Студент

Лице и наличје става професора Латковића

РЕДАКЦИЈИ „ИАРОДНОГ СТУДЕНТА“ С обзиром да редакција „Борое“ није пристала да штампа наш одговор, објашњазајући да не може да поклони толику пажњу овом питању, то Вас молимо да га Ви објавите у нашем листу. Сматрамо да је поступак „Борбе“ неправилан, јер је штампала писмо професора Латковића, не дозвољавајући нам да у истом листу дамо свој одговор. Одбор удружеша Савеза студената Филозофског факултста

Друже Уредниче, „Борба“ од 14 о. м. објавила је гшсмо професора др Вида ЛаткввиКа, у коме се „образлаже“ једна одлука поеодом које би се могла повести дискусија, поред осталог, и о товее какви су приндипи устаљеии на нашем Факултету у вези са пријемом младтс научних кадрова и како се они практично иснуњавају. Како због ограничености просторз нисмо овог пута у могућности да о томе изнесемо своје мншљење, задржаћемо се на овом ковкретном случаЈу. У свом писму проф. Латковић је покушао да себе прикаже прннциппјелним м на висини свога позива, а да В. Радевнћа морално днскредмтује и као човека и кзо комунисту. Из његовог неоснсваног и нетачног приказивања ствари јавност бм могла стећи логрешан чутнсак да се и студентска организациЈа и велики број наставника боре за неправедну м непрннципијелпу ствар. тако се проф. Латковић нашао у улози брапиоца демократских принцкна и борца за нове .д-носе ua Универзитету, што му у овом случају веома мало цриличм. Чињенице које ћемо навести доказуЈу баш супротно: да је проф. Латковић веома далеко од принипијелносги и да је лична негрпељивост према Радевићу основна карактеристика његовог става. У пнсму „Борби“ проф. Латковић каже: „Свзка нова повластица или прввилетхЈа Радевићу само (би) рђадо могла деловати на овог младог човека“. Међутим, ево шта Је ои дословно изјавио на седници Катедре од 25 децембра 1952 године: »Ја бих био за то да Савет за просвету и културу додели Радевићу трогодишњу стипендију за рад на Филозофским факултетима У Загребу и Љубљаии а по могућности н у иностраиству" (из записника који је проф. Латковнћ својеручно потписао). Дакле, проф. Латковић пристаје да повуче своЈе разлоге и своје приндипе, да заборави на Радевићепе „н®гативности“ и да му да мио го већу „привилегију" него што пи то било његово лостављање само под условом да Радевић буде што даље од катедре којој је он шеф. ПробЈ. Латковнћ ниједном речју не помпље да има нечег личног против Радевића. Његови разлози су, наводно, принципијелне природе. А ево шта је он рекао на поменутој седници Катедре: „Мојв је мишљење такво да са Радевићем не бпх иикада могао да сарађујем. Ои је лич н о непријагељски према менн расположен, и од тога неће отступити". Или: „На крају сам и против тога да лич н о Радевић дође на нашу катедру ... Мислим да је Радевић незгодан за нашу катедру" (Из поменутог записниха; наш курзнв). Зашто проф. Латковић о свему гоме ћути? Зашто покушава да изкошењем „припцнпијелних" разлога сакрије праву истину? Напомињемо да ово ппЈе први пут да Је проф. Латковић испољио личну нетрпељивост приликом решавања кадровских питања (случај асистента Јосимовића). У писму се наводи да Је Радевић „увредио" „једног продекана“. ХаЈ продскап је био професор Латковиђ. Дакле, опст лични сукоб. Да би цео случаЈ био ЈасниЈи, изнећемо како је до њега дошло. Радевић Је, износећи своје мишљење а и »шшљељс других студената о ЈедкоЈ одлуци катедре и њеном негативнсм пркЈему код септембарских дипломаца, био у току излагања иеколико пута увређеп од схране проф. Латковића, који му је директно или индиректно говорно да не изиоси исхику, Изазван тиме, Радевић је реаговао рсчнма: „Мо.-шм вас ако хоћемо да разговарамо као људи ...“, где га Је проф. Латковић прекинуо и покушао Д а избацм из Деканата, и то у присусгву старијег декана, коме се Ра девнћ првенствено обраћао. Ми осгављамо Јавности да оцени величину увреде Радевићевмх речи, а гахође да оцени да ли Је правилан поступак Једпог продекана покушај избадивања студента из Деканата и да ли такав поступак одговара професору Универзитета и васпитачу омладине. Л какви су остали „разлози“ коЈе наводи проф. Латковиђ? Показаћено да су и они нетачпи и искоиструпсапи. О томе да ли Је потребно да се Радевић постапи за приправника при Катедри меродавпо Је гледишхе већине чланова Катедре, а не само професора Латковића. Тога je свестан и професор Латковић, зато каже да Је „под утиском да је пећннз иа Катедри бина против" кријема В. Радевића. Да лм Је то пстина? Професор др Војислав "Бурић дао нам Је следећу изЈаву: „За пријем Радевића за приправника при Катедри изјаснили су се без икак.вог колебаша: В. Глигорић, Д. Вученов, В. Купрешаиин, Р. Мармнковпћ, М. Симоновић, В. Ћурић n, пре него што су отишли у Фракцуску, Р. Јосимовић и Д. Недељковић; дакле, 8 чланова Катедре. Није ми познато да су се изЈаснили Р. Димитри Јевић и Д. Живковмћ. ИиЈе имао ништа против Радеви!,евог доласка Д. Павловић, али није хтео да се супротстави Латковиhy. Против Радевићевог приЈема изјаснили су се: П. Колендић и сам П. Латковић; дакле, два члаиа Кагедре. Према томе, ван сумшс Је чињепица да је већина чланова Катедре била з а Радевићево лоставњсље, иако није извршено формално гласање". Уосталом, да није постојала потреба, молба би Оила сасвим оправдано одбијена Још на првој седници катедре. међутим, проф. Латковић тада тај разлог није ни постављао. Тек je на другоЈ седници да« формалан предлог: „Катедра иоже да пошаље Савету Факултета Глигорићеву препоруку уз наше решеше да на Катедри за сада нема места“ (нз поменутог записника) са чим се ниједан члан Катедре пије сложио. Проф. Латковић даље тврди да му је кандидатова молба „ ... први познати случај да се Један кандидат сам нуди за наставни кадар“. То је нетачно и тенденпиозно изнето у циљу моралног дискредитовања кандидата. За подношење молбе

