Студент

ОД УВОЋЕЊА OBinc мера дели нас релативно кратак период времена. Зата је тетко уочити недостатке и празнинс овог система. Н>их свакако има. Но, ми не познајемо опште проо :емс ове слузкбе. Осврнућемо се само на неке недостатке, празнине и нелогичности тога система које имају за последиду тешкаће у решавању здравствене заштите студената. Прва последица ових мера Је да данас имамо читаво шарснило начина -дравствене заштите студената. Јсдни су заштнћенп као стипендисти, други као прпмаоци дечЈег додатка итд. На тај иачин jc здравствено заштићеио преко половинс студен.тга. Ocxa;ui су осгали ћез здравствене заштите. Међутим, м они који „đe iure“ имају заштиту, „đc facto“ јс не уживаЈу; а ахо

Студентска поликлшгика

За свестранију здравствену заштиту

Саветовање по овим питањима организовала је Управа поликлинине

У систему здравствене захитите студената постоје сада извеспе празнине и нелогичности. Таква ситуација је хшстала одлуком о преласку здравствених установа на самостално финансирање, а парочцто децентрализацијом Завода за социјално осигурање и стварањем таквмх завода по среским u градскхии комхЈнама.

је користе, кармсте је са великим тешкоћама и закашњењем. Узмимл само неке примере: ако је студенту потреоно бањсхо или климатско лечеше, мора да се подвргне комнсији Завода за социјално стараље свога среза града; апотеке у Београду неће да издају лековс студентима, јер те рачуне треба да наплате од удаљених срезова, а зд мале рачуне плаћају склро половину на име поштарине; на краЈу ти заводи из унутрашњости одбијају да плате рачуне СтудентскоЈ по.тиклиннди за лечеше студената осигурашгка. Ти, а Јота неки проблеми, понукали су ортанизацију Савеза сту* дената и управу Студентске поли-

клмннке да покрену шмру диску сиЈу о иачину решаван>а овог питан>а, на основу чега Је израђен пројекат једне уредбе о здравстве ној заштити студената ЈугославиЈе Тај пројекат баца тежиште на решешс два проблема; стаарањс фон Да за здравствену ззштиту студената и заштиту деце из бракова студената. (Заштита деце студената Је новмна, алм Је у интересу заједнице треба увести. Међутим, ми се нећемо сада дубл>е задржаватн на овом проблему). ФОНД ЗА ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТМТУ На дводневном саветовању, коЈс Је opi поовала Студентска поли-

