Студент

Зашто протестују студенти медицине

Наставници морају бити и васпитачи

Наш друштвени развитак уз остале момен/ге, носи и неоиходиосг ангажоеа ња наставничких кадрова за свестрано не само стручно васпитање нових генерација студенажа. Oihi ту важну функцију, са усапехом обављати само синда ако наши наставнички кадрови буду прожетах идејама социјаЈшстичке реиоЈтуцигје. Зато су друштвене организације Медиацинског факултета: Синдикат лекара и Удружење студената медицине покренуле крајем прошле школске године широку дискусију о улози наставног особља у васпита&у студената. Свестрано су проватализирани недостаци и успеси које је имала школа. Том приликом нарочито је указано на најизразитије појаве негативног сгава код извесног броја наставника по питању кључ нкх задатака школе, стручног и морално политичкот васпитања студената. Све друштвене ортанизације донеле су закључке формулисане у виду резолуције и упутиле их Наставничком савету Медицинског факултета. Савет је узео у разматрање поменуте чиввенице и донео једнотласну начелну одлуху, ко јсм је осудио поменуте поступке појединих професора, доцевата и апсолвената. На основу одлуке Наставнич ког савета и дискусије у којој је учествовала и наша шира јавност изван факултета, Савет за просвету, науку и културу НРС донео Је решење о удаљавању неких наставника са Медицинскот факултета. Друштвеве организације факултета сложиле су се у целини с овим решењем Савета; али у исто време са чуђењем је констатовано да није у потпуности решен проблем, пошто са факултета из необјашњивих разлога, нису удаљене извесне личности које су такође врло оштро критиковане. Због тога се почетком ове школске године осетио пораст незадовољства међу студенгима и наставним особљем Медицинског факултета, који је довео до одржавања низа протестних састанака Синдиката лекара и најзад пре н*колико дана Удру -»лоња* студената. * ДИскутанти су изношењем конкретних чињеница о раду и поступцима професора др. Смиље Костић, проф. др. Лазе Ста Hojeanna, доцента др. Митра Ми тровића и асистента др. Слободана Ћорђевића, дали нашој јавности Један тако документован мааеријал, који чини по аашем мишљешу немогућим да jt и опстанак, на факултету, ових људи, ко,]и заиста немају никаквих стручних и морално политичких квалификација да врше узвишену дужност васпи гача студената медицине. УЛОГА КЛУБА „ТРИНАЕСТОРИЦЕ“ Нарочито је истакнуто на конференцији да студенти не узимају себи никакве претензије да они буду некаква меродавна власт, која ће смењивати и поставл»ати себи настав-

