Студент

; БУДИТЕ ? СТРАСТ БОРАЦА

(Настзвак са прве стране) снагу, у стваралаштво наших радних људи, онда не верујеso ни у могућност из-градње социјалистичког друштва, Без те вере, која није вера фанати &а, него ствар потврђена нашим властитим искуством, не може се изграђивати лик нашег социјалистичког човека. Та вера истовремено значи повезаност и солидарност радних људи наше земље у борби за сошхјализам. Огромна већина планова, ја сам у то ситуран, у вапгем Савезу је за социјализам, али људе треба добро проверавати. Ја бих рекао да мнош људи са Универзитета гад оду у праксу не осећају ту солидарност оа радгохм масама. не показују то на делу иако су на речима за то. Легте, племегогге речи не значе ништа, ако им не следује и дело. То је јед но начело, а друто начело је начело акције, а не празног мудрован»а, Ја нисам човек ко

ј: i потцењује знање, напротив оно налг је неопходно да се снађемо у компликованим условима данашњег света. Али знање вредц ако је праћено одређеакцијом, акцијрм људи ко ди хоће да мењају свет. Ми- ' слј-ш и то треба да ђе један од елемената који ваш ' Савез треба да уноси у појам васпитања нашег студента. , ( НЕ БОРИТЕ СЕ ДОВОЉНО i ПРОТИВ РАЗНИХ ФРАЗЕРА . ] Морам да вам кажем да ми- : слим да се ви довољно не бо- ] рите против разних фразера у ■ вашој средини. То закључујем : по сдређеним појавама. Има ] људи који се у вашој средини показују као добри и политички зрели, а кад оду у праксу ( њихова средина кишта не до- i бије. Ту треба у најмању руку бити будан и не веровати само I>ечима него проверавати људе на делЈ. Има у вашој средини људи који важе као ваши актнвистп. а кад погледате како се они односе према основном на чему се заснива однос у соиијалистичкој земљи, мислим прома раду, видимо да они не полажу испите и проводе у овим клупама већи број година, него што 6и требало нормално, а овамо хоће да попују другима и убишс се причањем о социјали зму, патриотизму и друтом Проверавајте људе на делу, не дајте никоме да иза галаме о социјализму крије своје ситне итекулације и каријеризам. Мислим да у вашој средини има кзвестан број фразера и галамџија који се заклињу на оЕо или оно, а устзари то нису озбиљни људи у најмању руку. Онај човек који претендује на то да суде један од предводника омладине, а сам не учи и делом не доказује оно што говори, такав човек је штетан у таквој земљи као што је наша, поготову међу омладином. Мислите лц да његовс колеге то не виде и не закљлгчују како се у нашој социјалистичкој заједници може на пустим фразама прилично далеко одјахати? А нама су потребни озбиљни радници који ће кретати напред социјалистичку изградњу, а пре свега сваки од вас треба да буде борац, човек који се бори, који за ту борбу живи, и свака акција треба да буде нешто што ће он сам преДузимати а да не буде потстицан од овога или онога; то не зна чи да не буде неких задужења У комитету или на другом месту; гшаче задужење по овом или оном значи стварати шаблон. У нашој Револуцији се афир мирао принцип смелости, храбрости. Не мислим само на фи-

