Студент

КУЛТУРНЕ ВЕСТИ СA ФАКУЛТЕТА

НАЈЛЕШПЕ ПРБДАВАЊЕ r\ утисцима са пута по Великој Британији говормо је Драган Стоиљковић, Је даи од уредашка „НИН-а". Предавање је организовало У дружење студената Економског факултета, а Стоиљковић је ухазео да прикаже своје упкхе и доживљаје верно и убедљива Посетиопи су били рдушевљени његовим излагаоем, а ако треба дати оцену, овда би се могло рећи: најлеп ше предавање. Г. * У УТОРАК 17 марта ШЗ годдс књижевник I'Л Пешић ua пооив студената славистике, пред пуном четрдесетоетицом одржао је предавање о Алекоацдру Блоку. Услед дужине, прадавач је предавање поделио у два дела. У гтрвом излагању расветљен ie дореволуционарни период у Блоковом етваралаштву. ф.. НА ПОЗИВ Ли терарног клуба _ студеката књижевности, у сре-4вфПl«ш* Jr/u. ду 18 марта 19оЗ ■ ш ** у друштвеном клубу Филозофсхог фа култета, Душан Матић је говорио с савременој францусхој књижевности. Пре давање је било гтраћено са ве ликим иитересовањем. Душан Матић је обећао да ће још го ворити о тој теми. * У ПОНЕДЕЉАК 23 марта 1963 године У оквир> стручног клг*sа студевата асихологије, ■рашззаЕ је филм „Неуропсидизатрија*. * „ПСИХОЛОГИ Ј А САМОУНИ ЖЕЊА“, анализа Љермонтовљевог „Печоригна* назив је есе ja Николе Милошевића, који ! је читао на *астг -нку литерар ве секције Филозг фске групе Филозофског факл лтета у уторак 24 марга 1953 гмдине. * У ОКВИРУ литерарног клуба књижевиости, одрзкано је књи жевно вече на ко.лз су читали радове студенти прве године. су Владе Станковић, Зораа Милић. Зорт Џмерковић u Александар Ристовић песме н Иван Пудло прозу. Једва несвакидашња појава била Је та, што је једна друхарица читала своје песме иако на групи књиавеваоси има достг девојака које пишу, ниједва досад није иступала.

Поред Цаширеве драме „Слуге" коју ће извести на овогодишњем фестивалу, драм „Мика Митровић“ обповиће и ћ“ обновиће и краме кој€ je приказивала про шлогодишњег фестивала: „Ма аограђани" од Горког и „Сви моји синови“ од Артура Мииера. * 25 ов. мес. у просторијама Јруштвеног клуба МВШ-а књи жеваи клуб МВШ-а приређује књижевно вече на којем he гогговати млади писци са филоЈофског факултета поред члак>ва овог клуба.

Друиггвени клуб Гехничке велике школе приказао је за своје сгуденте до сада три уметаичка филма: „Благо Сијера Мадре“, „Цунгла на асфалту" и „Пуков вик Шабер". У овом семестру одржано је неколико концерата, међу којима; концерт аргеигинске народие музике (са плоча) Бетовенова IX симфани Ja ( ca плоча) и клавирски кон церт Шопева и Грига.

Први пут на сцсни Веоградске опере присуствовали смо извођењу једног савременог оперског дела музичке драме „Конзул* од америчког композитора Ђан |Карла Мспотија, најинтереоантни■ јег и до данас највише извођеног дела на оперским сценама у свету за последње две године. Оио што специфичио карактерише Менотијеву оперу Је свестрано развијање свих елемената сценско - музичког збивавва. музички израз и теиатика либрега којим се композитор служи. Менотијева оркестарска партитура вема стилског јединства, уоЗичаЈеног у операма из класичног репертоара, оиа композитору служи у сврху праћења сценске радње, акцентираlтћи драмска места и дајући им још пунији и снажнији израз, равноправно делујуКи у целовитој конструкцији дела, не заузимајући у н.ему паЈистак утиЈе место. Музика у „Конзулу - уобличава и продубљује ликове, њихове

