Студент

ПОВОДОМ ОСАМДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ СМРТИ

РЕВОЛУЦИОНАРНИ ЛИН СВЕТОЗАРА МАРКОВИЋА

Ов.их дгш пре седамдесет и седам' година умро је у Трсту Светозар Марковић, први соцпјалиста Балкана. Смрг ra је затекла далеко од његове отаџбнне коју је искрено и самопрегорно Bo'jpeo и за чију је срећнију будућност несебично дао и ceojf младн живот. За Србнју, коЈа је тек почела Да улазп у круг европскпх културннх н национално незавксних народа, његова појава била је од нсторноког значаја. Внсоко место које заузима у политичкој н културној нстори!;« Србнје, заслужио је Марковић овојом заиста истра.јеом, револуцнонлрном делатношћу, чптазим својим борбегаш, нажалост веома краткнм животом Сурова стварносг Блаз навчеве п Ристпћеве. а касиије н Миланове владавине, првкинула, је тај стваралачки плодаи жпвот у часу његовог револуционарног сазревања, у доба каду. се он увелико служи дијаaeiK. ичко'-материјалистички.м метолСм у проучавању друштвене проблематике Ктгежевине Орбије, а с ве више и више напуштао осталс, који су били само нужк,’ „ограничења” условљена оУ 'Ктивиом стварношћу Србије, а iiCTo тако и стањем у самом v еђународном радничком поГГ ' Ради добијања штб јасније слпке о овом народном велнкану, који је умро у 29 годпни, стално прогањан и хапшен, па ипак са истннски великом и веома плодном теориском, научном и књижевном заоставштином по требно је да видпмо „на којим нзворима је поникао н развио се” и шта је ново донео у решавању националног питања наших народа. У третирању и објјашњавању Марковићевог теориског n практнчног дела, кушавали су, узалуд, разнн буржуаоки идеолози н научницн, да истицањем п преувелич аван»ем разних „утицаја” углавном сведу Марковнћа иа ,даеорипшал ног” ученнка руских „демократа револуционара”. У овом послу предњачио је свакако Слободан Јовановић, а за њим и Љ. Недић кскји је у својој студнјио Марковићу изрекао једну истину, назвавши Марковића „такозва шш покојним Светозарем”, jep видимо, Светозареве основне идеје _су запста још и данас и живе'и актуелне. Пажљиво проучавајући сачуване Марковићеве списе, чнји се само један део налази у његовим .-Изабраним делима” (књиra I-Vlll), док је други део за нас свакако зиачајжгјп, још увек расут по бројним дневиим листовима и часописима у којима је он активно сарађпвао. уочнћемо пре свега развојну линију његовог идеолошког формирања, која се све више и више приближзвала д!; ја:лектичlКо - материјалистичком п оглсду на свет. Исто тако видеће се да је „моћна и револуционарна и то до самопрегора херојека револуционарна делатносг Светозара Марковића Јтотекла са три извора, израсла иа моћном. дубоком троструком корену: 1 Ослободилачког надора сриског народа, 2 Руске револуционарне мислп Чериишевског н Доброљубова, и 3 из духа Марксове интернационаае” (Др- Д. Недељковић. Лик Светозара Марковића реlВолушlонара. мислиоца и његова три извора и три састав »а дела). Овако тумачење настанка и разноја Марковићевих учења уопште, и посебне концепције иационалног шлања, даје нам могућност да правнлно схватимо и разумемо сву огромну снагу његоеог дела чији значај не ирестаје ни у нашим данима. Тај први, а по нашем мишљешу ч уједно и најснажнији извор на се Марковић напаја у свом рвволуционарном учењу ‘и раду омогућио му је да у потпуности сагледа перспективу даљег развоја Србије. Још у клупама Ведике школе почео је Марковић да усваја учеша руоких ~демократа Р е_ волудионара”, чију је појаву у заосталој царокој Ру!си] : и високо ценио Лешин. По одласку у Петроград, он се још детаљније упознао оа учењнма Херцеиа. Чернишевског и Доброљубова. Тај други извор ве o ма је значајан и претеже у његовој књижевно-теориској и критичкој радњи. Нарочито су учења Черштшевоког била од велике важностп за формирање Марковићевог моралног лика. Када гс проучи Светозарев лични живот, лако ће се увндети велика сличност са животом Рахметова, који се увек одрнцао личне cpehe и несебично борио за ,-општечовечанске идеале” Трећи извор, Марксова Интернационала, чији је Марковић ~а-гвцт-иорвспондснт’ гвцт-иорвспондснт’ ‘ био, до сада

jc Hajißiraie оспорава«. Но када ое прсуче Марковићеви чланаи писанц у 1874 и 1875, видеће се да он чшш огромне иапоре да у потпуности усвоји Ma'pKcoß дијалектинки метод у научном третирању друштвене проблематике. његове напоре. II СвоЈу, истинску револуцнонарну и критичку кониепцију ослсбођења и уједињсња прво cpnioKor а потом и осталих наших народа, засновану на мвр-