зичку храброст, него мисдим на човека који јасао зва шта хоће у животу, хоји има смелости да предузмма акције, да се нс боји да у тим акцијама даје целога себе, па ако треба и живот. Ја мислим да је наша Револуција управо то начело јасно потврдила. Требало Је смелости да жквимо као револуционари и да деламо као реаолуционари. Мислим да то тре ба развијати код наше омладине, погогову код наше студентске омладаше Како? Ја могу да кажем увапред да сам Ја непркЈатељ свакога шаблона. Ја мислим да наш задатак није у тбме да младе људе гурамо на нешто, него да код гоих будимо страст бораца. Јасно то не може бити само ваша ствар, то је везано са читавом активношћу друштва. На вама је да прихватите младе људе чим до ђу на Универзитет и да у њима будите страст бораца у колико Је немају, да је развијате уколико је имају. ЗАКОН О УНИВЕРЗИТЕТИМА Желео сам да вас обавестим и о једном питању које he вас сигурно интересовати, а то Је захон о универзитетима. Наша Наредна скупштина која he се свих дана конституисати и јбоп одбор за просвету, као један од своЈих првих послова узеће да ргди даље на закону о универзитетима. Ми смо као што звате, на томе радили две годгше, Већина вас Је о томе оСавештена. На крају, пошто су избила разна схватања о основ ним концепцијама закона, одложили смо га летос за свестранију дискусију како у нашој Јавности, тако и у самој Народној скупштини. Мислим да је то питање важно због тога, што сада имамо разних акццја на универзитету у вези са наставним плановима и програмима. Ми говоримо већ четири године о томе да треба сажети предмете, да треба мен»ати насгавне планове и програме, да треба дићи наставу на нашим универзитетима на ramo модерне науке. О томе се много говори, а мало се урадило. Одржавају се конференције факултетске, интерфакултетске, саветоважа по разним деканатима, али се урадило мало. Надам се да he доноше•њем закона о уииверзитетима створити више изгледа за успех у решавању разних проблема наших универзитета. Стан»е на вашим универзитети ма ниЈе добро. Ја не бих хтео да вас замарам предавањем и а нализом шта је све томе узрок, али надам се да he нам основни закон о универтитетима при лично помоћи да се ухватимо у коштац и да та питагоа решимо. ДРУГ РОДОЉУБ ЧОЛАКОВИЋ

За даљу демократизацију унутар-универзнтетског живота

Скупштииа Удружења Универзитетеккх васгавника и ванбпгиверзи тегсхих нвучикк раднизса, одржана 8 овог месеца, хкжсреиула Је неколико важних, гору+сгх проблем* нашег Уливерзитета и живота на шему. По ревиаиЈе наставних планооа и програма, као и ттри допошен»у саиременот правилшжа • систему студагратна, према orairroj коксггатациЈи скутшгтне, ooeha с* велика ииергкост, као и тежша за одржаваљем status quo-a. За решеibe ових проблема, Удружеље се са своје стране m»je довољно борило. Доста места у дискусиЈи је заузео проолем демохратизације живота на Ушшерзитету. Натвме, сан про-ресори су за аутоноиију Унивгрзитета, дакле за Једну демократ сху тековину сан>ременог друштва. Али, када се ради о демократизаиији унутар-универзитетског живота oceha се јах отпор разЈгиж конзс.рвативжlХ схватаља. На Универзт«тегу ее примећује упорна тежња за озакољен>ем досадашљ« гтраксе, за иошегве у пов Закон о Универзитетима и таквих обичаЈа који шгсу у складу са доститнућима нашег друштве: «or развитка. Нарочито је критикована пракс* ла се сва важниЈа питака универзитета решавају на Укиверзитетском савету, а о Скупштини Уггинерзитета се и не дискутује. Дал.е, констатоваио Је да треба одредити однос иомећУ У Iтиверзитетског савста и савета факу.тгета. Чула еу се глшљеља да факултетски савеги треоа да имају маого више слоболе, да се важннЈе одлухе о животу на Ушшерзитету доносе на УНиверзитетскоЈ скупштини, а Уни "ерзитстски савет да буд« само коордииаш*око тело.

„МИ СЕ БОРИМО ДА БИ ОВА ГЕНЕРАЦИЈА ШТО ВИШЕ НАУЧИЛА

Претседшпс Савеза студената Југославије друг Мика Трипало, говорио је о томс за које се циљеве бори организација Савеза студената истичући да има и неразумевања и нетачног при казивања акције СС; „Они који желе да нетачно прикажу акције Савеза студсната а то су нажалост изјазили и неки професори Веоградског универзитета у ужем кругу кажу да се ми боримо за студентсху власт на факултетима, за укидагве било кг.квог режима студија, како би лсјбим и нсмарним студентима омогућили да што пре заврше студије. Морам да кажем, иако ми поштујемо свачије мишљоње, и »;со сматрамо да не мора свако да се с нама слаже, да су извосиа подметања у тој јавној дискусији недопуштена. При томе сматрам да у оваквим масовпим организацијама у којима учеству1У хиљаде студеиата не може Савез студената бити одговоран за све што неки студент уради. Ми не можемо стајати иза

