Студент

У ШТАЛАМА КАПЕТАН МИШИНСГ ЗДАЊА

мество сведено је na г / 2 кв, метра; ради се у две смене, умссто да студенту радно место стоји це лог данд н арасположењу што је сасвим неопходно; због недостатка места студенти улазе у Завод средином друге а понеки и почетком треће године студнја, уместо да почну са практичним радом одмах на првој години. Ме тоди рада и наставиа средства не обезбеђују савремени пиво наста ве. Студент до микроскопа тешко долази, спектроскоп уопште нема а то су апарати који су у хешироко примењива ни још у прошлом веку. Неки мо

дерни Iшструменти, набзвљенп с тсшком муком, стоје нераспакова ни јер нема где да се поставе. Садашњи Институт нема посебних просторија за радове из хемиске технологије и биохемије, за ваге, за развијање водониксул фида, за дипломске и докторске Радове, за асистенте, итд. У лабораторијама нема никакве вентилације. На једно место у капели (димњак где се испаравају отровне супстанце) долази 7 студената уместо једног, што практичио значи да већЈша врши испаравање у самој радној просторији, где је атмосфера ионако неподношљива. Последице оваквог стања су: прво, студије хемије трају обич-

но једну и по до две годиле дуже него што je предвиђено ( од ослобођења до да«ас само два студента завршила су хемију на време!); друго, ниво стручног знања дипломираних хемичара није на савременој висини; и треће, здравље студената је опасно угрожено (више њих отишло је из лабораториЈ*е у болницу због каверни, трк>вања и сл.). Једини излаз је што хитније подићи нов савремен хемиски ин ститут. Стару зграду треба потпу но напустиги. Не вреди у њој ништа крпити, поправљати и проши ривати. То би било улудо бацање новца. Планови новог Института већ су израђени и колико нам је познато одобрени.

Дакле, нсопходност изградље новог Хемиског инстш>та успште не долази у сумњу. Пптање је само хоће ли се та изградња отезати 6—7 и више годнна, или ће бити завршена за двс, највнше три године. Разум и чиста рачуница налажу да треба журити. Ако хоћемо да 600 младих л>уди који се налазе на хемији и физичкој хемији и још толикп њих који ће за наредне две-три године доћи на те групе имају неопходне услове за учење, ако хоћемо да њихово право на студирање буде стварно а не само формално, ако хоћемо да у крат ком року добијемо нове стотине високсгручннх хемичара толтжо потребних нашем школству и нашој хемиској индустрији којој тек претстоји брз развој онда треба већ ове године почети изградњу новог хемиског института и одобрити за то довољно средстава. Ако не постоји могућиост да цео Институт буде готов за две године, онда би у том року требало подићи бар једно крило зграде, што је по мишљењу струч њака изводљиво. В. У.