Пише

Илија СТАНОЈЧИЋ

Асистент Универзитета

ctiim тсмељима историских чињеница и збиваша изложио је Марксвнћ у овом најоргинал ни;ем ирограмском делу Србија на Истоку, Решење нашгошлног пихаља иарода на Балкану је сталан предмет који Марковић разматра и у о-

стаошм својнм радсхвима!, и ie уствари оиа основиа ирвенг Kirr која повезује миогобројие и веома разноврсне љегшп чланке u студпје. Револуцп.оиар на новост у Марксвићевом р<шавању тога у то време основ ног питања за сртгскп народ, састојн се пре свега у томе што ;е тражно револуцмонарно рушењ« турске и ,-црно - жуте монархије”, и засиивање федеративне јужнослсвенскс државе. «ли, „на начелу самоуправе”. Ту п такву Mifcao он је у pa’* зличитим вндовима формулнсао, осветљавајућм је га различитих страна. Полазећи од правилне поставкс да је ~ослобођење једног народа од тираније другпх народа само један колут у ланцу других слобода”. MapKCßiih ће у даљој разрадп нациошлног питања наших народа истаћи да је то ооновна злка, за коју се српскн народ мора „ухватптн”, да би даље опстао и Но горњи Марковнћев текст говори иам још о једној новости његове концепције нацпоналног пптања, а то је истицање оталне диј а * лектншке повезаности и узајамне условљености нзмеђу „унутрагињих” п „спољашњпх” слобода. Лпберали су у Србпји истицали на прио место потребу „ггрошпрења гранпца Србије, до пуштајућп рзди тога и постојање ,-чвргтих влада”. Марковпћ је на нпзу при.мера показао неадрживост таквог схватања, правитго сматрајућп да „роб не може нпког ослободитп”. Управо оштром критиком те лпберално -националпстичке концепције о нациоlнално'М питању израдио је Марковпћ своје учење о путу оолобођмна п ујед;иlн>lења евих наших народа. То је прва фаза његсвог учења о том питању н она •'■е може називати критнком бизмаркизма, који је бгго пут ослобођења и уједињења усвојен од либерала. У даљој разради

Песнику борцу стихови ови...

тог питања Марковић је, бавећи се питањем насилног гушења „ослободилачке пдеје”. констато вао да је та револуционарна црта, која гаретставља једну од карактериих особина сргтоког иарода, остала у пркоо свему жива, што су сведочиле многобројне Оуне које су се стално јављале и притисак шнроких радних маса на српско „правнтељство”, да не cawo морално него и материјалио помогпе жаритите бупа п устанака. Ослањајући се баш на те тежње народа он је и сам за време емиграције у Новом Саду учествовас• у стварању илегалне револуционарне ор ганпзације која je имала за задатак дизање једне националнсу -ослободшачке револуције. чији

би центар требало да буде з Босни и Херцеговини. Та актквна пслитичка делатност Марко вићева, која је у последње вре ме без разлога оспоравана, је је дан од значајних момената : његовом политичком раду. По следња испитшвања тога перио да његовог жпвота још су јед ном показала, да је Маркови} као истиноки револуционар тс сно повсзивао револуционарн; теорију са револуццонарно; праксом, показавши да је уве спреман да се жртвује „до по следњег атома” за остварењ свих оних идеала које јс омел и борбено кроз цео свој живо проповедао.

