Студент

ПРОШЛЕ НЕДЕЉЕ НА ЕКOНOМСКOМ ФАКУЛТЕТУ...

(Од дописника спг факулхета) ПРЕДАВАН.Е ДР МИЛАНА БАРХОША У препуној „Петици” правног фа_ гултета, др Милан Бартош Је за студенте Економског п правног факултета и Новинарске и дипломат. ске високе школе одржао предаваше оа темсм „Међународни положај ФНРЈ”. преко два сата је 1200 сту. дената са пажљон слушало ово ин_ тересантно предавЗље поткрепл>ено обиљем до сада маше познатих чи. шеница и података. ЗАВРШЕНО ЈЕ ПРОУЧАВАЊЕ ДРУШТВЕНОГ ПЛАНА ФНРЈ ЗА 1952 ГОДИНУ Тређм наставак дискусије о Друштвемом плану привукао је пажшу великог броја студената тређе и четврте годи Не. За разлику од ра. нијих даскусија на којима су у. чествов али искључиво студенти, овог је пута професор Боривоје Јелиђ одговарао на постављеаа пиггања. Он ј:е дао одговор на око двадесет гш. твња, кО|ја еу слушаоцпиа остала не. Јасна Још из прошлпх' длскуспја. ОБРАЗОВАНА ЈЕ КОМИСИЈА ЗА ПРИПРЕМУ УДРУЖЕЊА ЗА МАЈСКИ ФЕСХИВАЛ Одбор Удруж е ша образовао је комисију која треба да пршгреми у. чешће студената ексномије у фе_ стивалу. Пошто Је претходио про_ учила план фест И валс к их приредби, комисија је одредила у коЈпм ће све целовииа програма учествсвати дру. штва, клубови и научне групе.Удру. жеша. Културно.уметничко друшгво „Владимир перић —валтер” насту. пићв са неколико фолклорних та_ чака, расписаће се конкурс за нај. боље научне и литерарне радове а скнм данима обићи неколико бео. четири студента ће у фестивал_ градских привреднпх предузећа где ће одржати предаваша за радни к е. ВРОЈ ПРИЈАВЉЕНИХ ЗА РАДНУ АКЦИЈУ СХАЛНО РАСХЕ Пре неколико дана почео Је упис у радне бригаде. На трећој годипи еамо за један дан пријавило ов 176 чланова УдружГша. БроЈ пријавље. них на факултету пребацује цифру 600. ЈЕДАН НЕХУМАН И НЕДРУГАРСКИ ГЕСХ ЧЛАНОВА ФОХО.КЛУБА Прошле недеље група члаиова фо. то.клуба отишла је ш краћи излет у Хопчндерски парк. И до к су Пз. летници ишли у групи певајући. Кј једногј ниобрдаци непознати биинклиста ј® тлетео на другарицу Јанду Ану и срушио Је. Од јаког пада она је повредила руку и раме. Одмах ЈоЈ је притрчао друг Драшко Галић. Док је он ложупгавао да јој утсаже прву помоћ, остали из групе продужили су мирно и хладнокрвно овојим путем. Свакако, није потребно истицати колико Је овакав поступак чланова фото-клуба неху«аи м недругарски.

Бора СРЕБРИЋ

ПРИПРЕМА ФЕСТИВАЛА један од најважнијих задатака удружења

Сама замисао извођења овогодишњег фвстивала разликуј'е се од ракије одржаиих, пре свега по томе што ће он бити смотра готово свих активпости Савеза студекат?.. С друге странс, учешће појединих културно - уметничких, фискулгуриих и научних ФУпа, организацнја нзложби и цруге активностц у току фестивала, неће битн резултат кампањских припрема, чега је раније у извесној мери било, већ резултат пост*ђјећег рада и успеха студентских удружења. У оквиру фестивала самб ће се појачати сарашња активност студснтских удружења по факултегима у помоћи поједпним предузсћима, средњим школама и фрон гсвским организацијама, као и у одржавању политичких и научнопопуларних предавања. Културно - уметничко друштво „Бранко Крсмановић”, које се у гску ове године пред београдском м сарајевском публиком извођењем „Реквиема”, афнрмирало као друштво озбиљннх могућности за даљи развој, и овога пута Ке извођењем „Стабат Матер” од Росиннја, као и прнказивањем „Дсце Сунца” од Горког надамо се оправдати реноме који ужива у нзшој" јавности Овогодишњи фестивал отвориће се великом смотром радних бригада и на тај начин манифестоваће св спремност бсоградских студената да учешћем на довршењу кључне капиталне нзградње. дају свој удео у борби за социјалистичку изградњу наше зе* мље. Кроз све ово, као и многе ДРУге активности, којима је испуњен фестивалски програм, у пуној мери ће се изразити н учешће београДских студената у политичком, културном, фискултурном и уопште друштвеном животу Беграда ,што је у ранијем раду Савеза студената, претстављало јед ну ОД коупних слабости. Издвојеност студената од општих напора наших трудбеника у изград њи социјализма била је озбиљна сметња у стварању солидних и политички правилно оријентиса. них стручњака. Збсг тога ће и Мајски фестивал бити само корак напред у развијар>у даље повезаности студената са социјалистичком стварношћу и њихове активне борбе на путу остварења лепшег и срећни{ег живота наших народа. Из свега напред изложеног види се колико је фестивал важан и озбнљан политички задатак на-

