Студент

ЗАШТО НИЈЕ ОСТВАРЕНА ИДЕЈА о „стилским концеертима" Музичке академије?

Културнн живог на неккм на. ошм фанултетима кије довол>но развиј«н иако се зна да за то постојн пуио услова. Једно цеповито културно образоваље укл>у чујс ушз-нгвгЈве га основннм елаие!нтљма салх грана уметносди и културе. Музнчкп образовглве претстав.ва пооебан 'проблгм. Можс ге ре-ћ)г да је музичка кулГура код студената наЈслаблје развијена, То је разумљнво с об. »шром на кзрактер саме уметности. Литературу, слгкарске 'нзложбе, позоришне претгтгвс и слнчно сгуденти могу много вишс ла корисде и много потпунрје да усвајају. С друге страЈге већи, музички конце.рти који се о. државају у Београду чссто су нвдовољЈГо ириступачни једном делу студената, Лlоље аматерске приредбе, опет, врло ретко задовољавагу квалитетом програма и, обично, ие пргжа-ју оно што ]е потребно слушаоцима. На'|sол>п начин је онда, да им у томе покотну њихове колеге са Музич. *ое академије, пошто су они упозпати са самнм предл!етом, и 8-кају на какав начнн треба да се изађе тиред ширн аудиторијум. Лепа 1е била зампсао студената о*ве Академије да пр: :реде н«з стилоких кокцерата по факултстима, са уводним предаваљем уз сваку од њих. Један так?,в кон. могао би да ттружи слпку развтггка музике и појсдинпх стилова по епохама (барок, рркоко, : романтизам тггд.). За то постоји свакако довсљно интедесгвзља међу студентима и довољна могућност да Музлчка академија 1 изврши избор програма и да га 1 кзведе. ■ 1 Нажалост, зампсао нијс оства- ; рена. Прпређено је само некслп. ј ко поједииачнттх наступа са рз- Ј зповрсним грограмом. Међутим, иако је програм био одабран пј мсгао се слушатп без јгског ( на-рочитог познавања музичке лптературе, ови наступи су до- ( жпвели нсгзбпљан пр: јем од г ст-оане пуб.тике. ■ У г-вему овоме пма н објекгпв- с ш-х раздога. За оства-рење стил- ; скпх кониерата недсстаја-ли су с ниструм&нти. Успех на поједи- ј, начним концгртима изостао је због таквог понашзња слушалаца који сУ ге сувишс мгдо за.то- 1 жилц да разумеЧ- кско озб љ- 8 није дсло. к Мсђутим, изгледа ла је главни ( разлог у томе. што Улружење студепага на Мтзичко! академији - 1 •. 1 • о нпје ло кра.г: гхватило озоју у. лсгу и дужност у том послу. То је садржај коуг бп члг-иствр у- ! дружења скугмо на о-всм ксриспом п весма значајиом послу. л Организгтга и приппемање о- к ваквнх ксицсрата пр иудпли би ■н Удружсње на иокретање раопра. с; ва о теоретским, естетск’м и и_ а стсриским ПЈЈтањима музпчких н гтплова, чиј|и се копперт грд-пре- к< ма. Ћгме бп дебатнп клубовп за к: композиппју и музпкологију. ка-о м

п за репро-дукцпју, посталп клу. бови коЈЈма отварно руководи Савез студената, а не скуп «нТЈшних группца студе«ата, ко-јнма је Савез гамо фирма за један узан, повремеп и иесистематски рад. Огтварпвање за-миели стилскпх котшерата иемпновпо би створмло много всћу п<угребу за рад овнх дебатнпх Јстубова', јер бн иступање пред студе-нтском публиком захтевало и пргтходно тесригко претресање . тематп-ке која ће ое изнетп. А тиме бн се и Удружење као цглЈШа активтл. зира.то.