Трн су плотуна громка гаиула хиљаду срца Наш ~Тихи Дунав ’* поста немиран тога дана; Ко /е имао снаге да не загрца . Над телом човека, Борца великана? Нс жали Јоване . заувек друже ... *Баиатском равницом б ез краја Хамбари нису пусти, не туже, Није јој тешко ко „жени после порођаја". И Триглав снежни, Банат и Ђсвђелија Преносс буктињу славе с оца на сина; Ce.ve што бацн земљом внсоко, једро исклија; Да брекћу груди људи од хљеба и од вина. Не жалп ... венци hc да се осуше, На Теби је остало вечно хвала; Покушају ли нам ~Гнезда ластина‘ да срушс Одговор he нх стићи рВфала. Стихови ~Гласа мртвих“ вечно he битн У срцу људи док траје сунца и дана; Многа he мајка с њима одгајити Чсвека, примером борца и великана. Како смо са тешко друже, растали с тобом, Како смо тешко примили плотуне •.. Па ако ико порекне сливепе cvae над гробом, Иска ra суза другарска прокуне!

Љубомнр РИСТИЋ

КЊИЖЕВНА СТВА РАЊА СТУДЕНАТА БИБЛИОТЕКА „МЛАДА ЛИТЕРАТУРА", Београд 1951

Библиотека „Млада литература” објавила је у својој првој књизи радове петорице младих иисаца, који се разликују ие само по поетском и приповедачком темпераменту, већ и по тематици, начину обраде и киалитету. Б. Јовановпћ, Ж. Ђуровић и Д. Лукпћ застулљени су оа по једним циклусом песама, а П. Андрић и М. Петроаић са по две песмс. Писац предговора М. Шијаковић и поред уопелог сажетог прикааа интенција рвих пет младих писаца, начинио је неколико грешака пишући све у похвалном, панегиричном тону: ,_,Бранко Јовановић добро рукује техником стиха и за своја осећања зна да пронађе најбољи израз.” Или например: „Увек сам говорио, а то и сада кажем, да волим поезнју Жарка Ђуровића. То је поезија која одгозара осећањима многих од нас.” На крају закључује: ~И данас када тражим праве и најбоље путеве у нашој књижввиости, пут којим корача Ђуровић бесумње је добар.” Или када пнше о npoзи П. Андрића који нам даје људе Београда: „Једне као готове и формираие. а ДРУге као плаотичне материје од којих се сва како могу правити људи”?!? Ако би се уопште могло правити поређење у вредностн поезије н прозе у овој збирци, недвосмислено би сталп на страну ириповедача У Андрићевој приповетци ~Унуци”, к а ко није постигнута мера приповедачке довршености, пссткгнута је прилич на убедљивост ликова. У везивању сродних лнчности старе и младе генерације, Баке и њеног унука Душка, има сликовитости којима је дата .љубав и изгарање слободарског родољубља. Оне делују неком врстом етничког здравља у атмосфери трулих, освештаних, моралнкх назора н себичних адвокатских кал кулацијај. Припо'ветlКа ~Они” и

поред уопелих дпјалша, впше даје утисак скпце. Када се бчекује од П. Андрића да разви ;е радњу, да пспхолошки рељефније o'Црта ова смешна шапутап>а и ћућорења реакције, он клоне ц депује 'коппеиционалпо (наприMeip; д»садио заппг.кт?ање наглувог госта). Али оио што je кссд њега запажеко у цртама карактера с фактографском исти нитошћу, оставл>а утисак типпчности средп.не. Мпрко Петровић у приповетци „Легенда о Злахаревој Рајки”, црта оштро повученим лкнијама интимие односе међу циганима, њнхову посебну животну п.роблематику, у жељи да ирГикаже њихов живот. У низу уверљивих приповедачких слика (опио табора, Злахарева отмица Рајке од полиције. његово сазнање да му је Рајка сестра) провлачи се неко лнрско ткање, што пријања отворшом једноставношћу и неусиљеношћу, а потсећа например на манир Горког у IПlрииоветци „Макар Чудра”. Онај обнјач Рома и жена пољуљаног морала Бахра, потсећају на неке ликове у приповеткама Боре Станковића. Утпсци прочитане књиге приповедака Горког или Б. Станковића, нису преовладали над иокреношћу сопствен.их Петровићевих доживљаја. У овом случају, лектира ;е свакако распалила урођени при поведачкп инстикт. У притшвстш ~Притаје” дат j‘e потресан догађај, један нсечак живота нз аспекта очевог стоичког ( трпљетва н ћутања пред лажним гласовима „света” о његовој, тобоже, кривици за самоубиство кћерке. Циклус .песама Б. Јовановића „Месец над њивом” још довољно не располаже тананим нкјансама осећања, мада ннје ли*шен меког благог пастелисања у описима природе. Израз је још нвсигуран; под кожом речи не осећа се крвоток унутрашњих

