Студент

али није Оило никаквог честнтог пута за воду. Ако покушаш да уНсш у њу, јасно ниси пливач. Ако скочиш пр»о ка иоге, срамота нжје, али Аош стил свакако. Осим тога воца Је била сасвим без дражн, све у свему немила, непредусретљива и кобна. Ипак ма некм начин примамљива. БрзнНа воде чинмла Је супротну обалу даљом иего што Је уствари била. Без нједме речи Џо се загљурно. Без ијеДНе речи рођак Mvрад cfc загњурио. Треаутак два између пљуска изгледали су ка« дуги дани усред јсдног зимског сна, јер Ја нисам био само уПла* шеи, већ и укочен од зиме. Са титавом књигом иснзговореимх речп У својој узнемиреној свести, загњурио сам се и ја. Слсдећу ствар коју сам чуо а To Је било свега два-tpn тренутка касније био је врнсак Џоа, врисак рођака Мурада u мој сопствени. А десило се то, да сио скочнли у Муљ дб колена. да смо се могли ослободити тек уз огромне напоре ti да се свако нзвлачио у страху шта Је са другом двојицом. Стајали сМо у ХЛДД‘ узнемиреној води до самих колсна у бистром блату. Они скоковн били су скокови иа ногс. Да су били скоково Главачке ми бисмо сс зарили у муљ до зглавкова на рукама и Ш* ■ом и тамо остали до лета, а и дуже. То иас Је с Једне стране помало уплашило, а с друге учпиило грећиима што смо уопште живи. Вура се проломнла док смо тако сгајали у овом муљу. МЛ, рекао Је Џо, ии heMo као бог закачити неки кашаљ *lог.ти бисмо да се гклонимо негде за који час. Сви гмо цвокотали и Сило Је нскако најпамстинје да поку* •намо шго год можсмо да свс ово претворимо у пливањс. Вода je бмла дубока јелва и>и стоие; ипак, Џо Је успео да се игкобгља m и аа заплива тамо и назад. пливали смо, а to нам je изгледало богзиа шта, а трајало Је ЈГДВа меких дссет минута. Онда смо изашли из воде и му.ља, обу*Ли Се И ПОД дрвегом стојећкп појсли сснДвиче. Умссто да станс, кпша је све јаче пљуштала, па смо се ол иучилп да се упутимо правац кући. Можемо набасатм на некахву запрегу, рекао је Џо. До Малаге друм је био празан. у Малагп ушлк смо у бзкал■“»У се крај пећи, нстресли џепове и купили конзсрох ■*Суља и Један бео хлеб. Сопсгпечпк радше био је човсм по имсну Дзркас. Није био странац. Отворио нам је конзерву, поделио пасуљ у *■»* и* трш папирната тањира, дао сваком по једну дрвену

виљушку н нарезао нам парчс хлеба. Бно је старац који је изгледао и духовит н илад. Одакле ви то? рекао је. Са купаља, рекао је Џо. Купаља? Рекао је. Па да, рекао Јс Џо. Показали смо му ону реку. Дма, иек будеж изграбул>аи, рекао Је он. Како Је бнло? Нм три Стопе дубоко, рекао Је Џо. Хладно? Ледено. Дма, нек Зудем култивисан, рекао је бакалин. Јс ли било шал>иво? Да ли Је било? нитао Је Џо рођака Мурада. Џо није знао да ли Је то биЛо шал>иво или нешто друго. Не змам, рекао Је рођак Мурад. кад Смо скочили заглибилп смо се до колена. И ннЈе било лако да се извучемо из мул>а, рекао сам Ја. Лма, нек ме поткрешу, рекао је бакалин. Отворио Је другу конзерву пасул>а, истресао пуну пунцату он.вутку у ycta, а остало поделво на три папирната тањира. Hiicmo вишс добили пара, рекао сам. Рсците ви мени, момцн. iura бисте са њим, рекао Је бакалин. Ннтта, рекао Јс Џо с одлучношћу дечака који уме да оцени гренутак, са устима пуним пасуља и бела хлеба. Лма, нека ме скупе на гоммлу и спале, рскао је бакалин. Реците мн сада, момци, рекао Је, ког сте порекла? Јесте ли из Калифорнлјс ИЛН страици? Из Калифорније, рекао Је Џо. Рођен сам у улици Ге у Фресмоу. Мурад Је рођен у ОраховоЈ авснијм, али на другој страни Југопацифичке желсзиице и, чини ми се, његов рођак исто ту негде у близини. Лма, нека ме наводмс, рекао Је бакалин. А сад ми, момци, рсците, какво стс васпитањс добили? HticMo васпитани, рскао Јс Џо. Лма, нек ме издељу из дрВета и баце у кутију, рекао Јс бакалин. Л сад ми, момци, рсците, коЈс стране језикс говорите? Ја говрим португалски, рекао је Џо. и ви нпсгс образопани? ргкао је багалнп. Ја имаи диплому ca Јела, момци. и не говорим португалски. Д ти, скнко, како стоји стввр са тобом? (Наставмће се)

