Студент

ИЗЛОЖБА САВРЕМЕНЕ ФРАНЦУСКЕ УМЕТНОСТИ (Одломак)

У завришим речештдама сво>е кљиге „Апо:го“ познати п*горпчар лметности Ca.TOMOif Ренап, говорећи о уметности XX века каже, између осталот козо; ннје је... послушатн Спиногшн савет, па се потрудлти да ствари разумемо ире него шхо их кудимо нлн хналимо. Зато Je погребно иавесна духовна слобода... Љубдтељнма и купдииа се данас и сувнше допушта да немнју укуса. Mohmr трговадкн синдикати, к-ојнма служи нарочита штадша, намећу тии људнма чос одушевл>авањв час ниподаштавање, према својим тренутним интересима. Дела лрЈ-гог рела или још горв могу на твј начин битн хваљеш. па рачун одличиих. Снобиззм на тај начин уСпева, јер, по једној дубокој дефикиаији, снобизгм ja тромост духа који пасивно прима готовв вредности. Moh борбу протпв овпх изнекпђења јхппог мњења може битл само плод васпитања укуса, чнја је осиовпцо пастава нсторије д’метности...“ (подвукао М. К.) Нпједном, ваљда, у нашем п> слератном жпвоту ппсу озе речп речп јелпог прворазредног вналца, са чијпм се теоретско-филозохрским поставкамо, кначе, неhc-MO увек сложптн, а којн овде може да буде цитиран, јер врло духовпто зоазује једпу тачну мисао дакле, тешко да су којн пут све речи добиле тзкву зктуалност, као озда, ових дана, док посматрамо оно што ј« нзложепо у павиљс-ну на Калемегдану. Изнснађени смо. Збуњенк смо. Све нам је то чудновато, необично. Напрежсмо своја чула и свој ум. Тежимо за caaHftrbOM, за ра»умевањем онога. што видпмо. Много пуТа остајемо у тнаку питања. Ндемо. Обилашчо поново сзе. Још једлом. И још једном. Негде нам се втгдшш отварају. Негде хоризонт остаје затворен. Да ли смо нсувппте непавиклп ш ова.ко urra? Да лн ми имамо, одн-, ста, друго око, друга чула и друra схватања, различнта од онтгх, која. пмају уметницн? Да ли смо друкчпје васпнтапп? Ннје лп, моисда. иаше обрдзовањс недовољно да све ово схватимо? Знадн пнтања се ређају, једак за друпш, читзв пиз. А одговор често изостаје. -Т ер, релонно, прн посматраљу слшхе имдмо жбљу схватпти намеру, мисао, хтење уметника. М при том захтевамо ла пам саарагај слчке буде тако исказап, д-а га моигомо схватнти, Друпш речима да опо што је наслнкапо, буде одраз виђепог у прироли. Не трзжимо да тзј одраз буде плод Фого камсре. Т хкав одраз имамо и у лоппгм Фплмскпм остаарсњима. Алн, тражнмо контакт укетннка са објективно постојећпм светом, да би и сами, преко његовог дела, могли тај контакт да успоставшго. Н ту, у том хтеау/ најчешћа се розилазимо. Желелп 6B t другнм речпма, да св ака од тнх и не само тпх слика има свој смисао. Смнсао У д е■ т а љ нм а и смд сао у д $ лк н и. А ум наш рвди и тралги решење. Враћамо се иа оно ипо је о томе зашгсало код т.лшгх и страчгпх ксторпчара уметности. У лгивом аа м je сећању ледавна жучна поледшка о проб-лему када је почела декаденција европске уметности. Иасупрот једном мишљењу, да је дскадешшја отпочела још см Курбеом, а, свакако са нмпресиописгима, друта страна је ука* впвала ш дотматачност таквог тврђења, пнсистнрајућ.и на томе, да је. импрвсионивам последња веЈгнчина чак и највипги домет гтварања европокот сликарства XIX века. Није било могуће слозгатн се са оваквнм тврђсњсм а Курбеу. Полемнчарска. жестана обеду страна ннје тгогућавалв д>з се аруументама било једне, било друге страие да за нрзво. Али, јелпа ствар је у целом том проблему несумњнва: код Курбеа, као и код лругнх реалиста XIX векл у Франпуској, постојало је подједнако једЈШСТво и подједнака усклађсност ksko темата слнке и обликовања тог темата, тв.ко нсто и всштиле, мвЈСторског запатства, знања и иокуства, и дубоког н нстапског надахнућа у облггчввању дела; преведено на језик нашег евакодневног промета: постојало је Јединство салржЈаја и форме и усклађеност рационвлног н ирз* ционалног поступка у стварању слике. Импресионпсти, следбенипн реатиствч ишлп су у корак са тековикамв њима озвремене нвуке и резултате научних истраживаља су унели у слнкарство. Наука је дошла до закључкв, дв светлост сачињавају боје садржагне у спскгру; даље, наука је закључила, да се двс. боје, стављене једнв уз друтл-, допуњују, да, под утнца>«м 'једнс, ДР.уга прпвндно можв да ироменп свој пзглед. Пмире<жониоl« су то зналн. И то

