Студент

Два и по дана на Правном факултету у Сарајеву

Донек нас је пријатно изненадио

I Идеја да се иде у Сарајево Ипочела је полако да се спроИводи у дело. Већ се нашироко Идискутосало о овој посети. ЈеНдни су тражкли да се пут орНганизује у за време И,дивног 6exai\a“, другтгма се Нкије свиђало што се иде у таИко звану званичну посету фаНкултету, а не обично туриНстички. I Али сви ти разлози r#rcy оНлели шездесетак младића и Нтевојака са права да се у суНботу, 7 марта увече Ј г крцају у Нсарајевски „брзи“. Сваки чиИ-алац имаће толико маште да Нзамисли ово путовање, јер је Нбар једанпут путовао у групи. Ни о томе бих писао, али је уНредник ограничио простор. Г А и најважније је писати о ■самом Сарајеву, или још боље, ■о његовим људима с којима су ■се срели млади београђани. То ■су били студенти права и њи■хови професори. Први сусрет, Иупознавање без икаквог цереИмонијала, другарско вече које ■су организовали студенти све Ije то коришћено да се у двоје, ■у групи, уз звуке танга или Ислатки колач измењају иску■ства и мишљења. Атмосфера утако пријатна, да никоме није сметала ни нормална гужва. Али оно што је београђане Ве само изненадило, него мокда и збунило, био је дочек фофесора. Они су друговима војих студената приредили при ем у просторијама Удружења ниверзитетских наставника и а њима провели једно вече :оје ће свако од нас, београђа:а, запамтити као дивтг успогену. Декапово коло Овај сусрет је нарочито био начајан за „бруцоше“ београдког Правног, јер су они (а боами и остали) сретали своје грофесоре само у Амфитеатру Т. На почетку је било мало уочености и нелатодности, али е све то брзо нестало. Неко ће омислити да је узрок томе узика, или још героватније - вино Не, декан факултета и рофесори су својим држањем азбили свако устручавање. Iладићи и девојке су се ослоодили и развеселили. А тада у ови млади људи утицали и ia самог декана да се и он разsесели. Ни једног момента ние био са истима, свакога је leurro уттитао за сваког је наuao неку лепу реч. Почео је i сам да се креће по складном гакггу музике за игру. А Јсада е заиграно шумадиско „у нест“, декан се нашао до самог еоловође. Ово је био врхунац зесеља. Студенти Сарајева решили су да ово коло назову „деканово коло“. Упознајмо Сарајево... Заиста нису тзмали право они који су тражиЈт да се чека гарајевски бехар. Нашли смо покривено белим >аш као бехаром. Што је то >ио снег, не’ мења много ствар. Iлади људи могу да игнориry хладноћу. А љубитељи игориских реткости итлали су п т ике да виде оно што је Ваиста најзначајније. Добили Вгмо доброг водича и он нам је ■токазао Бегову џамију, Башјтаршију и стари хан у њој, IГрадску вијећницу коју су зи-