кандидат је пмао потстпцај од стра не кеколика члана Катедре, сагласност тројице професора, а писмену препоруку односио посебан пред лог за постазљењс предметног наставника. Лично подиошење молие Декамату је уобич&Јсва процедура и администрагивии захтев. Тако су поступали и други кандидзтп. Но, без оЗзира ва то, сматрамо споредиим да ли се кандидат сам нуди нли ве, а главним са чиме се пуди. Какве су стручне квалификацнјс Радевпћа? Бћегова просечиа оцена свих мсхшта извоси 9,69; све испите из књижевности положио је са десеткама; на дппломском испиту доЗио Је све три десвтке. Професор Белибор Глигормћ је оценио његои дипломскп рад о Кочићу (обимом преко 250 куцапих страиа) да се „одвојио од других дипломских радова великом студпозпошћу .. •, гемељним позиавањсм материје и изразитом способиошћу анализе литерарве проЗлематике", да Је кандидат у том раду дао „таква запажања која уносе ново осветљење у Кочнћсв књижевни рад“, и да се у раду огледа и „жеља да се методом саврсмене науке уђе у проблеме историје књижевиости". А професор др Драгољуб Павловић рекао је да се Радевићев клаузурни рад на дипломском испиту може штампати као предговор уз дело коЈе бк се односило на тему клаузурног рада. Згр Је правилпо да такав кандидат буде одбијси због личне нетрпељивости проф. Латковића? Ми смо се оправдано падали да ће се профссор Латковић, као педагог u васпитач, уздићи изнад личних момената и бити иепристрасан при доношењу одлука. Не улазимо у оцену потребе претходне прзксе, али се морамо запигати, зашто со овај захтсв поставља баш када ]е у питзњу Радевић? Зар Је проф. Латковић заборавио да су се у време када Је Радевићспа молба решавлиа прнмила два кандидата без претходне праксе, и го један баш ма „групу за језик и књижевност". А тако су иостављанл и други кандидати, а ни Једном приликом проф. Латковић није ucгакао тај захтев. Зашто то чини кад је у питању Гаедвић? НиЈе ли и то једна од његових „прквилегија“7 Наводи проф. Латковића о стипен дији, признавању ссместара и полагању дипломског испита иетачпо су приказаии и тендснцпозно названи „привилегиЈама". 1. О доби Јању катедарске стипендиЈе Днмитрије Вученоп, асистент, коЈн Је радио на тим шггањима, дао нам је следећу изјаву „Радевићу су доделиле стипендиЈу школске власти на прсдлог студситске организациЈе и уз сагласност ICarcдре. То Је обављено без његовог захтева, peuieiba или инспстирања“. Ако је проф. Латковнћ сматрао да Радевић нема право баш на катсдарску стинендију, зашто тада није учинио приговор, него се тек сада тога прнсећа и то употребљава као „агуменат“ противу Радевl?ћа.