су irpHMMLif.TH и т своме слвкарству, Hirje Јшпреснотшзам нц само светла палета, пн слободап потеп четке, како се то, пе ретко. чује илп помишља (па к пише!), Н једно н доуго достојн код ових с.тккара, мното внше него под Нхихових претходкпка рсалиста. Ади, овде постоји u пешто друго, чегх код претходннкА такође иије било; тај, тлгшв потез четкс је последдца научнпх испитнвања

Пи ш е

Миодраг К2РЈУНЏИЋ

веома коикретне лауке, фдапкв. У праиу су оци ко,ји тсрде, да су те резу.ттате иауке имггресионнстп снонтано, внгае пптушшјом него ли роаумом, корнстплп. А.ти, ту је истовремрно иаправљен и први корак ra псскладу нзмеђу напред поменутог јединства рациотгалнот н ирапиоНалпог момента у поступку, који he, кагније, Фсрснрањем бнло једног, било другот изростн у амбпс између ова двз, једнвко неопхолна колпко п неодвојпвА чннноца у стварању уметннчког дела. Не сме се озде нрећп ћ\*тке и преко још једног податка, веома важног за рззвој европског сликарства новпјег добз; груна импреснониста је 1677 годнле приредлла у Паризу своју трећу самоста.лну изложбу. У своме листу L’impressionnist од 1 априла 1877 годшге бни су дали п неку врсту овогз) Ј”меткичког „вјерују“; нз*

јављују у том члаику онн, ла неhe Hi евојнм слкквма третирати исторнске теие нн грчке. ни рнмске, шт библпске, ни оријенталне, ни средњевековне; да никада иеће битн носношг „велнког слlгкарства“, пити he нкада насти у ћеретање, својствепо жанрсликарству. Нису сви нмпреснсгнисти осталн доследни овој дешзи из 1877 годтгас. Нвпротив, може се наћп код њнх, долуше ређе, и оних садржаја, против којнх су у ломенутом чланку декларноали. А.ти, тај је чланак био један од најјачих повода многим полемикамв, које испуњавају сграннпе листова н чаоописа до данашњег дана: почпње ли ce импреоионизмом н одвајањем е-вропског сликарства од објективне ствариости, од актуалплпх друштвепо - полнтичкпх вбггвавА у Бвропи? И, да.ље, почиње ли са импресионнзмом падање квалитета спвременог сликАрства новијег добв? Аргуманти већнне полемичарв о овој темнсу билл, скоро реловно. и у нашој н у стрАвој литервтурн до те мере нспуњена жестоким, оштрпм речима, да је тешко из Њlгх и њпхових тумаче* ша, често прнстрзсипх, наћн правн одговор. Без претензијв на дефинитивап сул и без жеље ла овај напис буле повод каквој повој полемпци, могу изнети само своје мншљење: Свако уметничкс остварсње, па и сликарство, на овзј или онај иачин везено јо са објектпвно по-

стојећим светом. To нигде, инкада н ннко нвје успео да порекне. Чак и OHir уметннцн, којн ссбе проглагаавају „апстрактннм!", дакле, удаљенима од конкретног, својим делима су себе демлнтовали. Не носе лн ibHicvßa-остварења назнве предметач осооа, догађаја мз њпхове ближе или даље околине? Уметност је, даклв, неодвојива од ревлног. ]Дто ми, уиркос томе, нлсмо у сг«н>у да

