Студент

ПОРТРЕТИ

Примеран професор

Профеоора Чеду Сими ha тешко је наћл слободног. Презаузе] Џ. Примио ме је у свом кабинетг- — Саљатрате ли да је успех студената, мерило успеха професора или не? Да, мерило је. Од профеоора много зависи. Он је дужан да заинтересује студенте и нађе начин да успех не изостане. Скроз је погрешно мишљење да оваква формулација важи само за основну школу. Ја не водим никаву евиденцију о доласку на предаваша, а ипак, долази просечно око 80% од уписаних студената. То је више него задовољавајуће. У првом испитном року полаже најмање 70%.,. Како доносите суд о зна н,у студената из предмета који полажу код Вас? Код мене студенти неће да полажу ако не науче. Због тоra врло мало падају. У паразитологији коју предајем, постоје хкљаде тешких латинских назива. Знање ових термина је другоразредно, а прво је, позвавање суштине предмета, ра зумевање. Потенцијална споообност да разуме ствари, да се снађе, најдрагоценији је кашггал који студент носи са факултета... На испиту се шпсаДа не журим. Ако треба негде да идем, одлажем исгшт. Без обзира на расположење са којкк долазим на испит, на њеМТ сам увек сталожен и објекпсваег... Знате ли за некоректне поступке наставника на кпипша? Има и тога. Постоје професори који пре исшгга кажу еоимко мора да падне. Да лм сте за сарадњу На ставничког савета и Савеза студената? Је ли то корисно, зашто? Да. Студенти треба да у**ствују У доношењу програма и спровођењу наставе у дело. Најмлађи мало могу користити. Наставници често гледају ограничено. Кад оам био декан, преко организације студената сам че-то успешније спроводио иззесне ствари него преко дру”их. Сматрам да су студенти ХОвољно зрели људи и да су )бјективтг, па због тога могу »ного помоћи у решавању шсолских питаша. Додајте још i ово каже професор Силић ја сам за слободне росове из свих предмета после гетвртог семестра... Предмети ‘У П” шше исцепкани. Непо-

t- хвално је што сваки наставник л сматра да је његов предмет нај т важнији. Настава се мора гле- дати као целина. Наука напредује и ми је морамо пратити. с Али, студије се не смеју про-1 дужавати. Зато сам за избацивање из програма свега што * није неопходно ~ Упорно сам * за познавање франдуског, ен' глескот или немачког језика... * * * * Професор др. Чедомир Си' мић је лекар хумане медици■ не. Почео је службу као лекар ' Хигијенског заводз у Скопљу, ■ а убрзо је постао и његов ди• ректор. Конкурсом је примљен • 1938 године за ванредног про■ фесора Ветеринарског факул• тета у Београду. ч 3а редовног професора изабран је 1940 го-1 дине. Декан Ветеринарског фа-1 култета био је 1947 године. Исте године изабран је за дотти-1 сног, а 1950 године, за редов• ног члана Српске академије наука. 1 Учестовао је као референт на свим скуповима ветеринара у земљи, а више пута и у иностранству. Био је у Шател Гиону, Алжиру, Амстердаму, Паризу. Сем редовног реферисања на овим скуповима, истицао се и у дискусијама. У фијоци његовог радног стола, може се видети гомила писама, која су дошла из разних крајева света. У шима се научни радници обраћају др. Симићу за савете, размену искустава. Ту су и позиви за учешће на овогодишњим разним састанцима струч њака у земљи и иностранству. Он је данас научник светског гласа. Његова специјализација засеца и у хуману, али више у ветеринарску медицину. До сада је објавио велики 6j>oj научних радова из области експерименталне паразитологије и биологије. Писао је, и данас штше, у најтгознатијим часописима света. Највише је објављивао на француском језику. Др. Симић оставља изванредан утисак. Средњег је раста, симпатичне физиономије, живог погледа и чилих покрета. Пун енергије... Као човек нај снажније делује. А то је најважније. Без тога је све друто бледо, мање важно. Јесу ли ови детаљи довољни да покажу академика др. Чеду Симића? Можда, не сасвим, али сигурно толико да осветле блистав лик човека, професо- I ра и научника.