нике, као штс> им се то импутира са стране, Е Студенти медицине само ко- ј рисге слободу критике у нашем с социдалисгичком друштву, како бн разоткрили делатност неко- : лицине наставника кроз чије i поступке говори и дела најреак r ционарнији део београдске бур i жоазије. Није случајно да су r професор Станојевић и доцент Митровић најеминентнији чла- j нови фамозног Клуба трина- с есторице једне типичне ко- у теријашке дружЈше реакционарних професора, доцената и f асистввата Медицинскот ф>ахул f тета оснаване цре двадесет го j дина која не окупља у својим ; редовима само л»уде једне гене < рације како то они тврде r и која се састаје ради остваре- с ња својих мутних циљева и с чешће него свакот трикаестог У месецу. f Клуб тринаесторице, повезан t пријатељским и родбинским ве . зама, годинама је протурао на t водеће позиције своје људе и обезбеђивао уносну каријеру сзшовима и кћеркама тзв. виоо 1 ких београд-ских крутова. 1 i 1 КО СУ КРИТИКОВАНИ 1 НАСТАВНИЦИ 1 Професор др. Сииља Костнћ, t тенденциозно је објашњавала t порасг туберкулозе код деце у : Јутославији, погоршањем жи- с вотних услова после победе Ре- с волуције. г Она је на међународним кон г гресима лекара у приватном . разговору и кореспонденциј и t директно вр>еђала наше вацио- ( нално достојанство и социјали- с стичко друштвеасо уређење, што је изазвало чуђење чак и страних научника. (У једном члан- r ку у француском листу „Ку- j рије“ она ради личног истицања преувеличава своје заслу ге на пољу педијатрије и уопште не помиње научна достиг- j нућа хрватских и словеначких , лекара). Карактеристично је како наводи један дискутант да професор др. Смиља Костић у последње време на испитима и предавањима узгред упозорава и саветује студенте „да се не у мешају у пркхђесорске послове т и нека радије седе у парку и у читају неки роман, него што h критикују“. Овој тежњи за по- д литичком пасивизацијом студе- д ната није потребан никакав ко с ментар. i Професор др. Лаза Станоје- , пић на сваком кораку истиче i приврженост лекарској етици, i у исто време својим свакида- i њим поступцима долази у не- i изгладиви сукоб са етичким i принципима. i Свакоме је познат његов неод ј говорни, аморални однос према 1 студенткињама, који ни у ком ' случају не доликује педагогу и васпитачу. Он на испитима и ; предатањима поставља студент кињама фриволна и вулгарна питања и примедбе овакве врсте: „Хгћете ли ми рећи одакле сте, испитујем темпераменат младих девојака.“ „Тахикардичан сам кад вас видим“. „ЈБубидг руке колегинице, ви нешто ралидно слабите у послед ње време, дођите у моју приватну ордикацију да вас детаљ но прегледам.“ Јавна је тајна да је једна извесна схуденткиња, полагала код њега Интерну медицину у четири ока без гтрисуства све дска и дсбила осам... На кликику долази врло неуредно, изговарајући се болешћу, а у исто време обилази приватне пацијенте по граду. Професор др. Лаза Станојевић увредљиво се и са потцењивањем изражава о нашим народним празницима.

Доцевт др. Митар Мхтровнћ целе гфошле школске године ни је долазио на практичне вежбе са студентима, и гакође није држао предавања из „Ратне хирургије“ иако ce тај ггредмет налази у насгавном програму нуетове клкнкке. Отсуствује са предавања за време црквених празњика. Доцент др. Митар Митровић развија извесну теорију, како сваки самостални хирург треба у оквиру клинике да ииа своје оделење санаторијум где би обављао ггриватну праксу, богатећи ое на рачун радних људи. У исто време он устгева да прокријумчари на клинику својв приватие пацијвнте, про писујући им специјалну негу и скупе лекове из државних средстава. Н>егов однос према студенткињама и нижем особљу краЈње је некоректан и не одговара универзитетски образованом човеку. Пооле јунских оправданих критика, доцент др. М. Митровић ишао Је да се жали нашим највишим државним руководио цима, претстављаЈући ствар у лажној светлости. Асистевгг др. Слободап Ђорђе вић на Ушној клиници млад је човек, али се упадљиво поводи за каријеризмом. Он Је нашао себи параван у Српском лекарском друштву и уместо да практично ради на Клиници, он на основу туђих обрада историја болести, пише разне чланчиће, само да би стекао име. Својим понашањем према професорима труди се да ге додво ри к истакне. Асистент др. С. Ћорђевић није у стању да се прихвати иоле компликованијих операхгија на Клиници. За осветљавање његовог мо-

ралнс политичког лика, доевољно је само узгред надодати да је за време рата био црољотићевски расположен и да је радио у нациоиалној служби. ЈАВНА КРИТИКА НЕ ЗНАЧИ ЛИКВИДАТОРСТВО За време трајања конференције, маса изнетих чињеница, згпрепашћујуће је деловала на многе младе и неупознате студенте и студенткиње, те је долаоило до израза негодовања и неакадемског .изражавања неких учесника у дискусији. Прет седавајући је интервенисао и осудио је у име Удружења такве изјаве, позивајући чланове Удружења да се не поводе за својим иако оправданим револтом и да оачувају свој став универзитетских слушалаца. Конференција је донела закључак да се Наставиичком савету Медицинског факултета sпути материјал са ове конференције на разматрање. На конференцији је такође подвучеио, да студенти имају пуно поверење у своје професоре и наставнички савет и надају се да he резултат овог разматрања бити целисходан и задовољити оправдана очекивања. Нарочито је указано да у Удружењу студената овакви облици јавног изношења критике морају остати у својим одређеним и академским границама, да морају Оити потпуно истинити да немају пикаквих претензија за прејудицирање било каквих одлука, а да поготову не значе никакву појаву ликвидаторства. Ради се о томе да Савез студената као и свака друга друштвена организациЈа у социјализму и саставни део јавног мњења, мора и xohe да р>еагује на покушаје појединаца да угрозе основне принципе нашег социјалистичког васгтитшва.