' дали Аустријанци у маварском • стилу. Све то и читав изглед * Сарајева је живи пример сукоба двеју култура и њиховог пренлитања, а место где је Гаврило Принцип 2б јуна 1914 ' године убио Фердинанда је сим болика целокупне борбе Босанаца за своју слободу и јединство са осталим јутословенским народима. _ и његов Правни факултет Испуњен је и основни циљ посете. Стални контакт у току два и по дана помогао је да ее бар донекле упознају проблеми једног и другог факултета. Сарајевски Правни факултет, иако основан после рата нашао је већ своје место у општем систему подизања науке и културе у републици. До ове године било је мало теже. за рад и учење, јер је факултет био смештен у згради коју су подигли још Турци за школовање својих кадија. Сада је ситуација много боља, јер је смештен у пространој згради крај саме Миљацке. У истој згради су и разни сууови, па студенти могу да одржавају свакодневно контакт са својим старијим колегама. Питање уџбеника је прилично решено и књига има скоро за све предмете. Групним полагањем испита су задовољни и студенти и професори. За време боравка у Сарајеву, неколико рукозодилаца Савеза студената из Београда су одржали састанак са руководиоци ма из Сарајева. Заједно су посетили и декана који их је примио заједно са професорима и у двочасовном разговору говорило се о разним проблемима оба факултета. Колико су београдски студенти могли да претставе стање на свом фа култету не може да се оцени, али су они миого новога сазнали и на основу овога сазнања моћи he да у сарадњи са својим професорима раде бржим темпом на прилагођавању свога програма и плана наставе и уопште система студија. Да не буде први и последљи пут Ова посета је била значајна за упознавање младих људи из двају републичких центара. И једни и други су више него задовољни резултатима који су постигнути за ово кратко време. Растанак је био достојан свршетак једног успешно обављеног посла. Сарајлкје су се опростиле од својих београдских колега као од старих познаника. Вече уочи поласка није имало никакав званични карактер, али су до дубоко у ноћ на разним местима нови пријатељи »асправљали о разним темама? А као рефрен свих тих разговора могу да се ставе, можда изговорене, а можда и неизговорене речи: желимо да се што пре поново сретнемо и још боље учврстимо пријатељство. И Сарајлије ће почетком априла посетити Београд. А даље. идуће и наредних година ова размена постаће једна традиција. Садашње генерације су дале иницијативу. Будуће треба само да пођу утабаном стазом.

М. СТОЈАНОВИЋ

Кроѕ наше факултете

Један несавестан студент одборник

Студент Правног и Филозофског факултета, како сам са себе воли да каже Илија Матић, био је до ггре неколико дана претседник V фронтовске оргаиизације на Новом Београду и још је увек одборншс ошххтииског Народ* ног одбора Новог Веогоада. Нетактичним држањем Матић је ггод студзната створио о себи утисак као човеку који себе и своје способности цени далеко више него што би то и најнескромкији суд дозвољавао. Али остављајући по страхги све љегове личне мане и манхгре, неспојиве са појмом нагтредног и актхшног студента. неспојиве са ликом комунисте, покушаћемо да кажемо иеигго о н>ему као одборнику, дакле човеку који ради. Истина, ту и настаје тешкоћа, јер се о н>ему као таквом не може ништа рећи. Али, покушајмо. Када један одборник сазива збор биоача, о« иступа пред тело које заступа и које га је изабрало, коме мора да полаже рачун о своме раду и чијим захтевима треба да настоји да удовол»и, а за све то потребно је да се принреми. Међутим, и најмање заинтеоесованом посматрану било је јаоно да се одборкик Матић није уопшге припремиЈО за дискуоију п? предлогу буџета Ошхттине Но' ви Београд. На директно постављена nirran>a бирача, он јо трљајући руке збуњено избегавао да даје одређене одговоре, јер он уогшхте и није упознат са проблематиком своје отгахттше. У отгштинском наоодном одбору избеговао је обављање послова јер је тобоже страховито заузет у уттрашгом одбору Студехггског града, премда уошпте није хвегов члан. Злоупотребљавао је свој положај да преко разгласне станице пушта обарештеша без дозволе њеног шефа, гтремда на то није имао право. Као бивххги претседник фронтовске организације сноси пуну одговорност за шену неактивност. Чланови одбора су били гхрисиљени да сами сазову састанак одбора и да га пошто ни на тај састанак није дошао смеае са дужности ппетседштка. Плус свему томе Маткђ је раније давао неке нетачне псдатке ттрема којима је члан ЦК НО БиХ. На једком састанку партиског атггива стј тдената са Новог Београда о њему је била поведена реч због недругарског наступа према једној групи студената. Итд., итд... Зар ое може дозволити да човек који на пред изборном митингу говори о „судбини““ која је подарила народи ма Југославије слободу, буде одборник и да у самоуправном ор гану власти најближем народу претставл>а више од 2000 студената и радника? И зар се мсже прет-