Живомир ПРЕДОЈЕВИЋ 1

Посета студената педагогије дому слабоумне деце у Јабуци

Радl£ повезиваи>а теорије и праксе у току студија, студенти Педагошке групе на Филозофасом факултету редовно одлазе у средње школе. Тако ових дана педесет студената ове групе учинитто је посету

доаву за слабоумну младеж у Јабуци код Панчева. Ово је једини дом овакве врсте у земл»и. Више од 150 штићеника смештено је у овом дому који има и своје сопствено иман>е од преко

педесет јутара. Штићешпп: на овом имању баве се многим закатима, што им умногоме доприноси да брзо вапустедом и врате ое здрвви родитељима. Студенти су провели један дан у разгледању дома.

Они су овде нмали прилмке уз помоћ професора да повежу предавања која слушају из специјалне педагогије и дефекггологије са прак сом. р. j.

Стара зграда Филозофског факултгета Студенти шумарства ловци

ЛКО се узие у обзир са колмким великим тешкоћама сс овај ограпак београдске ловачке ДРУжине бори, резултати које је постнгао до сада су задовољавајући. Дружина је освоваиа октобра мс седа прошле године и већ сада мма око ХЗв чланова. Ова иасовност тумачи се тиие, што је ловарство јецан предмет на Шумарском факултету. Међутим, да би ловарство огзистирало онако како треба дакас да буде, мора да се постави ва паучну основу. и ту је баш глави и каиел спотицања. Студситима је потребно једно ловишто где 6и се пренеле све најновије тековиие науке на овом пољу. Зато је и Једав друг на радвом састанку секције 13 о. м., дао врло користан предлог „Нослати у -*ебели Луг огледно добро Шумарског факултета комисију еастављену од неколико чланова. Њнхова дужност he бити да испитају какву дивљач ту треба довести. Тако да би бар на овај иачин добили ловишта“. Овде сваке године долазс студевти шумарства на праксу и у »У су сврху подигнуте бараке. Зимм када студенти пођу у лов на вуковс, иоћи he ту становати. ипак, све Је ово још отворено питан>е, али се управа секције вада Да he наићи на разумевање код надлежних који he све ово решити повољпо. Б. В.

Правни факултет

Састанак дебатног клуба

Одржаи је састанак са темом •>Државни капиталиlам“. ДискусиЈа се развмјала на основу чланка Милентмја Поповића. Треба иетаћи да је било и супротних поставки. Поставл>ало се питање Да -аи је код нас био администратхвни социјализам или државнн кашгтализам, у име кога се врши вадионализација у капиталистич кмм земљама и инога друга пита*• која су била спорна. ДискуС *Ј* је била веома плодна, алп ce инје могла завршити, Јер ниЈе вмло коначних решења, па ће се Жтавпти. Неки су дали предлог

да се замоли и друг МнлеитиЈе Поповић да присуству Је. САСТАНАК СТРУЧНЕ ГРУПК ГРАЂАНСКОГ ПРАВА Основана Је вова стручна групд грађанског права и одржала своЈ ирви састанак са теиом „Заблуда у грађанском и породнчвом праву“. Како код нас Још не постоје позвтивни пропнси из грађанско! права, то he ова група имати посебан значај за обраду ове тематпке. М. М.

