Студент

ИЗ ДРУШТВЕНИХ КЛУБОВА

РАЗВИТАК ФИЛМА Предавање Александра Вуча у друштвеном клубу студената филозофије

Вучо је у краћем кшорио о филму као најмасовнијем, васптггном и гфопагандаом средству, као ннфсцрматишшм, кли забавном делу. Фшш је настао од иррачака и у почеггку је и био вашарска забава. Живе слике браће Лимиер бита* су први филмсЕИ журналж. Улични чароогБЗЕ и мађионичар Мелијес први је уочио »*агућ.ж>сти које стоје пред филзгом и ггроизводи Шl3 фантастичних филмова у којима користи трик. Фирма „Пате“, 4>ве деценије овога века ангажује позорашше глумце и режисере и огш праве ве које назинамо „снимљено позориште". Оно се одржало и до данас, нарочито у италијанским оперским с’ хлмовкмс!. Тзко је филм л, >етвореи у сред саво за умкожаваше позоришшпс претстава. Први фшшу додељује улоху филма Американад Девид Гргхфит својим филмом „Рођење једне надије“ у којем се крупним плазтом приближава лицу глумца- користи различите планозе и паралелну монтажу (упоредно приказивање испхжремогтих догађаја који се дешавају ва разним местима). Двадесетих година, фирма Варнер E;xvc користи прсвгалазак тона и cnaсава се од филмом „Певач џеза'. Филм је rr ро говорио. Велики умет иици ко* ји су се у почетху успротивиЛи тону (Чаплин, Ајзекштајн, Реr*e Клер) један за другим прилазе тон-фклму. Гозорећи о савременом филму Вучо се највише задржао на америчком филму. Само 10% филмова америчке продукције су мовги који се могу сматрати уметгогчким јер се гшгхови аутори нису потчивили захтевима i властпсса. Ту су Хјустон, Форд, i Вајлер, Цинеман. Савреметги европски филм је утлавиом у 1 стагнацији или опадању. Једи- . но су Италијас:ш сзојим неореалттзмом дали зпачајап до- « прикос ф.члмсксј уметаости. ( Своје излагањс Александар ч Вучо заврпшо је говорећи с г уметтгостк Чарли Чаплина и с Волт Дизгжја. После предава- т ња постављана су гттггања. О v

мексиканском филму, филму „Чудо у Милану“ и кинематографији Далеког Истока. Било је поставЈБвно и питање каквим сс критехжјумш! руководи увозно п,редузеће у избору фил мсза, одкосхте опи који одобравају фшнчове. Одговор је бмо да ЈутославЈгја-флглм има комерцијални критеријум и да

против тога треба водити барбу у јавности, пошто је „Југославија-филм“ самосталгго пре дузеће коме нико не може да командује. На крају Александар Вучо је обећао да he одржати посебна предавања о националггом стилу у филгсу и о неореализму. Д. М.

РАД КЛУБА НА ТВШ

х Д руштвени клуб студегга. /\ та ТВШ ]е једа« од пр* вих клубова такве врсте на БеоградСком у» ниверзитету, Период од оснивања у апри[ лу ггрошле годипе, до јуна бко је перггод стеарања основних материјалких услова и идеЈних планснза рада. Било је ско ро немогуће у том периоду ор ганизовати неко предавање или дискусију, концерт и сл. jep у клупским просториј ам а нл,.е још било довољно ми столггца. У прЕом семестру ове школске године, одмах у почетку, по добијању кредита. набављев je неспходан намештај који је недостајао. Тиме је посетисхдима пружена могућност да се културно осећају у клупс*' 4М просторијама (оазо би било ско ро потпуно да није шахиста који навијају као на футбалским утакмицама), а простори је су оспособљене да приме ве ћи број студената на своје прл редбе. Са програмом: приреоиоањем предавања, дискусија, кон церата и академија почело се одмах, али доста скровшо. Међу првима су одржане дискусије о филмовима „Трећи човек“ и „Чудо у Милану“, којс су биле прилично посећене и интересантне. Beh на тим првим вечерима су се показале две сгвари. Прво, да се на дискусијама не може донети неки закључак који 5и сви ггрисутни прихватили. У такглгм и сдичним стварвгма, пз чак и у дискусији о теми „Да ли јс у Совјетском Савезу каста илк класа којој је геа суствовао друг В. Зековић асистент Економског факултета та, главно је да дискусија буде ш то жттвља. да у њој учеотвује што већи број студенага, да се чује што већи броЈ кпгшљења, а не да се усвоје

