Студент

(Наставак са прве стране) зитету. Зато се може рећи да је недовољно оно што смо ми учинили у ггротеклој години, а нарочито када ое ради о борби за идеолошко подизање. У добром делу организација, тај рад ое свео утлавном на irpoраду реферата и друтих мате-

ријала са VI хонгреса СКЈ, што је свакако потребно, али недовољно, а нарочито када се има у виду начин на који је то рађено. Често се тзв. про рада свела на лредавања са евентуално три до четири дискутанта. То је уотшгте владајући облик рада на овом сектору. ДЕЛЕГАТИ ГЛАСАЈУ

Четрноестог децембрп полн су нпјбољи борци

(Настввак са прве стране) после њих разбијали радње и трговиве да 6и на таЈ начин огорчили ситве трговце на манифсстанте који су се устрајно и јуначкм борили и за њихову ствар. Београђани су сведоци ових организованих ноћнихпло тува на невине, ненаоружанв грађане који су тражили хлеба, посла, сузбијање скупоће, слободу радничких оргаоизацнЈа н обустављање припремаза улазак У рат који Је уперен лротив народа. Владино саопштење каже д* су демонстрације биле комунистичка ствар. Рекли смо шта су масе ианифестаната трансиле. Што су се борили комунистм, јер су и они за то, утолико боље: бар једна партија остала је верна народу. Пуцањем на радве људе коЈи су тражили хлеба м рада, Влада Је коначно скинула маску „народне Владе“ испод коЈе се уствари крило липе Владе, нзрабљивачке господе. Децембра 1939 Београд Учесници 14 дсцембра

Васпитање се посматра сувише уско

Уопште, када се ради о иашем васпитању, оно се схвата сувише усхо. Постоји мишљење да се то постиже искључиво кроз идеолошки и поличички рад. Сматра се да је мо pyhe кзвршити позитиван ваопитни утицај само кроз предавања и дебатне клубове. Ме ђутим, хтракса нам је показала да je то исувише ускс и да различите интересе људи није могуће укалугшти у три четири стандардне форме. „То није тешко схватити када се имају у виду различите околности и различита средина у којој су расли и живели чланови нашег Сг зеза. То Је морало условити и различити ин терес, укус и могуКности људи са чиме се мора рпчунати. Пре ма томе: „Једно је јасно, да је задатак Савеза студената да развија постојећи и ствара нови интерес, да постепено буди наклоност младих људи за мно ге круттне проблеме нашег дру живота. Зн?чи да ствара друштвено ахтивне лич ности, смеле борце, људе новог кова, ослобођене бирократизма, свесне Оорце за социјали стичку демократију. Такве ин телектуалце који ће увек и било на коме месту у селу или граду бити не само стручњаци, него и покретачи разних облика удруживоња љ/ди у циљу културног, просзетнбг и политичког уздизања. Да би Н аш удео у стварању т<*квих људи био што потпунији и Дз би . се тај разноврсни интерес студената могао несметано, али ипак организовано даље да ра звиЈа, морамо створити изобиље најразличитијих облика ак

тивности. Разиоврсност форми и начин њиховог рада у идеолошко политичком, културном и ошнте просветном образовању, претстављају важан . чинилац за његов успех. Пре све га под формом не смемо сматрати само такве организационе једикице где се окупља 200—300 студената и мислити да на Једино таквим скуповима вршимо своју васпитну мисију. А таква схватања још живе међу нама, са њима се срећемо, а још се у пракси неДОВОЛхНО против њих боримо. Када их не би било зар би се дешавало да се отказују састанци, предавања и дискусије на које је дошло „свега” 40 —50друтова? Прошло је вре Аге када се записивало и прозивало на састанцима, нестале еу свеске у које се оележио плус и минус. Дошло :е ново време, са свих страна се у наш живот, у нашу свест, про бија демократско- схватање, и демо на она предавања, дебате користимо оне облике рада ко ји највише одговарају нашем физичком и духовном узрасту, нашим склоностима и нашим жељама”." ■ Као озбиљна слабост нашег друштвено политичког живота утврђен је известан недостатак ширине. Недовољан свакодневни контакт и учешће у животу нашег града и земл»е уоппгге. Нашим радом није пот пуно задовољена потреба студената за познавањсм проблема наших комуна, привред них и других организациЈа и установа ван Универзитета. Стога „Овогодошхњи фестивал који би по нашем мишљењу