изјаве сваког студента и за њега одговарати. Употребљавање таквих неодговорних изјава неких иаших другова несумњиво не претставља фер потез као аргуменат у борби против нас. Овде Је било речено да често има много вике, а мало дела. Мени се чини да је то прилично површно речено. Лично, мислим да несумњиво имамо грешака, јер некада можда превише вичемо, али ако хоћемо да говоримо о ономе што се данас догађа на Универзитету и што се јуче догађало, мени се чини да би ми баш неким друговима којгт данас руководе кашом проспетом могли замерити да су држали многе говоре, а да од тих говора Универзитет ниЈе имао много користи. Често се пребацује Савезу студената што је читав овај проблем борбе за наставне плаиове и програме поставио тако да Је у прзи план изашло питање апсолвентског стажа и апсолвентских права. Та ствар Је учињена у намери да се па копкретној акцији за решапање питања апсолвената покрепу све организације Савеза студоната па целовитиЈе разматрање спих проблема студирања. И члтав низ конструктивних примсдби другоаа из праксе из и здравствепих устанопа о пепотпуном знању студената који излазе са Универзнтета навсли су нас на мисао да је потребно темељитије анализирати кпкав је систем иаставе на нашим универзитети.ма и да ли су програми такви ла одговарају нашој борби за сопијализам, односно социЈалистичкој пракси. Ја пе бих могао да се овдс упуштам у примедбе и прсдлоге, јер нико од нас појединачно није стручњак за те етвари, а није ни дужност студепата да врше рсвизију наставних планова. Уосталом, има доста других који су дужни да то

раде. Ми само уопштено износимо примедбе да су планови и програми несавремени, да не иду у корак са развитком науке, да не одговараЈу потребама наше социјалистичке изградње, да су прегломазни и да дају више енциклопедиско знање. То је општи закључак свих студентских конференција које су о томе дискутовале. Друг Павле Савић у чланку о коме је већ било речи каже да се сређивање стања на универзитетима не постиже ни виком ни претњама као ни тренутним споразумима, већ кроз један дужи процес. Пзоловано узето ова мисао је тачна, али морамо са чуђењем да констатујемо да изгледа да друг Сазић није упознат са тим колико ми дуго већ чехамо да се та питања реше. Уосталом, бнло Је већ много дискусија, много одбора и комисија чији је задатак био да дају предлог и анализу наставних планова и програма. Али до данас изузев извесних појединачних измена Још пигдс штје било Једне корепите измене наставпог плана и програма. Ми ту још иишта нксмо постигли. Осим лепих речи и пригодних изјава за штампу не можемо да угчимо да је било шта учињено. Штавише. слободно тврдимо да Савез студената Југославије ните на ссојим скупштинама овако енергично поставио пптање наставиих планова и програма. оно ни дапас не би у овој мери било дискутозано, иако лруг Савић и још неки руководиоци наше просвете с прилично потцењивања говоре о овим акцијама. Студенти су по нашем мишљењу позваии да о томе кажу своЈу реч и мислимо да је сасвим пристојно и другарски да се њихово мишљење поштено саслуша. Ако немамо право нека нас критикују, нека нам се