- какве аутсритативне формуле, )- које би сзе задовољиле. Друто, ка тим ггрвим вечери■ ка видело се да део студената ТВШ (а мислим да не само - студената ТВШ) иема рашчиз шћене појмове о уметности, : посматрашу умепшчког дела и - неких питагва из области друj штзених иаука и етике, да део > студената није успео да пот- пуно пречисти са созјетским > шаблоиима у посматрању тих с ствзри. Затим, пошто су нз так . ве до«асусије скоро увек пози■ вани студенти одговарајућих , академија и факултета, виде[ ло се да се мишљење s чног студента технкхе разликује од мишљсља студента те i струке о којој је дискутовано. i Кроз иолагање другсва којк i су били у иаостранству на пракси, видели смо који друштвени проблеми највише занимају студенте: а какво је интереооваше за музику кроз два симфокиска концерта, један хорски и један кокцерт народне музике, коди су приређени и кроз дедно предавање о развитку џез музике. Почетак рада у овом семестру обележен је дисхусЈЈјом са Ото Бихаљ*и-Мерином о томе каасо треба посматрати умегничко дело, врло занимљивом књижеваом ве чери студената техшже (ново за нашу средину) са дискусијом о прочитаним радозима којој су присуствовали студ гн та филозофије Наредгге теме су: шта је слобода, шта траже паши млади уметници, шта је морал. Фројд и фројдизам, о режији у позоришту и на филму, дискусије о нашим и страним филмовима, драмским делима са репертоара, изложбама, концертттма и сл.

претс. друштз. клуба ТВШ

Срђан Мнтровић

У ОЛУЈИ

До овога, ниједан од капгих филмова, којих има већ више од двадесет, није имао за тему личну драму нашег савременог човека. Фшш „У олуји“ драма је жене из рибарског сеоцета на Хвару, удовице Рссе чијт! је муж партизански водник нестао у једној од офанзива. Удовице са својим личним дра мама заиста су врло стара појава, али су оне ипак истовремено за нас и појава врло савремена, (У ФНРЈ по једној статистици има 900.000 удовица), те примедбе на невезаност теме за наше тле отпадају. Друта је ствар да ли је Ватрославу Мимици до краја успело да своју конкретку Росе веже за њене конкретне Плавике, котар Хвар. НароднЈ Република Хрватска. У филму има више успелих повушаја да се свакоднечно вашег живота верно прикаже: цутници у броцу, необријана му зика, прослава празника. Будући истовремено сценари ста и режисер Мимица је сва-

како гшао тешкоћа. Мислкм да је он, слаб као сценариста, спутао својим оскудним сценаријом себе као режисера, очигледно духсхвитог и талентованог, можда са недовољно знан>а и Ј-сскуства, али са ocehaн>ем за филмско. Његова режија пружила нам је филм ко ји може да се гледа и да п) времено и узбуди или бар више заинтересује, у коме је низан>е кадрова јасно (сетимо се честих монтажних скокова и нејасних места у нашим филмовима). Радња се лако прати, а музика има своје одређено место као саставни дес филмске слгасе. Глума је у овом филму филмска (Миа Оре мовић успела је да изрази оно што није успела да пружн безбојна Софка Вере ГрегозмгР. Ако сзему озоме додамо и низ успелих детаља, као што је онај са хоботницом, онда смо казали зашто нам се филм допао и зашто га сматрамо добрим и поред сувише спорег темпа, извссних слабости у