ших удружења, Ј*ер он у нравом смислу те речн треба и мора да буде смотра наших успеха, ревултат постојеће актнвности у Удружењима. Кроз фестивал, најбоље ће се видети колико су схва ћене и како се спроводе одлуке Првог конгреса Савеза студената Југославије, а нарочито речи ДРУга Тита упућене студентима преко делегата Првог конгреса. За сва наша удружења фестивал је један од најважнијих задатака у току овог семестра. Одбори '»дружења у целмни треба

да, имајући у виду већ постављвне задатаке као и друге који тре. ба да резултирају из специфичности појединнх факултета, одмах приступе принремама. како би предвзђени програм фестивала био што је могуће успешнИЈе остварен. Све ово треба озбиљно схватити у толико пре што нас од почетка фестивала раздваја иепуних 20 дана, а посао који треба завршитц је врло замашан, озбиљан и изискује м.аксимум залагања и савесности. Треба се супротставити тенден

цији, која се ту и тамо среће, да се припремама за фестивал прилази само са организацноно - тех ничке страде. Значај фестивала, његов циљ и карактер треба да буду јасни не само његовим учесницима већ свим студентима. Пун успех фегтивала биће још један доказ више да се на Уни_ верзитету и великим школама стварају нови кадрови наше социјалистичке интелигенције свесни и самопрегорни градитељи социјалистичког друштва.

'Миладин ШАКИЋ

МАРИИКО БЕНЗОН; Гпава

ВЕЧЕ УМЕТНОСТИ РОМАНТИЗМА СТУДЕНАТА УМЕТНИЧКИХ АКАДЕМИЈА

На календару програма култур-Iгих вечери које оргаиизују студенти уметничких аиадемнја, прослављен је и романтизам. Прослава је била доста сиромашна, атмосфера »имало иразничиа.. Схвага-јући романтиаам као културну епоху, а приказујући је резервисано, у академском тону и са лаким потомехом, ово вече је приллгчно уагртвило његов дух. А дух је букнуо, у европокој култури запљускујући расушене бране академског класшшзма, свежином овојих ндеја и вагром свога одушевљења за ново у животу. Дкадемоки сецнрвн романтизам, без уживљавања и исторнског прилажења. то је лав 'Делакроа опружен у рококо салону. Студент Академије ликовппх уметностп Богомил Карлаварнс говорпо је о сликарству романтизма. Његова реч илустрована пројекцидама (можда је трсбало да буде обрнуто!) бнла је жива и

богата запажашиме. Он се није трудио да преиизно фиксира предмет свога ивлагања. „Епоха романтизма нам се чини рекао ,је он као тренутак кад ови јунацп, људи ранијих времена, постају наши улични познаницн, оа којнма разговарамо и саосећамо саоссћамо с» целим светом. То је штура деФннлција, али се надамо да> сви знамо о нему се ради, а тешимо се тиме што нико није романтизам деФинисао“. У његовом 'излагању било је упадљивих опречности које су одраз нерашчишћених принципијелних појмова у постојећој литератури о романтизму. Карактеристична је бнла недоумица да ли романтизам схватитп само као претеривање, национализам, бежаше у прошлост, у егзотику. или га схватити као епоху напете емоционалности оа Делакроом на челу сликарства, као непосредан прилаз реалТхзму. Карлвварис је твии пришао свестрано и слушаоце

