Студент

УТИСЦИ СА АКАДЕМИЈЕ О ЊЕГОШУ

Кнез међу варварима, варварин међу кнезовима

Када се последњс октобарске в< чери ове годиле, завршила 3' кадемија посвећена стогодишњице Његошеве смрти, тешко је 6н ло наћи човека који је излазно и; зграде Народног позоришта, а чије се мисли, бар за тренутак, нису вратиле у дворану у којој се читава два сата седело с Његошем, слушало о њему и дивило му се. Ретко се чија мисао није зауставила на оном лику Њего. шевом, на оном челу у које су читаво вече гледале толике очи. И када су нолагано, чак и тада некако свечано, л>уди почели да напуштају зграду на Тргу Републике, онн су готово сви тамо унутра, код Његоша, остављали по један део себе и носили у себи по јсдан делић Његоша. Они, ко>н су то вече провели на Академији, могу што-шта о њој да забораве. Могу да забораве и ону уводну реч и оне разбијене тонове Вучковићевог „Ораторијума”; могу да се не сете Плаовићевог бриљантног рецитовања одломака из „Горског вијенца” и снажне Пашћанове компознције. Али Бетовеновог „Егмонта”, Мештровићевог Његоша и лепе Анречн о Његошу, верујем, многи he да се сећају, У дну бине, осветљен однекуд одозго, погнуте главе стајао је Ме. штровићев Његош. Невелико по-прсје у бронзи као да је рађено и постављено тако само да би истакло висину и мисаоност Његошевог чела. И ма да је његова глава оборена, притиснута тежином невоља и мисли, Његош стоји усправно, јер је његово чело, иза кога се скривала величнна једног генија, било ведркз и подигнуто. Лаганнм, одмереним гласом, Иво Андрић је прочитао свој рад о Његошу. То није било набрајање биографских и бнблиографских података што се обично чини у сличним — то није била ни нека апотеоза Његошевог генија; то је био рад о Његошу-човеку, рад о Његошу владару чије је основно осе-

е ћање чнтавог живота бнло оссћање - дужности да народ, којим он управ- ља, изведе на пут светла. Речи Иве - Андрића нстакле су се и објасниле в зашто се и како код Његоша појавиг ла она мисао да је „кнез међу варва. J рима и варварин међу кнезовима”, 1 Читав свој живот и чнтаво своје деI ловање Његош је посветио томе да ) смањи провалију која је његову малу - и поносну државицу делила од Евро> пе, од њених врлина и њене просвег ћеноето. Његош је, како каже Анр дрић, и умро „на свом задатку који i се састојао у томе да на свој начин i и својим схватањнма Европу приближи Црној Гори и Црну Гору Европи”. Андрићев рад о Његошу није био ни књижевни ни ч историски трактат. Андрић је само поднео светло под једну досад слабо осветљену страну Његошевог генија. И када су, на крају, двораном за. брујали звуци херојског Бетовеновог „Егмонта”, изгледало је да и замишљени Мештровићев Његош слуша те божанске звуке и да између своје трагедије и свог живота и трагедије и хероизма Егмонта Ламорала налази неке лагане сличности. П.

ДУ Њ А 3 ес£н. Крај каљава пуга повијена грана, дуња, ucnpaha задња два листа жута по којима јс попала слана. • И не знам да ли за својом круном румена цвека, или за сунчаним плодом жали, кад маше болно, уморном руком, нагнута над њом сва, поздравља задњи лист пали, и задње капи сунца у жута листа два. Марија Поповић

Добра замисао Оснивање секције за изучавање модерне уметности Удружења Савеза студената на Филозофском факултету За последњих иеколико годииа 6i«io је &ише покушаја да се на групи исторнје j'mcthocth на Филозофовом факултету оснује неки кружок, који би на својим састаншша третирао проблеме модерне уметности, коментарисао изложбе које се одржавају у Београду и слично. Међутим, покушаји су били безуспешни. Изгледа да he последњи покушај, да се кружок оонује као секција Савеза студената, бити успелији, Тај кружок је у суботу 3 о. м. одржао и свој првн састанак, на коме се дискутовало о недавноодржаној изложби Бате Михаиловића. Референт М. Џелебџић је својим приказом нзложбе оставио многе проблеме нерашчишћене, што је дало основу за шнру дискусију. У днскуоији, доста конструктпвној, учествовало је преко десет чланова, шт® је реткост на групи исгорије уметности на којој, скоро редовно досада, после реферата ннје било никакве дискусије. Пожељно 6н било да се са оваквим радом настави. При томе треба пазитн да секцнја, третирајући стручне проблеме, не изгуби и свој политички лик организације Са-1 веза студената. (

ОДГОВОР ЖАРКУ ЂУРОВИЋУ

КО ЈЕ КОМЕ ПРОДАО РОГ ЗА СВЕЋУ

У прошлом броју „Народног студента“ Жарко Ђуровиђ је одговорио на мој чланак „Кола „мудрости“ двоја лудости". Нребацујући мени за заједљивост и самообману говорећи да „не треба пловити бродом критике а при том не познавати нн најосновнија средства навигације аргументе“, Жарко Ђуровић свесно или несвесно одлази на „пучину духовне малаксалости“, што мене уосталом и не чуди.

