Студент

КРОЗ СТРАНУ СТУДЕНТСКУ ШТАМПУ

UNIPRESSE УНИВВI*ЗИТКТ у РодезмЈм Униарес сазнаје из Лоидои* да је тамо боравила једна делегација м* Родезије и Н.асе ко;а је водмла преговоре са Иитеруниверзк тетским гапетом и владом УЈ«днн.еие крај&еамие о оеннвању Једног универдмтетског кодем* у Салисбсрију у Јужлој Африци, на коме 6и се одршава-д* иредавања за студемге с»вх раса. У Лоидону је предложено д» оваЈ Универзитетскм колем буд« у сперијалмим везама са зон доискмм уииверзнтетом". fnoS&miia«* УНИВЕРЗИТЕТ У ГОТИНГЕНУ КАЖЊАВА УДРУЖЕН*« СТУДКНАТА „ГОТИНГЕН. Универзитетски сенат ускратио Је признање 23 студентскнх друштава, коЈа су до тада била призиата. Ово уекраћење иризиања rpajahe д*а семестра и протлашено Је зате што су чланови тих другптава учествовали 8 јуна у ЈедноЈ ваКЈћадм са знаковима и боЈама својкх удружења. Ректор Унивсрзитета није одобравао оваЈ иступ те су се тнме огрешмлм о основна нравила академског реда.“ * УНИВЕРЗИТЕТСКО - политжчки програм СДС (Соц.чЈалистмчког иемачког студентског савеза) „КАГКД. Делегати СДС позабавили су се на једиом заседању проблемом реформе универзитета. НајважниЈе тачке кз тог програма који у октобру треба да буде предложем на коиференцији Савеза у ЈСамбур гу састоје се углавиом у следеКем: надзор над финансиЈама од страме парламента и прнзна ваље самоуправе унпверзитета, увођење пријемних испита иа универзмтегима пошто матура данас пише ие претставл»а довољну квалификациЈу са студиЈе, социјалие мере коЈе бм оааогућиле студиЈе омладини снроиашних слоЈева: ограничапан,е предавања на рачун вежбк; иетодски социолошка основва ориЈентациЈа за све студеите уместо недовол.иих форми ошитих студиЈа". JEStudent Mlrror СТУДЕНТИ НИСУ ОБАВЕЗНИ ДА ПЛАТ.АЈУ СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАН.Е Према недавно донесеник одлукама аустриске канцеларије администратипног права, студенти коЈи морају да раде у току студија да би се издржавалн. нису обазезни да плаћају социјално оснгу рање. Чак ни они студенти ксЈи су већ довршили потпун број семестара и који су се сада запослили као хоиорарнн службе ници. у циљу да себи омогуће пр»шрсман.е последн.их испита. не морају одвајати одређени про ценат од својих зарада за социЈално осигурање.