упоенао са интересантним материјалом. У музичком делу програма отсвирала је Јелена Петровић на клавиру два Шопенова делл. (Примећоно је и овом приликом да је раштимован клавир у стању да од одличног извођача начини просечпог). У кретком осврту на музичке тековине романтивма, Милош Велимировић је заступао мишљење да су за ову епоху карактеристичне оштре алтитезе: с једле стране мржња према класидизму, с друге, рад на обнови прошлости; с једне стрене театралност а с друге, интимност у изразу; субјектнзност објективност, Вагнер Вепди. апсолутна музика музика. Студент одељеља за костиме, Академије за примењену уметност Хела Волфарт изложила је неке карактеристике ношње онога времена, Високе крагне постепено су се спуштале, сукње су се шириле, по угледу на средњи век. Међутнм. Позоришна академија, иако у улози домаћина, није учествовала на програму. Спена из „Романтнчних душа и од Ррспша отказана је из „оправданпх разлога“, и то задњег момента. Од студенета Академијв за позоришну уметност требало би, свакако, очекиватк више иницијативе л учешћа У развијању овог лепог иетода оживљавања уметничке историје за њих то вије само културна, већ и стручна потребе. Не 6Л било штета кад 6и приређивачи убудуће повели рачуна и о тековинама домаће умвтпости у дотичној епоси. Јер најззд, нп романтизадг није само Француска или само немачка по,јава<. као што је тачно речено на овој вечери. И. Т.

Прослава шездесетодишњице Српске књижевне задруге

шњнцс Српске нњпжевне задруге Српска књижевна задруга ш>водом шездссетоп#!дишњиие сво* га постанка и рада приређује академију, која ће се одрхати у 2B априла о. г. у 18 часова у дворани Коларчевог народног универзитета. На овој академији о Српској књнжевној задрузи у прошлости и садашњости говориће: Вељко Петровић. претссдник СКЗ, Бранислав Миљковић, професор. секретар СКЗ, др Александар Бедић, претседник Српске академије наука и Славко Вукосављевић, књижевник. Стихове Ђуре Јакшића, Јована Јовановића-Змаја, Војислава Илића, Алексе Шантића, Милана Ракића и Владимира Назора. објављене у издањима Српске књижевне задруге, рецитоваће: Добрица Милутиновић, Радомир Плаовић, Љубиша Јовановић, На да Ризвић, Миливоје Живановић и Марија Црнобори. Приступ је слободан уз улазницу која се може подићи до 24 о. м. закључно у књижари Српске Кlвижевне задруг«, Маршала Тита бр. 9, а после тога на благајки Коларчевог народног У* ниверзитета.

Дискусија о модернизму НА ГРУПИ КЊИЖЕВНОСТИ

Кад хоће да се некој дискусији направп комплпмент, онда се за њу каже: била је жива. Међутим дискусија о којој се радн била је сувише жива. Разумљиво је да људн кад дискутују говорв повишеиим тоиом, алн место повишеног тона на овој дискусији се често могла чутл и права вика. А внка. са.ма по себп, нема ннкакву доказну снагу, и сем тога ствара атмосферу, која није нимало повољна за разво] борбе мншљења. Што је Ш|јвангннје, стварн паметно и умесно речене пзгубе у мн*огоме свој ефекат, ако су речене нретерано грубим тоном, као што је овде био случај. С друге стране, некн од учесиика У овој полемици, уместо да устану само против тона којнм се говорнло, почелн су да такав тон изједначаввју са ждаиовскнм ставом по питању уметности, без обвира на то што се тнм тоном често рекло и нешто сасвим су-

протно а;даџовизму. Иако је реферепт друг Џаџић сасвим ра>зумљишо улазио и у социјалну и у естетску проблематику модернизма, днскусија се ограничила углавном на утшрђивање соцнјалног корена те псјаве у савременоЈ књнжевностн. По кашем мншљењу то је нмало две штетне последпце: прво, што се само указиваљем на социјвлпе узроке неке појаве, та иојава не може исцрпстн до краја, па ]е онда дискусија нужно била. једнострана и друго, такве једностраност је допрннела да дође до потпуно неумесних узајамних оптужбн у стилу: малограђантш /нли ждановист. Но ове последље оптужбе биле су добрпм делом и последпца тч)га што је неким друговнма изгледа бис потреба.н оамо незнагвн повод па да без икакве

