Студент

1 |

каме би се саставила листа учесника на играма. Извршни комитет ФИСУ-а осгао је доследан своме ставу да се игре организују на Олимписком прннципу, а кије искључена могућност заједничког састанка са МСС-ом, уколико прихвате овај принцип. Тако је питање заједничких игара у Хелсинкију 1954 године остало и даље отворено. Но, игре ће се свакако одржати, јер ће их МСС организовати сам уколико не дође до сагласности да се то заједнички учини. У томе случају ФИСУ he

препоручити својим чланицама да узму учешћа у нграма, као што ће и МСС учинити према речима њиховог секрстара, за зимске и летље игре ФИСУ-а 1955 године. Такође је одлучено. уколико МСС прихвати олимпискн принцип да се одржи заседаље Генералне скупштине ФИСУ-а где би се расмотриле све могућности и услови за органнзовање заједничких игара, како би успех истих био што бољи. Генерална скупштина би се одржала у Риму у току фебруара.

М, Шакић

КОМИНИКЕ СА САСТАНКА У СОЛУНУ

НОВИ ОБЛИЦИ САРАДЊЕ

ОТПУТОВАЛА ЈЕ ДЕЛЕГАЦИЈА ССЈ НА КОНФЕРЕНЦИЈУ КОСЕК-а У понедељак 4 јануара отпутовала је делегација Савеза студената Југославије у Истдмбул где ће се одржати Четврта међународна конференција студентских унија које сарађују у оквиру Координационог секретаријата. Делегацију коју предводи друг Мика Трипало, претседник Централног одбора ССЈ, сачињавају Миша Николић, секретар ЦО ССЈ, Јакша Бучевић руководилац међународног одељења ЦК НОЈ, Владо Неоричић, Давор Сувин и ЈБиљан Кодена руководиоци међународних одељења Универзитетских одбора Савеза студената Београда, Загреба и ЈБубљане.

У Солуну је 25 u 26 децембра одржан састанак претставника националних студентских унија Југославије, Грчке и Турске након чега је издат заједнички коминике који у целини доносимо: Претставпици националних студентских савеза Југославије, Грчке и Турске састали су се 25 и 26 децемора у Солуну да заједнички продискутују о активности у го^ ини и припреме даље програме студентске На састанку се међу осталим Више од 250 студената узеће 11Ти и ТпЈГ РаВЉаЛO ° дп ~ активног унешћа у културном љим и конкретним припремама w , за балкански студентски фе- и СП °Р ТСК °* програму фестистивал. Претставници три зе- валамље једнодушно су одлучили Три студентска савеза чврда се фестивал одржи од 27 сто верују да ће одговорни орфебруара до 4 марта 1954 го- гани њихових земаља npunoдине у Анкари. на прву годи- моћи остварењу овог првог шњицу Балканског споразума, балканског сгудентског фестиизражавајући тако јединствену вала. Они су уједно уверени жељу три земље за сарадњом. да ће фестивал проширити

пријатељску сарадњу између народа три балканске земље. У вези разговора о балканској турнеји одржаној почегком ове године у Солуну, одлучено је да се у јулу и августу 1954 године организују две еличне турнеје за стране студенте. Тако ће инострани студенти имати прилику да једновремено посете и упознају три балканске земље. Користећи прилику, на овом састанку претставници три студентска савеза продискутовали еу и остале проблеме од заједничког интереса, посебно могућност проширења размене студената њихових земаља. На састанку је подвучено да је, и у периоду од првог заседања заједничког састанка одржано 18 марта ове године V Београду учињен велики напредак у сарадњи и да заједнички договори постају стварност заједничке сарадње. На крају је решено да се после фестивала изда заједничка публикација v којој бч се изнели резултати заједпичке сарадњв постигнути у првој години.“ ОБАВЕШТЕЊЕ

Сви ступенти лз Срема имаће састаиак 11 јаиуара 1954 године у 19 часова на Правном факултету, слушаонииа бр. 3.