Осма годишња конференција СК Београдског универзитета

За виши идејни ниво ЗНАЊЕ И КУЛТУРУ

(Наслалак ce др»е стравге) стари иачин. Пребацивање тежишта политичхог рада и решавање студентских питаи»а на удруженнз Савеза студената схвата се као просто механичко пре6ацп»ан.е једног дрла проолема м послова на ову организацију, па се. упоредо с тим. в.рши IК>меран.е једиог броја кол!уииста и члакова Ко митета -,на рад' ! у Савезу студената. За олабости у организшдији Савеза студената окривл.ују се ..задужени' другови, а ови пре«ацују кривиц>' па остале комунисте због н>ихооог слвбог ангажовагаа у ра ду Савеза студената. Пошто се стално инсистира на томе да »ва пнташа и проолеме треба решавати крнзз Савез студената као широку политичку организацију. која поред комуниста окувдиа и остале студен те, онда се посгзвљз питан»е-а шта остаје С.авезу комуниста. шта траба ставити на дневни ред организација СК. Упоредо с тим јавља се мишљење да организадије Савеза комуниста треба да се баве само иекаквим својим ~чисто у«утрашн.им питан.има. Излази да разв«јан.е и јачање организације Савеза студената анач)з пегацију Савеза комуни ста, иегацију шене улоге и значаја...” „Главно је да се уочавају проблеми, да комунисти изграђују ставове. да се боре за саоја схватања, да утичу на остале студенте. Нема питаша које интересује комунисте о коме се не може расправл.ати на састанцима наших организација, као што нема ни једпог нашег ~чисто уиутрашн.ег” гштан.а за које се не би могли интересовати и у чијем решавац»у пе би могли учествовати и остали студенти и наставници, лријатељи комуниста...” Начин рада БУГАРЧИЋ је нагласио да се и код постављан»а дневних редова састанака комуниста, па и при постављању организациошгх пнташа мора водити рачуна о васпитном зиачају тих питаiua, па је наставио: „Са тог становишта треба прнлазити и питашима пријема у Савез комуниста, искључења и моралног лика комуниста... О чему се све не дискутује на састанцима наших организација?! Од чепркаша по личном животу, којс се често своди па малограђанскн трач, па до изношења rrpo блема који се нормалио могу решавати у друшм организацијама. Често пута се многошто-шта пређути тамо где би требало ређи, где би било корисније изнети, да би се изнело на организацију Савеза комуниста, по ceojoj навици кар ~најнадлежнијој”, па ако и ту не помаже, онда треба дићи руке.”.... И далм> ~Треба издићи састанке на виши идејни ниво. Тон организацији треба да дају уздигнутији комунисти. Демонстрације око Трста и друге крупније акције пока-

зују нам да је свест маса превазишла садашше форме рада основних организацгца (шихову ускост), мада су и ове круп није акције резултат свакодневног рада наших оргаашзација и других масовних ор ганизација... Данас нам је уопште потребно мање састаиака к.рутих и шаблонских, а више састајаша у учионици, друштвеном клубу, у домуаише разговора и дискусија о актуелним питашима.” РУКОВОДЕЋА улога комитета сада се не може остварити из канцеларија и повре.меним обиласком састанака организациј а СК. Треба тежити ка томе да коптакт комуниста и осталих студената буде непосредниј и и разноврснији, а факултетски одбори СС и комптети СК, као и Универзитетски одбор и Комитет треба да буду места где ће се окупљати комунисти и остали напредни људи, где ће се водити политинки разговори и ггзграђивати ставови. Идеолошка изградњз НА питаше идеолошке и теоретске изградше данас се не може више гледати само са уско-политич ког ста-новишта, са становишта стицаша неке уско марк- ■ систичке наобразбе. Ми нисмо ; Bimie лартија која се бори за власт. Марксисти се данас не могу задовољити само позпа- : вањем основних закона капиталистичког друштва. страте- 1 гијом и тактиком пролетеп- ; ске револуције. Чак и у пред ратном периоду одлика на-, ших марксиста била је ши- . роко образоваше и познаваше > савремених проблема науке, кшижезности и уметности. Да би били активгшји учесници и лредЕодници у изградши со- . цијалистичког друштва, ми i морамо стално ширити фонд пашег знаша и обим нашег i интересовања. Морамо се осло бодити примитивизма и партп- , запштине која се у области i изучавања . наше револуције ] своли на познатих седам офап i

згша. Комунисги не могу вршити ону актиану друштвено политичку улогу ако се не буду интересовалн за савремена паучна достигнућа (нуклеарна физика, радар, антибиотици). савремене правце у филозофији, литератури или уметности, ако не буду у сташу да учествују у разговору о филму. позоришној претстави, музичким делима итд. Захтеви који се у том погледу постављају хгред универзитетски образоване људе знатно су neћи и сасзгш оправдани”.

