Студент

Дискусије о режиму студирања

ДА СЕ ЧУЈЕ И НАШЕ МИШЉЕЊЕ

Овнх дана је Удружење студена. < та права организовало две дискуспје о новом режиму студија на Правнсм факултету. У днскуснјама су i поред г. декана и неколико настав- i кика, узелн учешће и одлични сту- i денти нашег факултета. Можда би било много боље и сфикзсније да су ове дискусије одр. жаваие раније. Овако, студенти су само пажљиво саслушали образло>i ење иовог правилника н изложили своје мишљење, не наилазећн на разумевање ни по једноЈ спорној тачки. Пракса у нашој’ земљи говори ла , H fi једна важнија промена није нз. , вршена v скономској и друштвеној i сгруктурп земље, без детаљне ана- } лнзе постојећих услова и без широ- , ке дискусије одредаба уЈнацрту. Па зар су студенти права збнља недо. расли да дискутују о одредбама ко- : је се за н>их доносе још у нацрту? , Колико би ова Уредба о режиму , студ Ија била конструктивнија да је дата студентима на дискусију нешто раније, уместо што j'e оформље. на, завршена и одобрена у Савету овог факултета а нама предат.а као свршепа ствар. Да ли треба укинути јануарсии испитни рок Одмах у почетку дискусије издвојпла су се два пнтања, око којих се кретао даљн ток дискусије. Прво пптање се односило ка укидањс јануарског испитног рока, а друго на группи систем полагања. Члаи 12 Правилника уводи два испитна рока : јунски и септембар. ски. Студенти кој‘и у ова два рока не положе све испите, не могу уписати наредну годину. Iосподнн декан је опшнрно, на прнступачан на. чии, образложио садржнну и ци-љ ове одредбе. Савет Правног фак>л*' тета желео j’e на Taj' начин да обезбеди систематско изучавање предмета у току целе школске године. Студенти hc битн обавезни (иако то } у Правилннку не стоји) да редовно похађају и прате предавање и тако ће на самом предавању савладати добар део материјала за претстојеће ’ испите, Савет је дубоко убеђен да просечан ступдент може полоокитн све испите у ова два рока. Аутори Правнлника узели су као , руководећи motitb за овакав режнм студија одлуке Ш пленума ЦК КПЈ о задацима у школству. Тежећи ка ] спровођењу у живот поменутих од- ■ лука, Савет Правиог факултета је мишљења да ће укидање јануар. ског рока допринетн не само учвршћењу режима студија већ и подизању квалитета студија. И ми смо одлуком 111 пленума ЦК КПЈ хтримил« као своје; и ми смо против нерадника и ленштина, и до. кззалн смо да се боримо за бољн квалнтет студија. Али се не слажемо да ће се квалитет поднћи само правилницима и уредбама KOj'e нису резултат постојеће стварности. Не поричемо овде дугогодишње искуство комисија које су га саставља. ле, али смо и за то да се макар консултујемо. Да се није довољно водило рачуна о постојећем стању, може нам послужити као пример прва година. Сви студенти су оба. везни да пријавс све испите групе у јунском р*ку. Како организовати и • спровестн савесно нспнтивање 1800 студената прве године за месец дана, ако се зна да је бар за већину наставника дневни капацитет испитнвања 30 кандидата. Како се овде може говорити о квалитету и ко може савесно и мирно да обори студента са пет минута летимичног испитнвања? Да ли је могуће са условима у ко. њма се сада налазн Правни факултет извршити овај нагли скок? Квалнтет студија се неће подићи само укидањем јануарског нспнтног ро. ка. Потребно је пре свега подићи квалитет предавања, извршити темељно анализу програма и на тзј' начнн одбацити све оно што је у појединим предметима сувишно, По овим пнтањима је Савет факултета нешто учинио, али још не довољно. Нашз предавања jo’iii увек пате од преопширности, студенти су претрпа ни неким мање важним детаљнма које морају да памте, или боље рећи уче напамет. Питање кадрова још није у потпуности решено. Уџбеника не. ма довољно, а на некнм предметима их нема уопште. Има наставника који издају cßOj'e уџбенике на неколико дана пред нспит, тако да су студенти још увек принуђенп да се служе скрнптама и кампањским на. чицом учења. Просторија још увек нема довољно да он се настава и рад научних гру>па песметано одвпја ли. То су, као и низ др\тих чињепица, елементн koj'h говоре да се о т сновно питање студија на Правном