Превод:

Ј> ЋИРИЛОп

Још неколико мисли о Давичовој „Песми"

ШТА МИСЛИМ О МИЋИ

ХТЕО бих да кажем urm ми сјеим о Мићи. и о неким МИСЛIИI. цоследњи кхЈипгчар ,Дlесме“, Врвшанаи, антифроЈдист* са наочарима, фројдисте проиашао Је да је МиКа уствари MMMdMC ДОстоЈан жаљења, у чиј«м се одмосу према Вековићу крмј« латемтна хомоссксуалкост, коЈм Je у чствртој години гтостао иеуротичар зазоваљујуКи чему у leoj постаје скојепац. Мића има Едив - комплекс, асоцијације се У ммаеу буде no законима гештел тие псмхологиЈе а сам је неодржмева дмчност: „у светлу нормалм« псжхологцјс апсурдност њего■их поступака и целог живота Ј« вчигЈВДм. Он Је конструкциЈ«. каже Чедоавтр Брашанац у ттеету којп ce зовс „Нехолихо mmsm о ДавичовоЈ „ПЕСМИ" објшлткт у u броЈу „Младе кул-

rypt“. Лик Миће је опасан гк> №егоеом мкшљењу, јер је сугестивак. У недостатку просгора у овом рроју нећу директно полемисати са Брашанчевим ставовпмл и Вра шанчевом психологијом. Можда у кдућем броју. Сада hy само да кажем шта мислим о Мићи. 1 Имао је оца слабића. Човека кОји Је после смрти евоје жене, која ta јс варала, остао веран ИЛЈ. чувајући сина за кога никако Иије био сигуран да Је н>еroe. Жика се није усуђивао да се жени, гојест, он има сииа, који је успомена иа вољену жену и кога треба подизати, зато он ие коже да се Жени (то Је неуроза, механизам неурозе доставио Je изговор). Када је Мића имао четири године, три месеца и два дана, била Је ома свађа са Дачом. „На дну детиљства, пре времена свесних жеља, можда ле жи неки карактер детета; он Је закопан с бенкицама, изгубљеи с к.тих ерима, са сећањем на Једну сграшну Hoh кад га Је пробудио неки дебели глас као земљотрес. Је ли то био чика Дача?“ стр. 383. Дечак се еамо сећао страшнога глас*. Садржај непријатног сећања био је заборављеи као што је то увек са непријатним сећањмма, заборављен, али ту негде, при руцн. Дечак одрастао без Maj ';ине неге, уз оца коЈи наметљивс ао.ти и пати, постао је осетљив и повучем у себе.

У ДОба Томсој еровско и доба Тимурско када се оснивају таЈне дружине он их усмерује против бола, ка уклањању несреће. Мића, поред caera, кије човек већ лик, лнк у ЈедноЈ поетсхој прозм. зато му се можс дозволнти да ггремаиш сву осталу децу хумантч намерама својих таЈиих борби. У пубертету са формира лмчност која хоће да се афтгрмира као самостална и коЈ* се буни против овега што Јој стоЈи на ny ту. Личност коЈ« настаје лровсрава себе и нарочито ужива у спосоОиости владања собом хоја очнгледно потврђује ту самосталност. Аскетизам и свесно самообуздаваље нормална су појава за то доба. Док се Андре Жидов Лафкадио бодс у бутину кажњаваЈући себе за прехршаје саоЈих прописа, Мића чита морећи

себе несном свс док сијалица не поцрни, кажтвавајући себе за сла бост испољену према Једној жени. „Свесне припреме" завршавају се уласком у СКОЈ, помоћу њега Мића ће доћи до свога идеала, чему се такође сасвим нормално тежи у пубертету. СвоЈ бунт против друштва у коме има толико несреће и бола (пувертет Је no природи својоЈ револуционаран) Мића тако реализује на пајефикасниЈи могући начин, укључивши се у револуцију. Тренингом воље Мића постаје факир. Револуција Је стална 6<>pбо против непријатеља а.ти и про тив самога себе: волећемо када се заврши рат, данас Је љубав из цајство, дезертерство. Свесна, са-

