта Јутославије. Савез као и Народна омлчдина _ радн нод општим руководстиом Комуннстичке партијс Југославије, 5. (Оимболи Оавеза отуд?ната Југославије). 11. ПРОГРАМСКА НАЧЕЛА И ЗАДАЦН 1. Оавгез студеазата Југославијс полази у свом раду са идејких основа којо је формулисала ХСомунистичка партија Јутоелавнје npu одреоивању линијс н правца даљег развитка школетва, а то 'у: Народна ревоагуција. иаградша соцлјолиама, затечене и наслеђене поаилшне тековине у школи и просвети н култури уопште. као и богата револуционарна искуства и традицнје ПЈ>едратног напредног студситског покрета. 2. Оавез студсн-ал-а ради на сталн.ом подизашу и јачању идејнополитичког јединстга студвната. аасновашог па борбн за остварење линнје Партије у нзградњи социјалнзма и соцкјалистичких односа у нашој земљи, одбраии нациопалнс независности и суверенитета протнв сваког обллрка угрожаван.а и ра»вијан>а високог школства. 3. Оргаиизацијв Савеоа студеката усмеравају свој рад у правцу васпитан,а студената као активних друштвених аолитнчких радника, људи слободиих. без укалуплмншх мисли и догматнчарства, са отироким погледима и културом, смромннх, дослсдних и унорних у животу и раду. 4. Савез помаже школи и школоким органима У уналређивашу отудија, утиче и органиоуЈе различнте облигке рада да би студенти чланои и Савеза што потпунијв и дуб.ље проучавалп прсдмете и редовно полагали ш-пптв и игнзршаваллс својс обавезс према школи (предаваља, вежбе, ссминарскк радови и лр.). 5. Организацнјв Савеза студената стварају и усмеравају рал научно-стручних културтго-умстиичких и Других организацшја ради полизања опште/г културног п естетскот оброооватБа отудената. Савез студвната такођв помаисс рад на, физичтсом. спортском и наиармиском ваопнтању својих члаиопа, оргаиизујо адраву забаву и разоноду студената. 6. Саве« студената се стара о материЈалнпм условима студирања и жигота студената, номажс рад економских органкзација студената, а парочито потпоршгх удружења, затим управа етудентских насеља и ломопа, мензи и сл. уетанова, узодећн и студенте у рад и руковоћење такппм установама. 7. Полалсћи са ттрииципа борбе за мир, узајамног поштовања и равноправности. Савегз успоставља н развија везе и сарадњу cu иноотранпм демократским студентским оргапизацијама по политичким. студснтсчлм. стручинм, културинм, спортским u другим пптаљима. 8. Оавез издаје за своје потребе и прома могућиостима ошпте и стручно листове, часописе и другв пуб.тикацнје. 111. ЧЛАНСТВО У САВЕЗУ СТУДЕНАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ t. Члан Оавеза отудсната може бити сваки рсдован и ианродаи студснт којн прихната и ради на оСтна.рењу начела и задатака формулисаних у оном Статуту радеђи у јодној од органнзација Савезл. 2. Уч lathHHaHje у Савез je добровољио и врти сс поједипггчно на конференцији факултстског удружења, која одлучује о Иријему новнх чланова. Члановл Нлролне омдаднне којп долазе па студнје могу постати члапови Савева на основу чланства у Народној омладини. 3. Ванредни студенти могу поетати чланови Оавеза ако испуњаиају уоловс павсдсне нод тачком 1. и ако пмаЈу могућпости да сс организују у свом месту у организацију Савеза, која трсба да и.ма најмање. 10 члавопа. Организација Савеза створена од ванрсдпнх студената везуЈе со за јсдну o|д уинворзитетскшх (великошколсклх) организација, којс сс -брину о њиховом животу и раду као чланова Оавеза. IV. ДУЖНОСТИ И ПРАВА ЧЛАНОВА ССЈ 1. Сапеза студената Југославијв дужал јс; да проводн у дсло Статут и одлукс Oat еза стулена-га Југославије, и његових олбора; да учествује у рнду удружења Савеза, поштујв дисциплину удружења и извршујо његове одлуке и закључк?; дд ради на евом општем идејно-полптичком узднзању и ралвијању социјалистичке свести међу студентпма и активног учешКа у изградњи земље; да редовно извршава овоје обавезе u дужности прсма школи, радећи сталао на свом стручвом уздизању. 