Љубиша РАКИЋ

Нешто је труло у држави Данској

jr* нло је то на избориом Г) састанку организације Савеза комуниста наставника Технинког факултета. У једној мучној атмосфери која je трајала сат и no једанаест комуниста су се ме ђусобно убеђивали у потребу да се неко изабере за секре тара. Тројица другова одбила су ту дужност, а од укуп но vjjecr предложених за секретара и његовог заменика ни један није пристао да бу де кандидован. Коначно je изабран један друг који се је неоавно вратио из иностранства, а ранијих је година вршио одговор не дужности у нагиој органи зацији. Пошто је саопштен резултат и кад је овај друг чуо да је изабран, устао је и демонстративно напустио састанак, јер, како он каже, за што један човек из године у годину да носи све те дужно сти. Било је и објективних разлога код појединаца, а било је и оваквих: зашто баш мепе да притиснете? Не улазећи у анализу читавог случаја, што ће урадити комитет у разговору са овим друговима, ипак се може рећи: нешто није у реду у оовој организацији Савеза ко луниста. С.

Са Природно-математичког факултета

О спору у Хемиском заводу

Поводом догађаја који ое одмтрао у Хемиском заводу Природно-iraтематичког факултета ггродрле су у Јааносг кзвесне нетачле кнфор. мацкје. Ствар Је претстављена као да се ради о боЈкоту коЈк Је по. дкгло 10 отсто студеиата, који кису урадкли прописане вежбе, а да Км се осталих 90 отсто придузккло из солкдарности. Чуло се и млшљење, да наш поступак значи одбр* ну леиштина, које се не труде да на време ураде потребне аналмзе. Не знамо тачно од кзга су нотекла таква обавештен>а, али смо сигур-Iги да би пре доношења става поводом оваквог иеуобичаЈеног Дога_ ђаја било безусловно потребно чути иишљењс наше студентске организациЈв. Зато и дајеаво ово обЈашњење. 1 Пре неколико даиа Је хроз Xeмиски завод нагло проширена вест да Је Катедра хеасије оснажида тачху Правилинаса о раду У Хемиском заводу, коЈом се прсдвиђа удаљавшве из Заиода на месец дааа сваког студента, који у свом раду буде имао узастопно три неуспел* анализе. Вест Је револтирала ове студенте, због тога што Је свижа одмах било Јасио да Је овако нешто немогуће захтевати, Јер су услови рада у Заводу веома лоши, а помођ асиствната окоро не по_ стоји. Спровођењ* oee мере би у најкрађем времеиу испразгошо За■ вод. Огорчеаве сгудемата се може још боље разумети, ако ое наоомене да се проашле годиае делегациЈа Савеза студената иије сложила са овом одредбом ПравкЈШЖ. ка х да се све досада ооа ниЈа сгтроводила у жиаот. У свим лабораториЈама Хошског завода тога иоподнвва студентм су прекинули рад м упутиди делега-