моодричуЧа клегална актквност У име Новог човека носи своју супротност у себи, онечовечује. Аскепгзам ствара ус.тове за уседеличко реаговање на догађаје (и то he Мића д« правда на 532оЈ страни: професионална деформација револуционара). Иза чаршава Мића се узбуђује посматрајући сусрст ВскозиКа и праље. Нема сумн>е да то узвуђс ње ниЈе мнтелектуалне пру»роде. Рецимо, као и увек долази накнадно, да фалсифкхУЈе осе Кање. Мића, младић који Је себи одрекао право на љубав двоструко јс узбуђен, (да будем прецизниЈи; пмбивалентно), Вековићев чш он oceha као иапад на себе и то Јс заиста напад на њега, људска ди верзантска акција протмв његових схватања помоћу којих Је својс сасвим људске тежње закопао дубоко у себе називајући их малограђанским (и сублимкрајући их у сталну ахцију). Зато Јс Мића спреман, брансћи се од самога себе, да протестује. У Мићином узбуђешу присутна Јс и врло прикривена љубомора (Миha је идеално заљубљен у девојку у белом, Вековићеву нећаху, увек кад Је код Всковића гледао жену слику, можда је и н»у Вековић овако?...) А можда је одвратност према догађаЈу у вешкорпи проузрочена и оном nenpi? Јатном заборављеном успоменом из детињства, (ои тада није схва гио ништа али је доживео страх чувши нешто о Вековићу, вешер ници и себи). На овај обичан догађај баит због своје смтуацмјс Мића ревтује онако ухтеделички жестоко. Свој уиутрвшњи конфликт обуздан ђемом воље о« иживљава irpit даЈући Једном, за њега, сувјективио веома зиачајном догађају (када би одобрио Вековиђу, он бчс негирао читав своЈ животии став) велики и сасвим непостојећи објективни зиачај. У својоЈ ВанесеноЈ борби против извођења Вековића, која је наставак борбе против себе, сада окренуте напоље. Мића. комс револуционарни принцитги стоје изнад света, нужно пада у противречност са самим собом слагавштг другове и правдајући себе napoлом „циљ онравдава средство". Мића је залупан, скојевски, жутокљуно, маоговоки уггорно, он не признаје да је погрешио. И он Је симпатичан. И животап, нека Брашапац каже шта хоћ ч Мића је казао: ја сам само за љубав шуму, не за љубав стабло. Мића Је направио логимку грешку, одвоЈио је ооште од пооединачног. Идеалног мовог чо

века од људи. ЈБубав за коју cu боримо са всликим Љ од конкретних мушко женских љубави љубави стабла. Од коЈих се састоји шума. Мићини идеали били су ИДеали Скоја. Код Ане, помоћу Ане, Мића је кориговао ceoje идвале. Не, NN су остали ихгги. Ана је само кориговала ону логичку грешку. Идеали су престали да буду апстрактни (и као апстрахтнм били су људски, али фалични јер су неконкретни) добили су реални садржај. Борба за шуму, борба је за стабло, схва тио Је Мића. Сво Јом смрћу платио Је своју логичку грешку, сувише касно исправљену. Мића. син необузданог бунтовног песника Аидрије Вековића. Мића СкоЈевац, кога смо носили у себи, у нашим заблудама и идеалима. Мића наЈлепши трагични лкк наше револуцкје. Дввичов Мића, манијак достојан жаљења хахо каже Бра шанац који Је Мићу посматрао „7 светлу Лормалнв психологије".

Душан МАКАВБЈБВ

Р. МИКЕТИЋ: Из бифеа

ЖИРИ КОНКУРСА ЗА ПРОЗУ И ПОЕЗИЈУ

ВИДО ЛАТКОВИЋ, ПРОФ. УНИВЕРЗИТЕТА КРЕШИМИР ГЕОРГШЕВИЋ, проф, универзитета ДИМИТРИЈЕ ВУЧЕНОВ, АСИСТЕНТ РАДМИЛО ДИМИТРИЈЕВИЋ, ПРЕДАВАЧ ЗОРАН ГАВРИЛОВИЋ, УРЕДНИК „РЕВИЈЕ" СЛАВКО ВУКОСАВЉЕВИЋ, УРЕДНИК „МЛАДЕ КУЛТУРЕ" ПЕТАР ЏАЏИЋ, УРЕДНИК „ВИДИКА" МИЛОСАВ МИРКОВИЋ, ЧЛАН РЕДАКЦИЈЕ „НАРОДНИ СТУДЕНТ" ЖИРИ ЗА МУЗИЧКЕ РАДОВЕ АНДРИЈА ПРЕГЕР, ПИЈАНИСТА ЈОСИП СЛАВЕНСКИ, КОМПОЗИТОР ПЕТАР БИНГУЛАЦ, ПРОФ. МУЗИЧКЕ АКАДЕМИЈЕ

