Студент

- ПОЗИВ

Милошевић, Рутић, Беловић и Жигон одговаоаГу...

(Настааак са прве страве) сопствене путеве. Само се тако може ићи напред. С тог становишта идем у току гтредавања путем излагаља наше науке, не као вечитог, непроменљивог и апстрактног кодекса, већ као нечега у чему има пуно елемевата за развој и што се мора развијати. Свака класа морала би изградити своју сопствену етику. Мирослав БЕЛОВИЂ, редитељ у Ј угословенском драмском позоришту и асистент на класи Мате Милошевића изразио је следеће михнљење: Мислим да на Академију треба гледати као на место где ће се развити читава уметиичка личност, а не само глумац са познавањем чисто струч них елемената глумачког стваралаштва. Специфичност глуиачког позива захтева да се у току четири године у свакодневном међусобном додиру сту дената развија колективни дух и хуманизам. Јер позориште је резултат колективног рада, а и рада за човека. Младе људе на Академији треба упућивати на стварност, на опште токове нашег живота; свако издвајање од наших токова води апстраховању које необично конкретна глумачка уметност не трпи, Последица су боемија, егоцентризам и извештаченост, који коче свестрапо познавање живота, а на сцени гуше искрену природу страсти, чији је тумач глумац. На резултатима великих позоришних радника треба свака класа да изгради сво’’- сопствену етику коју студенти као драгоцен. искуство понети са Академије за читав свој будући уметнички живот. Процес изградње етнке састоји се из многобројних елемената, а један од њих је стално супростављање уметничке скромности и савесно-

сти „брзопотезној генијалности“. Дешава ое да први успех на испиту или филму претвара позитивви критички однос сгудента према старијим колегама у ситни критизерски однос и празну самоувереност, без веопходног поштовања рада других. Треба се сетити ефемервостн глуме Стево ЖИГОН, глумац Југословенског драмског позоришта и асистент на класи Јоже Рутића на ово питање одговорио је из друге перспективе: Мене пре свега интересују узроци који рађају извесне негативне појаве у току студија глуме. Мислим да оне могу наћи објашњења и донекле оправ дања у специфичности глумач ког позива. Глумац нема кроз свој рад никаквих материјалних сведочанстава о својој уметности. Глумачке креације и талент не могу се например као код сликара конкретизовати низом слика, као очигледним сведочанствима о таленту. Та ефемерност глуме и извор је свих нервоза, слабости и узнемирености међу студентима који, недовољно сигурни да ћв им талент бити уочен, обраћају на себе пажњу екстравагантним начином живота. Тако неки своје редовне посете кафанама објашњавају учењем животу на самом извору. (Што би баш кафана била raj извоп?) Колективни дух и међусобно разумевање осипају се са сваком годином студија све више што је ближе ангажман. Ситне зависти, које се јављају, кваре уметничку личност. Ворба против тих појава унутар сваког појединца тежак је процес, у коме је и поред најбоље вољс која постоји тешко успети победити. Треба уверити студенте глуме у чињеницу да се сваки истинити талент увек афирмише. Ј. Ћ.

Белешка о нашем књижевном прилогу „Дечак је чекао“

Упоратној приповеци дечаци су књижевно узви шени хероји а најчешће исечак који говори о њиховом моменталном сазревању. Такви ггрозни комади доносе не само оггисну лакоћу, него и /пасхњ фикције о дечачким ликовима- Отуда тре ба одмах изрећи највећу го>покушају младог штсца Радовановића: његсвс психопо шко саосећање кше му скратило растојање од збивања. Тако је исцртан један цанкарски топао дечак, који својим напрегнупш '-тулима присуству је суровом догађају; стрељању свога оца. Колико је варница и | свемира садржао та‘ дозив, тај I јаук. У освит дана чекао је на лруму који је значио тангенту крвавог стрелишта. Иако се приповетка не чита лако, иако захтева смиреног читача, оиа је понела једну жарку и фрес кну личност у часоБима велгг ког узбуђења А све оно urm је сажето у оггису кије гримдса малог јунзка. није упрошћени ттокрет руке него' дубичско ловљење његопих шгслених варница. Пркповетка је доста згуснута, исттлетена и преплетена, па није испунила задатак сразмер ног постављањ? вјлпс ликова Међутим, бивајућк кситстантно приближен малом зунаку, млади писац га кије излвојио из догађаја дајзгћи их рише у при звуку. „Мали је бис нејак. смпз нут, са погледом болесгопса. Че као је. И гледао брдс које су ко зка због чега звали Чачаница. Оно је зеленкасто и хладно као леђа змије. Нснтсито. Он је знао да их понекад не дотуку, а закопају живе, па земља посл * дуго игра, пвили, стење" Понекад је израз напрегнут и кескладан хотећи да буде звук фигуре. Таква је и послелња речекица горњет цитата. Ипак речегаица /с негована и утанчана, понскад кратка али гнажна, понекад окићена сувншним тгриде-BЈша. Највише ччтстине пока»ао је Радовановић у дијалогу који је извезега на крају приТу је сировост из жи вота спојио са трегаутаим лирстзмом својих ликова. ТежеКи Да дијалози буду оргаамент, да нсказују одједном читаво иску ство, млади ггисац « иије клг, *■«> утмцаја Горкот. Ти дијало-