циЈу Управм завода са захтевом да се поменута одлука обеонажи. Исте вечери одржаиа је конференцкЈа студеиате, на којој се дисхутовало о овој одлуци и дошло до следеhxx зааићучака: да оваква одлука ни у ком случају Hefce допринеги подизан»у квалитета рада, како Је то образлагала Управа завода; затиж, да ви одлука у таквом овлику доввла до ограничен»а права на студирање, пошто би неоправдано велики број студената админжггративнмм путеи дошао у ситуацију да напусти студиЈе на хемиЈи и физичкој хемији. За последљих неколико година није било скоро киједног студента, који у току сво ra рада не би бар два-три пута дошао под удар овакве одредбе Правилника. КонферекциЈа Је такође дошла до увереша да ова одлука претставл»а покуша] да ое на адмишсстратившг начин реше тешхоhe оа коЈима се бори Хемжки завод. Побоок.шан>е квалитета рада

може се постићи Једино пове&ањеи Gpoja асмстената х другог стручног noMohHor особл»а (сада ва 80 студената долази Један асистевт у квалитативним дабораториЈама), за тим, хкзвећањем броЈа радних места, ообол>lшш>еи материјалиих средстаава (капеле, греЈалице. кжпоаи аларати хтд.). Пооебно Је ис. таосвуто да треба побољшатх хитиЈеаске уолове рада, Јер киЈедиа наша лабораториЈа нема викакве веитилације. На конференциЈи Је таасође подвучено да Савез студената неће штитигги студенте коЈх несавесио раде и шпекулишу вастоЈећи да што лахпхе дођу до дипломв. Напротив, Савез студената he се увек боритм против таквих људи. Са оваквип, прецизло формулисаним предлозима мера коЈе би доттринвле стварном побољшашу тешких услова који владају у Хемиском заводу, доихла Је делегациЈа студената Управи завода. Разговори су успешно завршени према мишљењу студената, • и према оцени Управе Хемиског завода. Секције хемичара и физикохеми чара сматраЈу да кије пожељно решавати спорна таггаља на начин као што Је прекид рада, алм обзхром да Је Савео студената ових група последпих неколигко година покушавао да нађе начина да се дође до заједничких решења, баш no питан»у рада у лабораторијама и то досада безуспешно, нужно Je оило при hx оваквој мври. Мислии да Је ово овде изложено довољко за обавештавазве Јавности и да никаквом кривон №. формисан,у одговорних фактора не ж требало да буде места.

СЕКЦИЈЕ ХВМИЧАРА И 4>ИЗИКОХЕМИЧАРА УДРУЖКН>А СТУДКНАТА ПРИРОДНОМАТЕМАТИЧКОГ ФАЖУЛТЕТА -Савременн

Иаш су часовн почелк студенги нмсу ушли у лабораториЈе. Они стрпљкво чекају у дворишту, док њкхова делегациЈа преговара са ваставфгцима.

РАЗМИШЉАЊА О ИДЕОЛОШКО-ПОЛИТИЧКИМ ПИТАЊИМА

Савремеиа етапа борбе за со ; цијализам у нашој земљи про- i менила је улогу и место Савеза комуниста што је Истори- , ски VI конгрес СКЈ и одредно. Дал>е развијаше социјализма i и линија СКЈ на рродубљава- j њу социјалистичкот демокра- : тизма поставила је и пред оргаиизаццје СКЈ на универаито ] ту нове задатке чије остваре- : ње треба да ое одвија у новим ■ околностмма и облицима пар- . тиског и политичкот рада уопште, ] Поред низа успеха наших ор ' ганизација СКЈ у протеклом периоду изашле су на светло 1 дана и поједине слабости како ■ организација у целини тако и појединих чланова СКЈ. И већ i полазећи од те опште оцене постоји подвојеност мишљења о узроцима слабости у протеклом периоду, подвојеност која својеврсно показује баш несхваташе нових околности и садржина, облика и метода. Ако данас имамо мање студената окупљених у разним об лицима идеолошко политичког 1 рада и мање тих облика, ако данас немамо све или већину ванпартијаца „под руком”, ако се непријатељски и разни стра ни утицаји видније исказују и сл,, онда то све, један број наших партиских активиста сматра као директан резултат нових садржина, метода и облика. Полазећи од тога, ревносни партиски активисти, који тако мисле, иду на старе начине и форме рада не би ли бирократ ским методама онемогућавали развијање слабости, Но кад је реч о нашим слаГостима. онда треба изнети друтб, једино правилно мишљење; вовс околностн вису проузроковале наше слабостм, ове су их само извукле на ви-