Следећп корак цомоћи студената Музичке академије огталнм факултетима, треба да буде ишг- , цнјатива за састанак претставши ка свих школа са претставинцима , Музичке зкадемије. На тај начпн ! ће се нсшгтад« могућносгп да с« ■ Музичка академија у оквпру ово- 1 га домена одужи културном жи- 1 воту студепата. С друге стране, постоје условп да другп факул- ( тетн узврате ову пгхмоћ Музич- I кој академи.Јп у омислу своје де- ■ лагшости. (Ликовна академнја, I Позоришна академпЈа., Фллозоф- г ски факултет птд.). До сада су

студеши Академнја одржавалл „вечери епохе” на којлма оу <угулелти свих београдских академија учестаова|лшl у п.рограму, тако да се добијао једап пресек уметНИЧКOIГ развоја тог Вlременоког периода. Међутим, о-ве вечери су приређнване углавном за студеите екадемија. Ако би се ова иде. ја прошприла «а све школе и ако б!г св рад још више системагизо. вао, такгв пачпн кулггурне акТПВIТОСТИ донео би велике успехе и резултате у стварању свестрано образо*ваног студента. С. И.

Слике из колекције

Павла Бељанског

Изложба у Музеју града Београда

Поред галериј|3 и музеја сакуил>©ње уметнпчкнх слика врше н по.јел;иицлг кол.с!Кциоlнари, љубитељи уметЈгости. Док први сакупљају слике на основу стручне оцене ликовних вред‘ ности слика, дотле ови 'друш купују слике по сво.м упеусу, тако да су њихове збирке псиекад без веће вредности- Збирка с.тика Павла Бељаиског- напротив сведочи о високој ликозној кулгур-и колекииоњзра п о значајпој уметничкој вред.ности сакупљених сдика- Приликом прошлоголишње излож&г у гзлерији УЛУС-а ,-70 слика.пских и ва јарских дела из .времоп-а 1920 1940” одбор галерије у с.воме кз талогу о овој колекци;и рек.ао је с.тедеће: ~Збиркl3 г- Б:ља;-г-гког по нзсТбрУ слпка претставл>а једну заокружену целшгу б&ш из опог перпода пашег слитГарства- Сзкупљена у току двадесет ГОДИIНI3 га мшсго см-исла и са врчто сигурњим мприлом, овз збирка је окупила <>ко оссмдесет кајодабранкппх с.тика од око двалесет слик&ра”. Изложенс сликс припаДају на! познзпијњм и на : Дрнз.ll'ати;им савременим сликзрпма. V време кал су огкупљизаае- ови с.ликсои су још тргжили Свој пут и пронвлазили г2 : ’ нзњенlзћкlва.л.и. задивљавзли, тако да је вредност ових г.тика тим зећа. Кроз њпх упозндјемо умегнкке на по елиним еташама њихове уметипчке еволуције, и ‘утоцај разних школа или појединих еврспских сли кара (углаваом француских) на каше уметнике и качин на који Оу оии тгажили сво) индивидуатн« уметнlички ли,к и оргикални стил. То је време када су идши сликгрж схвггвали да сли- < карствп не може биги вслика уметност ако с? глика у старо! .

’ На изложби су заступљени: С. Аралица, Ј. Бјелић, Н- Гвозденовић, М. Коњовић, П. Лубарда, , П. Милосављевић, М. МиI луновић, 3. Петровић, И. | Радовић, И- Табаковић, К. Хакман, С. Шумановић, М. Челебоновић и С. Стојановић. II I:

\ технншг и ако се поседује само сликарски злшт помоћу кога се мсгу правити' добре сли-ке. Између два рата од уметника се тражило, да размишља- да буде и филозоф- Ондашња крштика је н.а то јасно указивала: ,-Кад сзака дисциlплина има своју фнлозофи ; у, како је не би нмала и уметнрст. Њена филозофн.ја каже да предмет кој« се олкка није циљ већ срсдсгво, дз умепкж не слкка буквалао сам прелмет, ннго Да је слнкарски ефекат који овај у њему излзива другим речи.ма уметник игрлжаза слккгрским оредствим.а св ! оја осећања- мисли, расположешл која су сб развила У ње.му кад је гледао мотив ко;и је сликао”. (Б- Орашац ,>Уметвичкн преглед ЈЈгга јули 1940). Од у l метнlИlка чије оу слике изло-жвне н.з озој из.тожби греба пре свмх поменути Јозана Бјслнћа, ученкка Влаха Буковца, учитеља многих санременнх сли кар<з (Павла Васића, Ђорћа Попсвића- Пеђе Мплосављевића, Ни(Коле Граозца и др-)- Његов *,А'Кт” и „Девојка са књигскм” спада;у / у њајбоља делз што их је лапо нзнпе слккарствс између два рета.