зи не учествују у распредању догађаја. Они су само допунски ибришим. Радовансвићу би тре бало замерити на заузимању ца ое једна личност нзгласи средишњом и да се психолошким исцртавањем изнесс из вишеструких односа. Више у наговештајима, у поетском надношењу и узиошењу, ова приповетка се није згзпињавала око одређеног предмета. А то да је гтриповетка догаела на првшину неколико изразтих способности овог почетгогка, не треба губити из вида. М. М.

Из друштвених клубова

Када ће се отворити друштвени клуб Правног факултета?

На гогтање када ће се отворити друштвени клуб студената права, претседник Сарић само је одмахнуо главом: „Тре ба нам још новаца“. Почело се са много добре воље да просторија добијена за клуб буде што лепша, Са 200.000 динара колико је имала на располагању, управа је купила завесе, преуредила про сторије, набавила радио апарат и четири шах гарнитуре. Поред овога, декан је поклогаио клубу двадесет столица. Али, да би друштвени клуб одговорио своме задатку, све ово je премало, потребна су већа финансиска средства.

Правници нису у срећаој ситуацији као рудари и геолози које помажу радни колективи великих рудкика у земљи, зато су се обратили радничким саветима Издавачког предузећп „Културе" и „Борбе“ да поклоном у књигама, часописима и бесплатном претплатом на днев не листове допринесу да наш друштвени клуб буде пријатно место за политички културни и забавни живот. Иако без удобности коју има клуб рудара, друштвени клуб студенато права биће интиман кутак за разпсврсне плодне дискусије.

Ђорђе Ковачевић студ. права

Необјављени рукописи (наставак)

