Студент

Шекспир: КРАЉ ЛИР

УметнlИlЧка физионкумија редитеља Мзте Милошевића одлиасује се специфинним цртама, а његов реднтс.Бски поступак садржи у се&и извеоне компоненте по којпма би се мо-гло рећи да је руштина тот постугика ревлизам. Оваквим постушком п.ре фињ-пне резлнстичке режн).е коЈа се одл(И9оу|ј!е хармо'Ничношћу И МО!НОЛИТНО|Шћу могу се постићи ВИСOIКИ сценски успеси истнмоке уметиости, а да публиКа тг'лО(р.ећи «е осети редитеља. Има редитсља, који оа сваком новом претставом уносе поиекн с»о»ј или тући сценски новлттст или екстраваганцију, која чуди и !Шlненlафу!је публику. Овакви редигсљи имају успеха код публшке, алн o:пи по<нlсlкад те своје успехе омупо пла-ћају, жртвујући уметничке квалитете да би направнли коецеоију публици. Матз Милошевић избегава овакзв поступак- Његова режија о« одликује творачким раииоиалиамом, ко;;и омогућаиа сцеџс.ки екро«и)не, I али вели!ке уметнlичке Зато је тешко шћи ма његовој престаlви глумца, који би Ма и мало покушао да игра „за публику“- Редитељска модитаииЈа се шреноси на глумЦ»1 а са, гл.\мца на публику, због тога Је немогуће остатл Подушан после претставе ко- I 5 режирао Мата Милоше- .

вић. Њоговој концспцији ~Кра» ља <Лира“ реализам Је постамент са кога се почиње. Од два ооновна могућа тумачења Шекспира: реалистичког и стилизованог, Мата Мнлошевић је усво ЈНО O'НO ПР'ВO. То би отприлике било тако да сви Шекспиlрови ликови буду рсНЛНН, животни и страсни, да се у тексту тражи његО'ва филозофска и психоло' шка салржина. На тај нач№П Милошевићева сцена није била само по-зорншни спектакл. она (е оам жцаот уметнички пренеОлн на позо'р'кчшу- Ованвим поступком, Шекспцр је приближен »а шем СЈиаременом гледаоцуВзжна котЈпоиента прггст-вг сцеи'oг, | Р‘аф'Кl;l3 (Миленко ШербанЈ била је мрајње стилизоаана. Једноставне тамн« завесе и покретни сгубоаи р2l3.тнчито роспављени са појелиlНим дсловима лако покретног лекора, претстав.њаду с.ценографију .Јчрања Лн:р,а“. oв2l:чвнм декором место радње Је бнло са.мкз нгзггачено по!ј:едшшм МчДркддтннм прсдметима. Поставља се једно чисто теојретоко питање; да ли Је мо* гуће опlровесн реалистичку концепцију претставе у стн.тизова • ноц декору? Питање овако а прио ри постављено захтева негативан одговор- Међутим, по сле претставе долази се до закључка, који даје позитиван олговор. Не с а мо да је могуће итрати рзалистички у спилизованом декору него се такав начин може усвојити као апсолутно ггравилан’ Пишчев текст ча таЈ нзнин до-6ија веће знсчење (он је на крашу пркмарзн), а позор'Ишна уметност губи шппотребна и формална сценска рсшења. Тако се потискују застареле фоlр.ме које су често пута саме себи сврха, а садржииз добија свој прави аспект. Нарав'Н'o, овако се не може увек играти. Овај начтпн' посгавља и ово|је захтеве. На првом месту пот.ребно Је кзравито добра драма .са јаким тшкстом. затим добар редитељ и на крају оигу- ј рзн ансамбл* У нашем олучају | (Шекспнров ,',Краљ Лир“, рели- ■ тељ Мата Милошевнћ и ансамбл Јутослове.4lоког драмског позо- ; ришта) ова трлт услова су испу- ј њена. Т а ко је Шербанов декор | у ,-Краљу Ли|ру“ 6и*о одлича« ' сарадник рмжије Мате Милоше- . вића. Оваква режија сс заксга ; не 6н мог.тз замнслити у неком а:рхитектоlН | с,ком и чатчтралистичком декору. Пред публиком је г»мо човек, Шекспиров лшк ч Шекспиоов текст; ништа га и? огшаилич-ана ћ не затаапа, кочтакт са публиком ннје посредвн. \ не делу’је пр®о -декор као Д« • ;