поједнна дела разум е м о, дз видимо њнхов смисао, узрок је на другој сгранн: у оформљењу своје замисли, уметник иапушта реадне облике впђепе у пртгроди, тражи природнима адеквагне облике у својој мвштн, прави нове, вешт а ч к е облпке, који у њему изазивају (тако бар ворујемо) асоцнјације на прнроду. И степен шеговог прпближавања или уда.љавања од приролв утицаће на нас у том смислу, да његово дело више иди мање схватимо, да том делу дамо внше или мање смисла и да се пред њим узбудимо или не. А чнњепица, да су се сликари, којл снадају у „модерне“, често на својим платнима отлупгалн о текућа друштвека збнвања, за разлнку од љихознх нретходнпкв ревлиста наводн многа крипшаре, да нм порекиу вредности ц сво.јсхва која они однста поседују. И, пошто су нмпресионистн били лрви, којн су било декларацијама, било делима, почели да крче пут модерном сликарству, од њихових дачгв до данас стално се полемише о карактеру и вредности баш њихових дела п то нарочито у оним срединама воје су мање осетпле нз разлога у које се овде HeheM’o упуштати њихове последице. Оами импреснонисти нису заступљеш! нв овој пзложбн. као што нису заступљешг нн Готен, Вап Гог плн Сезан. који, свакако, спадају у родоначелннке модерног франдуског слпкарства. Тиме оаа изложба губи од своје целовитости а> ми, млеђи посетиоци нзложби, будућп да смо свеra јелном нмалн прилику да дела ове врсте посматрамо у орнптиалу,* ria и та.да у огранпченом броју прпмераке и пе увек оа најкарактеристнчннјнм комадима. могућиост да ввоје знање употпунчгмо. Дигресијз о ммпресиоиизму је овле била номнновна, јер тгзнето карактернше почетке оног сликарствв, које пмамо пред собом. Не-оимггрес ионн ст и (назива ira још поентилнсти илн дивизиопистп) су много научнији, рационалнији од, својих претходиика. али не и спонганп колико они. Њпхов научни рационализам дао је онај низ ситких, тачкастих мрља боје на платну једна до друге, лају нзглед целпне, али, свака! за себе делују као плод дубоког размишљатка о оптпчкој вредности и функцији тако стављене боје. Днгреоија. од једипства рационалнот н крационатног, која је код пмпреснониста почела фаворизоваљем ирацпоналног, овде је уступила место раиионалпзму. Па ипак, велика спољна сличност дела ових слнкара са делпма пмпресиоипста, чннн ове следбеницнма првпх, нсго као што he они окупљени у групп ~Наби“ бнти следбениди Пола Гогси к Насликати оно што јс сеђање задржало од виђенот нредмета тако бн се могло окарактерисати њихово схватање сликарства. Мноro су блнжи, заједно са Полом Готеном, експреснонистима. нето ли импресиоипсхпма. Овде приметпо изведепо олвајање овнх. инпче ни• На изложби „Француска уметност вовијег дсба”, одржаној у уметвггчком музеју у Београду у пролеће 1950 године. Тада су sила изложена само ова дела која поседује Уметнички музеј.

ј€ увек уобнчаЈено, а вероватно је дошло i;ao жељо да се покаже зајеДнинко лстунаље ~Наби“-ета. Експреслонистн су другнх охвотан>а. Њпхов наступ н љлхова умегност изненађеној и ненавиклој средини у Француској лзгледалл су исувише ..дивл.л“, те. од шазива fauve днвљв. звер француске експреслонисте л називају фовнстнма. Израз је носллац слнке. Њему се све ставља у службу; н цртеж н боја. Радл поотизаша тог цнл.а. фовпзс!м дозвољалл дотле невнђене деформадије. Тако код н.нх облик одлазк и до често произвољиих нзоблцчаваља, те је н боја, ко.јом се ти облидн испуњују, готово редовно шкшзвољпа. II једно и друго треба, по љиховом схватању, да буде израз ностојећпх објекатл, да делује као њнхов спмбол, а не као дослован приказ виђеног предмега. (Због тога нх у лнтературн назив-зју још н симболистама.) У методу рала су по спантаности ови сликари блискlг нмпресионистнма: нрационе-лкост поступка, спонтано нзпошење утисака задедничко је п једннма н д.рупша.. Али, док су кмпреспоннсти и за њпма поентилнсти расточилп форму, разбили јасне и чврсте облико. експресноннсти се поново враћаЈу облику, одређеном чврстн.м контурама, иако не сгаакгном:. II то враћање облшку, које по свој прилици почнње са Сезаиом (прнсутпом н.а нзложбп само оа неколгшо репродукцпја У бојн) прнхваћоном од фовисха. наћи he свој логичан наставак у кубггстнчко м слнкарству. Још више овп сликари нду у деформадиЈу. Оно што Је Сезан гек декларативно иазначио, пзјављујући да је читав свет само „сфера, конус, дилнндар“, онп he консеквснтно спровестл. И у своЈој консеквеагтности, природно, доћн до епсурдннх резултата. А дода ли се овоме и њихов до фангастичностп неуобичајен пачпп нретсттвљан.а једнога предмета нлк лица виђеног са разнпх та-