Коњсжић је заступљен са нскалико сли'»а. Нзјбоља је свакжо ~Жнто ’. Коњовић. син житородног краја, дошзђши још у млаДloСти у сукоб са својом околииом, тшје сликао мотиве шз свот краја, ни реалистички ниг репортерскн идилинно- какав Је ионсмгц био укус публике. Са I овог платна избија уметннчка | експресиЈа претстављеноlг пред■l мlлт Коњовић је> учећи у Пlј ризу, Нlајвнше подлегао утицају Ј1 експ.ресионизма, кога се тек пред рат ослоболио- Нпкако се не мо-10 же рећи да је овај правац несе гативlНlо деловао на Коњозића; у њему је ои иашао оснопу зз изграђнвање свог стила. Коло';а рит, цртеж, композиција и перспекгива на изложенпм сликамз , Ател>е”* „Жито”, ,>Мртвlа приа; ■ртдз” „.Ссмбсрска фигура” дефор 3 ' мттсани су, а њихози егзактни облици на слику ннсу пренетиФормалне опргде које захтева ' е Једна просеч-на, занатски ..добра 13 слика”, срушене су, а сликарску ,Д1 технику Коњовић кори.сти ла би израфш уметиичку медитаци|у кора прати сваки потез четреЈ Три слике ,-Ружlе” .-Црквlа св ). Влаха”, „Цвеће и вез’’ од слик<аУ ра чнја је прошлогодишња излои жба изалвала читаву сензацију Петра Лубарде показуЈу и н.а»м високи домет шлне слнкароке техникг? коју је њнхов ау-3 тор ндпуотио. Гл(гlдаоцу се на 1- меће питање да ли ће Лубард- пост.и(ћи у но.вој техници отго и што је већ имао осигурано у стз , ро|ј ко(ја му је 1937 гсдиНе доа нгла »Гран При” у Паризу, а 1939 године прву награду у Ха-4 гу ш И'нтернlац ио! заа ној изложби , Колористичкн врло скромно (преовладава углавиом зелена> мр.ка и жута боја) ал и са високим уметничким интелектом од- ; лику|ј'У се ~Димњацн и ружа”, „Готска црlква”» »Портре” ц ~Бе- : ле руже” ПеКе Милосављевића. Сликар „Мртве природе сл ■ виолином” заступљен је са че- 1 . тири сли«е ко:(е репрезентупу ; Мила Милу.новића, садашњег • 1 мафстора сликара. Милуиовић 1 као ретко који сликар сликао ' без икаквог утицај|а> мењајући ! ! г.воја изражајна средсгва и тра- 1 жећи свој стил. Из периода тог 1 траокења сг' и изложене слике 1 „У атељеу” и ..Бетар с Јадр.аlна” и ксиј|в као да су радила два саовим раlзлнчигга сликара■ Од жена сликара из средње 7 генерације на овој изложби за- ј, ступљен.а је најпознатија међу њнма, Зора Петровић, са пет с.шка, између којих се издвдја.ју ј, »Банаћанка” и ..Бркменита же- }] ша”. ј. Лепе и не много инвентивне л слике Косте Хакмаша у пленеру ц претстављ.а;ј|у на,м савршено по- ц зидвање сликарског заната и з схватање ликовнгј уметностп л као пријатне р.азоноде посматра х чева духа. ч Више негс нјелан сликар Мар- ћ ко Челе6о(Кlo!В'ић је провео у Фр.аи к ' цуској, аа итак његове сличое не указују ни мал;о да се њихов а- 11 поводи за овом илн оном Т: Сликарскоу! величииом Париза- к Сликар чувене „Пијане лађе” поко;ни Сава Шумановић. заступљен је великим платном »До Ј ручак на трави” и актом; али помало упућују на Лот-а, наро- 0> чито акт, док су друге две „Ја- и | буке и грожће”. а нарочито »Зи ј' ш у Срему” одликују потпуно Ј, индивндуалним стилом и потич\ с ‘ из периода Сликаоева живота у Шиду, кал је овај радно без о- п ’ стањгња на овог учитеља. Минхешски ћ ж Недељко Гвозденовић заступљш је са овег.. «г две с.тике од којих је једна по> чс зната „Фигура у Епт( рнјгру”П Динко ДДБИДОВ