ЗАБЕЛЕЖЕНО У НОВОМ САДУ

Разговори на једној школи

Предамном је двоспратна светло црвенкасто - жуто обојена зграда у улици Светозара Марковића бр. 6. Иза њених се стогодишњих зидова, већ пет година, од свог оскивања, одвија настава Више педагошке школе. Међу њима је истовремено скучено око 500 редовних студената, са свим шиховим проблемима и поштеним настојашима у учењу и раду, испуњеном одјецима наговештене будућности. * По ходницима карактеристичап жагор одмора. Студенти у групицама наставл»аЈу дискусију са малопре завршеног предавања; једни се смеју, други препиру. Понеки, одвојени, докрајчују „половчиће" цигарета замишљено гледајући кроз прозор. Ту је и чика Иван, домаћин зграде, који већ по обичају учествује у студентским разговорима. За тренутак жагор утишава гхитање, упућено Ивану, кроз отшкринута врата једне канцеларкје: „Шта је то чика Иване? Што не умирите студенте? 44 „И ректор ија смо рекли да се по ходницима сувкше гласно ие разговара... али, ето, не слушају нас?“ одговара чика Иван „проректор“, како га популарно студенти називају. После неколико часака одмора продавања се настављају. •

Нвдосхаггак аросторија за рад и разоноду ствара некипут и нежељену атмосферу. То је Iедан од значајних ма ове шко**» Професори • наставиом плаиу, програжу ■ школовању Професорр хемије, Кунда и Максимовића налазим у лабор>аторији где са асистентом Николић Зорицом прате вежбе студената. Бројна су питања на која треба, дати одговоре. Практичној настави придајемо пуно важности. Задовољки смо са спреиом редовних студената, док су ванредни знатно заостали каже професор Кунц. Ми се трудимо, додаје професор Максимовић, да развијемо код студената жељу за склапање извесних једноставних апарата, неопходних за самосталан експерименталан рад, који he им користити у њиховом будућем позиву. Хемикалије, чије цене расту несразмерно материјалним могућностима ове школе проблем су за себе. Професори сматрају, а то је и мишљење студената хемије, да осим стручног и методско знање треба развијати паралелно. Решење би се постигло увођењем трогодишње наставе, у којој би трећа година имала само практичан рад у осмогодишњим школама. Питање трогодишње наставе постављају и гврофесори осталих група. Не би ли се и овде уклониле тешкоће и постигао већи успех, када би сарадња наставгоска и студевата била већа, конкретнија и садржајнија? Свакако нешто темељније треба предузети. За мишљење о проблемима наставног плана обратио сам се претседнику Градског савета за просвету и културу Макарић Радомиру, професору-педагогу, Моје je мишљење, да школовањо на педагошким школама треба продужити на трогодишње. Тиме би ое допринело бољем оспособљавању студената ВПШ као наставвика у погледу стручне. а нарочито педагошко-методске спреме. Изучавање методике, по мишљењу професора Макарића, претставл>а проблем који треба обухватити и решити га. Примера ради, он наводи Географску групу, која, као и остале школске групе, оспособљава студенте за наставу двд главна прелмета. Методика географије која

је на поменутој лрупи под а) учи се у друтом и трећем семестру, док се историји која је под б) не цридаје потребна пажња, мада he студенти по завршеном школовању предаоати обадва предмета, Разговор са ректором ВШП Од посебног је значаЈа шшљење ректора Чобански Спаооја у погледу свих проблема школе. Пре свега, потребно је рашчистити са питањем места ВПШ у школском систему. Пре рата оне су спремале кадљр за грађанске, а данас спремају наставнике за осмогодишње школе. Ако имамо у виду чињеницу да је осмогодишње школско образовање обавезио, онда нас то обанезује да настави на школи посветимо нише времена и пажње, jep јој њена перспектива поставља специфичан задатак: дати више педагошко-васпитног знања и дубље упознати научни метод васпитања. Све ово гозори у прилог потреби продужења школовања на ВШП, За сада, чести испити, а нарочито задржан летњи колоквијум, служе огалном контролисању знања студената и одржавању континуитета рада. Поред овог проблема, по речима ректора Чобанског, актуелно je и питање нхколске зграде, која не располаже одговарајућим бројем просторија за наставу, као и стављање на дискусију питања ауторитета наставника и њиховог односа према студентима на истгитима. Студеети о проблемима ваставе До последхвег места испуњена је позорипша галерија студентима ВПШ који присуствују сценској проби Молијеровог „Дон Жуана", пратећи тако рад позоришта и упознавајући се са значајним делима драмске литературе. Овде сам разговарао са неколико студената да бих чуо њихово мишљење о раду на школи. Ево шта су ми они казали. У програму треба оставити само оно што је неопходно потребно, у супротном наш квалитет знања опада каже прет-