На крају. друг Бугарчић је проанализирао проблеме који искрсавају при решавању школских питан.а. Нарочито је истакао да ое у новонасталој ситуацији, створеној великим приливом нових студената (који се може очекивати и у будуће), све снаге на Универзитету морају борити за стварање услова за рад и успех у настави. Треба повећати наставни и помоћни настав ни кадар и борити се за боље услове ,рада и живота наших младих асистената.

Секташки однос према другарицама

Само широко политички, културни и други рад на факултету обезбедиће правилко васпитзше и оформљеше младих кителектуалаца. који сада долазе на студије и од којих ће сигурно многи овде ка Унгшерзитету ступити у СК. У лротеклој години на Универзитету је укупно примљено у СК 135 дру гова. Убудуће том питашу натпа организација такође треба да посвети потребну бригу, Ј јер се ради о људима који ; због своје младости досада п ; кису могли постати комунисти. Истовремено се постав- • ља и питаше природлог об- , нављаша наше срганизације о i чему треба водити рзчуна. Ме . ђутим, треба нарошгго пази- ; ти да се то обнављашо врши : уз обезбеђеше прави.тног и потребког критерл јума. Сада неколико речи о актиз , ности и раду другарица, као и i односу организације према i томе питашу. Од 2G.707 редов- < них студената, који су про- i шле школоке године уписали леттви семеста]> студенткиша i је било 6.636. У овај број ни- . су урачЈшати и апсолвенти. т То значи једну трећину у- i купног броја ст> г дената сачп- : шавају студеиткише. Иначе, i другарица чланова СК у на- i шо,l организацији има 1256. Код нас су у последше вре- : ме врло честе дкскусије о раз ду женске студентске омла- г дине и често се констатује да * шихова активност укључују- i ћи и другарице чланове СК i није на потребној висини. Ме j

Из извештаја хМише Стијовића

ђутим, недовољно се улази у стварне разлоге, не иотштују се узроци прилшшо пасивног односа другарица према разним проблемима и раду организацијс. Један од разлога што се овај проблем појављује лежи у неправилном и секташком односу. како руковод става, тако и самих органнзација. према другарицама. Последица таквог односа је свакако чињеница да је мали број дргугарица које се налазе на рутсоводећим дужностима у Савезу комуниста и Савезу студената. Напркмер; у протеклој школској годтлти на дужноотима у СК било је: у фахултетеким комитетима 21 другарица, сеасретара ОПО 10 и заменика секретара 6. У пет факултетских комитета није бирана ниједна другарица, док је максималак број у једном комитету износио свега 3. иако имамо оргаштзација (например на Филозофском ј факултету) у којима су скоро| 50% чланова СК другарица. i ~Основни узроци неправилног односа према друтарицама лзже у првом реду у остацима старих и назадних схватан»а о положају и улози жене у друштву уошнте, које се код многих наших комуниста потајно и у потсвести крију, а некада и отворено манифесту ју. Та схваташа не мимоилазе ни саме другарице. Затим. у толерантном односу руководства и организација према таквим схваташима и сличним појавама, што их разуме се подупире и потхрањујз”.

Делегати за време читаша реферат*

Индиски студенти

Историјат стваран»а оае уније пружа интересантне податке о напорима шадиских студената да створе сбоју једииствену организациЗУ- Од 1942 године улогу једии ственог студентског покрета остваривао је Свенндиски студентски конгрес (огранак конгресне страике) којн је окупио око себе индиске студенте на ш<тан»у борбе за независност и слободу земл»е. Организашиа је псстојала на свим универзптетима и активно је радила нак А онда када су сви руководпоци стl>анке индиског национал ног конгреса били у затвору Идеолошка платформа била јо довољно широка да је могла да обухвати све слободол>убмве студенте у демокстративно.ј и агитационој делатаости. Након ослобођен»l), већ 1947 године студентска активпост нагло опада и избијају на површину схваташа, која су продрла из руководства нацио налног конгреса. да сгудентп не треба да cć баве политичком активношћу. да зреба самз да мисле на то како ће постати добри стручгкапи и на тај Hv.чин помоћи својој земгљи. Полнтичка активност студеиата није могла декретом или убеКивањем да се укине. али је зато разбијено јединство студентског покрета. У Индији се није нагпла снага која he студетгге окупити након ослобођв-