После прегледа писама и дневижка о коЈшса смо говорилх у прошлом броју, дошли смо, при ДНУ » до зелеве фасдиклв са искрзаетш коридама „рукопиеи Брааткира ЋосиКа“ Прва ствар ва коју кахлазимо Јв „Први валцер* рад шеснаестогодишваег иладића. Фабула је невешто исконструисана, али по способности психолошке анализе карахтера већ се да наслутити рука писда „Покошеног пол»а“. Ипак ова новела претставља малу вредиост за нас и за оне који би желели да проучавају ауторов књижевни хик. Жива лутка Ова „комедиЈа у три чина са пред игром и завршном сликом* Је Једина од необЈавл.ених сденских оства рења. Тридесетих година аутор Је спалио из непознатих разлога драму „Вир“ за коју Милан Богдановић пише у чланку „Посмртна почаст Бранимиру Ћосићу": „Негде У позоришноЈ архиви годинама тру не један његов рукопис драме, коЈа, маколико наивна и местимично детињаста, несумњиво више вредв као драма и као садржина, него сви „триумфи имених и безимених „славоливада" на београдскоЈ сдени“. Заједно са драмом, аутор Је спалио и комедиЈу „Медвед, и ro исто али мало друкчије", чиЈм Је јсдан чин штампан у „Буктин.м“. Нажалост „Жива лутка" Је Једна од ауторових слабиЈих дела, писана марта 1927 године на брзину, сценски слабо постављена и уобличена. Очиглсдно Јс да Је написана из матери Јалних разлога. Свакако, Ћосић Је Један од наших гтиеада коЈи еу имали наЈтеже услове за рад гоњен неплаћеним рачунима. нагризан болешћу коЈа га Је прерано уклонила са књижевне позорниде и укочила руку која Је ихала много штошта да напише. Садржина Је ова: жива лутка Је сиромашна девојка коју користе два диркузана ради намамљивања публике. Кроз низ недуховитих заплета Ћосић Је желео скандалозним вицевима да измаии који смешак, ематраЈући да he скаредности имати можда успеха код публике да би тиме добио толико потребан новац. За изучавање Ћосићеве ки,ижевне физиономије интересантпо Је да сс он брзо отргао од писаша ових ствари и развио у романси Јера великих размсра осетивши одмах правац којим треба да сс развија, и жртвујући можда тиме своју материјалну егзистендиЈу. Књига рада НаЈвећу вредност међу рукописима претставлл дневник рада, ко ји Је Ћосић водио уредно и готоso свакога дана. 22 маја 1933 тешко спавао. Прс морио сам се Јуче много. Звона ме! исувише рано пробудила. Прошетао. Владике у пратњи секретара иду на Јутреше. Сремци са својим расточеним колима; пиљарице, чотјовниди коЈи су ушли у уреде, професори, богословн. Са да Је око девет сати, сређуЈем рукопис, намештам сто. Дссет сати. Посао, посао, звоие заона, питам се само докле. као да сам запао у средњи век. Подне. Први редови написаии. Ручао. Кафана потпуно празна. Мир. Стварно сам у туђем месту, треба се сад усредсредити, све заборавити. Пет сати. Прилично расе Јан, Приближујем краЈу писмо Шуњевићу (личиости из роксанл

.Шжошено пол>е“ Д. К.) а то значи подитичко објашњење, платформу са које треба да се дигне Деспотовић (Једна од главних лич ности романа (Д. К.). Шест сати дошао до Деспотовића. Језа. Проклети Деспотовић! Девет сати три странице са приличним замором. Лежсм одмах, требало би сутра устати равије и пре сести за сто Овако се мало сврши*. Илустровали смо Једним одломком из обимног дневника Ћосићев рад на животном делу „Покошено поље“ са насловом: „ПокушаЈ да се роман заврши* писаном од П маја до 27 августа 1933 године 7 Сремским Карловцима где је отпутовао да би могао У миру окончати роман коЈи Је Геца Кои тражио према уговору у одређени дан. Но, ни тамо се као што видимо ниЈе могао сконцентрисати, те се вратио у Београд, а потом убрзо отишао на лечење у Тополшницу где Је рад завршио. Штета што Још није штампан Ћосиђев дневник, писан са прекидима пуних шест година <од 1927—1933). Пе можемо истина ређи да Је писан бриљантним стило«, али тврдимо да Је необично интересантаи. Писца епохе какав )e био Ћосмћ не можемо упознати са ио гтреко ро"п. потребно Је да уђемо у н,г а интимна преживЈћавања. Јер су биографски подаци у нашој књижеввости често оскуднж и непотпуни. Ако нема мо i гућностк да се штанпа као поi себва књига oaaj дневник би се i иогао употребити као литерарна ' илустрациЈа његових дела, уместо многих предговора м поговора. , Дневгапс Је пре свега писак кон цизно. Много Је у њему субЈекf тивистичког размишљања о про| блемима коЈи су га мучили, па га | и неколико пута довели и до ивице растројства. Пун Је приказа тешке болести која ra Је често онемогућавала у стварању, а много Је бележака посвећено раду за , покретан,е сопственог часописа у ’ прво време названог „За или против*, а доцниЈе „Бранково коло* коЈи ниЈе никад изашао због ‘ матери Јалних услова. О књнжевности нзиеђу два рата . Један од носилаца наше литера, туре између два рата био Је и , Ћосић. Зато су од велике вредности његове интимне опаске о добу у коме живи, о преокупациЈама које су га често бацале у вртлоге имаготгариог, а коЈе Је он увек успео да савлада веран себи * и својоЈ улози у књижевном животу. Шегове примедбе не претендуЈу на уметнички квалитет, Јер ! су често бачеие на папир пред 1 спавање, или између два залогаЈа, те то од њих не трсба ни траЈКРГГИ* l ■■ „Концентрапијом ее долази до г ии спираци јс“ јсдна Је од мнотих рефлексиЈа коЈе Је забележио Ћосић. Из записа сазнајемо у потпуности процес настајања „Покошеио поље". Он каже: „Освајачи" (прпобитни назив „Покошеног поља“) треба да буде оно што тако ватрено желим: роман река. Да би ту ат-НЕЛЕЉ* МЕЛI