• - таљно алисаш среди.на и место • догађаја, нгго глум.ац са тек-1 ото!м К€(ји ствара ту средину и • атмооферу. Наравно посао гл\тм• ца је ова(ко мно»го већи и тежи, I али тим« је и уопех М(но.по већиЗамерили бисмо Мати Мило: шевићу две његове мизаисцен• ске поста®ке. У дрвој слици после Лировог моикхтога у ком се он одриче овоЈе на>млаЈђе кћери, М:ата Милошеиић је Корделшу поста!вио у пр®и план де сног \тла позориице- У то време ана нема ниlкаlКВOlГ текста (на сцени је Сјукоб између Лнра и Кента) св? до доласка кнеза Бургундије и краља Фраадуске. Тек као одгово!Р краљу Фраицуске, Ко.рделија има значајан мо'нолог. Овај моиолог 6и био много ефектнији да је Корделија у зреме кад није имала тачст била негде у позадиlни пооорнице и да одатле долази да објасни краљу Француске У чему је њен „грех". Њеи ход и тишнна која 6и пратила њену кретњу из дубнне сцене у први план, оставили 6и далеко већи утисак и учииили 6и њен монолог МIНOГO значајниЈим У пос.тедњој олици, кад Лир доноои Корделију на рукама (још с« не зна Д.а ли је оиа мртва) и спушта је ша под, Конт, Едгар и«киез од Олбеиија, пријате.ад Лирови н« причазе да виде да

ли је КорделнЈа жива или мртва, што нимало није логнчно. Посте „Јегора Буличова" мноти смо ое запигали да ли Је то »ајвећи домет Милизоја Жнвансивнћа и шта ће наступнти после- Нисмс смели да кажемо нн јесгг нш ни;е- Очекивали смо Лнра. Кад смо видели Лира дилема јг осгала исга. Нећемо улззити у то колико је Миливоје Жнвансвнћ уложио трудз снрем-ајући и једну и другу улогу (то никад не бисмо могли сазнати), али ако претпоставнио да поз»зјемо и Јегора и Лира као драмоке ликове и Мтушвоја Жи'Bаl:иo'зића као уметннка г.тумца, онда можомо рећн да је Миливоје Жнвансвић вкш« Јсгоlр него Лнр (вишс Кантор У „Краљу БетаЈнове“, него Креонт у ~Антиго:ин“). Ако би се могла пра'Випц извесПа стилска упорнеђивања мзмеђу ликовних уметносги и позсришне, онда би се за глу.му Миливофа Живанови/ћа могло с правом рећи да је бароша- Њсгснв лик Је растрган и разложен, између поЈеднних дг!Лова оу јаки ко«трасти чимв се постиже ванредна п.тастичност лика. Лир Мнливоја Живаио'внћа ил тај начин постај« емоциопалан, узвишено патетичачг, I'нажан, свеча(н и мон)умеиталачт Маријг Црнобори је имлла тежаж посао. Њена ди«ција као етвор|Ј«а за кгр-актерне улоте, требало је овог пута да послужи улозк Регаие, подле Лирове кћери. Сава Северова је деловала као каква мраиорна скулптура, сшжно и блнставо. Нада Грегорић у улози Лировlе најмлаће кћери Корделије „модерне Антнгоне", показала је да сс полако ослобаћа тућег утицаја. Ова млада и талентована глумнца у надостатку свот изграћеног умеТничког стила копнра-