н»а ззмље. То нису могли ни конгреспс IИ, ни социјалисти, ни незавмсми, а ни коминформовци. И одатле је резултирало ствараше миогих студентских организација као припеcica I%зних политичких партпја. . Међушм. сама идеја јединства студснтског покрета овим није била убијена. С времена на време и све јаче чули су се гласови чак и из Неруовог кзнгреса, који је био иницијатор формалног распуштања Свешгдиске организације из времена борбе за независност, који су тражили стваран»е општемндиске студентске организације узимајући као базу за laeHO сч!нивање компромис са другим политичкнм партијама што би условило прокламоваанолитичности нове органи зсццје. Полнтинки с-укоби и мешање школских власти Оспивачка конферешднја НУС-а, одржана 1951 го дине, указала је на тежину постављеног задатка. По стојала је реална опосност да

се конференција распадие. jep је обиловала жучпим међусобним нападима и обрачунима ппиладника разних политичких група. Ипак се на крају искристалисао заједнички став који се отледао у одлуци да делегатски статус уживају само они делегати који су изабрзчи од универзитетских и ко леџских савеза. Конференцију су у знак протеста напусти.ли комипфор.мовди и делегати из држава Хајдерабад и Утар Прадеш. Овако несретан почетак рада конференције штампа је П(>етворила у добро продавану семзацију, а НУС-у је прибавила непријатеље. Коминформовци су је почели нападати кап чедо владајуће класе, влада се прибојавала НУС-а као погсдног терена за разБкјање утицаја социјалиста, ВУС ;е отворено проглашава социјалистичком филијалом, јер је за претседника изабран couiiјалиста Шелат, што је гве утијкгло на унивепзитсосе власти које су почеле забран>и-

Наинонална уннја сшуденаша

вати студентима да се учлашују У НУС-ове организације. То су онигледно разлози сла бости све организацгпе кзја вп својпм програмом заиста могла ;Купши наЈвећп део птгдискпх студената, i У НУС-у 80.000 чланова НУС засада обухвата око 80.000 студената. То је удружен>е унмверзитетских. односно колеџских студентских савеза. Према статуту члзлство у НУС-у је само колективно (учлањују се само организације), али се од тога у пракси постепено отступа. Након ссшшања, НУС је имао четири регионална центра за одржаваше веза са студентским срганизацијама који су оили сасвим неефикасни (тако је, например, центар за западну област био у северној области), па се сад прелази на стварање локалних оргаиа који уоеђују студенте да_треба да се учлане У НУС. Тиме се уствари пришло индивндуалном у-

члањаваљу, или вар политици стварања индивидуалних акти вкста. Програмски узевши. НУС иде за ствараи»ем студентских савеза на универзитетима. где још не постоји и шиховог учлањаванл у НУС као једину форму једцнства индиских сту дената која се заснива на демократској n неполитичкој бази. У циљу стварања добрих стручњака на универзктетима НУС захтева да се високе школске установе демократизу ју и 'да се нп њима широм отиоре i’.paia већем броју студената; материјални услови не смеју да онемогућавају вредним и спосовним студентима да сгудлрају, нити могу привилегисати богате, а Iгеобдар>ене сн нопе велепоседнпка и трговаца. КвалЈгтет наставе треба по бољшати. али не увођењем нових предмета п повећањем бро ја оборених ст> г дената, него унођењем нових научннх метода л бољим избором наставног оссбља. Практичаа активиост НУС-а обухвата агитацију за учлањавање, предавања, излете, органпзовање здравствених центара, руковођење неким студеггг-