Пред одлазак

п ерони ... Растанци .... Састанци .. ... Ceu смо једнаки као регрути. И све с у руке, кад махну, н'о новембарске гранс (d тужни длановн палте априле што су на њима цветали). ... И умрли бисмо, зацело бисмо умрли (у сваком растанку постоји no једно тихо умирањ* у дваком махању постоји опроштај са самим собом) Кажем: умрли бисмо. Умрли од растанака .. * Када у сваком новом сусрету не би живело no једно тихо рађање.

ирвољуи ШМЛII/ВН II

Сан партизанке у болници

Сања; а сан је у срце дирнуо, n осмех заталасао лице мирно. Сања лн то мајку у завичају, ил’ је другови мртви дозивају? Испод трепавица кад cć јаве као два цвета очи плаве; још ће у њима једним делом остати небо дан над селом. Ал* све ће да ишчезне када као смрт дође изненада рука тамнога боравишта да је одведе до стрелишта.

Радовап БЛАГОЈкВИЋ

АНКЕТА „ НАРОДНОГ СТУДЕНТА“

Студенти и филм

КАО што смо у прошлом броју обећали, објављујемо овога пута иапис „Студенти и филм“. Да се најпре задржимо мало на подацима добијеним анкетом. До сада Је пристигао укупио 3«i одговор. Као фнлм који им сс највише допао, студенти су прогласили огромном веКином „Један даи живота“ са 109 гласова. На ДРУго место долазе п 3абран.ене игре” са 53 гласа, на треКе .Вива Запата“ 41, на четврто „ТрсКи човек“ 29, на пето „Малкерида” 28. Затим следе „Чудо у Милану" 14, „Сутра Је веК касно“ 13, „Место под сунцем" 8, „Интермсцо" fi, „Ман ди“ 5- „КуКа мржн.е“ 4 итд. Што се тиче жанра, убедљиву победу однела Је психолошка драма: 200 студената ставило Је њу на лрво место као врсту филиа коју наЈвише воли, затим музичко-биографски 51, неореалистички 50, комедиЈе и ревиЈе 26, кримииални и шпијунски 13 и каубоЈски 9. У погледу похађања биоскопа 149 одговора Је: Једанпут недељно, 9« два и више пуга недељно, 61 два пута месечно. 36 Једанпут месечно и ређе, 150 одговора је уврстило филм као приредбу која се најрадиЈе похађа, док Је најозбиљнији конкурент филиу позориште добило 106 првих места (позориште Је ипак у укупном пласману однело победу, захваљуЈуКи всликои броЈу других места). Ови подаци пружају нам иитересантну слику односа наших студената према филму. Критеријуи избора иаЈбољих филмова био Је прс ко чекивања на висини, што нам ПотврђуЈе чињсница, да су првих осам квалитетна уметничка дела. Мексиканске теме овога пута триумфују; изгледа да Је земља сомбрероса, ужареног поднебља и људи снажног темперамента и страсги успела да освоЈи симпатије наших гледалаца. Иеовнчио снажан драмски интензитет, боље реКи исфорсираност драмског интензитета, ле пе и мелодичне песме као и веома гужан, а упечаТљив краЈ омогући-

• ли су „Једном дану живота а да заузме овако високо место на ранг лнсти (мада Је то место, узевши оваЈ филм у целими, за њега превисоко). Поезија „Забрањених игара“, уметничка снага „Вива Запате“ рафинирана психологија и режиско маЈсторство „Трећег човека“ нашли су одзива у укусу наших студената. Треба напоменути да "ЧУДо У Милаиу” по својим изванредпим уметничким квалитетима и своме дубоком хуманизму заслужује свакако више место. У потледу појединих жанрова, донекле изненађује оволика љубан cla психолошку драму и релатнвки слаб пласман коМедија и ревија. Додуше, сам нојам психолошке дра we је прпличпо растегљив и уопштен и мислим да Је у аикети то Гребало Јаснијс прецизирати. Психолошка драма Је например и трппер као „Тређи човек“ или рецимо „Од.дука пред зору" који носн f Себи елсменте и шиијунског м ра»Hor филма. Зато ce већина т onpeделИла за психолшпку драму, Мадз тачио нИје знала шта под њом подразумева. Занпм.љпво Је иапоменути да Јс изненађуЈућа Победа нозоришта као кудтурне приредбс, упркос томе •ато је филм мкого приступапниЈа уметност. На крају да неким друговима одговоримо. Једаи колега са Иравног факултета каже да је тсшко одгоиоритн иа питање, који Је фнлм најбољи, Јер нови филмови, па чак и слабнји, могу да потисну много боље филмовс". Под тим. бољим, он вероватно мисли на филмове које је раније пед~о. Но, овз тврдња иије тачна. Ираву уметност нс можр нтпгп m пвтчсп? ни да умањи I»епу B'“'i; -■■ну. Зпачи ли тч аа Велсов „Грађанин Кен“ или ре-