2. И без једног иа време неположеног помоћиог предмета Радевићу ' су призната неколико семестра. Тадашњи декан, професор др Михан- 1 ло Стеванодип, изјавио је у вези с гиж да Је при Декапату постојала i комисија коЈа је такве оправдане случајеве решавала. Као и многим цругих студентима рекао Je проф. Стевановић Комнсија је решила и Радевићев случаЈ, јер Је био оправдан, потпуно законскиах путем. , 3. Проф. Латковић нкје казао да Је Радевићеву молбу за полагањс испита у октобарскоа* року позитивно решио декаи Факултета, јер je била довољно образложена (дуга i.< тешка болест и касно саопштена одлука Катедрв о условима полагаi!.a), те се из његовог писма добија утпсак да Је кандидат недозвољено или чак насилно полагао дипломски ислит. Колико је била оправпана одлука декана да кандидат не чека Јануарски испитии рок, кајбоље показује чињекица да Је Радевић на дипломском испиту добио све три десетке. СлучаЈ „лупања** о сто кад и оп већ одлучуЈе о томе да ли ће неко доћи на УниверзЈгтет или не дес«о се у друкчиЈој ситуацији негв што Ју Је претставио проф. Латковић. Секретар факултетског парTiK-Kor комитета у дискусији са деканои комупистом о једном питању нз факултетске праксе ударио Је руком о сто. Навођење тог податка, старог неколико година, нетачно протумаченог и евоцираиог тек сада, одлично илуструје напоре проф, Латховића да no сваку цеиу пропађе што више Радевпћевих и негативностн“. Ми ве поричемо да Радевић има нских всдостатака, али су ови такве природе да уопште не доводв у питање његсв прпјсм на Факулгет, Напротнв, он Је одби Јен баш збсг својих врлина; отворености, искрености и праве кнчме. А то су, пзгледа, по схватању неких профссора, особинс које но би смеле да красв приправнике и асистенте. Провлдан Је покушаЈ проф. Латковнћа да омаловажи студентску организацију наглашавајућп да Је писмо упутио „део студената историје Југословеиске књижевности“, а не секција Савеза студената. Састанку је прлсуствовало око 2t)o студената стариЈ»гх годика, коЈи су енергично осудили став проф. Латковића. Проф. Латковић у целом овом случају види „Једноставну и обичну ствар да неко ке ноже бити лримљен ... кад му се прохте. „Поред осталог, ми у томе видимо пример да неко не може бити прнмљен док се то не прохте шефу Катедре. И зато се иаЈенергичииЈе боримо да лични моменти не буду одлучујући нрнликом пријема младих кадрова на Факултет. ОДБОР УДРУЖЕША САВЕЗА СТУДЕКТА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА У ВЕОГРАДУ