дају противаргументи, али се наше мишљење не може одбацивати фразом да ће све то самим друштвеним развитком 6ити решено". О начину решавања проблеиа наставних планова и програма и методу рада друг Трипало је рекао: »Друга ствар која нам се у следње време пребацује је то да ми студенти имамо у суштини право, али начин на који постављамо питање није правилан. Неки су другови мишљења да смо ми требали да обијамо врата руководилаца за просвету и других другова и да им причамо како је ситуација неиздржљива. Нажалост, ми смо сва могућа врата обијали досада и сматрамо да је већ време да са тим упознамо нашу јавност. Уосталом, ми ћемо бити веома срећни да са наше стране учинимо све да Народној скупштини ставимо на располагање сав материјал који ми можемо да прикупимо, како би се питање нашег школства и посебно питање Универзитета што пре решило. Постоје разроврсна мишљења о појединим бојкотима који су организовзни. Тачно је да смо ми на састанцима говорили да ћемо употребити сва средства која нам стоје на расположењу. Али ми смо јасно казали; кад исцрггимо сва средства. употребићемо бојкот и штрајк. Ја не знам да ли су ти изрази прецизни к да ли баш одговарају окоме што смо ми хтели. Али хоћу да изиесем своје лично мишљење. Не бојим се ни штрајка ни бојкота овако уопште узето, али сматрам да се ми на своме властитом искуству морамо учити, а имали смо прилике да се учимо, и да у борби употребимо онаква средства која he нам помоћи да постигнемо циљ који себи постављамо, а то је уиапређење наставе и стварање социгалистичког универзитета. У вези с тим мислим да се морамо чувати штраlка и бој кота. док не употребимо сва средства. Само онда кад идемо на нешто крупно, кад идемо на нешто осиовно и кад смо исцрпели сва основна средства, само у таквој ситуацији треба ла при ступимо бојкоту. Али, пре тога. ми не можемо дозволити да се одлуке о бојкоту лонбсе у неком одбору, на неким затчореним седницама, нсго je потребно да о таквој акпији шзодискутују и кажу своју реч сви стуленти. Ми о томе мопамо озбиљно водити рачуна. Уосталом, ми све ово радимо само ради тога да би ова генерациЈа што боље искористила време које проволи на факултету, ла би стекла што више знања и то своЈе знање сутра ставила иа расположење својој сопијалистичкоЈ ци. Јелино тим принципом ми се руководимо када прилазимо , свим овим задацима.

ДРУГ МИКА ТРИПАЛО

У СВОЈИМ ЗАХТЕВИМА МОРАМО ИСТИЦАТИ ОСНОВНА ПИТАЊА НАСТАВЕ

Говорећи о последњим догађајима на Природно-математичком факултету, тј. о бојкоту предавања друг Вугарчић је истакао да је ситуација на том факултету била зрела за решавање питан>а наставе. Добро је што су студепти покушали да заинтересују и иаставнике за решење тих проблема. „Држање наставног савета, кажс друг Бугарчић, у конкретној ситуацији, xohy отворено да кажем, дало је повода студентима да се револтирају. Али, ово што сам рекао не значи да је удружење студената на овом факул тету требало да дозволи да у тој ситуацији изгуби нерве и одмах прогласи бојкот предавања. Ја иећу да кажем да су овде предузете друге мере да би ми унапред наишли на разумевање. Али исто тако другови, ми немамо разлога унапред да верујемо, да су заиста предузета сва средства да би Факултетски савет поступио неправилно. Недостатак ове акције је и то што су у почетку покренута нај актуелнија питања наставе, али је касније испало да су у први план студентских захтева избачена тражења о којима би се, у најмању руку, дало дискутовати. Као например захтев за неограничен број полагања испита. Карактеристика ове акције, наставио је друг Бугарчић, јесте и извесна брзоплетост. Било је тежње, што је било и раније у неким нашим акцијама, да се читав проблем, читав скуп проблема реши у једној акцији у једном налету. Иако се са питањима наставе на Природно-математичком факултету одуговлачило од стране професора, ми морамо полазити од тога да читав низ проблема који постоји на Универзитету морају да се решавају поступно, али је важно да се решавају“. Друг Бугарчић је истакао да исто тако често смо склони да иза конзерватизма извесних професора видимо реакционаре, и политичке непријател»с. „На митингу за време бојкота на Природно-математичком факул тету, истакао је друг Бугарчић, на извесне професоре за које се не може рећи у најмању руку да су злонамерни или да нису у неким питањима и довољно копструктивни, указивано је као на непријатеље. Ја мислим да од таквих претеривања треба да се чувамоПрочитао сам у „Политици" чланак професора Универзитета Павла Савића. Мени је другови, веома жао, што ћу овде морати критички да се осврием на овај чланак који је написао један од професора кога ми сту-

денти сматрамо за свога приЈатеља и папредног човска. Ја не могу да се помирим са тим да наши другови, ако хоћете баш они који су позваии да воде, да се тако изразим, политику на овом Универзитету, да буду у првим рсдовима у бор