факултету неће решитн уклдањем јануарског нспитног рока. Новн режим студија ие предвнђа ионављање године. Но ако детаљније проучимо члан 27 овог Правнлника, видећемо да се фактнчкп ста. ње ти.ме није изменнло, јер „студент којн не упише наредну годнну студија зато што није положио прописане испите (у јунском н септембарском року М И.) може сачувати својство студента ако се пријави Декана ту да буде уведен у списак студена. та за ту годину". Мишљење је Савета по овоме питању се радн о момеиту прелаза на либералнији начин студирања, на укидање система "чврстих година“. Наше је мн. шљење да се прелази преко чињепице да за неположени нспит студент мора да чека целу годину, док поново стекне право полагања заосталог испита. Чекао он годину дана са називом студента који не уписује семестре и не лрати пре. давања, или понављао годину, исто је. Највећи део оваквнх студената прсстаће да студира, јер ће година дана често пута бити довољна да га потпуно одвоји од живота. Елиминаторни испити неће подићи квалитет студија Друго j'e питање групни систем полагања испита. Сви предмети једне године подељени су у две групе: "Усменим испитима из предмета сва ке групе лретходи no један писмени нспит“ каже се у члану 15 Пра.

вилника. Доношењем ове одлуке Савет Лравиог факултета је желео да установи како и у којој мери је студент способан да своје знање писмено изразгг. И даље "Кандидат који није положио писмени испит (или падне на истггу М. И.) не може полагати усмене испите из предмета те групе“. Студенти нису против писмених испита, и овде нема неслагаша између нас и Правилника. Радн се само о томе, да неполагање једног писменог испита повлачи за собом падање из целе групе (три предмета) још пре него што капдидат и почне са усменим испитима, тј. губи право на њихово полагање. Ми смо против ових елиминаторних испита, баш зато што су елиминаторни за целу грушу. Дискусије су трајале око осам часова, а резултата није било никаквих. 11 поред тога, овакви састанцн су нужни и корнсни, и треба нх чешће одржавати, али не као овога пута: да се студентнма растумаче већ донете уредбе, већ да се чује и њихово мишљење, које би могло и да утиче иа доношење закључака који су животно важни за студенте. Удружење студената права је пнсмено образложило своје захтеве и доставило нх Деканату. Надамо се да ће се наша мишљења поново разматрати у факултетском Савету. ст. права

Миладин ИВАНОВИЋ

Техничка Велика школа у Београду

Договор кућу гради

СТУДЕНТИ И НАСТАВКИЦИ МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА РАЗГОВАРАЛИ 0 НОВОМ РЕЖИМУ СТУДИМ

Пре неколико дана појавнла се прза вест о новом начину студија. Како се очекивало, она је значила сушту супротност старој .уредби. Док се лре неколико месеци понављало због једног предмета, сад се полагање одлаже до после десетог семестра. О томе се говорило у свакој групнци студената, скоро при сваком Сусрету, али, појавила су се и многобројна тумачења. Удружење студената организовало је конференцију студената старијих година, на коју су позвани и чланови наставннчког савета. То су скоро сви желели, тако да је велики амфитеатар Патолошког института био препун. Била је то конференција без много обавештавања, без припремљеног дневног реда, просто разговор професора и ђака. Састали су се; искуство, знање и добронамерност наставника, са осећањима и жељама студената. Професор др Ж. Игњачев, продекан Медицннског факултета, изнео је нацрт нове уредбе; прва година до краја месеца септембра треба да ликвидира све испите. Ако нх не положе, имаће застој, без губитка права на школовање, док их не заврше. Друга годнна треба да положи све испите до краја петог семестра, иначе се зауставља, без губитка права на школовање, док нх не ликвидира. Трећа, четврта н пета година слушају све предмете до краја десетог семестра и тада ће их полагати. Изузетак чине микробиологија, која се може полагати у септембру за годгау и патофизиологија у септембру за четврту годину. У случају да се не положе, могу се полагати следећег септембра. Циљ ове уредбе је да омогући студентима да слушају сва предавања редовно, да спремају и користе вежбе, да се ослободе кампањског учења, како би се студиоз-

није уттустили у проучаваљс више предмета истовремено. То би скипуло ”мач понављања" који је непрекидно висио над главама студената. Читаво време дискуснја је била веома жива. Сви су се студенти слагали са принципима нове уредбе, прцзнајући да ће она заиста, пружити бол»и квалитет знања будућих лекара, што и јесте њена главна намена. Али, у исто време констатовало се да постоје важне објективне чињенице, које су у супротности са неким одредбама овс уредбе. Наиме, садашњи студенти чегврте године, а нарочито пете, имали би више штете него користн од ове уредбе, јер предавања и вежбе из главних клиничких предмета добрим делом већ су прошли, а зимски нспнтни рок

за патологију, на који 6и нзашло око 200 студената, удаљен је непуна два месеца. ГЈочетак десетог семестра, када би добар део студената пете године изашао на испит из интерне медициие, такође није далек. Као што се види, стара и нова уредба значе две крајности, значе веома нагао прелаз, и да би се то некако ускладило, скоро сви студенти су се сложили с тим, да се студентима четврте и пете године дозволн полагаше испита ио старом распореду испитннх рокова ако желе, н ако нс могу да овере десети семестар без положених испита. Ово значи извесну синтезу старе н нове уредбе, она је израз наших жеља и тежњи. Овај предлог биће нзнет пред школски савет, и по речнма чланова савета, има лепе изгледе на успех. Договор кућу гради!

