Студент

МЕДИЦИНСКА АНКЕТА НА ЛЕКИНОМ БРДУ

2.100 студената на раду 12.000 прегледаних грађана - Реч имају специјалисти

Kt> зна где је Иблрска улнца? викао је један са предшв платформе. Ке ге то интересуЈе за Ибар«ку? и ja зд«« тамо. Где си побрвтиме да видии каКо изгледаш! А ти? Ја за Крал>а Бодина. Ја за Мажуранићеву ... Ко зна где је Струмичка? Био Ј« крцат тролејбус, пунијш но обично. Свакоме се журило. Где be ова младост? Зачуђено су нас посматрали путницм. И даље су следила питаша и распитивања за разне улице. Периферија. Олистале липе, расцветани Јорговани, крили су својим крунама приземне, и вишеспратне зграде. Данас је овде све необично, па « сунце се грчевито држало у зенмту. Ево, први су већ стигли. У хладу липа сачекивале су се тројке, и док су се уз тихи бат корака слевале колоне са свих страна, док су зачуђени малишани истрчавали и сусретали своје госте, окретала се нова страница у кн»ијкпци где се бележи историски пут студената Медицинског факултета, њихов рад, акције и достигнућа.

На заглављу јс стајало: датум: 25 април 1953 године „Медицинска анкета".. • у ШТАБУ Ш БРИГАДЕ... ШТАБ . .. обична кућа . . Пардон, болничка зграда иа Лекином брду. Жагор . • • ужурбаиост. И овде је вруће. Али нема времена да се и о томе мисли. Треба дати последша упутгтва, време одмиче. Скоро he „напад I *. За столом препупим шема. спискова, графикона у стојећем ставу „Влаја заменик команданта“ давао је последња упутства. Скроман као обично, без унифор ме, али озбиљнији него обично. Задатак је озбиљан, морате преузети место апсолвената. Нису дошлп сви. Статус озбиљно уписати • • • Даље! Твоја група је Ибарска 34, 32 . .. ваша, Грчића Миленка 79, 81, 82 и 86, Савесно раднте... Следећи . •. 108, 108 ... Давао је упутство Тома „високи“ „командант“. Пазите на опхођеље са људима. Свако дете упутите на мереibc тежине и висине. Да ли има нешто нејасно другови? Време је одмицало. Часови еу журилп. У штабу је нервоза. Неискусни команданти давали су последњи распоред. 13,45 часова, још свега петнаест минута. Ево Још све није јасно. СваКо Је, да ли за чудо, све озбиљно схватао! На другоме столу делили су се реагенси, епрувете, сцрувете за материјал за копрокултуру. Све Је спремно. Ваге очекују и , крај и.их врло симпатичне стуДенткиње треће године. Велика акција је почела. Л»уди су се са пуно љубави предали свомс послу. Таковска бр. 4в Зелено-, мирисно двориште. У њему мала приземна кућа. У полусветлој соби преглед је почео. СтариЈа жена око четрдесет година напустила Је за моменат шиваћу машину. причала је о себи: Боловала сам као дете; велике богиње, велики кашаљ, дифтериЈу. У младости нисам ни од чега боловала. Била сам удата, сада сам без мужа. 1940 стигла ме туберкупоза. Четири године носила сам каверну. Примала сам пнеумоторакс, мучила.сам се као патница. Е, та пуста туберкулоза... Све прегледајте и реците ми. Срце ме нешто често боли ... Да ли стално радите за машином? питао Је колега. Да. То ми Је живот, морам. Кад ме заболи срце мало се одморим, na опет. Прилази јој колега апсолвент. Стави Јој слушалицу. Налаз је био јасан: срчаии тонови слабиЈе откуцавају. На врху срца систоличап шум. Плућа? Све нормално. Што се тиче чистоће у стану. добра је. Двориште је такође уредно, али клозет није довољно чмст. У суседству је врло лоше. У скоро сасвим мрачној соби живи маЈка са једним смном. Све Је нечм-