на фестивалу

сним проредом откуцани писаћој машини. Рок предаје радова је 15 април 1953 године. Резултати коикурса биће саопштени на сзечаној, заврпшој фестивалској приредби. У оквиру фестивала студената Београдског укиверзитета, Универзктетсгш одбор Савеза студената расписује МУЗИЧКИ КОНКУРС за нове композиције солистич ке (вокалне и инструменталне) и хорске акапела и уз прат.ву клавира. Остале врсте композиција неће се узимати у обзир. Право на конкурс имају свн гтуденти Београдског универзитета. Рок предаје радова, под шифром је 15 април закључно. Паграде су расписане по две (једна прва и једна друга) за сваку врсту комлозиције и то у изчосу од 5000 дипа ра (за прву) и 3500 (за другу). У обзир долазе само дела која нису ни у ком облику јавно извођена. Радови ће по завршетку конкурса бнти враћени. Радсвс предати пз адресу: Феетивалскл одбор Упивзрзитетског одбора Савеза сту-

надената Београдеког ушшсрзигета, Балханска 4, са назнаком: „За музички конкурс". У оквиру фестивала студсаата Београдског универзитеra, Универзитетски одбор Савеза студепата расписује КОНКУРС СТРУЧНИХ РАДОВА У обзир долазс сви радовп ii3 области специјалности свих фзкултета Београдског униаерзитета, изузев оних који г.У обухваћени, музичкЈгч и књижевним конкурсом. Рок предаје радова, под пифром, је 15 април закл»у'IHO. Право учешћа имају сви етуденти Београдског универзитета. Од целокупног броја преданих радова доделпће сс: 10 првих награда по 4.00Л нара; 14 других паграда по 2.500 динара; 15 трећих награда no 1.000 зинара. Техника предаје и прсглеца радова биће објављена пап падно. Радови се враћају по завргптлгтплл НЕМА ОПАСНОСТИ ОД ЕПИДЕМИЈЕ ГРИПА

Последњих недеља миого со гсворило и писало о ешедемиј:: грипа, која влада у неким земљама и о мерама које су прсдузете да би се епидемкја спре чила ако би се езентуално појазила и у иашој земљи. Почетком свакот пролећа и током јесени у земљама коитиненталне климе редовна је појава оболења горњих респиратор них органа, нозната ггод именом грип. Према најшжијт: истгитивањима болест проузрокује вирус, а компликације долазе од секундарне инфекгЈИ је најчепгће од разних других бакцила (кока). Пошто против овог вируса још нлје rrpoнађен сигуран лек, цил> терапије je спречавање озбиљни х компликациј а. Најтежа епидемија јавила се 1918 године са много смртним случајева. Тада су се комшшкације појзвиле у виду запалеша плућа и гнојавог запален>а плућне марамице. Извештаји из западноевропских земаља, где је еттидемија узела вi ■ ћег маха говоре да се садаашна епидемија појавила у благој форт.ги, без или са врло ретким безопасшш компликацијама. Што се тиче наше земл>е, spo.i оболелих од грипа досада није превазишао број оболелих npeма просеку ранијих година. Облик досада регистровани:: оболења је врло благ и траје свега неколико дапа. Први зкаци оболења су bkvtна кијавица и катар ждрела, Јсоји постепено обухвата у мањој мери и доше делове респираторног система (tracheltis. tracheobronhitis) пропраћени капгљелт. Температура се нагло пеше до око 39 степени, што може проузроковати главобоље, болове у мишићима и малаксалост, али која опада исто тако нагло после два до три дана. Маше субфебрилпе температуре могу ипак трајати још неколхгко дана.