прегарања. На прнмер у пеоми „Наше боли” нису пофребне баналне слике да бн се дала атмосфера рада: „кад бл»и лахор цвету руку пружа и млечпо класје повија у луку, онда ми се душа расцвета ко ружа и ја бих да сваком снажно сТиснем руку.“ итд. Порсд ових *заlнђалих израза „и ја бих да сам лентир”, „;а бих да сам лахор”, тешко је не споменути техннчке невештине: „у млад расцветан глог сплео се месечев рог” и др. У овом конкретном случају ое не радн само о поетском неlнскусгву, већ и о небрижљивости, што све укуПно не би заслужило онако похвалну Шијаковићеву оцену. Ђуровићеви схнхови пако присно лирскп интонирани, често су услед бираности нзраза и сликова, лишени непосредгатјег понирања у поетску материју. У прилично успелој песми „Миннјатурни одблесцп”, Ђуровић вештачким тутам изналази ретке сликове. У једној његовој строфи например ако би ставили слпк испред претходне речи, очигледгагја би била садржајна безбојност: „Када љубав своје нмти топло ОТКА, гешко ми је. Изгорећу! Цвет се не бра: тихо тече у сузама жеља КРОТКА, без утехе показало сукце РЕБРА.“ У Ђуровићевим стиховима има и бизарних сензација (>тканих у модеркистичку форму), које, дакако не могу бити израз емоционалног односа према животу и природи: „А очи моје умором сетне тражиће ноћас мрве снега, ДА БИ ОСТАЛЕ НЕПРИМЕТНЕ ДАЉИНЕ БОСЕ РИЂЕГ БРЕГА.“ (подвукао В. В.) Ђуровнћ нма сгихове као у пеомама; „Балада о јссењим данима”, „Јесењин”, с баршунасто мвким изразима, којим дај‘е поетоки нречишћвн ехо унутрашњих доживљаја. Има осећајних, ненаметљивих, у тишини сазрелих отихова. Лукићев циклус песама „Деци”, тематски богат и разно.врстаи, укорењен у дечју психологају, у дечји живог, и окрилаћен ленотом свеже надахнуте речи, у овој збирци добио је цеобичну изразитост

ВЛ. ВУКОВИТ

Шео POA (налтзеалиста) Један дан v пољу (1932)

КАЗИМИР БРАЦО ВИСКОВИЋ

»Н Е Д А« Издање писца, Београд, 1952

Аутор збмрке „Неда”, Казимир —Брацо Висковпћ, мало је познат у круговима студената пссника; много мање од оних, коЈи су заступљеви у збирци ~Нас пет”, као и од шгза других. Узрок ово) чиж,гнииш нећемо нспитивати. Али, коистатујемо, да, c'S'uehii по зоирци коју имамо пред собом. квалитетом н*уступа за онпма, чија имена и радове чешће орећемо. , Тешка породична трагедија је товол и садржа; ове збнрке: ■.енац н некролог на оестрином робу истовремено. Под опсеси ioM тешке трагедије песник ie Iубоко узбуђен; свет је и жиutr на њему за њега тсжак. гужан. бесмислен скоро- бе милен без вољеие сестре, којој уггћује стихове искрене љубави ■ братске оданостп. На момеете трагици свога певања патетп ан алн увек искрен. Висковић војим сшховима не ретко пореее чнтаоца. Али, без обзира на та добра места х поезији и

без обзира на сам карактер ове збирке пес-ама, не може се ћутке прећи преко оних месха коЈа Вк)свсовићу сметају да стош у hctoim реду са онима, чији су први књижевнн наступи прошлост. Недограђена је често ова поезија, стих јој је понекад рогобатан, недовољно течан и неисклесан до краја, недостаје му онај заlвршни потез, који б« му дао c’aj, Често понављање мислн и њихово пзношење на слнчан начин, успорава ритам песама ове збирке. А, исувише удубљен у бол трагелије, песгтик на моменте је сав у vveltschmerz расположењу, које се, ипак, не може уопштавати онако, каисо он ro на некслпко места чини. Разумљизо је то такво стање песннкових осећања. Али, обективни чмталац их не може ii оправдат i. А, исто тако, не може ra ни прексрети. Поезија fe од њега узела велнку жртву, када му је дала, да његсв први већи наступ пред јавносг буде уоквпрен црннм рамом. м, к.