карактерс и оссћања. у вокалним деоницама основу чине речитативи, без великих арија и честих ансамбла. Сам писац либрета Меноти обухвата актуелан проблем: распрострањеност бирократизма у друштвенои систему „негде у Европи", „у времену садашњем". Кроз патње и страдања једне породице, кроз њену животну трагедију, Меноти даје одушка свом револту, диже своЈ оптужујући глас против бирократизма, не служећи се притом декларативношћу и паролама већ указуЈе на кобне последице, које ои проузрокуЈе и опомиње човечанство на посто Јање акутне болести за чије развијање у Још „некоЈ земљи“ постоји погодно тло. Хумани карактер људског саосећања и реалистички начин гледања потенци рају вредност Менотијевог „Конзула". Са пјтго љубави и сгваралачког одушевљења, савесно и озбиљно, пришли су музичко - вокалноЈ ре-

Сцеаа из „Конзула*

За фестивал се спремају „Зикови“

Зикови, хо еу људи из далеке, предрезолуционарне РуснЈе коју је Горки оштрином своје опсервадије u снагом свога талеита успео уметнички да уобличи, сјајно окарактсрнше и фиксира за савреиеншсе и будућа поколења. То су људи еложеке психологнје. људи без харионије, лспоте и радостн, кроз чије се карактере н поступке сурова стварност тадашн.ице вили Јасно као нз длану. Горки даје слику руске нровивциЈе и указуЈе на узроке њене пропасти. Међусобна борба тнх људи, њихова нетрпељивост, породичне размкрице, малограђанпггина, еве Је то изнето потпуно истинито на начнн коЈи се лако не заборавлд. Но, ве желии да се еад овде упуштам у оцењнвање Горког као човека, а Још мање у оцењивање литерарве вредвостк његовог дела, рећ намеравам да у веколико речи нзнесеи утиске које еам новео са Једне пробе његове драме „Зпковж*, коЈу за мајски феетнвал шнтензивво епрема једпа група етудеиата Филозофског факултета. Проба тек што ниЈе почела. Затнчен друхптво на окупу, додухпе не баш комплетно, али угдаввои У довољвом броју, тако да се са пробои појединих фрагмената може почети. Рсдитељ КаЈмаковић (који Је нначе студеит ИсториЈе умгтности) даје упутства, обЈашњава атмосферу као и мизанецену, столлцама маркира делове будућег декора и ... пред нама почиње да се одвија радња првог чина у скроиноЈ малограђанској кућн у којоЈ отац преотима невесту своие сипу. То Је тек прва фаза припремањ* комада, тако да се Још увек oceha извесна неуиграност, местимичво сс заборави текст, погреши се у мизанспенн, алн свн ти људи који тумаче поЈедине улоге даЈу све оз себе да се што витпс приближе ликовима, да их схвате, да се саживе са њиховим карактсрима и но* стунцима. Јер глумиги ниЈе лако, а нарочито кад недостаЈе искуство n рутина; треба правилно савладаги све говорне радње, пронаћи в истаћи одговарајуће апденте. схватити ситуацију са свим сложеним датим околностима и помоћу подтекста јаско издмфергнцирати свпје мисли, савладати физичке радње: мимику н гест. У недостатку искуства, то се овде постиже evтузнЈазмом, залагањем сваког појединца и неуморним радом. ПоЈедии« ствари се понављају и по пет, шест пута. И тако се пред очима одвпјаЈу фрагиентв будуће претставе. Полупијани МихаЈло, којн пред собож нема животнн цнљ, коЈи ни сам ие зна зашто живи, оптерећен осећањем инфериорности, огравичена

i, Ана Маркова типичан прлмер * малограђапштине, сирови Антипа Зиков са својом позном љубављу . и други ликови које нам је Горкп а дао живе, говоре, крећу се, ху, крај l * мене, у истој соби, на дохват руке. lia моменте заборављам да су га људи коЈе овде гледам моји стари t- познаници, друтовн нз школских ■ клупа, и у љима ввдим прегставвике Једне минуле епохе, епохе к лутања, трзавида, малодушпости в i- међусобне мржње. 0 Проба Је завршена. Отпочиље в дискусија кроз коју редитељ указује на нсдостатке појединаца, а глуидн нзносе своЈа мишљеља и предлоге. Даватн сада било какв« критичке оцеве, било 6п преура** љено,а уосталом фестивал није да * леко и оставимо да време каже * сво Је.

Браниелав ОБРАДОВИЋ

Менотијев „ Конзул“

а.оизадији ове onepe на нашој сцечи диригент Оскар Данон, солисти: >*алериЈа ХеЈбалова (Магда Сорел>, Евгенија Пинтеровић (МаЈка), Мипица Миладиновић (Секретарица), Драгомхр Нинковић (Цон Сорел), Драго Старц (Мађионичар), Миро

Члигадовић (Агекг таЈие подиције) м другм. уз врдо добро дату оркестарску сарадњу. Свако Је са своЈе стране допринео видном усггеху ове квалмтетпе опе&с.