Међу нашим случајевима у Студеатској по.ттгкликици за сада се ни-је појавио ниједан случај који би ииао тсншх последица. Најбоља тсрагшја је лежање у кревету док трају симптојш, узимањо топлт-х чајева, Ц-витамшга, аспттркна или друтих салицилата, комбитгованих прашкоса ххли аптигриттина 3—5 таблета дпевно и испирашс грла камилицом или благим раствором кухх-нвске соли. Није оправдана узнемиреност код наших студената и осталих грађана ни због броја оболелих ни због теисине случајева, јер оболења ppima код нас нису узела досада великог зомаха и немају облик епидемије. Др. Микша Манхајм

КАКО СУ СТУДЕНТИ ИЗ КИКИНДЕ ИЗГУБИЛИ СЕМЕСТАРСКИ РАСПУСТ

Још давро пре семестарског раопуста студенти из Кикинде почели су се припремати за рад за ареме боравка у свом родном месту. Одржан је састанак. коме је присуствовао и народни посланик из Кикинде Тома Ррамфгигл. СачкпБОН је добар план рада. Још у ковембру напоменуто је Среском комитету Народне омладиие у Кикгиндз! ад би у ja нуару, после слабог летошњег рада, требало помаћи у осниван»у удружеаа студената. Претстојало је месец дана најпогоднијег времена, „мртве сезоне“ у пољогтривреди, које се врло успешно могло искортгстити за друштзени рад. Могло се очекивати да ће то време дати плодне резултате. То се ниј е догодило. На време се одустаж) од доно-

шеша правиллика удружења, јер је у граду бкло кајвише четрдесет студената од око 200 они су долазили на кратко време и неуједначеио. То није могло сметати у организовању политичког рада са омладином. Неколмко студената обратило се Среском комитету Народне омладине са питањем: где треба помоћи организациЈу Народне омладиЈге. Али и поред рекијег упооорен»а, у Среском комитету о томе нико није размишљао. Ипак је затребзла помоћ за одржавање гтредазања о друштвеном плану и одлукама VI нонгреса СКЈ. Одмах js извгршен распоред студената предавача. Срески комитет Народне омладине требало је да обевести актипе Народне омладике. Да ли је тс учиљано естало је непознато. Тек,

утврђене су ове чињениг;е. Студе«ти предавачи били су на уговорении местима, али кигде кије било ниједног омладинца. Распоред предаван>а нађен је неколико даиа касније на столу у Ово није гсрви пут да Орески комитет у Кшсинди о«смогућује својом немарношћу сваки плодал рад. Тада се приступило другом похушају: да се спреми студентска емисија преко градске разтласне станице, да cs мимо Комитета помаже културно уметничком друштву и омладинским групама у сељачким радним задругама. Али какаа је то помоћ жогла бтт, кад је највећи део нре?.гена прогтуштен? Једино је неколицина егудената помагала у рсжији комада „Силе“. М. И.

Kаko требе схватити овогодишњи фестивал

ПРОШЛО је всћ вшпе од месец и по дана од одлукс Упиверзитстског одбора ССЈ Д* се ове године крајем априла и почетком маја одржк студонтски фестивал. Иако је у овот периоду времена био н семестарски рзспуст, кпак Је забри њавајући чиљеннца да пајвеЧи број одоора студентских удружења још није донео план свог учешћа на фестивалу. Досадзшњи студентскм фестивали, сем донекле прошлого дишњег били су углавном смотра културно уметничккх друштава. Фестивалске маинфеста ције биле су на тај начин само приредбе и кондсрти, а број учесника био Је рслативно мали. Интерес студептских оргашгзација за те фестивале је био мшшмалап. Они су схваћс ии само као акција универзитетског руководства и култур но уметпичких друштава. Овогодишњи ф%типал се замишља као јавна смотра целог студентског живота и рада. Пред фестивалски и фсстивалски да

ни тргба да буду испуњени раз новрснои актнвношћу најширег броја студената, њиховнх удру жсња, друштава и клубова. Оso се иоже остварити само ако Одбори удружења схвате овај фестивал првенствено као њихову акдију кроз коју они треба да покажу своју активност, да је излохе кано студентсквЈ јавности, тако и грађанству н»шег главног града. Ради тога Универзнтетски одбор и није довео плав учешћа студентских удрухења на фестивалу, него је то оставио удружењима. Ти планеви треба да буду резултат дискусије најширег броЈа етудсната кроз удружења, ДРУ штва и клубове. „Народни студент" доиосићв на својим страннцама редовно преглед фестивалскмх припрсма. Измена замисли о разним облицима и могућностима фсстивалске активности преко н» шега листа биће од велике користи. Зато би било потребно да Одбори удружења пишу о своЈим плановима и припремама. Два-три питања о оквирима претставе