Да видимо шта нам је тврдио у свом чланку. Написао сам да је Жар ко Ђуровић био пијан, да је викао на джжутанте, препшрао се са њи>ма, да је избацивао н такве неумесне упадице као: Ја сам одавно био СКОЈ-евац. Ја не шгшем по директиви итд., нтд. Да је н-а критику дискутаната одговорио речима: Овај друг мора да је некн секретар актива итд., итд.

Ово су по мом скромном или како Ђуровић каже „спортс«ом“ мишљењу аргументи, које је Ђуровић, познавајући добро навигацнју неистн не, намерно избегао јер да је наишао на њу брод његове „поштене“ дискусије би потонуо разумљиво на општу жалост. Ђуровић каже да Ја сам себе доводим у самообману јер, потсећа ме он, није прошло ии једно вече коме сам ја присуствовао у клубу да ја нисам правио трошне и безаредне калдрмске внцеве. Ђуровић се изгледа држи ратннчког правила: напад је најбоља одбрана, али је мало заобишо истину, да не кажем неку тежу реч. Ево те испгне коју у свом одговору Ђуровић тако смерно обилази. Присуствовао сам састанцима клуба свега 4 пута (и словима четири) а дискутовао, однооно почео да дискутујем, само Једиом јер сам пре кинуо баш због не.киlх неозбиљних упздица. Ђуровић се позива на неке чланове клуба. Ја ћу само запнтати да ли би они, на челу са Шнјаковићем, који ме је и прекинуо, могли ово да порекну. Д. Никитовић

ПОЗОРИШНЕ ПРЕТСТАВЕ за студенте

У БЕОГРАДСКОМ ДРАМСКОМ ПO3OРИШТУ ЦЕНЕ КАРТАМА БИЂЕ 20, 30 И 40 ДИН.

Ко прати дневну штампу могао је запазити да се у последње време много говори о попусту за студенте на футбалским утакмицама. Уопште, осећа се тенденција код приређивача разних културних, уметничких и фискултурних приредби да се студентима, с обзиром на иову економску ситуацију, учине »звесне олакшице. Обратили смо се управама беорадских позоришта да нам објасне ■g ПРВА КЊИГА БИБЛИОТЕКЕ > МЛАЛА ЛИТЕРАТУРА« Првом половином децембра нзаћп ic пз штампе прва књига библноте:е ”Млада литература“ НАС ПЕТ, >д Б. П. Андрића, Д. Iукића, М. Петровића и Ж. Ђурошћа. Библиотеку је покренуо КњиiießHii клуб студената Београдског ниверзитета. Позивају се друговн :ој.и желе да скупљају претплату за 'Ву књигу да се јаве у Клубу, Баланска 4/IV. Клуб he давагги за oaaj осао ровизорима 10% од продајне ,снlе књиге. Цена књизи је 80 дин.

свој став према молби коју је ових дана Студентски савез упутио ради организовања студентских претстава по нижим ценама. Београдско драмско позориште, сматрајући да су студенти њихова најомиљенија публнка, радо Је прихватило овај предлог. Цене још нису коначно одређене, али ће се по свој прилици кретати од 20 до 40 динара. Претставе ће бити поподневне. У Народном позоришту такође постоји расположење да се такве претставе организују. Званично, међутим, ништа још није решено. Како смо обавештени из Југословенског драмског позоришта управа раније није практиковала овакве претставе па нема ни сада изгледа да ће нешто слично бити покренуто.

На првој приредби за студенте Бсоградско драмско позориште приказаће "Сламни шешир". Поред тоra позориште ће омогућити да студенти преко требовања добијају најјевтиније карте за редовне претставе. ВЕЧЕ ПРОЗЕ У уторак, 13 новембра, у амфитеатру Природно-математичког факултета, Књижевни клуб студената Београдског универзитета приређује вече прозе. Почетак у 20 часова. Улазнице 10 дин. ИСПРАВКА У прошлом ОроЈу иашег листа погреimio Је на четвртој страви испод глике ~Из албума младнх уметника 14 објављен потпис. Уместо С. Крстнћ треба да стоЈи Нада Пввац.

