Студент

Godišnje shupštine udruženja NOVČANA POMOĆ, ODELA I ZIMSKI KAPUTI

iznose 200 din. Na TVS 1 MVS ova uđruženja su spojena sa ekonomskim ođborima, te Zđravstveno-potporno udruženje TVS ima znatnlh prihoda 1 od nekih samodelatnostl. (Stampanje knjiga, prodavnica). Udruženje TVS je prošle godine đalo potpore u vlslni od blizu 1,500.000 dln. Na MVS dodeljenc su po moćl čiji zbir iznosl blizu 2,000.000 đlnara. " Ukupna suma svih ovih pomoćl nije velika. Ni visina pomoći pojedlncima nlje zavidna (kreće se od 1000 3000 din. mesečno) ali ako se uzme u obzir da se dodeljuje najugroženiJim, 1 u momentima kada Je najpotrebnija, vldl se sva korlsnost postojanja ovlh udruženja. U većint slučajeva, pomoć se đaje bolesnim stu-

dentima za lečenje, Izlečenim za oporavak posle bolesti, a jako siromašnim za kupovinu odela 1 obuće. Preko ovih uđruženja prošle gođlne Je podeljen veći broj odela i zlm skih kaputa slromašnim studentima, a sađa će bolesni 1 siromašni dobiti pakete Crvenog krsta. Uoči 29 novem bra Dana Republike sva udruženja su obradovala bolesne studente novčanom pomoći 111 paketima, POJACATI ZDRAVSTVENU ZASTITU STUDENATA Na polju zdravstvene zaštite, ova udruženja su imala značajnu ulogu. To Je mišljenje i uprave Studentske poliklinike. Sam upravnik Pollklinike kaže: »I kad ne bi postojala ova udruženja, mi blsmo tražlli njihovo formlranje«. Iz svojlh skromnih sređ stava, ova udruženja odvajaju izvesne sume za Izgrađnju zdravstvenih objekata; preko njih se šalju bole-

sni stuđentl na lečenje 1 oporavak. Plućnl bolesnici se leče u Mojstranl, na Kranjskoj Gorl, a Iscrpljenl 1 anemičnl imaju oporavak na Avall 1 Zlatiboru. Ova lečillšta oporavilišta u prošloj godinl prešla su na samostalno finansiranje, ali su blagođarećl pomočl Izvršnog veća NR Srblje od 10,000.000 din. radila sa ođličnim uspehom 1 pored minimalne uplate studenata koja iznosl u proseku 2000 dln. za mesec đana boravka. U zajednicl sa upravom Polikllnike, udruženja se bore za pravilno rešenje problema zdravstvene zaštlte studenata. Kao neposrednl zadatak skupštine su stavile u zađatak upravnim odborima da izđejstvuju skoro donošenje Opšte uredbe o zđravstvenoj zaštiti studenata i đa se bore za prošlrenje objekata zdravstvene službe za beogradske stuđente. Na skupštinama Je konstatovano đa vellkl nedostatak ZPU je u tome što ne postoji đovoljan uvid u stanje zdravlja sudenata. Rešeno je da se svim sredstvima rađi na tome da se ođ iđuće godine zavede sistematski pregleđ svih stuđenata i da se ustanovi zđravstvena kartoteka. To bi bio zadatak zđravstvenlh ustanova, a udruženja da stvore svoje posebne kartoteke bolesnih radi bolje veze sa njlma u cilju efikasnije pomoćl. ZPU SU SAMOSTALNE STUDENTSKE ORGANIZACIJE I pored svlh uspeha, vređno je zabeležlti 1 neke nedostatke 1 nepravilnosti u radu tokom prošle godine. Kao opšti nedostatak konstatovano je

da raspođelu pomoći vrše »ođgovomi drugovi« po sekcijama na fakultetlша, tzv. eksperti za ekonomska pltanja, a da u rešavanju ovlh pitanja nisu angažovani, ako ne baš svi, a ono bar onl stuđenti kojl su ovim najviše zalnteresovani. то je Jedan ođ razloga zašto se ova uđruženja nisu dovoljno afirmlrala među studentima. S druge strane, udruženja se još uvek ne osećaju kao samostalne studentske organizacije. ХЈ izvesnim momentima, po izvesnim pitanjima oseća se mešanje rukovodstava Saveza studenata u rad ovlh udruženja. Drastičan primer toga je na MVS. Na intervenciju 1 uz garanciju Far kultetskog odbora SS Medicinskog fakulteta, Zdravstveno potpomo udruženje MVS nekoliko Je puta pozajmljivalo znatne sume novca Kultumo-umetničkom društvu »Mika Mltrović«, a od tih dugovanja nl do đanas nije vraćena suma od 66.000 din. Na isti način uprava udruženja Je dala 80.000 đin., još 15 đecembra 1952 god., smučarskom klubu »Jastrebac«, Ovaj dug nlje vraćen, niti ima da da to bude, pošto smučari nemaju para, a fakultetskl odbor neće đa Izvrši svoju obavezu. Isto tako od nameštaja koji je svojlna tldruženja MVS neke stvari (fotelje I drugo) uzeo Je društveni klub MVS 1 neće da vrati lako je taj nameštaj potreban upravi za rađ. Upravnl odbor uđruženja MVS Je povredlo Pravilnik o materljalno-flnansiskom poslovanju udruženja, all Isto tako 1 prošlogodišnji Fakultetskl odbor Saveza studenata Je imao ne-i pravilan stav prema ovoj samostainoj organlzaciji. м. s.