Силе су колеге са ове академије

На вечерњем курсу Академијв ликовних уметности било је ги * хо. Посетиоци су радили naW m љиво и само 6и по каткад за" шкрипила столица, чуо би се пригушен кашаљ или шапат па* ставницс која б и исправљала погрешке. Каткад нам изгледа да познајемо човека са којим смо npo m говорили тен неколико речи, изгледа нам да га знамо одавно и да су нам јасне и блиске све његове жељс и тежње, све ње ш гове мале тајне и велика стрем• љења. Тако /е било и самном када сам почела разговор са апсол т вентом Граћевинског факулгета, разговорљивим младићем чије су се очи стално смешкале преко наочара. а уста се честоррашз ш влачпла у прпјатан осмех и правпла уздужне борице по лицу. Његова /е давиа жеља била цртање. Када је отпочео rai курс у оквиру самопомоћи сту т депата ои се уписао међу први т ма. Задовољан /е са радом курса. Признаје, уз осмех, Да У почетку иије волео да му ее радови исправљају, али сада —■ сх, сада види да то треба и мо* ра бити, јер успех пеће изостатш. Да ви зиате силе су колек са ове Академије! кажу они: Нисмо ми добротворно друштво или Црвеии крст. Ко треба новаца нека ради. И ето, видите, почео је тај курс, уствари, има нх четири са четири наставника студента и сваки ради три пута недељно, Од уплата којих је сваки месец све вишс. примал ју паставниии хонорар, плаћају се режиски трошкови школи, плаћају сс актови и Да]с се про« ценат Удружењу Савеза студената. А онда, још су свашта ураднлн! Знате, имају ливницу античких одлива у гипсу који су врло јевтиии, а усто и добрп. Ту опет радесамн студенти. Израдили су и проспекте са no m писом одлива . Шта нису вам дали? Аа, добићете! Они то сваком поклањају. Шта ћете, посао fc посао! Смех не силази са лица мог новог позианика. Е, али нма једна заиста озбиљна и корисна ствар: при т премају штампање књига из области уметности- У првој серији изаћи ће четири: две о сликарству. јсдна о цртежу и једна о скулптури. То су преводи са француског и енглеског језика, а преводе опет студенти. Књиге нису уско стручне, биће и репродукција, а још важније /е то да неће бити скупе. У другој серији изаћи ће врло интересантна историја импресионизма. Као што видите, они марљиво раде и њихов начин организације самопомоћи је, бар по мом миш а љењу, једино правилан. Немојте се чудити, али то све знам од мог колеге. Он /е са Академије, а мене то интересује. На курсу сам доста научио, а неки су научили још више. Има нас одасвуд. Г ледајте, онај тамо ев проседим брковима долази чак из Панчева. Ови гимназијалци желе на архитектуру, а јер /е тамо одређен пријемни испит из слободног цртања долазе да вежбају. Био /е ту и један мо а лер. У његовим радовима није било занатске вештине, али /в било много ocehaia и оригиналности. Данас нема плавокосог милицнонора, ко']и fe дошао овамо, јер су другови рекли да лвпо црта цвеђе! Рука му је у почетку била тешка, ненавикла на покрете угљеном, али сада он ради веђ сасвим добро* Мој познаник би причао fom дуго и тоцло о колегама са кур* са, о лепој иницијативи студе а ната 'Академије, али је одмор био завршен. Кад сам излазила било је опет тихо на курсу. Посетиоци су радили пажљиво и само би по кат а кад зашкрипеле столице. чуо би се пригушен кашаљ или шалат наставнице која би исправљала грешке.

В . СТАНКОВНЋ

АКАДЕМСКИ ХОР „ОБИЛИЋ"

На годишњо! скупштини хооа КУД ..Боанко Космановић“. одожаноl v недељу 24 о. м.. на поедлог чланства хооа. а V3 поисуство стаоих чланова. одлучено ie да хоо убудуће носи име ~Обилић“. Тиме се настављаlу тоадишгје оавиlе nocToieher академског хооа. основаног 1884 године. Последњи успеси овога хопа naiv наде да ће наставити ттзадипше и бити на оном ниbov на коме ie био и гше оата. Cboi пови конпеот хоо ..Обилић” поиоедиће 5 маота а г.. кала he извести МопаоVOP ЈР«квиl«м (< (

БРОЈ 1

НАРОДНИ СТУДЕНТ

3