ЗА СНАЖНИЈЕ УЧЕШЋЕ У ЖИВОТУ КОМУНЕ

требало одмах да почне, а у мају да се организују само заврише смотре, добра jo прилика за повезивање нашер гра да са животом Веограда. Морамо се више осетити као састанни део комуне, да вшпе живимо и осећамо н»ене проблеме. Наше учешће у крупним акцијама Социјалистичког савеза радног науода, збо ровима бирача, у дискусији о СтатутУ Београда, о кругагим хомуналним ироблемима и дру гим облицима актиаиости, несумшиво he бити од обостраног значаја. Демократизација живота уопште, а посебно на Универзитету, објективно cnpeчава сваку изолованост, свако ограђиваше уиивераитетског жтшуга. Она нас извлачи из некада уског зачараног крута и суочава нас са јавношћу, са бујном и свакодневном борбом за демократију у којој ни ми не можемо остати, пасивни по сматрачи. Кроз ту борбу која ври око нас и у иама једино је и могуће створити и остварити конкретне задатке даље борбе за социјализам”. При решавању актизизације незшх недовољно активних другова, неопходно je' развијати осећање сваког члана Савеза студената о потреби да живи луним животом оргакизације. Треба избегавати све оно што може на појединог члана Савеза да остави утисак да само руководство или неки други одозго одлучују. Тре ба настојати да сваки члаа схвати и користи своје гграво да одлучује о организацији”. То he приближити организацију студентима, они he је осетити као своју, јер су актив ни учесници у доношењу одлука, а не пасивни посматрачи којима се сервирају готове ствари или чак не ни то, него случајно дознају преко штаАше или на неки други начин да су студенти одређеног факултета значи они rtpe дузели такве и такве кораке.” Две негативне тенденције no стале су скоро карактеристика односа удружења Сагеза студената према организацијама Народне технике, фиску лтурним друштвима и клубовмма. „Прва је у томе што нека удружења боље рећи одбори сматрају себе компетентним да одлучују о свим, па чак и етручним проблемима н*иховог рада. Има случајева да одбори удружен»а делегирају оједиае чланове одбора у утграве тих друштава и вутубова, а најчешће они постају њихови претседници, преко којих, наводНО, одбор спроводи одређену правилну политику. Значц, етари систем трансмисија. Озим не желимо да кажемо да у одбору удружења не треба да буду друтови којису сеистакли у раду клубова и друштава, ајги сматрамо да у управе самосталних организација не треба

■ бирати оне који су сеистакли само у раду одбора удружења. Ово мстр важи и за организације универзитетских размера. Ми смо требали и до сада, а нарочито то морамо учинити убудуће, да погпуно раскинемо са системом покровитељства и политичких комесара у тим организацијама." Друта крајност не маше штетна: „Насупрот оваквој тенденцији има појава да се о таквим друштвима и клубовима уопште не води рачуна. Препуштају се сасвим сами себи као да њихово битисање немо никаквог утицаја на васпитање crv-дената. То иде ДО

мере да рецимо активисте тих организација који улажу много труда и времена да што боље организују рад у њима критикују jep нису били на неком састанку Савеза студената, кон статујући да се његов рад у спортској или организацији На родне технике не признаје за рад у Савезу студената. То све дочи о бирократизму у схватању и форми изражавања. У ндшим друштвеним и политичким организацијама не може бити речи о признавању и негризнавању, већ о раду и нераду. Рад у свакој од многобројних организација које и-

мамо на Универзитету друвдтве но је користан а где ће га ко испољавати, зависи само од индивидуалних склоности и ©д степена свести сваког појединца“. Овакве грешке морају се избећи. Пун развој ових друштава и клубова, води путем осамостаљивања ових организација. То све никако не значи препуштање тих друштава стихији Интерес удружења за ове организације и помоћ треба да се изражава преко сугестија р а звијања иницијативе прошири вања рада ових организација и пружања материјалне помоћм.

Дискусија о односима студената према општој култури

Сту денти —уметност

nDnT „„ ШУНПА И ПГЗА, МОДЕРНЕ УМЕТНОСТИ И БОЕМСТВА ФРОНТАЛНИ НАПАД ПРОТИВ lU ™^ EHQ T ТИПА“ - НАПРЕДНА ТЕМАТИКА И СОЦИЈАЗАШТО СУ НАМ ПОЗНАЈу д ОВ ОЉНО УМЕТНОСГ - КАКО