Поводом латиниџе у „СТУДЕНТУ" HEKOЛИКO ДЕТАЉА МЗ ДОМСКИХ КУЛОАРА

Od прошлог броја наш лист излази на промењенол формату са неким изменама у техничком уређивању. Добили смо неколико прилога читалаца о томе. У овом броју објављујемо једну дискусију поводом једног дела материјала латиницом. И убудуће, као u увек, радо ћемо примати прилоге oee врсте.

Разговарамо тако „у две етапе* нас шесторица другова сви чланови Савеза комуниста. Изашао је последњи број „Студента“ у овој' години. Новогодишњи. Лепо опремљен, са низом интересантних чланака, репортажа, критика. Не знам што бих пре прочитао, ово или оно, показивао је један од нас.

Р е д а кци ј а Алн, лист је собом донео и јед. ну новину. Понешто је штампано и латиницом. Истина, у овом броју мало, али нпак, ту је и глава листа „Студент“. Заправо са овим је и почела наша дискусија. Зашто латиница. Што нам је потребна. Наш народ већ вековима пише ћирилицом. Ћирилицом пишемо ми Срби, Руси, Бугари, Грци и можда још

неко, а латиницом читав западни свет. Није ли боље да у нашој земљи имамо једно писмо па кад бирамо, да изаберемо боље и корисније. Зашто стављати баријеру више између наше и култЈ г ре огромне већине других народа, који се служи латинским писмом. Сем тога, латиница има више техничких предности итд. А, остави ти то. По чему је боља лзтиница од ћирилице, Кога су ђавола радили Ћирило и Методије, па и Вук, да сад заменимо ћирилицу. Што па да пишем „1ј“, кад могу људски да напишем „љ“, а ако неко треба да се угледа на некога, онда то свакако треба да ураде многи други са нама у погледу нашег језика и писма. Затим обрецену се овај мој друг према другоме и пружи му руку. Било му то некако као међусобни завет да се заједнички боре за ћирилицу. Јер, рекоше: Наша деца ће пнсати ћирилицом, наши унуци такође! А један од нас: Ја нећу куповати овакав „Студент". Баш бих волео да видим како је овај број прошао. Дискусија се наставила са старим и новим аргументима, „везним и безвезним". Да ли би они у Загребу урадили овакву ствар!. Из традиције се не може априори изводити оправданост нечега не може се пледирати за ћирилицу само на основу тога што се вековима служимо њоме. Ћирилица је наша, српска, везана са нашим животом и историјом. Са њом сам се родио и нећу да је мењам. Овб што је урадио „Студент“ заиста нема смисла... итд. Мислио сам после ове дискусије колико се оваквих и сличних водило те вечери. А затим сам одлучио да ових неколико дијалога из домских кулора" пренесем на странице нашега листа. Нека барем буду повод за дискусију. Ф. Ј.

Оснивачка скупштина клуба за ун чланови клуба могу бити сви студенти

у сс е ду 30.X11.1933 г одкне одргханд је на Правно:«! факултету оснивачка скупштина клуба за УН, којој Је присуствовало око 300 студената права и других факултета и висохих школа. Скупштпни су такође присуствовали и Марија Вилфан члан комисије за међу н ародне везе ССРНЈ, Нинко Петровић, претседник за УН ИР Србије Милан Хсфман, директор Информационог центра \ ° у н У Београду и други. Схупштину Је у и ме Удружен>а за УН Србије поздравио друг Нинко ПетровиН. Он Је говорио о улози наше земље у досадашњем раду ОУН и као Iнарочито З начајан корак на понуларизациЈи ОУН у нашоЈ земљи истакао формирање студентског клуба ОУН. Затим Је вођена дискусија о еадржаЈу рада КУН-а. У диску-