> л-а је Марију Цргнобори* У уло• зи Корделмј« оиа је по«азала [ жел.у за оришииалиошћу; успех ■ је видан, али се још увек оое, Ка учитељ- Страхиња Петровић кво Ерл од Глостера у улози ■ која му потпуио од,lговара и чнја трац-едифа рдст« са Лиродаом, наглашавао је Глостеров хузданиз.аlи. Бранко Плеша је постнгао завидан успех у врло тешкој улози Едгара, Глостеровог сина. Улогу његовог брата Едмонда тумачио је Јова« МнлиКгвић. Са подтекстом „цил. о* правдава оредство” МилиКевиК је успео да прикаже порочност карачсгера овог злобног Шекспи|ровог лика- Прогнаног Кента успешмо је протумачио Томислав Таихофер. Ли*рова Будала оличење ошт)роу.МlНости, имлла је у Јози Лауртчићу олличног тумача- Мартцан ЛсвриК успешно је дао тип садисте у улози кнеза од Ко(ривал/* Ол осгали-х треба истаћи Ива Јакшића, Слоболдаа Перовића и Стеву Жнгоиа.

Динно ДАВИДОВ I

Сцена из „Краља Лира“

Миливој« Жив»новић у сцени Лировог лудилв

Пођимо људском лицу у сусрет

Нашм редшкцмја свакоднев но добија великн број песама са жељом аутора да им се радови обЈаве у нашем листу • Сматрамо да би дискусиЈа о тим радови ма била корисна, како аа нас, тако аа ауторе, а верујемо да ће и остале студенте да ааинтере суЈе.-ч У том смислу овај крнтич ки прегледу добијених писама, могао би да послужи као повод за такву дискусију • Млади л»уди улазе у књижевност 'У.луГ га великшм даром или са велнким срц*м за цео свет и себе у' њему. Први отихови са по_ ла гласа и пола вида, изречени иастирском једноставношћу и вн. зијом, показују иапор да се пођс заље и дубљс, а јкихови распевани ауторн иогптују свој глас и V на|јаитни'ј|им чиноздма живота. Отуда нас чс/њенииа ла наш лиот свелок многоб-ројинх почетвдгчк.их ра.дова, наводи на потрсбу да сс о младим гшоцима • говори са зише лобре во.ке и гмкте. ма. Када ге песиички покушаји не објдве у нашем лноту, то не значц да је на њпх с.тављен бсздушни минас и да је овакш даљи разговор преквдгут. Почетинчка по«знја у нашим студентским кру говима протнче брзином водопада, ком. се разлива у оопственим бпјама и браздзма. Све је у покрету око личних варнииа Лг у иотрази за топливдм и пајтоплчјим речима. А поезија или освежава или унесрећује. Просечиа писменост допушта сваком струја њу нзвеотан одбљссак, али се в.'_ сока и вулкаггскн снажна песма годингма тражн у изворима живота. Многи су са првим науче_ ним словом из азбуке огласили своје песничк« дарове. а у дечач ким годннама пропевали су расиом снагом нзш Раднчевић, мађарски елегичар Атила и робуони му жички уиук Јесењин. У ђачкој укамији са првим прол«ћним спектаклпм и љубазним додиром, јављају се песничке склоноггн младих људи, а у студентским годинама или се моћниЈИ талсна.т раввије до висина* или тС(К започињс да шпри крила. Сваким даиом на4Н лист добија пигма са 6ук*том стихова иисаних са ггагтојањем да угледају светлост дана. А таквих радова има толико да их нтт л«во.тка <-а ренесгнсног платна не би могла у наручј.у да ттонесе. Мсђутнм, непразмера нзмеђу лобнт«ннх ралова и т+Лхових естетских врелности огромиа је на штсту лру!ог, што нзбор за о бјављивзтке чини угкнм и сиромашним. Да бисмо оствари.ти градитељски-однос са иеовдпшма - студентима, покушађемо ла раставнмо н>'ихово лирско ткање без пре тензи а ла му поде.тимо суве оцсне. Нааие гргжње не гастоЈ« ге гамо у естетском повишењу ралне свести, већ н у пунмјем подмлађиватну и чишћ«њу у Цанкаревом значењу те речи. Први у-