Сгудеиги и уметност. Питање стз ро колико и наша организација. И сталке аикете „галупоштх института" на ТВШ које упорно показују да нешто ш*Је у радУ- Студенти егзактких наука апсорбовани су оз 7—19 часова и сем уско стручних проблема пишта их више и« тересуЈе. С друге стране сматра се ла Је са другим студентима све у реду али су дискутанти показали да и ту ниЈе баш све ка«о треба. -ДУШАН ЉУБОЈЕВИЋ, сгУДент лкадемије лижовних уметаости, roиорио је о сдносу веДинс студеиат* првма уметности* Чиљеште су оиле поражавајуће. „БудуКи Сликари не схватају шта значи фа-MOj зна реч соДијвлистички реализаМ" дру, ЉубоЈевиК говорио је датим како студенти врло слабо пооећуЈу разне културне манифестаЦиЈ*, су музеји и изложбе остали таЈна за најрећи броЈ иаших студената удлвд недовољне ширине у раепитан»у и таквог односа по)еди«аС9 према општоЈ култури, долази до фронтвлних иапада на џез и мотерну уметност а иико се и ие труди да објасни шта је Јелно а шта друго. друга опасност Је У лретераном идолопоклонству првма схраним и шшодаштавању наших култур„« тековиИа- ЉубоЈеаиК Је npoчитао арло карактеристично пиемп Мирослава Крлеже иа ту тему Um i« ка крају говорио да је rtorpe-i но много шиие еластичности у раду. Jep предавања м дебате hhcv Једжа форма рада а на)мање

могу одговаратм различитим ттребама различитих студената. ЈАКУВ САМОКОВЛИЋ са Машинског факултета, у својоЈ дискусији бадио Је тежиште ва знача J утшдаја родитељек« куће и школе ив вдспит tfH»C студепата.

Затим Је говорио о качингу на хоЈн треба привлижаватЈ* студента култури. Самоковлић мисјш да jeдино шадивидуалиим утицаЈем можемо премоститм провалију коЈ* данас лостоји између етудента х уметлости. „Другови који имају склоносш према позоршшу, музици и уметиости —• треба ту дв <вд**граЈу наЈпресудкиЈу улогу у преЕаспитаван,у своЈи* другова" наглаоио Је ои. Хао пример изнво je да баш удагаерзЈггеггасо друштвв ..Бранко Крсмановић* резвиЈа Р«Д на таквоЈ основи, тј. sa »адивидуалном утицају на околину. Самоковлић се није еложио еа претходдапс дискусиЈамв коЈв еу изнеле да ее фестивалн припремаЈу кампањски. Он сматра да су дакас наши фестивали добили много у ширини и у квалитету. он Је такође нагласио да ви фестивали требало да се одржаваЈу и у неким цвктрима у унутрашлости jep, моје Је мдашвеле, да су студенти у Веограду засићеии коицертима, фолклоркзтм приредбама и сл.“ гостовања у унутрашњости допринела би зближавању студент ске и радничхе омладиие. На краЈу излагаља друг Самоковлић осврпуо ce на забрану одржавадаа играики на факултепша и оЦвнио Је хао нецелисходву. ВУКОТА ВИШЊЕВАЦ У CBOjOj дискусиЈи осврнуо се ка озбиљаи проблем изоловаља студената од остале омладиие. »Не слажем се да rauic пгранкв буду оргаиизоване к-о -з сада; пуштаЈу се само студекги са индексом" peatao је друг Вшшћевац.

ДРУГ ДУШАН ЉУБОЈБВИТк

ИЗ РЕФЕРАТА ДРУГАРИЦЕ МИЛЕНЕ ЗАТЕЗАЛО

На 62 студената долази један наставник и један асистент

„Важно место у бризи за напредак школе је начин извођења наставе, материјална сред ства и наставни кадар. Напредак наставе претггоставља сталан и брижљив рад наставника и професора и ми очекујемо да ће га они успешно решити.“ „Проблем школских простори ја је општи у Београду и не може се решити одмах, али са више упорности, како школских власти, тако и наше студент-

ске организације стање би се бар донекле поправило. Ово је потребно нарочито данас када у прве године имамо уписаних 11.334 студента.** „Врој наставничког кадра порастао је од 230 наставника и 160 асистената у 1945 години на 670 наставника и 660 асистената у овој годики, што значи да на 62 студента долази Један на ставник и Један асистент. Из оних података најбоље се види да Је број наотавног особља, а нарочито нижег Још увек недовсљан. Са овазсвим малим бро-