сто“! говорила је медмцинарка треће године епидемиолошке екипе. Пожури сине, хоће чика док*ор да те прегледа. Мама, ја сам добро, зашто да ме прегледа. Ако, сине, нека види плућа. Плзгћа! изговорио је отсечно, алм зачуђено погледао своју мајку једанаестогодишњи син. И тако ређали су се прегледи. Савети. Упутства. Млади медицинарм, коЈи по први пут ступају у приснију везу са народом, са питањем његовог здравља, трудили су се свим моћима да оставе пријатан утисак, да покажу, саветују, укажу на све што не вал»а u да помогну колико могу. Госпођо... е... где бацате отпатке? Па у некакве домаће канте рекла је старица. А да ли вам редовно односи Градска чистоћа?

ретко их виђамо драго дете говорила Је старица. Да ли имате неких домаћих животиња? Немамо. А откуда се снабдевате водом? Из бунара дете моЈе. Има ту у близини некакав бунар. Било Је и тешкоћа. Ево например: Госпођо, хоћете ли да дате своЈу мокраћу? И Ју, сине! Дуго се предомишљала, али опет схватила Је озбиљност на лицу младог медицинара. И тек, када прођете букет расцве талих јабука, трешања и шљива. упаднете у простор између две мале типичне куће периферије. То 6и требало да буде башта? Да ли? У Једном углу полусрушена шупа, ђу бриште, отпаци од гвожђа, комади крпа и не знам чега све. У другом углу опет шупа, свињац. а у њему изгледа гладно свињче. На средини

клозет, пољски, старе дотрајале даске, без одвода и канала, а около! Зелена салата, лук, спанаћ, т ° је као мала окућна башта. Низ двориште слива се каналом прллва вода право у салату. Клозет се исто тако слива у канал. Ту их живи седморо. Имам једног сина од тринаест година, болестан је од туберкулозе. говорила је старија жена, маЈка четворо деце, који су живели баш у тои дворишту. Уске калдрмисане улице, липе, вртњаци. Све се као бескраЈно ниже у недоглед. Лекино Брдо. Дрвене, дотраЈале, нагнуте тарабе, Јорговани у бехару, трешње заплодиле, мирис цветова. Е, да није само њих! Како овде изгледа у тужном децембру? Помислих нешто и, осетих страшно задовољ£тво гледајући своје колеге како сигурно и са пуно стрпљења преносе своЈе медицинско знање на живаљ овога краја.. Осетих потребу да се сав својим бићем посветим човеку, н»в говоЈ борби за лепши живот, за његово здравље, за здравље ових веселих, безбрижних малишана и девоЈчица, Још Јсдном силно заволех живот, Још Једном помислих на потребу коЈу треба указати обичном човеку ради веће медицинске културе. И задрхтах! Да, сал знам зашто! Cetno сам се да Је ово предграђе Београда. Ктко је у мом далеком селу? поћи hy да видим. Многп је од нас осетио то исто и дао себи сличан завет. ЛкциЈа Је текла даље ... Колико се пута недељно купате? Једанпут! А колико пута се пресвлачите? Једанпут. Имате ли ноћни веш? Бог с вама дете, откуда тс. Скупо је то. Пијете ли? Хм, пијем ли, велиш? Па по коЈу. Знаш како је, када не болујем пиЈем, а кад ме болест пређв опет Е, овај мој пусти ишијас. само да ниЈе њега. Уђите колега у собу/ имате добар пример за репортажу, рече ми на улазу једних врата мој познати друг. Ушли смо. Примила нас Је млада насмејана жена са дететом у наручЈу. У малој, доста чистоЈ соби, на кревету лежала Је мала болесница. Јадна мала Зена, никада Је нећу заборавити! Уплакана 6д бола, омршала од мука, промукла, ситним дечјим рукама хватала се за Јастук и звала: „Мила моја мама, боли“. Крај њс на узглављу лежао Је струк Јоргована. Ево већ друго пролеће како ми болу Је. Има свега три године. прво Јој се појавила жлезда са десне стране краЈ ува. И тако је сло. Била Је двадесет дана у болницп, па је отац вратио кући причала Је њена мајка. „Нећу Ја да ми Је доктори трују“ рекао је отац тако. И тако моЈа Зена, ево