ским домовима, скупљан»е хране за ТЈОЈедадае области угроже не глађу итд. Спмв према КОСЕК-у Претседник НУС-а Шелат мисли да КОСЕК претставља правилну платформу за међународну студент ску сарадњу, али није сигзфан да ће рад КОСЕК-а постићи веће резултате ако и даље не буде посвећивао довољно пгжн>е студентској помоћхи Ово је значајио, јер се КОСЕК тиме, по Шелатовом мшиљењуаутоматски изолује од неразви јених земаља, које ие могу Д а шаљу делегације, организујУ путовања, размењују стипенД и је итд., што су главни облитП' 1 пктивности КОСЕК-а. Када ее ради о Југоисточној Азији, ОИ" да међунородпа сарадн»а нема пикаквог смисла, ако није У питању студентска помоћ. НУС he идуће године У сарад н.и са КОСЕК-ом организовати једну већу радну акцију У Иидији у којој ће учествовати ско 40 студената из Европе. Трсшкове око хтутовања своо* 5 ће националне сгудвнтске је које he послоги своје нове на ту акцију.

Преднацрт уредбе Ко ће имоти право на стипендију

Beh дуже »ремеиа круже гласови о скорој замену! досадашље Опште уредбе о сгипендијама. По учионицама, холоаииа и домовима свуда међу студеитима у последње вре.мг кајчешће се чујв ггитаље: Шта je са уредбом, зашто се не појављује бар преднацрт. У жељн да омогући ширу дискусију, родакција „Народног студента" постарала се да одговори Gap иа нека плтаља која, у ввзн са будуlјо« уредбом. интересују студеите. Сазнали смо да Једна посебна комисиЈа Савезног извршног већа аећ поодавно ради на нацрту оне уредбе. Преднацрт iom није добио коиачан облик, али су постављек:основни принципм на којима he •Зазирати уредба о стипендијама. Стипендију ће, по гвравилу, додел.ивати народни одбори срезова. градова и градскнх ошитина са пода he комуна давати стипендију себним правима. Природна је ствзр да ће комл г на давати стипендн;у најчешће студенткма са своЈе териториЈе. У комунама ће постојаrif комиснје састављене од претставника народног одбора, Савета за просвету, Савета за социјално стараље, Народне омладине, Удружеша студената и грађана. Ове кзмисије he моћи, на основу познавања матери Јалног сташа студената. гране студија и извештаја факултета о уснеху, тгравилни!е одређивати висину стипендије. Комжгнја Још није консултовалз ф-инанснске стручњаке о висини стипендиЈа. Исто тако кије одређена ни виснна месечнЈШ прихода породице студента. као критериЈум за стицаље гтрава на стипенДИЈУ- Други услов за стицаље тграва на стипендпЈу Је успех у стручном раду. Одрећиваље критеријума. успеха је препуштено фатсултетгким саветима. Код питаља стмпендираља апсолвепата, комиеија још није донела дефишгтивио решење. Постоје две алтернативе. По Једној апсолвентима не дааати стипендију уопште, а по другој давати им само за време апсолвентског стажа, чију дужину одређује факултетски Правнлник о систему студираша. Одличнјгм студентима, могу да дају стилендије и факултетски савети у износу до 3000 дин. Они су дужни да узимају у обзир и имовио стаље студента. Спгпендију фзкултета могу да примаЈу и они сту денти коlи су већ стипендисти својих ко.муна, али укупан износ гих двеју стипендија не сме да премаши своту коЈа ће Уредбом бити одређена. Друштвена и привредна организација стЈшендираКе студенте пзд условом да склопе међусобни уговор. Биће регулисан нанин стипендираља за днпломиране студенте. Ове отипендиlе биће веће од обнчних. з додељиваће се само онима косЈЈЈ покажу способност за даљи научам рад. Исто тако биће одређен посебан систем стипекдирања за оне коЈи су учешћем у Народиоослободнл ач ком рату или радом на валшиг< друштвеатм задацима после рата бнли ометени да редовно студирају. Н»мх he, као и досада, стипендирати републичка ггзвршна већа.

нмродон спгдант

6