сији Je учествовао већи броЈ студената и резиме гвихових сугестија и замисли био би овај: КУН треба да развија активност у два смера прво, упознавати сту пе нте преко предаваша, филмоаа итд са делатношћу оун и друго, формирати Гене-. ралну скупштину и с в е важниЈе комитете ОУН разврстати све чланове клуба у делегације и организовати седнице тих форума. Било Је доста дискусиЈе око тога какав садржаЈ дати тим седницама. Закључено Је коначно, није добро ни копирати рад, ОУН, нити га само са нашег, Југословенског. становишта осветљавати већ дати слободу студе н тима-члановима делегациJa, да на основу свог познавања политике Одређене и заступаЈу њене интересе. To he потстицати студенте да дубље

проучаваЈу економске и дру г в факторе који утичу на политику Једне земље, што у кра-јн>оЈ линији и Јесте циљ КУН-а. Чланови КУН-а могу бити сви студенти Универзитета и Високих школа. На краЈу, потстакнут дискусиЈом студената, говорио Је и Милан Хофман. Он Је истакао да Је ОУН слика односа с н ага у свету, и да проучавати ову значи проучавати светску ситуациЈу. „Кад се уочи тенденциЈа развоја снага у свету и суштина полит и ке Једн е земље онда he бити лако заступати њен став’> завршио Је он. Он Је такође рекао да Ке Информациони центар ОУН-а пружати матери Јалну помоК КУН-у. На кра Јуску п штине изабран Је одбор Клуба.

М. Прелиђ

КРОЗ СТРАНУ СТУДЕНТСКУ ШТАМПУ

HAMBURGER STU DENTENZE ITUNG Размена практинаната Оделење за међународне везе студената (АКА) у Хамбургу врши сада припреме за интернацм- v размену нг тната у 1954 ГдЛини. Због »у-базне помоћи хамбуршких фирми, било је у протеклим годинама омогућено да се врши кзмена практиканата у све Bgfco] мери. Цил> овог прогр а ма Је да се омогући пре св е га студентима економских и п риродних нуака да прошире своје стручно знан>е и да у студиЈа усп-чггаве контакт са другим земљама и прошире свој ви д ик. Та размена се врши преко -једне међународне студентске организације у којоЈ су учлан.ени универз и тети скоро свих европских земаља. Хамбуршке фирме ставиће на расположен» е Једно плаћено место место практиканта за неКфТ иностраног студента у времену од Јуна до октобра за два до три месеца. а преко ове међун а родне организацијр љима he моћи да се испуне специ Јалне жеље у погледу п ационалности стручног зна_ ња и познаваша Је 3 ика практиканата. Ево како Је та размен д изгледала у протеклим годинама: 1951 8 студената природних наука, 7 студената економ. 1952 44 студената природних наука 15 студената економ. 1953 59 студен а та природних наука 21 студената економ. (Хамбург) NOUVELLES DE TMTF Јенерални комитет Националне униЈе студената Турске одржао Је концем новембра састанак на коме су расправллна питаша око сазиваља свеуниверзитетске конференциЈе коЈа треба да реши низ универзитетских проблема од највећег значаЈа, Поред тога дискусиЈа Је обухватила и припреме за одржавање IV међународне студентске конференције коЈа he се одржати почетком Јануара у Истанбулу." Student Mirror .Концем новембра на састанку одржаном у Бристолу Национална УниЈа Студената Енглеске гласањем се изЈаснила у корист поновног прикључен.а МСС-у коЈи Је напустила пре две године. Делегати коЈи су претстављали преко 5.000 студената одлучили су да поново приђу МСС-у али само као чланови а да нећ« узети учешћа у политичкоЈ Шг тивности ове организациЈе. Приликом гласаша, за ову солуциЈу се изЈаснило 74 делегата, против ше Је гласало 19 док су се остали уздржали. РаниЈе Је саветодавна конференција одбацила и осудила покрет на неколико енглеских универзитета коЈи су желели да се не укључе у рад МСС-а али са којим еу хтели дасарађуЈу по чисто сталешким студентским питањима. ОваЈ покрет Је и раниЈе имао подршку претседника Националве УниЈе Студената Фреда Јарвиса коЈи је присуствовао Варшавском конгресу МСС-а.

sludent

Светско првенство на |ахорини

3