и садрждју и пе>сажа који, иа.:о в су лепи, сметају. Увођење личноста у фили 1 је прилтгтао мутно. Драго који се враћа кући за гледаоце је cauo човек ко'и силази са лађв. Док још глсдаоцу није јасно ко је он, у фиш улази и Еммлија, посгтарка, коју гле далац такође не познаје, тако да значајна сцена у којој ова пссматра кроз прозор Росе к Драга, у iu>yo) ее ју односи Росе—Драго, РосеЕкклмја, остаје нејасна. Венг ченцо je твкође уведен у фиЈгм неразговетно. Поступци личностн често су недовољно мотивисашс (прво, па и други покушај самоубиства Росе, одлука Драта да „покаже поштар-. kks"). Можда би боље 6иро речено да мотиви ннсу видљи ве изражешт; тај недостатак исправља публика својом сарадњом, тиме што „зна" шта Росе напртшср’ преживљава пред самоубиство. Највећи недостатак филма свакако је па сивност околине према главним ликввима у чију се драму она, околина, не укључује SКТИВКО по нулшости друштве ног живота, већ је сведена на скуп анонимних људи, статиста. Ти људи су увек присут" idi (путници на броду, рибари из задруге, учесници весел»а на тргу, гтсти вд свадби), али ни једнсм речју ни гестом они нису повезани са главжги .тицима, ни за, ии против, свсвим индиферентно, као да се са овима ништа не догађа, чак често као да ови и не живе међу њима. И матичар се у свом односу према Росе и Драгу огранлчава на службено питаДетаљнија анализа садржаја филма вероватно би про нашла мзоге још неоткривене празнине, што све ипак не зна чи да овај филм поред свих слабости кије зкачајан корак нагтред у развоју нашег филма, Д- М.

Радост живота на делима Белгиских уметника

Навикли смо да страке мај сторе сликаре и вајаре, упознајемо са лоших или бољих репродукција, а врло ретко преко орип-шалних радова. Међутим, сада имачо прилике да преко једке колекције од 97 оригинала, пре пар дана излсжених у Умеггвичксм павиљопу па Малом Калсмегдану, упознамо белгиско сликарство, графику и вајарство XIX и XX вока. Ова изљож ба, „Рад и фолклор у белтској уметности“ заиста претста-зл>а донсизљај од прворазредк »г значаја и насладу за очи посетилаца. Првооитпа идеја да ка овој изложби буду пркказаки радови белгиске уметности од XVI пека до данас није могла бити остзарена. О томе г.Емил Ланni, сапетник белгиског Министарства проовете, каже: „Већина тих слика рађена јо на специјалном дрвсту, пола сантиметра дебљинс, врло осетљи вом гаа сзаку промену температуре, влажност. климу и место што негативно утиче ва ове слике ргстављајући боје којима су рађене. Crora с»о приступили реализацији наше те;кње да у Београд донесемо око што је најбоље у нашем сликарству XIX и XX векз' Ипак, и оваквз изложба кахиа је код кас приређепа несумњизо претставља сведочанство развоја и стваралаштва белгиске ликовне уметности од реализма до имцресионизма, експресионизма и фовизма. То су велике композиције које к|ао да већ својим формаггима говоре о ширини посматрања и третирања средине, живота и рада љјгди, ових белгиских уметаика, здравих опсервација,

хуманих осећан»а, свеншх боја и снажних ликова. Ова уметност je сва намељева човеку. То чини сличним ова дела, и поред њихове несумњиво индивидуалне дифереицијације. Ослаи*ајући се на традицију пленеристичгсих одблјесака фламакохог сmtкарства, група овмх сликара и вајара кастазља да живи жипотом својих претходниха; Руб&нса, Јорданса, а нарочито Тенирса и Питер Бројтела. Израз средине, полета и рада, енергичнихфи .зиономија, вредних руСдара, ратара и трудбеника, замаси руку пабирчарки и домаћица, уморан ход ногу обунених у дрвену обућу, као И таласи весеља, н»ихова животна радост, чини мотив, ових слика, оживљен и озвучен интензивким бојама, Од тридесетак имека, унесених у каталог ове изложбе и поред тога што Је сваки од овнх сликара интересантан и оригиналан на своЈ начин, треба поменуш неколико, чија се дела издвај&ју снагом имчтресије. Аври де Брааселер озарио »ас Је ведрином израза и духовитошћу, стишавајући расположење једног тренутка валерским рЈ-тардандом својизс бо Ја. Дела Ежен Лаерманса чини еимпатичним свежина љеговс палете, непосредност и помало експреоиван израз. Ришар Базелер је распеван шкрином