мосферу створио, ми Је необична кондизнсст чињснице, епизоде треба да се гуше, да прегачу једна из друге. Покушаm један Један, и место у два тома дати све у једном, израз потпуно подредити садржају, а ка ко садржај треба да дочара испуњавање временског пролаза, све завитлати, ни делова, ни глава, ни поглавља, Једна линиЈа, Једна река која тече из две генерације и која наставља да течв кад се књига буде затворила“. И роман, река Је потекла из његовог пера. НиЈе га ни тепгка болест омела. Уговор Је био у рукакама Геце Кона. Роман се морао на време ггоедати, а док Је стварао издржавао се аконтациЈом од 1000 динара месечно коЈу му Је „милоспгво“ дао издавач. Њсгова мајка би отпутовала, цедуљом обавештавала приЈатеље да ниЈе код куће. Међутим, он Је седео данима за радним столом грозничаво завршаваЈући дело које га Је исцрпло тако да he умрети на дап његове појаве у излозима београдских књижара. „Створити ту широку и страшну епопеју „Освајаче* и умрсти: и то с радошћу; не Ја треба да жиоим, Ја треба да радим, Ја имам дужност да много шта кажем, што тек почињем да назирем као ствари коЈе мораЈу бити речене".

К. Димитријевић, Д. Кавран студенти права

Дружина феријалног цаве за МВШ бројн оно 600 ланова

ДРУЖИНЛ ФериЈалиог сазеза студената медицине <лдржала ја прошле недеље свој лрви радш( састанак у овом семестру. Диску товало се о шгану рада до крв« ја семестра, а и за пер>иод eeueстралног распуста. Било је пуш> ггредлога како што боље оргши* зовати делатност дружинв. Р©* шено је да се у току ceatecipa изведе један маоовни излет, о* држи неколико гтредавања о of>» ганизацији логороваша и о лепота ма наше земље, организује неколихо филмских и другарскмзс в*чери ради зближеља чланства • и материјалног обеабеђеша ДРТ" жине. За логороваље у то*у раоар* ста. Управни одбор Је предлежио шест места и то: Копаогоос, Златибор, Дивчибаре, Борачко језеро, Петровац на мору и Макарску. У анкети која Је посла спроведена, сваки члан Је кзјавио где жели логоровати и у жоа« временском периоду. Поред помоћи од АрмиЈв * Цеитралног одбора Феријалиот саиеза у шаторима и осталом шгвентару, дружика ће такође Један део свога вовца употреЛим за иабавку шатора и ћебади. Дру жина he координирати ред е* Планинароко смучарским ДРУштвом „Јастребац" коЈе ће ми увек изаћи усусрет, јер ош* ммаЈу више искуства у организовању излепга и логоровања.

Професор Тис и студенти агрономије

Стручшаци ja п-;љоаривреду упућегаи од Мађукародне организације за пољопривреду и исхрану ОУН-а налазе ое у нашој земљи. Тако је ових данз на Пољопривредном факултету у Земуну господин В. Н. Тис. професор ПоЈБопривредног факултета државе Масачусетс (САД), одржао ни? предаваља за студенте и наставно особље. Професор Тис налази се у нашој земљи од септембра прошле године Он је, као стручн>ак за воћарство, обшпао све наше воћарскс центре, пре

шавши <жо оедам хиљада ки> лометара. Ради тога, на својим предавашима за студенте и наставсто особље агрономије у Зе* муну, могао је да говори не само о доститнућима и пракси у воћарству САД, већ и да ука же на ггроблематику нашег воћарства и на мере које треба предузети. Напоменуо је да су услови за развој ове гранг од* лични, а квалитет воћарскик производа је јако слаб. Говорећи о нашој малитш и њенгим квалитетима, завршио је гтримедбом, да би нам многи Америказтци позазидели на природким условима којтгма располажемо. Професор Гис, држећи се гграксе која влала у Амертги, тј. стручна ггредаваша одржава 1у се на терену гграктична објашљеља, применис је то и код нао. Он је са студентима нашег факултета, који претежно стутжрају воћарство, извео краћу ескурзију до воћарске оглсггне станитте „Радмиловац" у Винчи где je тгоактично при казао оазне начинг- гајеља и резидбе воћки. Студвнттгма je о®< било о<п необичне користи Они су се. поред практичне користи упознали с методима рада и начином третирања пр f *лема воћарства у САД.