поставити да међу тих две хиљаде студената и радника неиа човека који би дужност народног одборнтжа обављао са више савести, воље и одтоворности? На сам дан избора, Матић се шеткао око свог избориог места, премда је то ло закону из ричито забраљено. Већ тада је његово држање наговештавало да ће ускоро морати да полаже рачун о себи као о одборни ку. И изгледа да је то време дошло. Студенти са Нозог Београда требало је већ давно да искористе своја права и да енергичном акцЈ-гјом опозову одборника Матића, да одузму власт човеку који је својмм не радом ггроиграо њихово поверење и који својим личним квалитетима крњи углед студената актизиста и име носиопа власти добијене од *народа. В.

Састанак стручне групе криминалистике

Свет тајних мастила

КРВНЕ мрље и тактичке поухе. Афера са страном валутом. Из савремене праксе и Свет тајних мастила су теме и експерименти који су обрађени на последтвем састанку ове групе. Иктересантпо Је обратити пажњу на облик крвних мрља које падаЈу са разних висина на различиту подлогу и К.ИХО® значај за истрагу. Што се тиче откриваља канала трговине страном валутом, пада у очи обазрквост иследника према позитивним прописима и преимућство тајног хап шења. Свакако ру за чланове била таЈиа мастила узбуђење. Добили су чиет табак x a P™3 e Д а виде ако могу шта пише. Неки су приметили иззесне индициЈе зато што је хартија била сасвим чиста. Друг који Је мало касниЈе премазао хартију изазивачем, могао Је да покаже свима сасвмм Јасно текст који се поЈавио. Наравно шта је изазивач? Каква мастила? То јс тајна. Обично heте се срести са плсањем всћним соком, пљувачком итд. А за изазивање бкће довољно врућа пегла. У суботу he отиКи чланови оае групе у Земун да посете кри миналистички музеј. М. М.

Пољопривредпи и шумарски факултет у Земуну

Кроз клубове и секције Народне технике ТВШ

прича о авиону „народни студент”

Ако бисте желели да дознаге шта се све догађа у згради Гехничке велике школе, морали бисте доста времена да изгубите. Чућете о многим стварима. Тако, ако вас интересује шта се ради у секцијама и Народне технике, *ћи ћете дуго кроз простране ходнике од спрата до спрагта, од кружока до клуба. Видећеге многе радове чланова клуба који су за своје успехе добили признаше професора - стручњака. И све тако док не видиге слику из фото секције, која је на изложби НР Србије проглашена за најбољу. Младићи из ове секције су спремни да вам дуго причају о свом раду. То је изванредни снимак са плаже. Ни они из фото секциЈ€ са Медицинске велике школе, чији су радови били некада аајбољи, не могу ништа негативно да кажу о овом раду. По речима чланова секције изгледа, да је ово највећи успех. Али шта ћемо са оним догађајима који се овде само преносе, а догађају ван ове зграде. При се о конструкцији авиона »Народни студент", о једрили-4,1 »Груно Беби“ о покретнсм пољском хангару, о радар уређају. На вратима није ништа писало, сем броја 10. Узалудно је б Рана шкљоцнула, врата су би

ла закључана. Нншта, онда пођите до оних врата где пише професор Ч... можда ћете и ту моћи да сазнате праву причу о авиону „Народки студент“. То је професор који сарађује са младим конструкторима. Али добро, оставимо зачас професора, пођимо тамо где се граде радар уређаји и једрилице, у право седиште тих младића. У улици Димитрија Туцовића бр. 28 сазнаћете о авиону, о радар уређају, о једрилици „Груно Беби" и шжретном хангару. Tjf ћете сазнати, да кије мно го прошло откако је штампа у свету објавила име југословенског студента, члана моделарског кружока на Техничкој великој школи. Овде у соби од дасака у обичној бараци изграђена је једрилица чије су особине и квалитети потукли многе једрилице светског гласа. У истој соби данас се граде многе једрилице о чијим ће квалитетима и њиховим контрукторима опет да се прича.