Милутин МИЛОВИЋ

... и његово сценско извођење

Савремеве позоришве теко- чија. Оперски ансамбл имао је вине продрле су на сце- да опроба сада и свој глуману Народног позоришта чки таленат. Док публика, аа преко оперског облика. И гтример у „Балу под маскама и .

тако оно џгго није створи ла у својим оквирима драма трв бало је учинити преко музичке драме. У коштац са тим проблемима имао да се ухвати Јосип Кулушшћ, после низа поставки опера мање више устаљених сценских форми, у коме постоји искуство нагомилано крог генераЈциЈ«- Белканто, Пучинч. домаће жанр-опере не носе етементс за решавање овога задатка. Редитељока поставка морала је из основе бити друк

прелази преко кхжцертног ста ва оперског извођача, код Менотија сваки такав несценски моменат био би неопроетив. Кулунцићев резултат у режији „Конзула 1 ' говори да је он тога био потпуко свестач. :ер је збиља створио музичку драму, у којој је студиозно по стављен стил и тај стил спровођен како декором, осветленаем, мизансценом, тако и глумом. Богатство глумачких реалистичких средстава било јеме дијум којим је редитељ најо-

чигледније тежио да у ово* извођењу подвуче реалистичкв квалитете ове музичке дразсе, а не њене ексттресионистичка елементе. Сваки пантсмимски елеменат водио би у бизарност и свео ниво претставе са виси> иа животворности на нискв гране оригиналности са циљем у самој себи. Валерија Хејбалова и Евгенија Пинтеровић најмаркантнији су израз и остварење те редитељске концепције, баш богатствоЋ! свог музичког израза реалистички it психоогошки издиференцираним. Наша музичка публика показала је да прима оперу и у оквирима модерног позоришта, па се захвални аплауз и оно многопонављано „бис“ може сматрати и једним „још“ савременој опери и дискретни позив нашим композиторима.

Јован ЋИРИЛОВ

филм

КАМЕНИ ХОРИЗОНТИ

Јадран филм, 1553 г., сцеиарио по идеји Вјекослава Калеба, наггасао Шиме Шиматовић, режи ја Шиме шиматовић, сниматељ Бралко Блажина, у главккм улогама: Ирена Колесар, Мар ко Сољачић, Виктор Бек, Борис Тешија, Ан тун Налис, Соња »Рабић и др.

Стигао је нечујно, без икаквих рекламних прет ходница као што су самоуверене и самохвалне изјаје аутора и распоровске негативне прогнозе. Зато смо га гледали без предрасуда и изашли из сале углавном за довољни. У филму „Камешг хоризонти“ не заплиће се и не расплиће драмски заплет. Њега нема. Филм је прича о сељанчици слушкиши Малој и њеном оцу сељаку Јакову који живи на камену и нема новаца да плати дуг и купи деци круха. Прича која је испричана лепо и разговетно, са много духовитих детаља. Треба одмах вшетути крик и уверсње: наше теме могу се казивати живљим ритмом од онога којим се крећу воловска кола! У експозицији аутор као да је хтео и оскудицом покрета и радње да изрази пе маштину и сиромаштво у кући Јакова. Само то све сувише дуто траје. Камера тумара око куће и по њој, док глумци говоре непотребпе дијалоге („ајде, душо материна, поједи млијеко!...“), само зато

да се покажесиротин»а која тера Јакова даводи Малу на посао. Всдећи драмском радљом старца кроз места где Мала служи, Шиматовић је по ред тога што је успело дочарао старојугословенску градску и грађанску атаоссЈЈеру, њен морал и њене од носе, сухтроггставио овој кашег поштеног патријархалног сељакз и показао његову трагедију, тра гедију човека који се од тог света брани древном сел>ачком па ролом „нек се брине свако за себе“ и логично на крају ггропада неразумевајући догађаје. Мислим да је Јаков досада психолошки најснажније цат филмски лик нашег човека. Уз своје одушевљење Иреном Колесар и уверење да је улога Мале знатан допринос нашем националном (као што су то и „Камени хоризоити" у целини) треба да изразимо и жаљење што je Мала често запостављана на рачун атмосфере и занемариван однос између њих две, тако да није сасвим ласан разви