М. Милосављевић

„ НЕДЕЉА МЕДИЦИНАРА" ПОСТАЋЕ ТРАДИЦИЈА

Припреме за „недељу медицинара‘% која he трајати од 19 —25 априла, за чаласале су Медицински факултет. По основаој замисли она треба да буде маазифестација целокутше активности сту деиата медицине. За програм је предвиђено да се изведе здравствена аккета, смотра научких радова, првенствене утакмице медицинара, међуфакултетски шах турнир и наградна такмтгчеша из ваздушне пушке, књижевно вече, усмене новине, приредбе са игранкама, музичко вече итд. Током читаве недеље одржава ће се здравствено гтросветна предаваша, најразличитија фис културна такмичеља, излети, посете музејима. Најобимнија тачка овот про грама, свакако је здравствена анасета, Она треба да обухвати преко две хил»аде студената. Ову анкету студенти ће извршити у једном реону Беогреда. Од тога имаће вишеструке користи; наилазећи на конкретне случајеве оболења, студенти he моћи да добију за себс интересантне практичне и теоретске податке. Утврдиће cte совација неповољних случаје ва, упозориће се на ших, и тиме знатно допринети правовре меном отклашању истих. Досада је већ извршен припремни део. Консултовани су некп хигијенски центри и месне вла сти. Свуда се ваишло на подршку и разумевање. МатеријаЈшу и стручну помоћ добиће од неких београдских институ та. Треба подвући да су на овом послу јахо гкгтомогнути

и од појединих професора, који су дзјш стручну и материјалну помоћ. Између осталих истзкјш су се ггрофесор Черноубов, доцент Ротовић, професор Прица итд. Студенти еу досада припремили анкетни јшст у коме су средили питања на које треба каћи одговор на терену. Интересовање за анкету је војгико и изгледа да ће у њој суделовати сви студенти. Наишло се ва нарочито разумевање код старих ап солвената који у овом послу виде за себе велику корист. Савез студената са своје стране учинио је што је требало да би ова „недел>а“ означавала смотру највећих резултата на свим поЈвима њихове делатности. Организован је штаб који ће руководити припремама и извршена је пуна популариза-

ција. По годинама се и даље дискутује о плану, а не су и таасмичарске ггропозиције. Културно уметничко дру штво „Мика Митровић" нарочито је развило велику активност. Са својим приредбама оно се неће ограничити само на фа култет и неке радничке колективе у Београду, већ ће ићи и у унутрашљост у Бор, Младеновац, Лапово, Аранђеловац итд. Са њима ће ићи и предавачи који ће упоредо држати разна здравствена предавања. а згзгредно ће се вршити и прсгледи. Значај ове недеље, према то ме је врло велики, а њен успех зависиће од тога да ли he се припреме до краја спровести са таквом одлучношћу, вољом и разумевањем, као што су почеле, М. К.

Студенти Ш године Сиобраћајиог отсека пре почетка вехбн нз кДХогоаскжд катернјала*

Број 5

ПРОГРАМ ДРУШТВБНОГ КЛУБА ТВШ од 25-11 до 3-IV-1953 год. 25 о. м. приказивање умстничког филмз. 26 о. м. предавањс: Развој филма и његова друштвена улога. 27 о. м. књижевно вече „Видика“. 30 о. м. музика из познатих филмова (плоче). 31 о. м. Хектор Берлиоз: Херолд у Италији фантастична симфопија (са плоча). 1- приказивање уметничког филма. 2- дискусија о моралу. Присуствују другови са Филозофског факултета. 3- предавање: „Термомеханизми“. Предавач: Инж. др Рајко Томовић.

НАРОДДИ СТУДЕНТ

5