2. Члан Оавеза студената има право: да учествује у доношењу свих одлука удружеп>а у ком« I>ади. да се питан>ида. предлозима, жаљбама и сл. обрађа свим руководстиима Савеза и тражи одговор; да на свнм сассанцима, коифе.реицијама, или скупштинама удружоња и.ти руководетава авеза учествује у дискусији, слободш! пзражава евоје мишљење, борн се оа свој став. критикује и др.; да бира и да буде 6iqiaH за делегата на конференциЈама и конгресима, да бнра и да буде биран у руководсгва Оавеза студеиата Југославије; да се према правилима користи имовином и уетановама органцзација Савеза. V. ОСНОВНИ ПРИНЦИП УНУТРАШЉЕГ УРЕЂЕЊА САВЕЗА СТУДЕНАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ Савез студсиата Југославије организује се иа принцнпу нзборности Сђих руководетава тајнпм глаоањем од кајнижих до иајвпших и одговорности свих руководстава за свој рад чланству Оавеза. Иа састанцима, конференцијама, скунштинама и др. удруженл и руководства Савсза. одлуке се доносе простом већзгном глаеова. Чланови I>авеза прилцком доношења решења и одлука имају пуно право на прнмедбе и изношењв свог етава, али пошто се одлуке дрносу, дулсии су да их прихвате и боре се за њихово остварење. 3. Организације Сатеза етуде«ага су самосталне у решавашу свгах питања у складу са Статутом н задацима Савеза студената. 4. Чланови руководстава Савеза студена/га дужни су да стално раде на окупљању чланова Оавеза у борби за оствареше Отатута и задатака савеза; дв члапово упозиају са свим задацима Савеза. убеђују v н.нхопу правилноет и ноопходност, ослобађајући ce у раду свпх метода‘принуђиб^Р° кратског РУКовођења • да својим учењем. радом. испуњсњем Савета ’ друштвеггич и -тичшш животом буду пример осталшм члацохпма М. ОСНОВНА ОРГАНИЗАЦИЈА САВЕЗА СТУДЕИАТА; УДРУЖЕЉЕ 5* оргаиизација Садаева студснала јесте удружење. Удруформира на факултету (години. отсеку, групи) и добија назив На tCOMft ства Р а (УДРУжеше ССЈ Правног факултета. машинског факултета и сл.). -■ Удружење одржав;! годиптњу скупштину на почетку сваке Јколске године. на којој одбор подноси писмени извештај о свом раду и оира се нови одбор. 3. Удружење одржава еастанке по потреби и на сазив одбора удпуКа оахтев наЈмање једне трећине чланова удружења, На састанку . дружења расматраЈу се најважнији проблеми организрцнпе (идеолошконолитнчког и стручног рада, учење и однос према школи, жсњв, појсдиии проблемн ц сл.). р jt' у OKBltpy УДРУжења могу се формирати разна стручна научнз ; спортска и Д руга ДРУШТва. клубови н сличне органнзаштје, у чији tw дсИЗровољно и пр«ма својим на.клоностима, а IИЈи радудрЈжеше и његов одбор помажу и координирају о. идбор удружења сачињава 0 до 25 чланова. • У VII глави, руководећи органи Савеза студената Југославије, говари се да су руковадећи органи на универзнтету или великој школи: укиверзитетска коиферениија ССЈ и конференција ССЈ великих школа, Ушшерзитетски одбор ССЈ и одбор ССЈ великих школа. Највиши оргаи Савеза је коигрес. Иста глава садржи и упуте о начину сазивања конференциЈ'а и конгреса, броју делегата и рзду руководећих органа. У последње две главе говорц се о имовини и фннансиским средствима ССЈ и наградама и казнама.

Сећање н а вел н к и октобар