већ друга година. Молила сам га да Је однесемо доктору, није дао, вели проћи ће то. А он је приЈе пет година добио нешто на плућина. Шта могу, добри моји! Опет ћу га молити. Знам рећи he ми: „Ја сам домаћин ове куће и знам шта радим“. „Мила мама“ чуо се је пискав сетан, болан и изнемогао дечЈи глас. Јадна Зена. Сирото дете. Екипа је пронашла. Записала. Сутра ће доћи специјалиста. Знам рећи ће: шкрофулоза специфика (туберкулоза лимфнс жлезде). У једној малоЈ, врло малоЈ соби без набоја са Једним Јединим уским прозором, живи старији радник са својом женом. Колико имате прихода месечно? 9000 дин. Колико трошите на исхрану? Све! Скоро све! Ја напорно радим и морам добро да се храним. Колико масти недељно трошите? Кило и по. Шећера? Скоро килограм и по. Меса? Кило недељно! Када ћете чико код нас питао Је један малишан. Ушли смо на његову жељу. Сред несређеног дворишта ссдела Је мајка и дојпла двомесечно дете. -Са десне стране саоне пуне сена, иза њих прљава шупа, а крај ње, отпаци, нсчисто. На улазу у Једну зграду дочекала нас је једна остарија жена. Немате иишта децо да пишете. Многи су већ писали коЈе чега. Па Ја ево опет стануЈем у овоЈ малоЈ кућици. Ево то Је све. Ннсмо ми из станбеног отсека мајко. Ми смо медицинари, дошли смо да вас прегледамо браниле су се колеге. А, доктори’ Да нас прегледате? Ајде синко, ајде... Приступила су озбиљна, пуна младости, полетл* и жара,' сундем опаљена лица. Указивала су на потребу хигиЈене дворишта, на чистоћу соба, иа исхрану, на личну хигиЈену, на корист овога или онога итд. итд. Да ли зовете лекара? Ако нешто хитно затреба, иначе што да га зовемо вели омањн просед бркати старац. Уздигнут на Јастуцима, лежао је, у седу браду обрастао старац. Очи већ дубоко зашле у главу. Прекриле их наднесене пови Је. Место образа две увале. Време Је учинило сво Је. Дисао је мучно. Сваког часа уз напор кашљао је и нскашљавао, сукрвичав, љигав испљувак. На домаку руке, на маломе сточићу биле су понуде, лекови. Око њега све је чисто. Ево веђ пето пролеће како га у кревету сачекује. Оборила га болест. Распитује се старап како је у природи.

Е, шта ћете тако ме снашло. Дуго сам чекао док сам се јавио лекару. Било је касно. Сад ми Је жао. Шта могу ...? На измазаном рецепту писало је миопатија кордис компезата. Туберкулоза улцерофиброза, латерис декстри, бронхопнеумонија латерис синистри. Е добра младости оте му се уздах. У суседном сгаиу вршена је последша проба. Беланчевина у мокраћи била је позитивна. Болесннца већ дуго болује од полиартритиса. И рамена су јој отечена и лактови. Ево видите руке, боле ме. А ноћно знојеше то ме много мучи говорила Је болесница. Хвала вам драга... младости. Мило нам је шхо сте нас прегледали. Све ћемо учинити како сте нам рекли опраштали су се домаћи с Једном групом. ОПЕТ У ШТАБУ Ми смо завршили, било Је све добро. Два случаја за специЈалисту. Пиши. Улица ... броЈ... Колегинице пишите •.. Устаничка, без особености. У ЈедноЈ породици фалила су два члана. ДевоЈке се посакривале. Ех, штета! Један случај туберкулозс, Један улкус, Једна сумња на дифтерију, хитно, био Је извештај Једног колеге. Анкетни листови су се довршавали, попуњавали, потписивали. И тако, млади медицинари диктирали су своЈе иалазе, своје сумње. Сутра ће бити проверене. Да ли потврђене? „Напад“ са успехом завршен? Тајац, али за кратко. Дошли су наши професори. Све их је интересовало, шта и како радимо. драго нам Је да вас видимо у оваквом замашном јединственои и врло напорном послу, рекли су