Зелена кола мењају боју Ту је и гаража са десетак аутомобила чијим воланима управљају студенти, чланови друштва. Секретар друштва по чео је да набраја Доџ, Форд, Џип итд. Преко двеста сгудената чланова ауто мото клуба научило је да шофира, а стотину их је са успехом положило испите на курсу за ауто вожњу. А ова зелена кола? То је аутомобил познат свим Београђанима. Није било демонстрација и манифестација кад његови звучници нису громогласно избацивали многе пароле. Кад се аутомобил први пут појавио на београдским улицама имао је зелену боју. Сад he добити другу, Преуредиће се и постати нова покретна разгласна станица. Обична барака радионкца једрилица У овој бараци израђено је много једрилица, Она о којој је писала штампа у свету, рађена је за овим струтовима. И оне једрилице које смо гледали често на великом стадиону

ЦДЈНА конструисане су овде. А ове које се сада граде полетеће на студентском фестивалу. Али то су мале птичице. А ова овде је велика, прописан распон крила, TpjTi и права кабина. Ето то је „Груно Беби“. Ово је четврта једрилица која ће ускоро полетети. Ту су и бродари и кајакаши. Зар баш низ дивљу Дрину мора запловити овај кајак? Да, тамо he се испитати све његове особине. То је нови кајак, зва-ни „Индијанац“ и његове су особине чувене надалеко. Овде ће се многи такви израђивати. Права прича о авиону „Народни студент" Чудна he то тек бити прича. Сад се мало о њој зна. Овде више причају oroi који мање знају о овом азиону, неголи они, који у својим торбама носе нацрте његових делова. За сада је почетак приче овакав: више од двадесет студената чланова Аеро клуба Техничке велике школе конструисало је авион „Народни студент". Уз

помоћ професора и асистената завршена је конструкција овог авиона. Млади студенти са Ма шинског отсека дуго су радили на овој смелој замисли. И заиста преко 70 од сто су планови самих студената. Ускоро he они утледати многе готове делове који he се израдити у „Икарусу“. Изгледа, неће проћи дуго када he над Београдом пролетети авион под именом „Народни студент". Тек тада ће многи сазнати о ономе шта се догађало у улици Димитрија Туцовића бр. 28. По оним широким и дутим ходницима Техничке велике школе ггричаће многи студенти праву причу о студентима - машинцима. И радар уређаји У просторијама друштва сви су већ сазнали о опитном радар уређају између авиона и земље. О томе се прича и ва ТВШ. Али овде у клубу, овде где се простиру нацрти белих хартија тешко ћете сазнати нешто. Можете ли нешто рећи о вашем радар уређају или о вахпим успесима? запитао сам претседника клуба. Не, колега, ништа ми не знамо док не буде све готово. Што се журите? Имаћете прилике и о томе да чујете истит-титу птжчу.

Д. ПАВЛОВИЋ

Дводневни поход планинара ВПШ на гроб Народног хероја Вељка Дугошевића

128 студената Више педагошке школе, чланова Планинарског друштва „Всљко ДугошеBiih“ са професорима Жиком Петронмћем и Антоном Абрапо пмћеи направили су 14 и 15 иар та похОД До Кучева, где у поЛОЖIЦИ венац на гроб народиог хероја Вељка дугошевића, учитеља и првог командантв партизанских одреда Пожаревачког округа. Планинари су посетили и место Потајницу, где је јуна 1941 године под руководством Вељка Дугошешгћа одржан састанак комунистЖ и донета одлука о дизању устанка. после полагаи»а венца планинари су наставили пут до Нереснице где су преноћили, X сутрадан обишли су и село Гложану где Је 18 1941 године у борби с четницпма погинуо Народни херој Вељ ко Дугошевић. На гробу Вељка Дугошевића говорилн еу професор Жика Петронић, жегов школск i друг u иајор М«лоје Милојевић, првоборац * учеснип партизапског одреда Вељка Дугошевића. Р. САВЈГВ