КОМЕНТАР ЗАШТО ПРОФЕСОРИ ЋУТЕ?

Највећи апсурд на Уииверзитету и великим школама свакако ј>е то Да се наставни планови и програми, као и готово сва питан»а наставе разматрају тек уз упорно настојање студената. А професори, катедре, наставне комисије, факултетски, универзитетски и великошколски савети? Код њих се изгледа усталило мишљ-ење да нешто треба мењати тек када то студенти из године у годину захтевају. А ко је најпозванији да озбиљно мисли о настави? Обично се каже: међу професорима има конзервативних људи који коче нормалан развитак Универзитета. То је свакако тачно, али шта раде они који нису конзервативни? Погрешно би било закључити да они нису ништа учинили, али то је тако растрзано и расцепкано да се губи у инертности осталих. Удружења универзитетских наставника всома мало су учинила да би претстављала ауторитативно тело у које верују студенти, а и професори. Ретко ое дешава да се на састанку удружења наставника једног факултета озбиљно претреса наставна проблематика. То није постигнуто ни на годишњој скупштини удружења универзитетских наставника. Изјава Једног професора Природно-математичког факултета: Досада Факултетски савет није решавао питање наставе, него је увек нешто постављано на гласање, гласано и надгласавано најбоље то илуструје. Студенти јужнословенских књижевности захтевају већ пар година да се њихове студије одвоје од групе за језике. Кад су професори начули да студенти говоре о бојкоту, брже боље (!) су донели одлуку да се две групе поделе. То је усвојено без шире разраде питања од стране професора. А данас, кад им изгледа да су студенти одустали од бојкота, ситуација је оваква: групе су формално подељене, а студенти и једне и друге групе треба да слушају и полажу све исто као и пре поделе група(!). Па, чему води овакво решавање ствари. Факултетски савет Филозофског факултета донео је одлуку да се предмет Лингвистика укине. Ту је одлуку потписао, непрочнтавши је, и предметни професор. А доцније је одлука сторнирана. Разлог; Професор је тек после прочитао одлуку (?!). Факултетски савет Грађевинског факултета усвојио је један предлог наставне комисије професора са мотивацијом; гласамо „за“, зато што су чланови наставне комисије детаљно студирајући ту ствар изгубили много времена. Оставимо на страну то што ie тај предлог заиста био добар, али где је ту изграђиивање ставова? Тај исти предлог није потврдио Великошколски савет, а професори грађевине на то су слегли раменима. Онда је разумљиво зашто су га и усвојили. Ово су само фрагменти. На сваком факултету их има, а све то пролази мимо Удружења универзитетских наставника. Овај семестар, који је већ при крају. богат је конструктивним променгма у систему наставе; студенти настоЈе да до краја ове школске године допринесу радикалној измени система студија. У томе ће се успети једино ако удружења наставннка са више одлучности захвате овај проблем. А увек ће добити јаку потпору студената. М, Ћ.

Писма уредништву Услови запослених главна препрека ванредног студиранја

Друже уредниче, Још 1947 године завршила саш шести семестар као редовни слушалац на Филозофском факултету у Београду. Друг ми је тада био премсштен у унутрашњост и Ја сам, наравно, пошла са н.им и самим тим прекинула школовање. Као мајка једног, а затим и другог детета, нисам се могла запослити, јер није било услова за чување деце, тЈ. ниЈе било обданишта, и Ја нисаи имала никог ко би могао пружити децн потребну негу, дов би Ја била на раду. Како Је услов за ванредно студирање то Ја ни до данас нисам завршила школовање. Сада када су ми деца поодрасла и када бих могла и да радим и студирам, не могу ни Једно ни друго. Да студирам не могу, Јер нисам запослена, а да се запослим не могу, Јер нисам завршила студиЈе. И тако би изгледа требало да пропадпе сва моЈа мука и свих Једанаест тешко проведених школских година само због Једне уредбе, коју Је требало бар Још пре две године пана из»»впити. Јер су уелови, под коЈима Је донета измењсни. У времеиу када Је донета уредба о ванредном студирању в када Је као услов за ванредно студирање бнло запослење, осећала се потре6а за средњим стручним кадровима, да би се што више свргаених средњошколаца укључило у привреду. Данас су међутим те празнине попуњене и чак известап