предела и мора. Живоггна свакидашшица Фраица Курггенса садржи у себи значење одређено смислом и ааствиошћг живота. Коастаитен Мение, на зван Миле скулптуре, који за разлику од озог претставља ме сто сељака, рударе и радвже. својим „интегралним натуралиомом“ приближује човека човеку. Што се дуже гледалац задржагва ггред овим сликама и скулптурама оне све јаче и више делују снагом утиска, нзазивајући нове емоције код ње га и откривај ући му своју праву и велику вредност.

милутип МИЛОВШ

Аири де Бракелер: ПРЕЉА

ИЗЛОЖБА АКВАРЕЛА И ЦРТЕЖА

Од 15—22 фебруара 1353 годике у Дому омладиме Веограда у просторијгша Галерије ликоане секције ОКУД „Иво-Лола Рибар", Сила Je отворена изложба акварела и цртежа Владана РадовановиКа. Зачудо, о« iiiije студент Ликовие, већ Музимке академије, ђак из кла се композиције ректора Миленка Живковића. Не може се чак ни роиансирати детаљ u.erooe биографије, да се одмах, од маних ногу, ночео бавити уметношћу коЈу нам Је претставио интересовала га ј-е техника. Али ипак, колико ме сећан»а враКају на наша друговања у клупи, као гимказијалац Је почео привлачити пажњу и ђака и професора (вајари Риста СтиЈовиВ и МихаЈло Томић): изражавар је смисао за ликовно уобличаваље живог или гипеаног модела, мртве природе кдп пеЈзажа Памтим да Је око сеСе окупљеним друтовима врппвацмма црта© свако Јаке моде-

ле авмона. а пред оцеи,и2аа>с давао и евоја мшпљеља о њиховим невештим радовима, будећи у њима осећај лепог и уззишеног. Самим до ласком у гимназију настаје његова музичка наобразба у којој брзо напредује и тако учење гимназиЈе, вежбање клавира и сликање иду готово капоредо, пезапостављани, марљиво саалађиваии. Испрва под снажшш утицајем Рембранта, радови в. Радовановића поступно добијају индивидуалност. Без ичијег већег вадзора често са оскудним техничким средствима црта и нростире уље на платка у сваком слободном тренутку, одвајаЈући време од оног свог кеоггходног одмора. Његови кајчешћи мотпвн су: групе теетераша, ектермер вешерницс и најрађе узхма за модел члааовесвоЈепорЈвжуи друтоие. И ие замара жх дугкм и нетремичним поотрааеи, већ хх калазм прм наЈразмоврснијим посаовмжа ш ва одмордг* Често npeicittnu ж авализнра севе ммог к неке од m аутоиортрсха изааже. ГЈрирсдох се одутевЈвзва х оСапикује >е у схкт оба-

всзком „поглсду кроз гтрозор". Самокр!гтичан према себи као човеку и као млади сликар према своЈим првекдима, сав у Једном једром зрењу, поред свих похвала и разумевања његових најближих, oeu на н«колико школских излојкои ва крају године, он досада није излагао, устежући се од Јавног иступаiba. Само по наговору најблилгих ггријатеља, изложио је своје аквареле и цртеже као плод pairnjer рада који му могу служнти на част. јер нревршују љегове године и зка ња и то поготову што је неке од њих радио чак као Iв-то годишli>aK: рођен Је с Јесени 1932 год. у Београду. Дакче, ако ее има на уму да Је управо навршио даадесету, а да већ има зрелих остварења, ова изложба претставља усиех коме с* дивимо и кога треба запазити. НвЈлешиа импресија к«Ју Један ламк може поиети са ive, наЈбол>а Је иада да ће. кад почнс да студира Ликовну академиЈу, дочекати х мш>lХ> запажеиију Јгзложбу него шго је бкда oea npsa.