После премијере Крлежиног „Вучјака"

Крлежа Је читавом својом комплексном појавом целог свог живота, све ове четири ветрометне деценије његовог деловања и наших историских импозантних тектонских кретњи свуда око себе постављао проблеме. Поставио је тамам толико, колико их је сам видео, а за њега су подједнако били проблеми и најкрупшгја питања нација -i најситније манифестације наших живозања, којима је ои увек налазио места „у времену и ггростору“.

За Крлежу је све проблегл, а гдегод почели са његовои лктературом да гледамо на наше ггрилике и неггрилике овога веаа, ггачели сио и један наш зкачајки проблем. Проблем 1е одмах и читава Крле»си«а импресаишга личкост, и та догађаои који су нашли одјека у гвему и све реахован>е савремекика на његс-ве текстове. Са Крлежшшм драмама одмах се поставља гелики проблем како Крлежу да г хИ на сцени. А ту смо одмах лицем у лице са сзим компонентама које ггретставЈвају 'цеггско извођегве. Веоградско драмско позориште псставило }е пред себе „Вучјака“. Крлежина драма увек са собом доноси питање како разрешити противуречпост сценске материје, противуречност између изразито драмских особина читаве сацржинске ликије, сзих тренутгшх ситуација и оиога како је гај драмски материјал обучен у језик литературе, и тоне на турализмом језика свакодневпог, далехо обичнијег, него што нам га Крлежа пружи. Ре ализам Крлеже драматичара је у садржигш, оснозном садржтгнском смислу дела и јкивотним ликокггма и читавбм под-тексту сваке поједине реплике, Али је језик кондензован час до интелектуализма час до експлицитирања фуккција личности, а код „Вучјака" често и до симболне функције нечијсг текста. Knлежа у овом комаду допушта себи и дуге монологе, чак и монологе са једном Једином личношћу на сцени, тахо да све то даје у мнотоме права на још већа скраћивања. Не п код Крлеже, већ баш код код њега. јер он је толико речит да брисоље читавих сцена не би довело у опасност осиовну идеју, па чак ни штамунг.

Редитељ Предраг Длиулоепћ прво је то требало да уради. Карвктер читавог „Вучјака* доноси још киз прсблема. Аио се и сложимо са Марјаном Матг ковићем, који за ову драму ка же да је она пуна одјега симболичних легенди из првог драмског периода Крлеже, а схватимо и тежњу позоришта да се „Бучјак“ приближујв класичном сценском реализму, тако да сценско извођење делује само дискретно симболичко, онда ми се чини да ce тај задатак прво постављао пред сценографа Нину Шишову. Сама за себе сценографија је интересантна и инвентив на, али један строго реалистич ки декор без углова на кулисама и без завеса био би прва импресија која би сзаком симболичжом елсменту сачувала дискретност. А овако га под* влачи (нарочито у трећем чику). Необично културно негована иксценација у овом позоришту чзгни ми се да је пони пут изневерила као функција претставе. За београдска позоришта хрватски> изговср претставља пссебно питање које исто спада у први услоз да се драма непосредно прими без тешкоћа. Прилично изједначени изговср с времена на време је изневерен оним карактеристич ним наглашавањем ијекавсхих слогова или западних морфолошких карактеристика (поготову код Паскаљевића). Можда би земљацима Хорвата или Маргетића сметало још много штошта, али је за српски слух постигнута довољна мера аграмерских и загорских акцентских трептаја. И тако већ са оквтгром ггрет ставе Крлежа камеће решавање извесшх: проблема који увек развијају свако позориште, а најснажпије развл) позохжште свако постављање драме изникле на нашем тлу, са дубоким кореном у њему. ' Јован Ћирилов

Врој 2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Страна 5