јем наставног хадра не може се ни замислити правилно извођеше наставе.. „На Универзитету и високим школама имамо данас 10.110 апсолвената. Апсолвентски стаж, просечно, износио је више од две године. У овој ситуацији Централни одбор Савеза студената предложио је да се донесе једна прелазна одредиа која 6и регулисала апсолвентски стаж и то само за садашње генерације апсолвената...“ „Напори студената у циљу те мељитијег студирања увећали by се и постигнути су већи уопеси ОД прошлогодишњих, како по квалитету знања које je показано на испитима, тако к ао броју пријављених и положеннх испита. Тако је например за септембарски рок 1952/53 године за 9.349 положених испи та, средња оцена износила 7,99. У следећем јануарк:ком року за 11.055 испита средња оцена изно сила 7,33, док је у јуноком року за 24.751 испит средња оцена из нссила 7,59. То значи да се у просеку квалитет знања, уколи-

ко уоиште оцена може да буде мерило и да се на овакав начин мери, подигао за 0,40%.“ „Наша социјалистичка зајед ница даје огромна материјална средства за наше школоеање. Само за здравстаепу заштиту студената у 1952/53 години Студентска поликлиника располагала је сумом од 54 милиона динара, стипендије деканата до бија 2.716 студената, адсолвент ска помоћ достиже суму од 34,939.000 динара.а дечји додатак прима 13.443 студента. Велики број сиромашних студената добија периодичну помоћ у износу од 3000 динара месечно..." „Повећање броја места у студентским домовима протитли смо на тај начин што је скоро у свим домовима повећан број кревета. Ове године припојена су кам два дома војних студената, али тиме нисмо добили ниједно место више, пошто је капацитет тих домова искоришћен до максимума. Сада се у домовима налази 5.690 студената“ ДРУГАРИЦА МИЛЕНА ЗАТЕЗАЛО

Додељено је 30 милиона за појевтињење уџбеника

Ја бих предложио да скупштина усвоји захтев да у одбпр хгји располаже новцем и кредитима који су већ дати за појевтмњење унивеозитетских књмга уђу претставници УДРУжен»а студената, да студентска орган'.:зација зна како се тај новац троши. Предвиђено је 30 милиопа динара за појевтињење утшверзитетских књига. Имао сам прилике са ректором наше школе да се у Савету за пауку у културу обавестим о томе хако су се трошила средства, а студентска организаш!* ја нема увида. То се види из извештаја комисије која је изнела гоггање појевтињења студентских књига, Позивам ваставнике који присуствују да помогну студентској организацији да се појединимпрофесори одбије од онога што уредба предвиђа за хонораре. За штам пање скршгата из хемије тражи једна наставница 60—90.000 динара на име ауторског хонорара, док је иста таква скрипта на Фармацеутском факултету про фссор издао бесплатно. Кадасе поставило гоггање зашто се ти хонорари не би смањили, онда се у каже да то нису студентске паре, већ државне. Ја мислим да ми треба да помогнемо да се ти уџбеници јеа тиније штампају, без акумулације која се плаћа код редовног шта:*шања, Сада бих нешто рекао о потреби чвршће везе студената поједиго.х универзитета, Прошле и претпрошле године дз били гмо вредит од Савета за науку и културу у висини од 2,200.01)0 динара за организова ње летовалишта на мору у које би долазили и странци. Исто така требало је да наши студенти сдлазе у стране земље. Ја мислим да више не 5и требало ићи путем којим се доеада ишло. Сав потребан инсеатар у сдмаралиштима је својпна сгудената Београдског укиверзитета. Према томз П-'* стсји мгтеријална могулх- ст да сви људи који иду преко лста нг море не морају да 10 чтше прско Народне омладине. Биро за туризам је угг.аивом viicrojao да обезбеди средпвз тј стварање нових логора и за иријем странаца у интернацио налма одмаралишта. Прошле го

ЛУКА МАРКОВИЋ, ДЕЛЕГАТ ТВШ-а

дине је на Хвару једно одмзралилт где је било свега У& сгранаца, добило 923.000 динара чисте зараде, што значи да су тај новаи далц студенти Централном комитету омладпне. У самом одмаралишту радили су студенти, целокупно особл»е било је са Београдског Јпшверзитета и зато ја предлажем да убудуће стварамо одма ралишта Београдског универзитета, да се одређени број ме ста да на располагање осталим универзитетским центрима. М ll не можемо у току студија да

се позезујемо са друго^ Сарајева, Сропља или Љуo "1 у< ме. алп то мРжемо на Уколикс је потребно да стр ци долазе нама на троба извршити замену- За f јсм одрсђеног броја стра упутило би се у иностран одговарајући број дената. На тгј начин crr бисмо да се на једном р3 студенгу зарађује 150 ДИН 3 дневно.

ДРУГ ЛУКА МАРКОВИЋ

2

УНИВЕРЗИТЕТСКА ХРОНИКЛ