броЈ средњошколаца, из објективпих разлога Је без запослења, па мислим да би било време да се та уредба или укине, или пак измсни и ограиичИ' с обзиром да се све више oceha потреба за високо квалификоваиим кадровима. Миленка СТЕВАНОВИТ« Прокупље, Косовска 38

Нe само покушајии достигнућа

С вечери, на два дана пред нову годину, сјатило се њих двадесетак студената-романиста, махом из редакције, а пред сваким већ њихова остварена замисао „Покушаји", лист, мал те не часопис, са тако загонетним бројем, каква је Јединица. Дискусија о квалитету написа. У лаком жаргону, са лајт-мотивом усрдног смеха, дијалог пун упадица. Истакнуто је: препеви су ван домашаја само једне студентске публикације, семинарски рад-есеј чипревод у добри час... слабост: карикатура и вицеви и разна техничка и графичка неискуства. Увешће се анегдоте, а карикатуре биће свежије и усмереније на сатиру. А када Ке други број изаћи? Фебруара! Јесу ли то чињенице или само... ...Покушаји! То су остварења.

Ал. Д. МИХАИЛОВИЋ

Подизање научног подмлатка

КАКО СЕ БИРАЈУ АСИСТЕНТИ?

Уколико се до данас и решавао проблем подизања научног подмлатха на Универзитету није то би ло планско решавање. Није се овом проблему на свим факултетима придавала озбиљна пажња, нити се на појединим факултетима у протеклом низу година од ослобо_ ђења учинило све што се могло. Тим више што један део наших професора у току свог двадесетогодиишњег рада није успео да уз се

бе подигне ни једног асистента који би их сутра могао заменити. Тако данас имамо старе професоре и уз њих веома младе асистенте. Уз то се одмах намеће и питање помоћи коју добијају асистенти у свом раду. Често се може чути од асистената да их професори не помажу довољно. Није увек био ни сасвим правилан избор асистената. На неким факултетима ово је решавано тако да се из једне генерације студената остављао приличан број асистената на факултету, а следе-

ћих неколико генерациј‘а није се остављао ни ј‘едан без обзира на способност тих људи. Очигледна неправилност, уколико је уопште правилан овзј’ пут избора асистената, сем у изнимним случајевима, Зар не би било много корисније да се дипломирани студентн, који показују смисао и вољу за научни рад, пошаљу на пар година на праксу, која би се обављала под непосредним руковод-

ством факултета, односно катедри, па тек после таквог „стажа“ на пракси омогућити таквим људима да се врате на факултет. Уопште наши факултети, као највише научне установе нису у довољној мери повезане са нашом праксом, не живе животом земље, не знају све њене потребе и захтеве. Примера ради навешћемо случај Грађевинског факултета ТВШ где студенти раде такве кон струкције мостова какве им у пракси сигурно никад неће бити потребни.

Кад смо већ код тога, нужно се намеће питаље слања младих људи у иностранство, било на специјализацнју или на употпуњавању студија итд. Неправилносш су и ту очнгледни. По каквој логици је, на пример, приоритетније слати историчаре уметности на спецнјализацију у иностранство од, например, психолога, кад знамо да смо далеко остали иза развитка ове науке од земаља Запада. На романској групи предавања из француске књижевности завршавају се са XIX веком. Зашто се не шаљу млади, способни људи да студирају, не месец два, него више, савремену француску књижевност, итд. итд, Све ово показује да се овом тако важном проблему на нашем Универзнтету не прилази са пуно озбиљности. М. Д.

Podela paketa sludentima

Gradskl odbor Crvenog krsta za Beograđ je za praznik Nove godine dodelio 1147 paketa od strane organlzacije KER studentima Beogradskog univerziteta. Paketi su uglavпош podeljeni bolesnim i siromašnlm drugovima. Broj podeljenih paketa po fakultetima je sledećl: Farmaceutski fakultet 40, Tehnlčka vellka škola 61, Mašinski fakultet 61, Geološki fakultet 16, Rudarski fakultet 12, Samostalnl saobraćajnl otsek 9, Sumarski fakultet 25, Muzička akademija 7, DIF 10, Ekonomski fakultet 44, Veterlnarsi fakultet 34, Primenjene и?metnostl 7, Akademija za pozorišau umetnost 7, FilozofsM fakultet KO, Prlrodno matematlčM 100, MedlcinaM 300, Akademija za likovna ametnDst 7, Ptavnl fakultet 57, VPS 30, Dorrt na Voždovcu 341 1 Stomartološki fa-' kultet €O.

4

siudenl