нам. Био Је то доцент др Ђорђевић и др Ј. Богићевић, продекан. Узбуђени до краја, радосно су гледали како се њихови ученици са пуно озбиљности предаЈу послу. У нама су гледали и себе. Видео саи на растанку како им се лако растегоше углови усана а на лицу заигра осмех. Били су до краја срећни ... На ваги много посла ... Мамице доводе децу. Бележе њихову висииу, тежину. Одлазе. Ево други... Hoh се ипак лагано спуштала. Са посла. су се враћале последње трој ке са букетима јоргована и са другим поклонима. Низ уске олистале улице периферије врвела је младост медицинске бригаде. Враћали су се. Враћали са поклоннма, враћали радосни због успеха, са топлим осећањем, јер су проверили да је њихов позив хумаи, са задовољством носили су плодове свог првог успешног медицинског рада. Пратили С У их срдачни погледи домаћих. Радовалп се гледајући као млади људи са пуно срчаности смело наступају у своју будућност. И док се сунце у жару растапало, а улице шкропиле мраком предвечерЈа сијали су само погледи који'су нас испраћали. Многи су мислили: о Ce s 6и ... о нама, о своме будућем позиву ... Hoh је ипак овладала ... У штабу се радило. Први резулта ти; 12.000 прегледаних. На улици, уз жагор последњи одлазе... чуло се! Збогом...

РаЈко ВУКАШИНОВИЂ

Млади медицинари припремају се за свој одговорни позив

Са слушалицама у руци ове медицинарке са озбил>ном пажњом и великим интересовањем испитују један озбиљан случај срчаног обољења

Портрети наших професора

Живот пун стварања

ДОК сам слушао проф. др инг. Кирила Савића, како ми одговара на питања и прича, више пута сам помислио шта hy моћи да напишем на тако малом простору о човеку коЈи Је скоро читав један век градио и стварао. Његов живот Је богата ризница догађаЈа, позорница на коЈо) се Јзвљзју неочекивани заплети, узбудљиви обрти. Колико импресија! у дубокоЈ тишини кабинета седи човек чији Је живот почео пре 83 године у Ивањици, да би после бурног пута дошао до ових дана. Његово је лице пуно старачких бора, од којих одудара Ју. невероватно умне, живе очи. Звонак глас и изванредан слух, такође се нису предали времену. Но, зато су седе главе и повијена леђа. А како и не би? Деценије стоје између младог инжењера и осамдесет трогодишњег старца, између првих пројеката, пуних смелих и маште и озбиљних научних академских радова. Сем слике на зиду, на којој Је уметник претставио У предњем плану инжењера Савића са пројектом у рукама, испред огромног челичног моста на Кавказу, преко кога јури воз, ништа не потсећа на човека чиЈа су дела задивила свет и донела му славу научника светског гласа. Професор Савић завршио је за инжењера 1892 године на ВеликоЈ школи у Београду. Ускоро је, конкурсом као стипендиста, отишао у Берлин поново на Техничку школу. Ту је дипломски испит за rpaђевинсхог инжењера положио 189б

године. Од ове до 1922 године био је пет пута у Русији, где је радио на грађењу железница на северном и јужном Кавказу, у управи за грађење железнице у Петровграду и министарству грађевина у Москви. У Москви је био и професор у двема вишим техничким школама. У Русију је одлазио нешто по обавези, а нешто по личној жељи. У Тифлису га је затекла и револуција 1917 годиие. Из политичких разлога, неправедно је пензионисан 1912 године. Као резервни официр учествовао је у балканском рату против Турске и Бугарске. Такође је учествовао и у рату против Аустрије. У овим борбама, шегова улога инжењерског официра била Је често невероватно драгоцена. За ванредног професора Техничког фа култета у Београду изабран Је 1906, a редовног 1922 године, на којоЈ Је дужности остао све до оних дана. За министра без портфеља у СавезноЈ влади био Је постављен 1946, али је на оваЈ положај дао оставку 1948 године. ПОЧАСНИ ДОКТОР ТЕХНИЧКИХ НАУКА Када Је био У успону сиаге и ствараlва, инжењер Савић налазио се у иностранству. Зато су његовз највећа дела у Русији. У нашоЈ земљи стално Је био саветник и експерт у Управи за грађење железница, одакле је учествовао у пројектовању готово свих пруга у ЈугославиЈи. Старост му иије ометала ца прошле године. као члан комисије, обиђе терен кроз коЈи ће ттроћи траса пруге Београд Бор.