Мелодије Бродвеја

филм

Фи.тм „Лклодвде Бродвеја” и ш;с заправ-о филм- То су само фиимљше тачке „дивне тачкл I сл дивним дево|камlа” једжхг млимог мјузик-хола- ..Дивне” твмке су биле заиста —досадне ; « т мало иове, сем што }е 1 Ф|р«д Аотер тгуотио бркове, « Еомјр Вжгијзмс се смејала чт т у води . Зл оте иси/и сматрају да се ве ћтгпа хо.тивудС’Ких филмова правн иск.д.учиво за разсннолу, тј за отклан»ањс и стављање у поздднну животни.х проблема и стварне људске дрдме, за оне кој'И сматрају, по речима јелно' исгolр'ичаlра филма да је једима истинз коју поселују холи* вудски филмови ЛАЖ. овај филм је томе тврђењу одли чан доказ. Как. салвд озбиљно каже седи џентлмеи у овили н» почетму филма: >,Сваки дан }« орепун срећкГ’... Стварнр: зар ге Естер ВилlИ'та.мс не смеје чак и у води! Па н плавокоса лепотица тако слатмо пева: ~Лепота је свудл 01К0 шс-.” Радник из не ке Фордов.3 фабрике нсма шта да се брппе: за нсколнко центи звиота вреди слушати мелодије Бродвеја; боље је уживјзти у ле пим песмама »ето пагити у бесАтиОленп.м размишљањима; 6оље јв спаватц и сањати, нсго мв» слигги и радити* Боље је слушати! Слушаги Холивуд, Цуди Гарлан, Гершвииа, дв а три ивоабиљиа скеча с а ~озбил»ном” хемам: п» чак и ВердиЈа- За не-

колнко цг|нти и најлепша тачкз из Метрополитен опсре и „дивне тачке с дг.ттим девоука.ма” са Бродвеја! За неколико се центи, иајзад, не може нп ући у Мггпрополитен оперу. С|куноцене Јгјузнк-хшове и на крају до-

бити и таасо лепу поуку- Холивуд, дакле- мислп на забаву мал.и х људи ! Уосталом и седп џен глмеи у сшили каl>ке. „Срећа је свуда око шс,- ” Да му, ипак, не поверујемо!

В. МОЈСИЛОВИЋ

Р. МИШЕВИЂ МЕШАЛИЦА

Морава

еби ћу, теби, мутиа Мораво, зеиице своје да отворим> о теби, село моје убаво* да нашим квљем тихо прозборим •., Морава иаша н недра њеиа и песма њена и сета, Морава то је уплакана жеиа, Морава безброј хајдучких чета. 'Морава мора, • Морава шум /е кукуруза, суморна врба, топола вита. Морава то /е њива ловора> Морава зло /е» Морава радост, Морава жита, жита... И како, како си ретко бистра била и иикада сузу да ти видим! Мораво ти си моравка вила, девојка наша поносита! Па опет облак и хучиш, плавнш и кидаш. и јуиак, јуиак бесмртни> убијаш> рушиш н ране видаш l

Драган ГЛИГОРИЈЕВИЋ

НОВЕ КЊИГЕ

Писма Француских енциклопедиста Издање ,;Зора", Загреб, 1952 год.