ИЗЛОЖБЕ ИНОСТРАНИХ ПЛАКАТА

ФРАНЦУСКИ И ШВАЈЦАРСКИ ПЛАКАТ У БЕОГРАДУ

Пре кратког времепа Је француска митаоница у Београду у својпм иалоанма прикааала својим посетиоцима и грађанима Кеограда иеколико дееети„ „ на еавремених фрапцускнх плаката. У четвртак, 1 октобра у Галерији УлУС-а на ТеразиЈама отиорена јр Изложба савременог шваЈцарског плаката. Обе ове изложбе. без обзира на то што су дела на њима прнказана настала У развим крајевима и шго су им аутори разних народности, даЈу доста добар преглед развоЈа н пугева, коЈима се креће савремена плакатска умстност на западу Бвропе,

ГТлакатЈ', као једном од средстава за рекламу и пропагааду, стављају се посебни задаци, које немају остала остварења ликбвне уметности. Плакат треба да побуди, на први поглед, код тгосматрача и«тересоlвање за <идсју коју пропагира. Да би то постиrao, сЈивкар плаката се служи разним средствима: цртежом, који најчешће поједностаlвљује изглед сликарских предмета и којн, затим, предметима даје изразитији облик него што ra о. ви уствари имају; боја на плакату такође нма своје место и вредност: оиа се унрошћује и, затим, у избору 6oj’a сликар мора да води рачуна да оне буду тако одабране да и саме делују упадљпво, да привлаче око и пажњу пооматрача. Најзад, слика-

ни предмети или л»удн на плакатама, као и читавш плакати, морају битн великнх димшзија, јер, најчешће постављени далеко о<д посматрача, треба и својим форматом да привлаче жегову пажњу. Уз све то, слнкар који ради плакат мора да води рачуна, да идеја буде исказана јасно, непосредно и разумљиво и најширем кру ry посматрача.

а Сукобљавајући се са свим овим е проблемима, сликари плаката наилаа зе на разне тешкоће и реша»ају «х - ма разне начине. На овим двема иоU ложбама се ти разни начиин обраде - могу пратити од једног изложсног - предмета до друтог. Само једну за■l Једничку особину имају сви оо+и: г снажно делују на посматрача и прпс влаче његову пажњу. Стиломи, па«, i веома су различиги. Начини обраде - тема код разних аухора се разликуj ју. Интересантно и значаЈно је при : свем том, да је савремено сликар- ство на Западу (и то нарочито «о-1 вијн правци у сликарству, као што су на пр. кубиззм и надреализам), и' мало јзког Јтнцаја «а формирааве ’ плакатске уметности. Тако се ови плакати крсћу од тачног приказивања изгледа људи и предмета, преко симболике, до апстрактног третирања садржаја. Свакако да су ов« последњи за нашу послератну публпку, која је мало пута имала прилике да се са делима ове врсте сусретне, по сво Јој необичности веома интересантни. Често пута на плакатима те врсте дато је неколико кривих илн «з-ломљених линија, које контрастирају јсднобојној позадшни. Поред оваквог цртежа се обично налази неми натпис, којим се рекламира производ. Сулротности боја су веома ја«е, али не и нескладне. За наше сликаре који сс баве израдом плаката много ће интересантнији бити радовн на којима се реални облици не напуштају. Бојс су и овде, најчешће, веома живе, алп Је садржина објашњена самим цртежом, тако да ту текст игра подређену улогу. Овакви плакати су, ван сумње, ближи н широком круг,у посмаграча, јер на лак н непоорсдан начин објашњавају циљ рекламе. Не упуштајући се у детаљну а«ализу свих нзложених плаката на једној или другој изложби а то је тешко изводљиво не са-мо због огранкченог простора, већ и због rora, што Је на изложбама дато доста матернјала разлнчитог карактера и разннх аутора, који су нам, нначе, непознати можемо извући закључак, да су ове две изложбе. а нарочито изложба швајцарског плаката, л’спеле и да ће на* радовима, који су овде изложени, нашн сликари, и ста. рији и млађи, моћи много да науче. Пожељно би било да овакве изложбе буду чешће, а не би би.то згореra приказати, на једној изложби, развој нашег плаката из последњих година. М. К.

Плакат знмске помоћи у Швајцарској за 1943 годину

Плакат фабрике шнваћнх машина ~ELNA“

БРОЈ 24 ГОДИНА VI, 9 НОВЕМБАР ItM Издаје Народпа омладнна СрОије на Београдскои унпкерзнтету и великим школама. УређуЈе редакциони колсгиЈум; врши дужност главног уредиика Ацо Штака. Уредништво ■ админпстраннЈа Веоград, Балканска 4/IV, телефон Чековни рачуп H3l-M3213. Штампа „Политика", Стаљниградска 31. ЛИСТ ИЗЛАЗИ ПЕТКОМ. ЦЕНА 5 ДИНАРА.