Техничка велика школа

За скраћење планова и програма

на Природно-математичком факултету

По мом мишљењу и ггосле последших промена има на нашем факултету доста група које су оптерећене зише ко што је то непходно гтотребно. Ја ћу овде у неколихо речи покушати да изложим како ја гледам на то питање. Разумни захтеви који се у датом моменту могу поставити дипломираном со*денту нашег Iфакултета десу: 1) да буде до| С*ро припремљен за наставу у средтвlгм школама; 2) да има еигурну подлогу за евентуални даљг! рад у науци; 3) да је солидно оспособљеи да може с успехом отпочети практични рад у привреди и разним инсти тутима, и 4) да његова стручна сттрема не буде сувише уска спецкјалистичка. Ја сам уверен да ови захтеви, а поготову први и друти нису у довољној мери задовољени са данашњим преопширним плановима и програмима. Студепти данас често излазе без сигурног осећања како своја стечена знања да примене у настави у средњој школи, а још чешће сасвим дезоријентисани у поглему смеipa за даљи научни рад. Осим тога, ја сматрам да просечна стручна вредност диттломираних студената није на особитој висини. По моме мишљењу има бар два излаза из такгве ситуације: један, по коме би при данашњим плановима и програмима требало знатно пооштрити критеријум при оцењивању на испитима, тј. вршити сасвим уско одабирање најбољих. То би наравно још више повећало и онако велики број несвршеких студената и смањило прилив неопходних кадрова у сред ње школе. Међутим, то у датом моменту свакако не допушта

знатно гтроширена мрежа средњих школа, којима недостају стручни наставници, а то је баш оно што Универзитет треба да реши пре свега. Други излаз би био у једном разумном скраћењу и ових даиашн»их плаиова и програма на поједшшм групама (треба призаати да су поједине групе то уиеколико већ оствариле), али тако да се испуне основни захтеви, управо да се они бол»в остваре. И заиста, ако би се за сваку групу проучило шта се у оквиру једког не сувишв специјализованог програма мора »гружити студегттима да они могу постати солидни наставници следње школе и поред то#а ооезбеди редовно одужавање низа специјалних предавања из разних огранака појединих наука, с тим да свакпс студент поред основног материјала мора у последшим годинама прослушати и положити још 2 —3 специјална испита, сигурно је да ћемо добити и бољу припрему за научни рад и бољу стручност за праксу. На тај начин би основна база била довољно широка да омогући да свршени студент може са успехом као добар стручњак да предаје бар два предмета у средњој школи. Са друге стране он би се већ у току студија могао избором специјалних предмета определити и у погле ду евентуалног научног рада и сггручне праксе. Меки изгледа да ми данас покушавамо да на рачун квалитета проведемо ширину наставе до краја. Ово сма њење обима би неоспорно омогзгћило подизање критеријзгма. Дубоко сам уверен да би и сама пгирина стрзгчног образован>а тиме добила, јер би тада и просечан студент био у стању да проучену материју интимно савлада, да је у потпуности прегледа и међусобно повеже, а не да се само номинално ceha појединих испита. То би омогућило и будућем наставнику средње школе да среди своје утиске и увиди значај појединих чињеница за наставу, Ја сам као руководилац наставе на нашем факултету у последње две године имао прилике и да увидим неке уцроке овога стања. Тежиште је, по моме мишљењу, у томе што се готово увек оставља појединим групама да решавају то питање саме за своју грутту, без довољне заједничке анализе за све групе, и без зггврђиваша не ких заједничких смерница којих би се требало држати. Често се и сувише подвлачи улога особености појединих група и то користи за оправдашо преопширности наставе на тим групама. Мислим, да се без неких нарочктих напора наши данашши планови и програми могу свести на нормалну меру. Тиме би се ва крају отстранило и оно неравномерно оптерећење појединих група, које још постоји. Др. Татоижр П. Авђелкћ професор Ушшерзигета

Број 4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

3