би за решеше ових проблема, стоје по страни или не учествују довољно у решавању тих проблема, него нам с времена на време с извесне академске висине одрже понеку лекцију (буран аплауз). Ја сам например случајно сазнао да друг Павле Савић уопште није био на седници Факултетског савета кад се решавало о овим питањима. Не само Павле Савић него и Синиша Стаиковић. Вама је познато колико су та два професора, академика, цењена у нашој сре дини. То су и напредни људи. Исто тако требало је да они дођу на студентски митинг, а не они професори, за које друг Савић каже да хоће, користећи се незадовољством студената да извуку користи и за себе и да дођу до јевтине популарности. Тога је можда и било. Али исто тако чињеница је да су ти напредш! професори стајали по страни. Исто тако ја не могу разумети шта значи у чланку друга Савића то да он назива студентску акциЈУ и захтев ултиматумом. Исто тако не могу да разумем шта значи ова реченица: „Бар наша историја показује да смо увек добро урадили кад • нисмо прихватили ултиматум.**

Другови малопре сам предложио да је потребно чувати перве, али заиста је тешко сачувати их кад сви ви који сте овде присутни и сви ми мањс више знамо да све оно што учшшмо чинимо заиста с озбиљним намерама да помогнемо да се реше проблеми који постоје на овој школи и кад неко те наше намере, студентске акције које су срачунате на то да побољшају стање на нашем Универзитету, упоређује, например, са нашом новијом исто ријом са историјом око Трста. Ја уопште то не могу да разумем. И не могу а да са огорчењем не одбијем овакав начин третирања тих питања (аплауз).

ДРУГ МИЛИЋ БУГАРЧИЋ

НЕ БОРИМО СЕ ЗА СЛАБЕ СТУДЕНТЕ

Наши активисти су добри ђаци

НЈгЈу се жђт професормиа п* чах м у реоубличхом Савету за ; науху н културу, жђу хулгурвжм , радшпргка м омладкшш оважве вв- ( сти: не вала ово што сс ради у } Савезу етудемта; боре ce зв лењивце ia Ушшеронтету нтд. Мјг* ' слмм да ј« стара тжпоц у шгга- 1 њу: вад некаш аргуиек&та у поле* 1 нпр, ожда настојжш да днснреднтујвш iu разаое начкне нленкуа- ] цијаха, интрхгама нлн ухазујуКн ва хзвесие слабе тачхе у днсхусијн хтд. Еаз ншмшхо хцпшера којн ће доказатн колихо то нису наиш диЛ.РВИ да будемо експонентх слабих студеиата на Укиверзитету. Пре тога би приметио, ва основу стенографских бележака, а у вези еа говором друга Чолаковића. ОнаЈ алармактни и сензационални наслов у „Полнтици" не одговара. Ја га пре свега схватам да је хтеа да каже да се много дхскутовало. Али чхнн хи се да у том наслову у „Политици* и у излаган-у друга Роћка има алузнја да иеђу нашим активистима ииа људи коЈи су оратори, фразер«, коЈм на јевтхи начин стичу популариост, а да су ииаче слаби студенти и да и« раде. Ииали смо последњих годииа таквих поЈава алм данас У нашем руководству иашм активисти су и добри студенти и њнма се такве ствари пе мзту пртгисивати. Нису удружења студената ексnonesßTM захтева појединих студената да лакше добиЈу дкпломе, и нису наши активисти на Београд схом универзЈггету слајбн студен, ти. Ја их знам. На Прнродно-м;> , тематхчхочс фахултету можемо се . сложити е тим да нису исдрпсли ; сва средства, а да лх можемо ре . Ки да претседних удружења, који [ Је био итатдиЈатор дискусије да ои • није Један од наЈбољмх студеаата?

Илм узшио дисхусију ш ФЈИвзофскои факултету. Знам чжтаву геиерадију и они воде борбу за одређеве студеитске захтеве, а ee мохе хм се нихахо приписати за олахо добиЈањс студектских дмплома. Хако и ва другим факудтетивса. Сви су слушалл када Љубиша Рахић, Бачић, СтоЈковић п Михајловић полажу истгите. Ов» еу одјпгчии студентм. На Правном факултету постоЈи правило да се трећи сеиестар не иоже уписати без положенс пр(Пастапак на шестој страни)

ДРУГ ЈОСИП ПАЈЗРГБ.

УНИВЕРЗИТЕТСКА ХРОНИКЛ

3