g клмвика, највише се говорило о g тоие како створити фонд, како о_ безбедити магернјална средства за - здравствену заштиту студената. а Пројект урсдбе предвиђа да се таЈ фонд финапснра од уплата Зд социЈално осигурање (прсма бд>,» • Ју социЈално осигураних), из Су■ џега републпке и иародпих одбор.ч i сусзова и прадова (према ГфоЈу ■ стииепдиста и других студената ослобођених мндивидуалних плаћања). Ако Ои то бнло остварено, • в-лнхи броЈ студеиата би остао без ' здравстпепе заштитс. Али и то ви * било само решење на папиру, Јер * срески и градски заводи као и наf родни одборн не би били ажурни • у уплати гвоЈих обапеза премд * Фонду. Они се једноставно одричу студеиата са своЈе териториЈе и Hehe да плађају њихово лечење. На пснопу досадашњег мскуствл у организациЈи здравствене заштне Те студената, требало 6и пристуци■ ти стварању фонда за заштиту студената no универзитетским центрима. Коикретно, за Београдски угагвсрзитстски центар фонд би се формирао из следећих средстава; уплата републичхог завода за социјално осигурањс Ср_ бије за социјалчо осигурање _ уплате нз буџета НР Србије за е стипеидисто, прммаоце социјалнмх с помођи, иивалиде, носмоцс спомеи иицс 1941 године, као и за лечењс _ туберкулозе и осталих болести ои глобођеких од индивидуалииЛ илае Нања. Оии студеити који ни uo кои Јој основи иису гоциЈалип осигураии трсба при упису да уплате Једт ну одређсну своту за оваЈ фонд. Иисмна уплатс треба да будс у складу са матсријалним могуђиоГ ' iTima студеиата и њихових роднтсља. И , v Ua крају сматрамо да би у onaj <Ј)онд кзвссиу (нс баш малу) своту У могао ла уплати и Народми одбор града Бсограда као своЈ допринос здравстаеној заштити београдских студеиата, Јер су они становиици Београда и по многим осповлма 34дужили су беоцрадску комуиу. Према дискусиЈи претставникз (авода за социЈално осигурањс Срг.ијс изглсда да садашњи закопски прописи забрањуЈу Заводу да из|даЈе иовац уиагтред, већ може ла плађа само услугс за лечењв своЈих осигураника иа основу рачуна. Ми сматрамо да се законгкп прописи могу изменити ако то захтсва л животна лракса. Уплата у иаш фокд била би нешто сличн« дотаQ циЈама хоЈе ђе убудуђе давати pnпублички завод заводима неразвијених срезова и градова. Иа крају, морамо напоменути ДД по дослдашњем систему студептн ужипају еоцијалиу заштиту само ' До навршсне 24 године, а примаЈу дечЈи додатак до 25. Пама се чиии да обзиром на ситуациЈУ Да велики број студеиата обЈектипко пе може да заврши факултет до 24 године (медидииа траЈе 6 годипа), тре ба ова два прописа ускладити тако Да студеити имају здравствсну заштиту до 25 године, Досадашња брмга друштвене заЈеднице за решење проблема здрав ствеле заштите студената говари нам да реше .е ових питап-а очекуЈемо са оптимизмом.

Ко станује у дому?

(Наставак са прве стране) гледних грешака. Например, Правии факултет даје упут студенткиши која је раније била искључена из истог дома због криминала крађе, или пак, исти факултет, када су се V јуну решавале молбе за дом, пе познаје довољно једну студенткишу која је раније становала у дому, даје за њу погрешно кишљење на основу кога се она не прима у дом. Или, р-з-цимо, Филозофски факултет да ; е упут студенткиши која има стаи и родитеље у Беог.раду ваљда само зато да би имала више самосталности и слободе, не мислећи нимало о толиком броју својих колегшшца које

су без стана. Економски факултет је чекао да две љегове сту'денткиње прво буду избачене из дома. па да онда констатује да су дотичне слаби чланови ССЈ и студенти, а до те констатације могло се сигурно доћи и онда када се решавало питаље њиховог усељења. Сличних при мера има још. Шжада ниједан олбор ССЈ није се заинтерессзао чако живе и раде студенткињо у дому. Изузетак је направио Правни факултет, који је одржао један састанах са студенткињама у дому, алн ниједан зак.ључак сз тог састанка није спровео у живот.

Л. ЦПИЈОВИЋ и Р. ВАСИЋ

ИЗ ЈЕДНОГ СТУДЕНТСКОГ РЕСТОРАНА

Може ли се храна побољшати

Удружење Савеза студеката Филозофског факултета има свој ресторан у улици Змаја од Hohajr већ зише од годкну дапа. Од извесног броја абонената чули смо примеДбе да је храна у ресторану слабија. него што је у другим студентским ресторанима. У разговору са абоЦентима ресторана и уххравним одбором покушали смо да упознамо проблеме овог ресторана. ЈБЛЛ ЈЕ ИСУВИШЕ МАЛО . То су ми одговорили другови који се хране у мензи. „Че сто после ручка устајемо глад ни, толико су псрције мале’’ рекло ми је више абонената. То кажу абоненти. Разговарајући о овоме са члановима управног одборе рекли су ми да су они глазну пажњу пооветили побол»шан>у квалите*а хране, а да се квалитет хране, са уплатом од 2.500 не може побољшати, пошто се ресторан налази на самосталном издржавању. Као узгред, чланови управног одбора, додали су да је за њих јела сасвим довољно. Улравник рестораиа наггравио ми је калкулацију аа један ручак, по којој испада да од 47 дин. колико отпада на један ручак, иде на месо од 20—22 дин. (абокенти кажу да је меса толико мало да се не може ни пронаћи у порпији), на хлеб 7 дин. режија 10-—l2 дгш. на маст 5 дин., а за вариво и поврће око 5 дип. Осим тога ресторан и:ла издатака и на разне друге стране као на пр. за стољњаке који су ових дана набав.љени, да би зећ једном заменили оне прљаве са којих човек и најбол»е печење не би јео са апетитом. Постало је правило да се у Ресторану једе бајат хлеб. Абоненти не могу да нађу оправ дан»е за ово, а другови из упрааног одбора ето налазе и -’a то оправдање у томе што се хлеб за мензу пече у првој ноћној смени. па сутра већ није свеж „I»lожца је то зато ргго се бајат хлеб мање једе” Рокао ми је један абонент. Поучени горким искуством Рада бившег управника ресто-