дело и показале су неспрвиност наишх органнзацнја ■ актшиета да у новој снтуаВД*ји пађу своје место ■ задаил Једавно у томе је арж: савре мена виша етапа ооцијализма каја негира бирократизам и ад министративне мере, сОцијалистечким деакжраггизмом, под* разумева и захтева вишк идејни ниво комукиста и разхрана тији и богатији идеол<хнко-по титички утицај (поготову што је даљи друштвено-гголитички рлзвитак условљен економским фактором и што слободна »пијаца, новац и роба мјере данас све ствари и односе, чак и не материјалне"). И баш у том идејном ннвоу наших комутшста на ушшерзитету и њиховој спони са ван партијцима у облнку сталног кдеолошко-политичког утнцаја, гоказују се наше дапашше основне слабости. И на поприштима наших по литмчких борби на универзите ту рашчистила се ситуација за Оитку: остаци капитализма и буржсазије, са свим хонзерваткви: мима и малограђакштином и елементи бирократкзмо ч биро:сратије, с пгктив сваког дана расту’дкх, снага социјализма. Све је добило своје право место и улогу. За ту нашу ситуацију карактеристично је да Је свага утицаја непријатељскнх елемената, који нам се оба под Јед нако супротстављаЈу, условљева нашим слабостима, или љихова слабост нашом снагом. Плима и осека нашег политичког дејства стварно данас одређује раслон могућности непријатељских утицаја. Зар наша општа офанзива против им перијалистичких потеза око Тр ста укључујући ту и нашу офанзизу на универзитету, није још једном показала да сваки наш корак напред мора бити корак назад за непријатеља? Данас, и верујем никад више, стране читаонице неће ни међЗ' малим бројем наших студената играти ону улогу коју су играле и сваки увоз западних схваташа и утицаЈа биће од највећег дела студената преломллн кроз призму Трста, кроз Један одређен националНи hoHoc и патриотизам, и то баш југословенски, соцнјалистичкм патриотизам. А ако је наша снага мерило и наших домаћих непријател»а онда Је за нас, и са те стране, најважнији васпитно-политички утицај и идејна наоружаност комуниота. А ако Је тако, онда се и борба против непријател»а не може водити само, дир>ектно упереним, организационим мерама прстив појединаца него сталним политичким васпитагвем студената, Јер he тако нараста. ње напгих снага мрвити за навек и наше неприЈатеље. У тој борби за васшггање студевата (а шти значи протмв непријатељских утицаја ■ за њихово лжквидирање) вш иорамо стваралачкн деловати. У револуцији смо решили старо а данас је нужно градити во во, ито данас стварамо најновије и наЈсавршеније. (А и у једном и у другом случају идући ка свом циљу ми на разне начине рушимо непријателл). Не можемо се ми например данас борити против шунда и буги-вутија само декларисањем, резолуциј ама или административним иерама; ми морамо стварно изградити нову садржину и облике васпиташа и разоноде наших студената. Ми морамо стварати сваким даном баш ваше нове садржипе и облике и у њима обухватити и васпитавати студенте. А ти наши облици морају бити толико многоброЈни и раз новрсни, да чим Је више мо.уће, дозволимо индивидуалне путеве прилажења једном истом заједничком убеђбњу, све сти и циљу. И са тог становишта, натд борба прогив шаблона а за раз новрсност иаса esor дубоког смисла.

Миша НИКОЛИЋ

Обавештење

Обавештавају се претоедни' ци* секретари и благајници дружина Феријалног савеза аа Београдском универзитету, велкким школама и акадеиијама да неизоставво дођу ва саставак у четвртак 5 новембра 1953 годнне у 19 часова у просторије Градског коиитета Народне омладине Змај Јовива број 19.

Број 20

НАРОДНИ СТУД Е Н i

3