везе са темом дискусије почну нападати наш друштвени систем од ире 1948 годвне као апсолугну недемократичност. С сбзиром на то да је у нашој ја.аности, а уосталом и У самој джжусији укаввио иа чињеиицу да св нн пре 1948 године нијв радило р некој апсолутној недемократичности, већ само о тенденцијама у том смислу и да се имаче ле бл могла разумети ни стална н дооледна демократизације друштвеног Овакви напади у најмању руку указују на неодговорносх шихових аутора. Ппак, и-змеђу о« сталог, дискуоија је поквзала и велико интересовање за ппгање о коме се расправљало, па ажо идући пут буде мање викв и мање неодговооних алузија на 1945 годину, а вишв пвжње ш стручну страну питања, ова полемика постићиће свој циљ. Ди<#усија св наставља сутра, у 19,30 часова у згради Природно - математичког Факултета, слушаоница бр. 45. Нешто о самој теми Чини нам се Да оваква тема крије у себи могућност две штетне крајности. Ево како, укратко, изгледа прва. крајност. Често ћв мо наћи по равним уџбенидима обично совјетског порекла како савремена књижевност треба да је прнступачна и разумљива народним масама, кsко писац треба да пише на зачин приступача.н сваком човеку итд. Нико I не пориче да је захтеа за пародним карактером књижевности, ре волуционаран захгев (уосталом и. стинска уметност била је увек г иародна чак и без неких нарочи. гих „постановљеннја 1 * по том пи. гању), али тај захтев овако схва, ћен не само да са револуционар. ношћу нема никаквв везе, пего > јој је и директно супротан. За. што'у Писати приступачно за сва- ког човека, то значи служитн се I' само оним уметничким оредства- ма која су доступна културном , нивоу сваког човека, а пошто је - просечна култура људи релативно ниска, то значи свестп уметј ност само Ка једносгавне и примитивне Форме. То уствари значв негарати уметносг. јед да сл

послужпмо примером на који Јв већ указивано, впсоко уметнички Де Сикин фнлм „Крадљивди бицикла“, показао се за један део нвше публнке много мање „приступачшим 4 * од рецимо једне безвредне лакрдије у стилу „Бала на води“. И сад, ако би ваша Филмска индустрија стварала само такве лекрдије зато што су „нрнстуначне“, онда то треба наравно да знаУн одрицаље од филмова внсоко умешичког квалитета, али треба да буде и не зпамо по чему нека „револуционаlр-| ност“. Усгвари, сводити уметносг на IГИВО просечне духовне културе људе, значи не семо негнратц уметност, већ п одрећи се, бар у опвирима уметничlкот, борбе за уздизање народних маоа на ниво који је неопходац да би се схветило неко уметничко дело са свим својпм Финесама. А то јв реакиионарно. Тако, о.но што ТимоФејев назива захтевом за демократкчношћу Форме, само је захтев за примитивношћу Форме. II уместо да, како су толико пута класици маркспзма наглашавали, теорискн утврди пеодвојивост истпнски велшсе уметности од социјализма, он теориски озакоњује плакатску књнжевност као највпше достпгнуће соцпјалистичке лптературе-, јер је она „најпрпступачнија“. Овакав „молерннзам“, овакво схватање оног новог у пзразу савремене кшижевности, оамо је враћање на старо, јер одрнче уметнЈИчтспм средствнма право на усавршавање. а такав „модернизам“ мислимо да не одговара луху наше стварности. Друга пак крајност, која такоће претендује н,а то да буде закон савремене књижевносту, хоће на основу тог.а што Финеоу уметности ннје у статву да разуме сваки просечан човек, да прогласи уметношћу оно што није у стан»у # да разуме шгко. При том најчешћи аргумент, који треба да опршвда такву уметност, јесте да се шена неразумљивост може осудити само са гледишта логике. Али како уметност није логика, то је „несхватљиво“ са гледишта уметничкот не оамо потпуно оправдвЈНО, вејl и најадекватнији израз суштине уметничког стварања које ,је но природи ирационално. Чињенице пбказују апсурдност таквог схватања. Пошто јв уметност од свог почетка па све до разшх надреализама била између осталог и *разумљива“, иопало би да је уметност пронашао тек овакав модернизам, ако јв „несхватљиво“ суштина уметничшот. Затим, тако св дефинитив-00 Јуби свака могућност аа разлотковањв аног што је плод, рецгамо, болвоног мозга или тежњв аа неразумљивошћу, ра.ди постизања јефтиних ефеката, од оног што је заиста уметничко. И најзад, тако јо на.јлакше постати уметник само треба бити довољно неразумљив! ФилозоФским Језиком речено, не можв се оно што јв карактеристично и специфнчно за форму уметничког оазнања тражити у сноме што је неразумљиво, одмосно нелогично, јер се неразумљиво може јављаги а редовно се и јавља у неуметничкој форми. Уосталом, немогуће је, апсолутно издвојити лотично од уметничког то јв иозвата, дијалектичка истина и омисао је оно што чинц везу и једног и другог до те мере, да нарушавање смисла једне песме осећамо не само као логичку, већ н као уметничку грешку што св изражава у виду осећања неиријатности. Можда се ове замерке не би могле проширити на све правце тзв. модерне уметноетп, (све те правце треба познаватж, а њих има много), али те замеркв свакако важе за некв појаве у нашој литератури, које претенДУЈУ на то да буду „модернизам“. Тако, рецимо, то у пуној мери важи за ону песму Васка Попе 100Ј.уЈе, нзмећу осталог, и рефсрент Џаџић покушао да на некп аачиц осмислЈГ. Еао што ја позшто Ва« тр ПопаЈ оботвтио је недавно зоо-