рана Мирковића, који је опљачкао студенте за лреко мм лион динара и који ће 1-Х1 изаћи пред суд да положи рачун за покрадени новац, управ ни одбор бди пад сбаким ди-

наром. Можда би и економски одбор Савеза студената Филозофског факултета требало да има већи увпд у рад ресторана. м. д.

ВИДИЦИ...

I БЕЛЕШКЕ ИЗ КОТЕСА

СЛУЧАЈ ШИПНТ. Шипић, студент трећо гздине медицине и члаи СК.Ј у при суству још тројице друговз излджв своЈе схватаље: Иишта ее иије променило «Д ире рата. Пре ра.а јс био кдпшллизам и сада је- Пре Је узимао привдтиик, ca.ia узима држава". „Радничкв самоуправљање Је (риктивно. Када радници желе ДД поделе нзвац, одмах их штампа критикуЈе*. „Приватни капиталисти су радили за нзрод. Зар оанаторијуми и згрзде које су оии подигли не кориете народу". у опои духу гопори и о осталмм политичким мерама м догаћајима. Па питан.е: затто си ти, када већ тако мислмш, члан t4<J, зар не осећаш да ти није место међу комунистима? одговара: „Што, Јл гам добар члан СКЈ. Редовно долазим на састанке и пллћам чланарину*. Наравно Шипиђ је искључен на огнову ппсма коЈе су послалм и-в-?озој огиовној организацкЈи друго»и коЈи су присуствовали разговору. Тиме Је случаЈ, поЈедикамно узет. решеп. Али су остала Још многа питаљл. ч-ива Је срезина у коЈој Је Шипић већ три годипс Т г “мо Је могуће да човек таквих схвата-

ња сасвим мирно живи у комуинстичкој средини, а да сс о тоие чак и нс дискутуЈс? Каква искуства из овога извући за метод рада основне органшзациЈе? Чинп се, одговор Је само Један: у основиој организацији анагажоианој у политичкој борон у коЈоЈ би сваки комунисга имао своЈе место и улогу, Шиппћи се не би ни стварали, пи дуго остајали. МОРА, ТРЕКА, ОДОЗГО, ДОЛК, ПРОБЛЕМИ, ПИТАН.А И СЛИЧНО Зашто је иаш речник тако скучен? у чему Је и како повезан са мисаоин м еклопо.ч, са схватап.има? Зашто Је «н Још увек, у преве.ликом броју случајева, Језик пзлитичких брошура (и то оиих из 19Јв)? Оса и слична иитања иамећу се спонтано и сиажио увек хада се човек враћа са разних састанака. скупова и дискусија. Јер шга cr на њима често чуЈе? Ми хор а м о да схватимо задатке. Ми тре 6 а да утмчемо на студспте. Трепа да радиио опако како сс п о ст л и љ а. Наш је задатак да ралимо v м а с и. - Тр:ба дз сг С:•а и мо иде« ллико полжтичким радо.м.