в тисак можс да ттреварн, али нас а лобро упућује. Највише се користе мотив;г општих лепота приро о ле, који су понекад прост реч флекс опажања или укроћена по. •, задина ситнцјих збивања. Јурншање у небу.тозие висине, уско* е видост пољског сочива, крађа и ј прсрада старих језичких решења то су најбројни-е црис мрље ј којс грећемо и оабирамо. Већ самн наслови, нснивецтивни н пра 1 шњави, доводс нас до таквог закључка. Као да нам се из даљинс добацује; исто то само мало друк чнје: Јесењи „текстил’’ открива се на свакпм трећем примеру, што је израз унутрашње иемоћн да се усправно стојн и види даље од прозорског окна тј повијевдгх грана. „Јесење сепке”, „Лесење медитације”, „Јесење вече”. Ути■ сак ;е т«жак и опор. Старинска доследност де с« в. де огоље.ти пределч и.ти утопљеие душе у ’ њима> бије нз стмхова са оваквим нагловима и њихових зимских варијант;!. Да ли ;е то романтпзем, иеоромантизам или „дада” сладуњавогт то ге нс можс рећн. II није дово.љно опазити са мо бело мегечево лице и легије об.така и облачића па да се чов«к осети песником. Један питомији и свестранији додир са људ ском мембраном овде је најчешћа „бела мрља”. Пред површчном људскпг лица, том „најзаннмљивијом површином на земљи”, као ла је ћутање знак лоброг става. Не може сс рећи да н«ма срчаннх продпра у сопствени ссећајни круг. алп преко топлог жара лепао је пепео немсћн и мштвило. Добијамо утнсак да је човек дрвени ,тутаlК, који с« врти у нашем поглелу, како је то нама .. стало. Пинокно ;е ружна прилика у иоезнји. Она је израз дооледне нелоследности у тражењу хумано-г. Та равнодушност према човеку многима олужи као Футрола за гомилање , стихова. Тако Јован Пегковић у сво;lим стнховима каже; и Огр«>*г, «* иггмтом, бл&тњавмм сокаком, ш* коЈм пролалник жгрко мик*. Ко звелд* IЛ.л«м, као кроз с»н ив гд*_тде у кј-Ви еветлост гшк". Мистнчне лаљине ттреовлађују у стнхавима. који се временски однгравају у сумраку, а ттосл« иољубаца п сннвања долазн осећај пустоши. Читати овакве песме зна.н навикавати се дз у њч. ма ефектно погодимо иоследње стнхове и фигур«. Мира Луковић сестрнпскн задрхти пред увелстм ружама, кој‘е су за њу космички шљам пролазности и сатански о. б.тик љубави без повратка. Са маниром пстнаепгогодишње учешгце чија ;е јсдина лектира отгањана са „Коринтском Хстером*, ова почетница допЈШЛа себи неукусаго кокетовање речима. Н>ене су песме ипсићене прозннм решсњима. „И рафгновани смешак заблудеЛнх усннца"?!? У игтој песми, која је посвсћена прнјатељу без било качсвих лругих знакова, стоји и ово; «К Арабл»анки страсиих П*лпв«o Си со]’* Оваквим стиховима нема лека, Они су остатак једн* усиљене женствене нежности н тражења чаробнпх лаљгна. И нигде .тир«ксп’ долира га временом. кој*н наговештава буру, нигле осећаја ла су пуцале пушке и да ј« народ поотајао сунце, да је огарављена младост меш.тровићевск!гм. мншииама говорилд 0 себн. Далеко сно од вагонеташке прагмапгке, која }• пре нвпуне трн годин« бнла једини п.тус пре н после наглова. 1 Љубавни букети најчешће се и- 1 зноое н* књижевну пијацу, иако су немоћни и опори да буду ви-