логцју пронашавши у једнлв смјој песми примерак коња оЛ ОСамз ногу. Иако је референт твl>даo да' се та песма може осудити саодо саЈ становншта логике, покушао јв даЈ ппак тих осам ногу објасни шма! што се ради о коњу који трпи, али нам ниде рекао каквим с0 сазнањео! служио у таквом' обја« шњавању: логичким или уметшГчн ким, (пошто је .референт у случају М. Павловића заузео лрут»чији и чнни нам се исправнији став, тврдећн да Јв ту у-* меггничко само оно што јв рационално (!); ми му с« изаињаваЛО ако смо евентуално нотрешпо <дватнли оно што је релвО о песми Васка Попе). И ова друтл крвјност на коју смо указали —* вао и она прва нротивречтг духу наше друштвене ствариостн, јер сно што је некада имало неког оправдања, хоће да и данао устоличп као принции вова кн>нжевности. Простор не допушта! Д«» се упустимо у подробннја расматрања; огнаничпли смо св сама( на то да укажемо на два), по Шшем мишљењу, штетна гледиппа у везн са питањем модернв уметности. Прнродно би било да св| најбољи ивлаз види у мери в којом ће се избећи обе тв крајности. Далеко смо од тога да ипслнмо, кlажо се тд мера мхмкв поч стићи некпм редептима. Књивкевна пракса одувек је била паметни,ја од ма каквих рецепата, а. нема разлога да то не будв и у овом случају.

н. милошевић

КОНКУРС

У оквиру Трећег фестивала београдских студената, фе. стивалски одбор у заједници са ректоратима Универзитета и великих школа расписује

за литерарне и ликовне радове као и за музичкс композиције. У обзир се неће узимати радови се већ негде раније конкурисало. Студенти Музичке академије могу да поднесу композиције из свих области вокалне и инструменталне музнке. Радови из области примењених и ликовних уметности пријављиваће се уметничком и приређивачком одбору уметничке изложбе на Фестивалу. Посебни конкурс за научне радове организује Универзитетски одбор Савсза студената. Овде долазе у обзир само радови који су претходно награђени на факултетским смотрама. , / Право учешћа на конкурсима имају сви студенти Београдског универзитета, великих школа и уметничких академија. За конкурисање долазе у обзир и ссминарски радови.

ПРОГРАМ Мајског фестивала

Недеља 11 маЈ Велика смотра радних бригада Београдског универзитета и великих школа. после смотрв митинг радних бригада. Отвараше изложбе радова студената Академије ликовнизх умет ности, Академице позоришне уметности и аматера. Отвараше изложбе из живота и рада београдоких студената. Свечано отварањв ФввЈИВала са програмом на КоларчвАСм иа родном универзитету. Понедељак 12 иај Претстава студе Ната Позори« шне академидв у БеоЈфвдском драмском позориоргу. Уторак 13 иаЈ Концерт фолклора КУД „Бран ко Кромановlгћ“ на КалеметданскоЈ позорници. Среда 14 маЈ Концерт студената Музичкв академије. на Коларчевом цародном универзитету, Почетак у 20 часова. Четвртак 15 мај Кошарка: Француска студентска репрезентација Београда. Футбал: сусрет студентских рв презентација Београда и Загреба. Петак 16 мај Концерт балета студената Београдског унивсрзитета на Калемегданској позорници. Субоха 17 маЈ A. Милер „Сви моји синовдј" позоришна претстава КУД „Мика Митровић". B. А. Моцар т „Реквијем" КУД „Бранко КрсмановиК". Недеља 18 ма.| Ђ. Росини „Стабвт матерУ КУД „Бранко Крсмановић". Понедељак 19 маЈ Вече народних пеоама и игарв КУД „Мика Митровић". М. Горки „Деца сунда** —& КУД „Бранко Крсмановић", Уторак зо мај Уомене новине редакције „Народни студент". Среда 31 мај Свечани завршетак Фестивала, Подела награда на Коларчевоц народном укиварвитвту.

БРОЈ 9

НАРОДНИ СТУДЕИТ

3