так Мале из оне која „није знала" у Малу која зна. У низу уверљивих животшгх ликова (какви су готово сви епизодни ликови) треба истаћи симпатичност Налисовог скит нице „чика Мартина“. Штета је што овај филм ни је могао без шематичних ликова. Неколико људских дета ља недостајало је Банету да не буде папирнати илегалац. Слично .ie и са жандарнима који су били и испеглашг и у штиркани и помало карикирани. Радничка класа се појављује на крају филма са једном декларативном изјавом у сцени која би, да филм шгје имао поменуте недостатке (неуверлшвост екстремних претставника добра и зла и Банета жандара) деловала снажно и кимало паролашки. Овако, та сцена остала је на пола пзгта између тих двеју могућности. Филм „Камени хоризонти 1 ' обрадовао нас је уверљивим и животним ликовима и ситуацијама .Дуго очекивани национални стил скоро је освојен. Само још треба са воловских кола прећи у џип.

Д. Мак.

Чега има новог ...на Академији за позоришну уметност?

П рипреме за фестнвал студената Академије за позоришну уметност специфичне су пркроде. Обратили смо се студенту четврте године филмске режије из класе ггроф. Вјекослава Афрића другу Бранку Калачићу претседнику Савеза студената Академије. Одазвао нам се речтгма: t .3a фестивал, уствари, не вршммо специјалне прихгреме, него мислимо да на шему учествује?ло са дилломским радовима које припрема четврта година (класа глуме проф. Јозе Лауренчића. Који се комад спрема и ко ће наступити? „Зикови“ од Максима Горког. У главшш улогама појазиће се: Милена Врсајков, Ратислав Јовић познати из филмова; Марко Тодоровић, који дебитује у нашем новом филму ~Далеко је сунце“ (по сценарију кљижевника и редитеља Јосипа Кулунџића) и Љуба Тадић и Слободан Перовић, који су већ играли у Београдском. односио Југословенском драмском позоришту“. Уз ово драмско дело доћиће у обзтгр и рецитације из поезије а можда и неки одломак из прозе, кога ће дати остале 1 млађе класе. i Заинтересовали смо се за рад , осталих класа режије и глуме. i

Пођимо редом: прва година режкје (класе др. Хуга Клајна к Јосипа Кулунџића) и глуме (класе Виктора Старчића и Ма те Милошевића) за контролни испит поред редовних теоретских предаваша припремају сценске поставке позорпшпог одломка. односно креације једног дела улоге, Резултат he одлучити о шиховом дал»ем школовању. Класа друге године глуме (проф. Томислав Танхофер аси стент Миња Дедић) даће као годишњу претставу „Наш град“ нов комад од савременог америчког писца Тортона Вајдера. Трећу годину, подељену у класе Јоже Рутића и Раше Плаовића позоришна јавност упознаће на годпшшим испитним хтретставама: хгрви ће приказати Чеховљеве „Три сестре“ и Молијерову „Школу за жене“. Ту су улоге добиле Нађа Подерипш, Олга Брајевић (која има главну женску улогу у филму „Далеко је сунце“) и Неда Бркић. Раша Плаовић увежбава са својим ђацима Нушићеву „ОжалопФену породицу“ у којој између осталих наступа Драган Лакозић кога ћемо ускоро видети у „Ханки“. Првак Народног позоришта хш ше специјално за своје ђаке драму, која ће им идуће године бити дикломска хтретстава.

Четврта година режије дели ; се на класу Јосипа Кулунџића (позоргапна) и Вјекослава Афрића (филмска). Прва припрема дипломске претставе у позориштима у осталим градовима. Младим филмским редител»има основе седме уметносш предаје проф. Славко Воркапић. Сада они одлазе у Грчку а по повратку he се прикључити екипи „Ханке“ (режија Воркапића), те ће тако на терену наставити рад на свом усавршавању. Штета је што се тим студентима ни.lе досад омогућило да сниме по један документарни филм ,иако за то постоје објективне могућности. Додуше, студенти су снималп разне вежбе под руководством проф. Воркапића а само су Мплутин Косовац и Бранко Калачић прошле године ре жирали као студенти треће године ..Логорске ватре“, документарш! филм о логоровању Армије. Бошко Вучинић и Веселин Симовић дипломирагш студенти, нови су редитељп „Заставе" филма. Ректорат увелико води преговоре са многим позориштима у земљи па чак и у Београду о ангажовању студената режије после гниховот диплолшрања.

Ал. Д. МИХАИЛОВИЋ

Бодрожа Перо: Акт

4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Bpcd 5