ооки лнроки домет. Што каже нгрод кад се љути „налудо киша, налудо суша”. То не значи да се љубзвна поезија мора дочекивати са осмехом чистунца. Али чињеница је да се у овом правцу није одмакло и да се чврото стојн у оенци утицаја и дубровачких балуст.рада. Као да се подјвднако не може волети у простору, било под зеленилом Кошутњака и Тушканца, било под лекотворним сенкама вагонета, под прозором студентског стана, или на домаку скамија. Чак и кад оу огветљеци политуром лепо поређаних стихова н речн бираннх да заварају ух o ,ова.кве пеоме остављају утиса« пуцања празном пушком. „Гдс су те усне? Даа оиимен а корала, дв» дуга сна, дв* ватре црвен«, две плнме страсти, дв« немнрна вала двв с*кк* страшћу опијене”. П тако читава песма Ж. Николића протнче под зиацнма питања. А почетници с«6е најрадије сматра.;у мравнма пред лепотама и призорпма природе. Заљубљивост у недокучиво суице или падање па колена пред дугиним 6о;ама избија из мзсе стихова као једини занос. Неопредељеност предела и видцка лишава овакву пеенпчку материју успешнијег прпјема код читаоца, Аионпммост завимаја ирек-раћује -гскреиост већ у самом кор«ну, што је осповна грешка сликарског маниоа. Ако смо се родили на ЛДорави п поетски с« везали за њу, онда ;е њено и»ме наш најпрвчи симбол и не трсба га избегавати. и описност то никако и никада нису ваљапе раз војке станице. У програмском полету исклесао је своју „сунчану” песму Ми.тан Павловић. Ево његових гласова који су испуњс. ни небулозипм вештачењем и немирима: „Огреј, заснјај, затрепери, заб.тистај вољено сунце”. Најгеже ;е стојати пред песиички-м покушајима који су правн транспорти речн, уздаха и нејасноће. Рл|:пуштена мигао која не повпаје људске раз.мсрс лако се ис*пише Иа белом листу, зли сс чи■па 031 седам знајева, али и опет оставља нејасне трагове. Један студент технике са пуир поетске ватре записао Ј*е своје утиске са изложбе модерних француских сликара, али је изнад светлости поднгао ђавоље сенке н диктат потсвесног и.ти иадстварног. Његов 'иостски рсчниlК као ла се пре калио у замраченом кабгнету Мимана Ракмћа, а.ти је отпшао ла.теко ниже и далеко грешније у јед«у немоћну ћачку мистику. „ИСцод руку жвн« ичлвћу мрачпе ПТИТЈв мвшжју рвскв крикв с јсцањвм сукот« листа. Шупљинв нспун>ава зар*Јна параној«, јесен с* зида прети панпчном болвшћу ирака”. Закључак је суморан. али је неодољив. Оваква поезија зауларена ;е крачњом уопштеношћу осећања н шарена је као закрпч>ени губер. Она се тешкп подиже на сопствене иоге, некритички усваја старе фигуре и не заглсда се лиием у лгце са живи.м људима и осећајном природом малих и великнх колектива. А са таквом љуштуром не може се далеко на преловата, чак ни кад би се кагније иавукпе чизме од седам мггља. По«знја не подноси крпкове у афекту н помирења пухтошних душа, она Ј*е виталпа само у. нагтретку; она ј* на јчкстнји рукотшс духа, или Ј*е најобич«и;е ништави.то. (Завршетзк у илућем броју)