седник Удружења СС Јовичић СветозаЈХ Павлокић Меланија наводи ггример Виолошке групе на којој треба извршити сужавање наставног плана. Изучавање систематике из зоологије и ботанике није неопходно. Такође, време студија треба продужити. Мишљења и осталих студената су приближно иста наведеним. Ажтуелни проблеми Савеза студената У тескобној и јединој просторији за рад у студентској орагнизацији окупилк су се секретари група да продискутују о неким актуелним питањима. На проради конгресног материјала, кажу студенти, поједине групе (немачка обе године, историја друга година, мађараса и румунска), досада нису ништа урадиле. Друте групе одржале су три до пет састанака на којима су тезе прорађиваае на принципу широких дискусија. Међу студентима има неколико случајева социјално незбринутих другарица и другова. Решавање овог питања датира још од Јесенас, када је у Једном делу средњошколског интерната смештено око тридесетину студената. За храну, стан и остале услуте студенти су доскора плаћали 3.500 динара, док Је недавно месечна уплата подигнута на 3800 динара. Један од разлога овог поскупљења треба тражити у лошој организациЈи фшгансиског пословања. Набавке се врше код гврепродаваца, а не код гтроизвођача (!?). Посебно Је питање материјалних могућности самих студената од коЈих 55 прима иесечне стипвндиЈе v висини од 2000 до 3000 динара. Да ли студент са овако високим месечним приходом може да покријв саоје наЈосновкиЈе потребе? Присутни су мишљења да решавању овог проблема треба озбиљније и брижљивиЈе приступити. Здравствено питање Је такође Једно од иајактуелнијих. На Градском савету за народно здравље Је да омогући контролне прегледе свих студената на почетку зимског и летњег семестра. Иницијатива од стране студентске организације постоји, а на надлежнима је да је прмхвате. Културно-забавни живот студевата

Студенти Педагошке школе за caoje најмлађе колеге бруцоше дају другарско вече. У сали су поред великог броја студената присутни и грађани Новог Сада, који са шггересовањем прате живот студената. На програму су хорске и фолклорне танке, рецитације, а и драм ска секција пргасазује фрагменте хз домаћих драмскхх дела. На лкцима присутних одражата се нескривено заДОВОЛ.СТВО. У целини рад Удружеша савеза студената и Савеза комуниста је добрим делом онемогућен због недостаггка потребних просторија каже оекретар основне организације СКЈ, Педагошке школе Урошев Паја. Жедели бисмо да нас посети једно од студенгсжих културних друштава из Београда- Та посета би нас мгаого обрадовала и дала више потстрека у вашек раду. « Подржавајући решаван»е неких ороблема Педагошке школе. ЈЈрвршно веће АПВ, сгавило је студентима на расположеше суму од 1,100.000 дииара за nrraieпање скрипата, док је њиховој организацији поклоиило библиоггеку и клавир. На овоме се неће стати. Народне власти гаоказују пуно разумеваи>е за потребе студената. Постоји још низ, ман>е или више актуелних питања из живота студената, ПзИхове организације и рада у школи о којима би требало такође говорити. Оставља-м студентима Новосадске зц ше педагошке школе да они сами sa ступцима нашег листа пишу.

Вкша педагошка школа у Новон Саду

На практичшт вежба&мма

Родеч: Грађани Калеа

ГЕОГРАФИ ПОСЕТИЛИ ГЕОКАРТУ

<. ТУДЕНТСКИ географски клуб „Јо ван Цвијић* оргапизовао Je овиз дана посету Геокарти. Радпп колектнв Је врло л>убазн o прими« чланове клуба. Студенти су прегледали процес производње. Упознавање технолошког процсса у изради карата, употпуњава стручно зиање студената географгј

Bpoj 5

НАРОДНИ СТУДЕНТ

3