Милан Ракић

студент медицине

РУДАРСКИ ФАКУЛТБТ ПРАВИЛНО ДОДЕЉУЈЕ СТИПЕНДИЈЕ

ДИСКУТОВАЛО СЕ О СВАКОМ ПОЈЕДИНЦУ

Ридарски факултет пма близу 200 студената. Скоро сааки други од њих прима стипендију, помоћ или дечји додатак. ЗГ> стипендија подељепо је углавном студентима виших годи. на. док су апсолвенти и студенти нижих годипа добили 22 помоћи. Оволики број потпомогнутих студеиата претставл>а скоро исту цифру као и број стипендиста v ранијим мессци. ма. Од свих поднетих молби свегп је 19 кандидата одбијено од стипендије, ч то већином због педовољпих услова, а неколицина због ограниченог фонда за стипепдирање. Не може се рећи да је успешна расподела стипендија последица по-

већаног фонда кодим располаже Рударски факултет. Треба иматн у виЛУ да су па овом факултету и раии. је потребе за стипендијама процемтуалпо биле веће од осталих факулте.та. Претставници студената су знали лп се стипендије не могу правил, но додељивати само па основу уверењп о имовном стању. Потребно је било детаљније познавање материјалног стања сваког појединца. Заступљени у комисији, нретставшиџ са година су допринели да се овај nocao са успехом приведе крају. Ди. скутовало се о сваком појединцу, размотрени су приходи сваасог кандидата и тада се доносила коначна одлука. На тај начин није остао Ш1 један кандидат без сгипендије, а да му је она неопходно потребна. Питање стипендчја се решило cnuжсњем износа појединих стипеидија « помоћи, тако да се стипендије крећу између 2000 и 3000 динара. а no. моћ износи до 2000 димара. Студентима прве године одРеђсна је помоћ за 10 месеци. После овога рока, onu he према показаном залагању у стручном раду бити обухваћени nyиом стипендијом. Буџет за стипепдирање студената Рударског фахултета, који износи 150.000 динара, неће се мењати, те постоје реалне могућности да се износи поједипих стипен дија и помоћи повисе. У првом реду то ће бити омогућено преоријентацијом гтсолвената na примање no. зајмица. а не полоћи. Подиет је пред лог да се студентп који се издржа. вају без ппжоћи родитеља, стипендпрагу и з фонда за соцпјалпо старањс.

Шкрњуг Љубо Са насипа

МЕЂУНАРОДНЕ ВЕЗЕ САВЕЗА СТУДЕНАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Претставници Савеза студената Југославије суделоваће | до краја ове и почетком идуће године на више међународних састанака омладине и студената. Уједињени народи припремају конференцију омладинских организација земаља чланица ОУН, која би се одршала крајем новембра у Паризу. На њој би се разматрали планови размене омладине појединих земаљд у 1952 годиии и питања материјалне помоћи омладинским организацијама. Народна омладина Југославије послаће и на ту конференцију свог претставника. ★ Почетком идуће године Савез студената Југославије послаће своје претставнике ва састанак националних студентских унија, који ће се одржати у Единбургу, у Шкотској. На састанку ће се расправљати о сарадњи студената разних земаља и о координацији њихове делатности у разним стручним, културнмм и другим питањима. Истог месеца делегат Савеза студената Југославије присуствоваће међународној конференцији удружења за стручну размену студената техничких великих школа. Та конференција треба да се одржи у Швајцарској. ★ Савез студената Југославије добно је позив од Националне уније студената САД, која броји око 600.000 чланова, да једка његова делегација посети универзитете у Сједињеним Америчким Државама. Наш Савсз прихватио је позив и одредио за делегате претседника Савеаа студената Југославије Милорада Пешиђа и младог научног радника Рајка Томовића. Поред тога, Савез студената Југославије добио је позив да упути свог претставника на конференцију америчког Савета за студентска путовања. Конферетаија ђе се одржати почетком децембра у Њујорку. Савез студената прихватио је тај позив и упутиће свог претставника. ( п Студентски лист" од 22 новембра 1951 год.)