чака посматраља, долазпмо до онот места, када се пемиповпо морамо замдтати: куда то све бсди? Колико све то има смисла? II какшв ће бити изла-з пз свега овога. Одговор на прво питаље дају самп изложени радовп: то су правци, покрети, струје, којп следе кубнзму ллстрактно слнкарство, падреалпзам п остало. И свхг ошг, илл због прпклаљања искључиво рацисшолизмУ илп прациоиализму, пли. пак, због фаворпзацпје Форме на рачун' садржаја, продубљују онај расцеп у некад постојећем јединству ових компоиената, започет пре неколико деценија.. Покушавамо да* тражпмо смисао свему томе. Мпога од тих радова, када пх видимо ов.атсо на платну изведене уљем, одиста ue-

мају сзој прави raison d’Stre. Аттт, погледамо ли оне тпппсерпје, изу малој дворани, виднмо да и у овом пма некога смисла.. Оно hito нам је на платну изгледало апсурдно, на ткашгни нам нзгледа нао диван колоплет боја и линија, који као декор имају свој пунн смнсао. Да ли су њпхови аУтори желели да својим делима дају управо ту намену? Haxal>an>a нам 'не би дала задовољавајући одговор. Инак, неоснорно је, да је све 'веће приклањањз арабесии, заночето код експреоиониста, одвело у крајност, која, као логпчну последнцу нма овако наглашепи декоратпвиааи. На треће плтање нисам у стању да одговорим. Историја he сигурно и па н>ега моћп да да одговор. ,

Фернан ЛЕЖЕ (кубиста) Црвена ваза (1948)

Кис БАН ДОНГЕН (фовиста) Паоижанка (1908)

Први стихови

Увск hy волети моје прве стихе, што их свеске грле својпм листовиу.ц. и дунивске ноћи шумирие и тихе, iде отпочех здања чојих прТвих риуа. С’ месецом што шета по води ш по ксју, и својим лаганим ходом просторе мери, са звездама што их ноНн ДУнавом ссју, многе сам провео часе и всчери. Ту у томе царству шумова и боја сред топола витких оштрих бвјолста таласима клссах римовања мо/а, први стих ту родих, постадох поста. Још he много проћи док од мојих мрва, мпјих строфа, испечгм песничкога хлсба. ал знам да he свака песма ко и прва носит део тога дунавскога нсба.

Васнлије ВАСИЉЕВИЋ

ГОРАК ПИРИНАЧ

На TDOToaDinvra Беогсада. тто биоскопским кулоа.рима, меhv више рерносним него еманиипованим љубитељшла фиљма сувеоено ..влада“ Силвана. Име Силване Мангано дошло нам ie са сђилмом „Вук; са планине Сила“ али ie она упоаво са овим (Јзилмом почела csoiv глумачку KaoMiepv. За извесне улоге. као оссбен и естетски оепвезентативан лик медитеоанке. Силвана ie незаменљива и без конк vd енпи i е. бао за италшански сЗзилм и за концепunie оних ликова Koie она интеопоетиоа. Сем гоапиозне dmrvoe и изазивачких поза Силване Мангано. има и нешто доуго што ocsaia пажњу глелаоцд и пуни га поисншим и ближим осећањем живота. Испуњен лиољивим љулским вапатма и коинима елементаоног бола. сћилм „Гооки пиоинач" ie исто толихо потоесан и xvман колико сошпалан и савоемен. Велико искуство I*едне Haiinie сатовене катастоосћом оатова оваплоћено ie v овом Филму v уметнички cvгестивним и свежим ликовима и оечима Koie nocKaiv истином. То ie на повом меctv лик наоелника коти већ 12 година носи унисћоому и поижељкује слоболу гоаћанина над KoioM cv се наднеле коупне наоодне боиге. Лик наоедника доминиоа хуманошћу погледа на живот и спољном естетиком свога изгледа. Он говори v сентеншпама. из његових vcra излазе коистали мудоости плаћени скупим искуствима наоода а на поволх месту вотика. Иако ie сошпална тонденnnia сведена на доста обазоиbv али уметнички оентабилhv modv. сђилм noKaavie недвосмислене симпатте за сопшално угоожене. иако се устеже да изоавно vnoe постом на главне виновнике и поаве узооке беде. ocraivhn v гоанипама лоугооазоелних узоока. не дохвататћи се глагног узоока са кога се и за лопова може тоажити опоавдатБе. Но. и са оволико смо задовољни. Ми смо v овом Љилму видели како колективна свест побећује гоупашки антагонизам и лични егоизам. Назрели смо пацифистичка и поотивратна оасположеља оких Koin cv окусили и оат. Видели смо шта vieaiiKjvie onai шаоолики свет какав може да caxvпи сатло iejma Италта. И соели смо се са гетнсм свежом наоодном лепоттшом не v зачаоаним замковима и г г кадисђастим ОГ: лс-нима. bc’i на пиоинчаним пољшха. Соели смо се са ioin неколико. иако