За изванредне заслуче одликован је, 1949 године, орденом рада I рсца. Године 1950 нримио је наЈвеће признање, титулу почасног доктора гехтшчких наука Ово високо пр.изнање по«иело Је само неколтпсо J у roc.roireiirt. међу којиме и Никола Теела. Паписао је четири велике књиге .Грађење железница". За последњу, коју Је објавио 1943 године. добио Је награлу Савезке владе. Сем тога, обЈавио Је много стручних и научних радова. Баш последњих

цана завршио је два рада о капиларности, која су већ у штампи. Цописни је члан Академије наука Србије. Нема сумње да је професор инжен>ер Кирило Савић задужио отаџбину и млађе стручне генерације. Признан.а је примао од: високих научних установа, највиших органа наше народне власти, студената, колега професора. Два професора Грађевинског факултета сво )У књигу „Горњи строј железница", која је објавл.ена прошле године, посвећују му речима: „Професору, инжешеру Кирилу Савићу, почасном доктору техничких наука, учитељу читавих генерација каших железничких стручшака и ствараопу наше науке о железшшама~. За који дан прича професор Савић коначно ћу се опростити са стваран>ем. Досада сам се осећао добро, и зато сам стално радиоА тги ту је тужно одмахнуо руком више се не може ... Данас нисам оран за рад, и зато читам по ко зна који пут приповетке Радоја Цомановића овде је показао настрану кн>иге коју сам затекао отворену на столу. Додајте Још ово рекао Је на крају у нашој земљи је однос паставника нрема студентима далеко интимнији, него у свим земљама Запада. То Је исправно. Треба наставити сарадњу наставника и студеката. Сви редом дужни су да се заложе да би се постигао што већи стЈ’пан> стручног и научног познасан>а ...

Живомир ПРЕДОЈЕВИЋ

Професор инш. Кирило Савић

Концерат студената Музичке академије

ПРВА у низу приредби, у оквиру овогодишњег фестивала студената Београда, био је концерат студената Музмчке академије Београда, одржан у сали Коларчевог народног универзитета 25 априла. Овим концертом отпочео је и Први фестивал студената музике Југославије. Утисци су многобројни, трајни, упечатљиви и сваки снагом импресије просто обавезује да не буде запостављен, да буде истакнут и похваљен. Ако би ставили извођеша младих пијаниста Наде Вујчић, Ружице Мијатовић, Константина Винавера и Слободана Петровића у најлепше овог концерта, чије су се интерпретације одликовале зрелошћу, солидно постављеном клавирском техником, јасном диспозицијом за психичко проживљавање нотног текста, огрешиЈти би се према другима. Са истим одушевљењем, са, такође у основи, значајним квали тетима репродуктора одликовала су се и извођења Миодрага Азањца флаута, Николе Николића виолина и Ернеста Ачкуна кларинет. Вокалисти су исто тако постћтли видан успех. Марија Пијуковић алт и Бисерка Цвејић сопран лепотом својих гласова (нарочито Пијуковићева) стекле су симпатије многобројне публике, успелом интерпретацијом песама и арија. Било је и местимичних сла* бости. Но, то не умањује општу вредност самих извођења и уопште целог концерта. У овом случају оправдано је посматрати и оцењивати извођа* че и њихова извођења из аспекта аматеризма, првог наступа у великој концертној дворани пред више стотина слушалаца, почетка који требз и који ће доживети у току свога развоја нужно потребне корекције, почетка који обећава много.

Милутин МИЛОВИЋ

Страна 6

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број. М