I- У једној семинарској дискусију ји о „Вертеру” чуло се мишље!Л ње: ,-Чиста је случа!Јlност што је г- Гете изабрао Заш пигма као е- форму овога ромаим. То Му је з; сметало. •. ” А иишта погрешни!з је од овога мишљсња! Читав з- XVIII Вlгк кључао је нод веназ- ма коверата и кигдс се, мождз, 13 његов пулс не може тако непо-- средно опипати као на ппсмимаР То је било доба У коме се није и могло слободно општитн преко и- днсвне штампе. у коме није би1а ло ии радија ии разговора цреко >'3 телефока- али то није више ОиУ ло добл варварске иеписменои сти, докалне учауреностн и си.т-у ннчавнх интгреса: оно кије узалуд нlГчвзно ~зеком просвеђено-3 сти или витешке пслуписмено- сти”. Кореспондснцпја, јавн а пли I- тајна била је кграктеристичтпа форма зпштења. * ' Од ф!р.а'Н!Ц\оких енциклоисди'* ста сачувано је нсколико стоти■- на хнљада пнсама- У избору и г преводу Ем.илнје Узелац Издавачко предузеће ,-Зо р»а” штампаио је писма ВолтераРусоа, Дидроа и Даланбера Ту з се могу, наћи писмо породнч- ни поздрав. ниСмо манифест . убеђења шгсмо љубавиа изјава, пггсм‘o пријатељска исповест, рисмо • сплетка и по" слоавно писмо. Али овако је докуметлат о животу једггог од љуз ди К'o.;:иlМ.а чозечанство Дугује 1. значаран корак .свога напретка,. Више него специјалне моно- графи(ј|е. више него резигниране , ,>ИспО'вести'”, ов а ћнсма у нај■ живљшм бо јама • отгртаваlЈу ка.рактере четворице енциклоlпед,истаз Неумlo|рнlИ Волтер страсно пра. ска над тирlаlН(И(ма и мрачњани. ма, на.д црквом „бесрамтгицом” 1 уаерен д а се ..иаругпвањем све . постиже”. *,Ја страсно волим да ' кажем о-не истиие, које се дру, ги не усуђуцу рећи, и да испу. њаваl\т дужно Сти, ко(је се други не усуђују иопуњавагги”, пише , он с пра.вом вотводи РншељЈву. ' Љу,ПКИI Дидро с понос.ои фило, зофа који о свему размншља на дахњује свој« саlвременике опти М;ИЗмо(м ввре у будућгтост: *,Потомство је з а филозофа оно. нтто је лругн ( Ј вет за верни. ' ка”- Озбиљни и ирolНТlчпlи Далатт ' бгр с ђамишљенотнћу »аучника ’ и лукавошћу заверетгика орга- * иизује сараднике еншиклопедије. 1 А Руоо, малограђалгски заљуб- 1 љен у оаlмог а себе, увек увређен и иатlзтич?лг, пркооно довикује из сво)е усамљеногсти: „Ја мр- I зим господу. мрзим њнхов ста- I леж- њихове нечовечности. њихове предрасуде, њихо<ву ситничавост и све њихове пороке, и ја би их још многс вииле мрзео, кад би их мање презирао”Међу изабраитпм писмима фраи цуских етгциклопелиста има и таквих која су понос франнуске књижевности. Она нису само Фрагмент бггограф.и' : е великих г ; борана, него и огледало народа с који стоји прш револуцнјоЈМ. Свестра(ност интереса за живот в око себе, ралозналост духа и н ширина огсћања потиру гранине п између л(ич.не исповести и мани- г * феста револуције- прлгвараЈу љу н бавио писмо у филозосћску рак споаву- г< ■ Читалан ових иисама завг рује ф ппглелом макар само кроз про. н зор. у л.абопатооију грандио- 0 зног посл‘3- Диlви се херојским крманошима брода ко)и се двадесет голнда шообијло к.ооз та- ж ласс- ускови.тлт*р невременом. «» Поимишит од Воттера члашак ш „ЛетлргиМ” за енциклопедију, ™