повошно и овлаш скишгоаних, ипак лобоо мхваћених ликова. ФотогоаФ Koin npoaaie свилене маоаме и пише љмбавна писма „без гоаматичких гоешака“. Она жена „неодоећеног“ занимања xoia ie „видела више вошика него и генеоал“. мутавац итд. Поce6iiv Силвана Мангано

лопова Koin „оади“ само на велико и његове љубавниие која v Haisehoi меои ..носи csoiv cvzr6miv на свом лику“, а Koin cv као ликови антиподи ликовима наоедника и Силване. Оно чиме наоочито osai Филм плени Hauiv пажњу iecv његови чисто уметкичхи квалитети. Наоочито кал се има v Biiav ла osai Филм сеовиоа лоста гооких. ла не кажем hovkvchmx. Koin се без гметничког rammovHra не би могли noorvrarH. Тахви квалитети помогли cv да се v овом осети iana лоза оне непосоедне аооме живота Koia ie v всћт-чи Филмова стеоилизована. Иако ie кроз OBai Филм Филмскш.х соедствима споовелено v Hexv ovkv депоетизавање извесних штимунга, па и односа Mehv људима. посебно односа мушкаоца и жене. то ie само на пови поглел. У стваои. v cegmv има више поезше. бао лгколико има више истине и приоолности. Хгштеогомнл ie сам за себе велико филмско сстваоење: спепиЉична италшанска атмосфеоа. сочни жаогонкзам, говоољивост. бмчност. масовне спене и опште v Koiima ie сћнлм поетежнп дат. Поиоола ie лсбоо ..сдигоала“ cßoiv v.norv и може сс сматоати главним асистентом оежше, Ексллоаташпа пои-

оодних елемената и стихите добоо ie послужила за опотавање и Аопуњавања капактеоа и ситуаииlа. Пољубаи. оеволвеоски хитап. ударап песшшом, мбиство то cv стваои без коlих ie тешко наћи ieaan Филм. Отуда пеоманентна спасност од шаблона v њиховом Филмском оешавању. Пооел оригиналне интоодукшпе. баш и са овог гледишта осећа се 6vjiho noncvcTßO инвеншпе. Мотивисаност пост\ г пка. сиrvauHia и свих детаља довољно ie споовелена. Hnie случазно што се Силвана noaaie v благу на киши пооел паскзашеног nvra. нити ie без везе што се вохунап доаме одигоава баш v касапнипи. Свака ствап. свака лосетка камеое. мозгулашпа тона. uivm, Iшша. поплава. Чза cbv самоcranHv vMerHHHKv воедност има и cßoiv iacnv v склопу организашле читавог штимунга. Таквих штимунта ie hvh оваl Филм. Они се aaiv осетити оном инеовашпом Koia као магично око. скоивено v љглскоl унугоашњости тако танано и непогоешиво оеагиоа а H»oi се. тоl инеованиlи. уггоаво и обпаћа уметник (глумап. оежисео. спенапист. композитоо. сниматељ све ienHo).

Вељко МиКуновиН

Сређује се материјал за историјат студентског покрета

На ишшшативу Унивепзитетског одботза Савеза студената Iедна комисиlа Сттске академиlе наука отпочела 1« ла coehvie и тгооналази матеоиlал за студеитског покоета KSMehv два светска оата. Комистпа ie састављена ол асистената и студената Истооиске rovne ФилозоФског Факулета. Ппва књита докумената садвжаће изводе из поедоатне студентске штампе Koiv cv беогоадски студенти издавали од 1937 год. до 1940 год.

4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

ОГЛАС Фотографије снимљене v ianvapv и фебруару на Златибору и Авали могу се наручитц у редакцији „Народпог студента“ спаког уторника и среде од 12-14 часова.

БРОЈ 1