цимо Де Сикини „Крадл>иаци бицикла“ треба да Суду потнснути, зато што смо их гледали пре неколико година, од размих „Маја под велом“ или „Саветника ГаЈгера* ноје гледамо сада? Ако смо мн Једак филм доживели као истинсну уметност, он he се дубоко урезати у пашу свсст и иаше сећаље и ии у ком случају иеће да уступи место делу слабијих квалитета. Једаи колега са књижевности наже да Је за »ега добар оиаЈ фнлм „коЈи одишс љубављу према човеку, а не голом пропагандном тендснциЈом". То је углавноМ тачио, гамо Је и ту потребно направиги извссне ограде. Хуманизам бмло којег уметничког дела Је сигурно Једна од његових најзначаЈнијих компоиената, али и тај хуманизам сам n 0 себи Не вреди миого ако није изражен адекватним уметничким обликом. И друго, тендекциЈу Јметничког дела треба увек шире гхватити; филмови као «Чудо у Милану“ или „Забран.ене игре“ тенденциозин су од почетка до краЈв, кли Јс та тснденциЈа подвргнута ЈедноЈ одређеиој уметничкој концепцнЈц и никада нз те концепциЈс ne искаче. ТенденциЈа може да погтане наметљива, да смета када почне да злоупотребљава уметност, када се претвори у голу фразу, У паро.заштво, у тенденциЈу радп теп Лсмције (што је био случај са многим говјетским филмовима), Колеra Је нзбором „Чуда у Милану, „Трећег човека“ и „Забрањеннх игара" доказао и сам тачност овога и исправио схваташе о тенденциЈаМа у уметиости. Анкета, коју смо органмзовали. пружила је и поред релативно малог броја приспелих одговора прилично Јасан нреглед односа студената ирема седмој уметности. Надамо се да •се људн који по овои питању нмају своја одргђена иншљења неће устручавати да нх нзнесу у циљу Једне плодне дискусије. 13. о.

Занимљивости из анкете

ПЕТ НАЈРАДИЈЕ ГЛЕДАНИХ ПОЗОРИШНИХ ПРЕТСТАВА 1 Јегор Буличов 2 Краљ Лир 3 Дундо Мароје 4 Сирт трговачког иутника 5 На дну. ТРИ НАЈЧИТАНИЈЕ КIБИГЕ У НОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ: 1 Ремарк: „ТриЈумфална капиЈа“ 2 Давичо: и Песма" 3 Хемингвеј: „За ким звоно звоии“ НАЈЧИТАНИЈИ КЛАСИЦИ: 1 Достојевски 2 Балзак 3 Стендал НАЈЧИТАННЈЕ НУМЛИЧИСТИЧКО ДЕЛО: Дедијер: „Прмлози за Титову биографију". НАЈЧИТАНИЈЕ НАЦИОНАЛНЕ КЊИЖЕВНОСТИ: 1 Америчка 187 књига 2 Југословенска 142 кљнга 3 4>ранцуска 126 књига. РАНГ-ЛИСТА ПРИРЕДАВА (доби Јена системом поеитирања): 1 Позориште 2160 поена 2 4>илм 2110 поена 3 Онера ПO4 поена 4 Кинотека 1044 поена 5 Утакмица :о27 поена 6 Балет «97 поена 7 Коицерт 752 поена 8 Изложба 772 поена

Сa позоришне академије

У петак il e. м. ггрофесор поизоришне академије > ЉубљаПИ, Филип Комбатовић. кљижевник, ОдржаО је ка 0 гост Академије за позоришну уметност у Београду, предаваше за стуДенте И npoфесоре са темом; „Проблемаl*и*а савремепог словеггачкоР ПозорИШlга“ У гвему Је измет боРат материјал који првеПственО интересујв стуаснте будуће глумре и редитеље. топло поздрављеи, гост Je ОбеKa Q да ће другпм навратом продуЗити богат чињенични материјал.

Лл. Д. мих

Страна 5

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БроЈ 10