1- Даланбер пише: „Имаћемо »пак* -* МИOIГO муке дд протуримо та! је чданаж- тим више- што је упрао во објављена деклараиија. која је предвиђа казну смрти за све оне, ко'ј(и обелодане дела. која и-1в мају памеру да пападају веру. з- Али ако се ствари донекле уз, блаже» ове ће ићи до|бро* нико )- кећ,е -бнти обешен, а истина ће а- 6'ити иаречена” (Волтеру априла :е 3757)- А Дидро- савтађујући нзј о о-паСгигје тешкоће, с коректураI- ма за ен'циклolпедиј|у пред очи-0 ма, пише Волтеру 1762 г. обуI- зет ентузијазмом борпа за исти)- иу: „Како бкло да било> немогг- пе мислитИ' д,а ће ме опасност* _ у којој се налазнм радећи међу ). ба|рs?(рlгма, учинити малоду Шlшм ч Наше је гесло; „без по-1 и! геде за празновернз, фанатиа ке ’ иезналеде, лудаке,' злобнихе и тира«е, и јз се надам да ћсте га гга местима препозна.. Ти ' 3 ?Р Т ее бадава зовемо филозпфи. Како? Лаж да има сво:е “ мученике, а истину ла само ку-11 кавише нроповслају?” 0 * ), Нредго-вор ове књиго ..Револуу ци, °lНl3|рносг фрдашуских енпикло педиста иаписан је рним гед-1 понесеним стилом ретке _ еруд|нц-иl!е КОЈИI.М се одликујм Ове . ст УДИ)е Ервина Шинка. Ју се _ немирно траже проблеми и сме. ■?° да lУ олговопи. Еп-ви« IШ-НКО . к пр.ишао оисшивању фра.кпме Ских енциклопедкг.та Из тве перспектшае: непосредн« истоги. ? ке <> ц <оја б и за Сакчо П а нсу е ° !llЛа и Једин а”) 1и из које бп _ ое морало закључити да Г у ен. ц ' {| М'Опедисти „гвојом борбом ~ пут једном ст а њу, к. o .| е - је бил, ° порпцање свега оиога - што С У они очекивали”, дакте ’ вЈРЖоаокоад поретку и из »аше перопективе, за, к o .ју се « Еросветатељоке „лузвје одржа? . »>гу као ..генијалие миицвпаци. ■'* *“«? ист *«- *оЉ тдо ». 1 »ретГЈа “ СТаЛа Кзс ; ,шl,? »нлспироциЈз револуица ц револуциоиариих борби”. . Продирући у сложеин и м „сториски материјалвда«, амп ад' и Р°«лем -1• писац пао у вддозвољена угдоо , шћа-вања оправдавафући уошпте •,илузИ(Ј€ мао кр-иве. али нуж-не , хмпотезе рада”. Песншгка слобо-1 Ла У његовом закључку квари смисао ове иитвресантие студи* и оста| Ј° илузиЈа кофа нш?.ко ннј’С била нужна. Иво ТАРТАЉА Споменици нултуре Издање „Просвете” Београд, 1951 Службеници и сцрадаици Завод« за заштнту и науч«о дроу Ч а в ан.е спомеиика култур е Н Р србије под Уредништвом М Па,н.ика.сурела дали су „Спометнше културе", књигу о истарпсмим, културним и у.мет нички|м спомеиицима на терпторији ОрСије. Књига је заммшљенз као тако да распоред материј«ла трје дат по хронолошком реду нн по стилској припадносги, него по гериториЈа лш ш подручјммг где с* валазе споменици, Књига има вшце т.формативан, негс »аучни каракгер. Илустрована је многОбројнии фотопрафијама и репродукцијама. На краЈу су дате кратке белешк« о иашпм уметницгта. Ова ко замишљен* књига мОж« користити ка o ггриручнтас, до* и вауку кема већег значаја. Озбиљми ведостатак кљиге Је у томе, шт* ш«Јв уз поједиме спомецихв дае* ж поетојећа .титература о ми*.

СТРАНА 4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 7