Нигмо ДОВОЉНО ПОЛИТИ ЧХ il потковани. То Је лиииЈд м а љ с r о тп о р а. Отвиљни су проблсмн ■ а и т а њ а којз решавамо. Жслии да дам неке н а п eм е н е. Одозго се поставља. Другови, д о л е хрсба дл раде. Да кренемо на рад како се од нас з а х т е в а. II а м а с у noipeSiiu у CKJ политички борци. Шта су узроци овоме? Некултурноет? Примитивизам? Впрократизам? Постојећи односи? Схватап.а? Изгледл све то помало и делвмично. Д непревазиђеиа схватаља no правилу. ЗАБРАЉЕНА ТЕМА Нисмо бата много богати разиоврсипм дискусиЈама. Па ипак, на овај или онаЈ качин. о миого чему се преглвара. ■lсдла тема Је, бар у Јавиим дискусијама, табу. Листам по бетежниди: Жучао с" дискутуЈе да ли Ву ка <Рилнповића треба збаг немо~елног жизогз чскључити 111 СКЈ. -п~жи г' v. 'рило штг nn'-Ear *ути: h.lto3;i политачка ирнвржг-

ност или љегов лнчпи живот. Једав признати ауторитет за ту организациЈу иступа са тезом лични жив-Уг човека не улази у морал комуиисте. И привремено продкре са таквам ставом. Неколико другова разговара о оргапизовању Једне дискусиЈе « личном животу. ДвоЈица од н.их еу против. Прво; можемо да разговлра.мо о схватањима и поставкамз Мапкса и Енгелса о моралу и етицм, али не и о лхчним схватаљима. Лична схватап.а односа нису за дискусију, нећо за кревет. Дру* ги: га д»гскусиЈа Је могућа а иожда би и корпстила. Само нв јавна дпсжусија. Да се скупимо ми добри пријатељи па да искрепо поразгопарамо. На Јавном скупу се о томе не може глворити. Хвалн се Један од другова коЈи су летовали са иносгракмм омла дпнцима: Добро смо извршмли патрчотски задатах. Сваки је пронашао бар vp неку другарицу.. Наше девојке, опет због патриотизма, вигу смели ни с Једним иностранцем Д' се појаве. Тешко Je каћи још једаи тереи овоко иеобрађен, притисиЈТ и делмжично ђсвоЈен грађансхии схватањима и поступцима. Пећ смо сувише дуго у дефанзмви. ... Б. П.

[ Група студената медицине боравила je неколико дана ва Косиету и обишла многа места. Доносммо слжку са прегледа Ј«Л пог дечаха.