студента Владана Радовановиђа

Koen Дпнтрфшћ

Обавештења

ПРЕДАВАЊЕ РОДОЉУБЛ ЧОЛАКОВГГБА НА ФИЈШ ЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ У четкртак, у 18 ч. у сахи „Народтигх хероја* ва Прир мат. факултету, друг Родољуб Чолаковић, одржаће предаваље за студеите о својим утисвта са nyiat лј Иидагји. ★ ШгоФЕСОР Ушсверзжтета др Стеван Јаковљевић одр жаће 13 марта о. r. на Фар мацеутском факултету пре давање еа ласловом: „Реа листичко н материјалистич ко схватаље живота у вези са лостанквм жлвота на зг мљи." * Сваки студент из унутрашњости да се јави Декана- 1 ту свога факултета од 6 до 14 овог месеца, где he у комисији за попнс становни- < штва иснунити „Поиоћну ј Деканата бити достављена | његовом родном месту. Ово < је потребно ради пописа ста | новништва које hc бити о- | бављено ва дан 31 марта ( 1953 г. на целој територији Ј ФНРЈ. 3 Унизерзитетски одбор } ССЈ d ★ Ради координације целокупне f фестпвалске активности, а већ (I по ранијој одлуци Унизсрзитет t ског одбора, студвнтска удру- t жења и руководства свих дру- t штава и клубова (првепствено * културно - уметничких) треба да доставе до 7 маја о. г. Унн- i верзнтетском фестивалском вд- t бору своје планове учешћа на t фестивалу. f

Наградни конкурс

Уипејииетмш одбор Са[ веза студената, поводом фе[ стивала етудеаата Београд' ског унмверзтета, расписао је конкурсе за радове студената : из свих области науке и умет ! ности. I Сви чланови Савсза студека ► та имају право да конкуришу ► као појединци, или удружепи ► у групе. Право на конкурс и► мају такође и паучне групе * које су већ раније оформље-1 не на поједиким факултетима, тако да би конкурс могао да бзр приближно одреди број појединацз и група који сс оспособљавају за научни рад из области својих студија. Теме се могу одзбирати пре иа личном нахођењу или на основу сугестија Одбора удружен>а факултста. У обзир не долазе радови који су већ раније објављивани или награ*" вани. Такође не долазе у o6i».;j семинарскн и *л дипломски радови. „Народни студент" he после Фестивала објављиватн награ ђене радове. Детаљни подаци о условима конкурса и систему награђивања налазе се у текстовимд самих конкурса. Ликовни конхурс сс ие расписује него ћ« се наградити

радеви на изиожби коЈа fce бита организована у оквирт фестивала. КЊИЖЕВНИ КОНКУРС У оквиру овогодишњег студентског фестивзла, који ће се одржати од 26 априла до 9 маја, У ниверзитетски одбор Са»веза студената расписује, поред осгалих, и књижевни коккурс. ЗА ПРОЗУ; I награда 5.000 дкнара II награда 3.000 дивара 111 нагрода 2.000 динара ЗА ПОЕЗИЈУ: I награда 3.000 динара II награда 2.500 динара 111 награда 1.500 диззара IV награда 1.000 динара Право учешћа на кнлсжевном коикурсу имају сви чланови Савеза студената. Радове слата на адресу Балканска 4/111, с напоменом за „Књижевни конкурс", потцисаие шифром. У посебном коаерту послати објашњење шнфре (име аутора и адресу), Радови треба да буду обавезао иропи-

Страна 4

НАРОДКИ СТУДЕНТ

Брет 1