М. МИРКОВИЋ

„Велики грешник“

Инспирација Роберта Сјудмака

АК'O је СјудЈмак, режисер фнлма „Вели««; грешнlИlк", од јед* не психолошке драме са разлlИчитим људским карактерима, чиЈIИ Цlиљ није само оетис једне \тбистве«е ст|раlСТlи (тако го на ггр:в« поглед изгледа), већ и верно сликање једног дела грађаноког друштвlа окдашље Русије, ако је, дакле, од такве дрдме сгво|рlио фил.м у коме су Полина (Бва Ггlрдшлр) и Феђа (Грегори Пек) приказани искључиво као нооиоци једне страсти, збли жени њоме и упропашћени оида значајио дело Ф- Достојевског и инје морало да послужи Сјудмаку за Иlнспиlр'ат'ију, како то пише т почетку филма; могла му је послужити скандалозна хроlНlИ«а нlеlко<г булеварског листа. Лењнн је доказивао да свако иокључиво психолошко сликање личиости вољи на страипутицу- Ако у „Коцкару” делу ДостоЈевског ииа тога доста, о«да је то загго јер ошо претставља донекле и биографиски фрагмент из живота Достојевског, из времепа његових немирних лутања по Западу »а-да га је једпо време захватил* и копкарска страст. Достојевсми у „Коцкару” слика ситног градског чошека, учитља. И о*вде је у ередишту увређен и пошосан човек којн не зи« како воли, јео осећа д« много волн, који хоће да докаже да Је човек и да иоже све што хоћв јер је човек, кој.и често сво* је посгупке не мери моралннм мерилом. Необичио сложе-ч тип, насупрот другим јаспије оцртаН!им, је Полица: горда, оујетна. каприциозна колико и снажна лпчност, рlазаЧ'араиз у Де ГрlИју, пуиа мржње и увреде преМl3 ФеКи а и љубави према томе истом Фећи. А „пропаљи и полудели генера.л”, „грО'3lН‘а и богата ба6ушка“Г хладни мистер Аст.тлј, лукави ц дво.лншти Де Грсј, нису ли и«тересат.не и типнчое личпостн у делу Досто јевског, личиости коле о« све подтгдпако мрз-и, и није ни чудо што их је скупио из таквом месту у коцкар(НlИЦи да би их приказао: „гледао сам како су многе мамипе гурале до столо«а своле кевине и прекрасне петнагстогодншње и шеснаестогодишњо мис, своје кћери, и дшкши »м неколико златннх мг» нета, училг их како да игра Ју. Госпоћипа би добшала и.ли тубила. нензоставно се осмехивала, и тлтазила врлс задовољна •. Паравно да је веома ар.исток.ратски: уопшге и не примећпзати сву прл>авштиlН'у свег тог олоша и пеле околине”, А као олраз њиховог морлла, односа, поглела. служи оно иеобичпо напрегпуТо и растројено стање око болссти богате 6?.бе верпа слика жеља, каракте.ра и животног смисла неколицине богаташаСв(ега тога у филму нема, он IПlретстlаlвља потпуно слободну црералу Достојевског „Конкара”, површну и башлЈну. Личпости оу скоро све недоречене, блдаде, одпоси сасвим нско«* струисани и л.ажпи- Смешпо 1е оно наиBlИО ириказивање веома сложепих сукоба карактера Полнне и Феђе, з најсиешније је, веровотно, она потепцирана сце тта у цркви, са хором анћела и Христовим распећем. Режија Је за бит'драме извукла љубав и однос Полине и Феће, усетевши Дl3 љупкошћу Еве Гарднер аа љупкост њиховпм односу* Ако филм „Велики грешдак” посматрамо кас фн.тм о развоЈу копкарскс страсти код једног чо-вска- опда је потц\ по успео. Усклађујлћн ц приказујући оа" мо то, филм има једнс развојну лннтиау баз осет№нх палова ил!и удаља!вања с.а финим пси* холошгоим ннјтнсирањем и потпу ним Јтзбличавањем своје г.тавке .тичности, Робер Сјудмак режисер, пикад није испуштао своју главну личност, Феђу, па чак ни тамо где је могзо и без њеног прнсуства да- да са пнвентивнцје пронађрним детаљимз вррнију атмосферу једие ве- , лике коцкарннце. У томе би веродатно, боље успео да је узео ралњу која се одиграва око 1952 године, евентуално у својој земљи, јер овако његов коц кар НlСlма никакве везе н*и са „Коцкаро.м” <ни са тадзшњим мучним животом Фјодора Достојевског. В • МОЈСИЛОВИЋ

Ева Гарднер и Грвгори Пвк игрзЈу главне улогв у „Великом грешнику“

ГОСТОВАЊЕ КУД-А „мика МИТРОВИЋ'' у ВАЉЕВУ

Ка позив Дома ЈНА анса.мбл КУД Медицинске велике школе „Миха Маотровић - ’ приредис је у Ваљеву прош.те суботе ~В?че народних п*. сама и игара”. Ово је друго гословање студенат* медицине у Ваљеау,

4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 9