Питања за дискусију

Да би облици били заиста нови

ВАЖНО је да се почне са радом доста је дискусиЈе о формама“ то је била парола дапа тамо негдјв прије двије годјшс када су,- наша удружења тек почела да се помаљаЈу на Универзнтету. Старијем студенту, који се тих дана Још cjeha може, зато, изгледати необично што се то данас тако упорно инсистира на тзв. „изналажешу нових, разноврснијих облика активности- у Савезу студената. Дакле, на вндику је о«ет бесконачна дискусија о формама, рећи he тај. Иако и сам спадам у ред оннх ~старнх“ који памте сва наша ранија тражења и лу ган»а ја не дијелим ову бојазан. То кажем не само стога што сам прочитао аргументе који су у досадашњој дискусији у „Студенту"' иаведени (а које, иначе, усвајам) већ и зато што ми се чини да се данас дискусија о нови.м облицима не може, свести на проблем ствараша нових клубова и друштава. Јер, да би ти клубови, групе и друштва како оош стари тако и будући били заиста нов и. треба још попешто мијењати у .методу рада наших удружен,а. Једно од питаша које, можда, заслужује да буде с овим у вези расмотрено јесте и ово: Колико студент рјешава у удружењу? Изнијећу нека запажаља на ову тему, на осноny негативних искустава са мога факултета. Ограничења при упису довела су лани дб прекомјерног прилива на I годину Правног факултета. Посто Јала Је несумњиЕа потреба да се предузме нешто како се слична ситуација не би поиовила и у 1953/54 шк. год. И акција Je покренута. А, ево како се развијала: дискусија једног правнлка, делегата на Универзитетској конференциЈи СС; заједнички договор комитета, одбора и наставника; писмо одбора „Борби“. Не улазећи у анализу исхода акције, очигледно je да се oaia ограничила на уски круг актквиста, да Је чланство удружења остало необавјепгтено па је природно иззстала масовна подршка студената. Што Је иајгоре, студенти су лншени мог*ућности да учествуЈу у рјешавању Једног важног друштвеног питања. Крајем школске 51/52 годиле дошло је на факултету до негодовања студената због увођења неких пооштрених мјера У правилнижу о студирању. Одбор удружења је реаговао, али су и овдје дискусије са савЈетом факултета вођене без обавјештаван.а члаиства. Или, узмимо »дравствену заштиту и економску помоћ. Велики број студеиата нашег факултета не зна због чега уплаћује по 200 днн. при упиеу семестра, а још су мање обавЈештени хако се у току године врши подјела фоида створеног из тих уплата. Мало Је договора са студентима у вези са еистемом стипе.ндирања, всључ бесплатних љетовања чеопозиво утврђује одбор, итд. Здравствена заштита и екОнбмска питања претежно су предмет чиновничког и практици* стичког рЈешовања од стране неколкцине „задужених", који пршиаЈу „стрвнке" пар пута недељно у одређене сатс. Само, мени изгледа Да добра поља руководства и акција комуниста. чланово удружења ниеу довољни па да се убудуђе прошири круг студената коЈи одлучуЈу /у удружењу. Има нечсга у оаом нашем моханизму и процвдурп ковЈференциЈа, гласања, дискусиЈа и сл. што тахве покушаЈе осуђуЈе ча пропаст. Конференција удружсњ студената, напримјер, но би впшс тробало да личн на митинг иа комп се peljalv говорниии од којих сваки прича о другој ствари, даје предлоге. а о њкма се пишта нс одлучуЈс. Требало би те ноше конференииЈе уредити тако да се учесиицима пруже гарантиЈе да ђс се њихопм предлози разматрати. Тога још нема. Ето, на недавноЈ годишњој конференцији студената права, Један студент истулио jc са прсдлозима како да се поЈевТињс уџбеници. Ми смо га .саслушали. заџљескали му чак, р за њим Је други дискутант пословно наставио, да извјештава, q раду стручае секцмје. Да ли he рвај друр и другом приликом наКи за потребно да тражи нешто од своЈс конференције? Или hc i»a следећу дођм само зато што сс то од гкега као члана Удружења захтијева? Некадз када су крулниЈе ствари на днснном реду нешто се и одлучц. Али шта послиЈе? Тако Је, напримјер, коиференциЈа пра.вника коју сам rope поменуо успоЈила захтЈеве студепата за нзмјеку правилника студирања. Но, када и на који начим одбор Удружења треба да реферише члаиству шта Је постигнуто? Какве су гаранцијс пружене студентима (поред личних квалитета) чланова одбора коЈи су иесумњиви, али но и довољни) да he сс њихови предлози одлучно заступати? Мени није, позиат случај да се на нашсм факултету икада поставило питање опозива члаиа одбора или смјсњивања цијелог одборе услиЈед пеактпвности на спропођењу закључака чланства, И још нешто: зар бсзбројни састаншг различитих огрпнака у удружењу (секција, оделенл и сл.) сазивани и вођени од стране исто тако безбројних претсједшгка, одбора и пододбора, нису и самм гломазна прсшрсжа иницијативт студената? Толико смо навикли на апеурд, да, рецимо, 50 студената на ЈедноЈ години мора имати „руководство“ коЈе Је пбзвано да мисли и измишља днсвне редове да се, бар код нас, не памти да су се студснти годнне сами слободио и неформалпо састали да се договорс напримјер, коме Је најпотрсбииЈа помођ за децембар. Стога се придружујем онима који су ове године ловели акциЈу да се досљедно спроведе у живбт принцип; УДРУжења огновиа оргазшзациЈа, јер вјерујем да ће и укндање разних „подоргатгизацкаа" у које смо били пофронтили студеиТе по годинама, грулама и сл. допринијети да се члансгио више пита у своме улружењу. А без-тога неће бити до-

ЈОСИП ПАПИЋ, студ. права

7

НАРОДНИ СТУДЕНТ