КОМЕНТАР

ПРОТИВ компромиса

Често се каже, а нарочито у из* јавама aa штампу претставника школских власти, да је на Београдском универзитету и великим школама стање у систему наставе малтене сређено. А колико је учи њеио? Понешто. Али, најважније је у целој ствари то, како се дошло и до тог „понешто“. Обично пут решавања ишао је по добро утабаним стазама: прво студенти притиснути предметима и предметима, уредбама и одредбама, почну да говоре како нешто није у реду; те своје муке уобличе, па неколико састанака својих удружења, у своје захтеве; професори, у интимним круговима, се зачуде: „Ето опет студенти нешто Не помисле на то, узгред буди речено, ко је позван, а за то и плаћен, да размишља о настави); зависно од интензитета студентских захтева професори ствари делимично решавају; редовно се полази и удозољава нај безначајнијим деловима захтева, а основе и најоштрије противречности наставе стационирају се у разним наставним комисијама где се разматрају и решавају и на крају не реше. Код професора постоји бојазан да захтеви студената не угрозе њихов опстанак на факулТсту (не основана бојазан, али им ипак смета да сами озбиљно прилазе реформи наставе) и јасно испољавајући ту бојазан налазе разна компромисна решења. А кад се нешто реши обично се, неким ге стом или чак изјавом, стави јавности дознања; „Ми перемо руке од последица.., Све смо учинили под притиском студената..." То је, између осталог, било и за време бојкота на Природно-математичком факултету када су се чуле и овакве речи; „Само ви студенти захтевајте. Све ћемо ми решитн. ' А после...?“ Као да неко професорима смета, апстрахујмо то што се од њих сТално и захтева јер им је то и посао, да сами ради на нормализо вању и даљем развијању наставног сисгема. И чему коначно то прање руку. Или даље. Професори Филозоф ! ског факултета предложили су и одмах усвојили предлог о укида- ј њу дипломског рада, заменивши ra семинарским. Колико је та одлука на месту мислим да диску- ' тујем, али тачно је ово: донесена је у време свзкодневних студентских захтева за решење многих проблема наставе, о њој се није шире дискутовало. Да ли јој је намењено да стиша „страсти"? Каже се за студенте да претеру ју у својим захтевима. Понекад су те примедбе на месту, Траже се, и нереалне ствари које би водиле упропашћавању студија и свођењу на неакадемски ниво. Где су корени тога? Пример професора јужнословенских књижевности то илуструје: од студената су тражили да им предложе своју концепцију целокупног наставног плана и програма групе (!!!). а кад су то студенти у целини и учинили (управо као да су професори), стављена је примедба: наставни план и програм, односно њихово целовито састављање, није ствар студената, То је можда, и тачно, али где су професори да сами предложе? Ложда би нормалан пут био овај: примедбе студената потпора ставовима професора у нормализовању система студија. М. Ђ.

АПСОЛВЕНТСКЕ ПОЗАЈМИЦЕ МОРАЈУ СЕ ВРАЋАТИ

Када студент апсолвира, нагуб« право на стипећдију или дечји додатак, он се обраћа Позајмном фонду и тражи позајмицу. Он склапа уговор, свечано изјављује да ће одмах по дипломирању да се запосли и да, у одређеним ратама, за извесно време, врати сав свој дуг. А када дипломира, када се запосли, заборави на услуry која му је учињена, на своје свечано дато обећање, на свој потпис на уговору који лежи у архипи фонда. О враћању зајма и не мисли. Сада измишља тео-

рију: „Држава ј е дала Фонду дотације, то је државни новац, држава ће и отписати зајам“. И не јавља се управн Фонда. Управа мора да употреби сва средства не би ли сазнала његову адресу, алн и када сазна, мора да тражи административну забрану на плату свога дужника, јер он милом неhe да враћа дуг. Позајмни фонд је основан 1952 године. При оснивању држава је дала 35,000.000 дин. Тај »овац је подељен 1952 године. Прбшле roдине Фонд је добио 3,000.000. За годину дана утрошена је и ова сума. *3а ову годину предвиђено је тридесетак милиона. А враћено је, у току годиве дана, свега 1,500.000 дин. У Државном секретаријату за буџет и администрацију дата је категоричка изјава да Фонду убудуће неће бити дата дотација јер како они сматрају, Фонд може самостално да

живи од досадашњих дотација које износе око 90,000.000 дин. Може! Али под условом да сваки дужник савесно и на време одговори својој обавези. Треба ти људи да имају увиђавности према својим млађим колегама, према онима који сада апсолвирају и долазе у онакву ситуацију у каквој су они били пре годинудве дана. Главни разлог што се дугови не враћају је непоштен однос дужника. Но има пропустз и у, самој организацији и пословању Фонда. Прво, референти по факултетима, а и комисије, »е воде довољно рачуна о томе коме је позајмица најнеопходнија, не интересују се како апсолвенти полажу завршне испите, када ће да дипломирају и да ли ће да врате дуг. Другови са МВШ дају своју сагласно-ст за издавање зајма појединцима и за 18 месеци, а правилником Фонда је јасно одређено да се студентима медицине дају позајмице само за четрпаест месеци.

Друго, досадашња форма уговора не даје довољно гарапције да се дуг врати. У уговору стоји клаузула да ћ.е дужник почети са враћањем дуга три месеца по запошљавању и то у ратама одређене висине. Показало се да има доста дужника којн се не запошљавају. То нарочито важи за другарице. Оне се удају, прелазе у домаћице, па пошто се нису запослиле, не морају да враћају дуг. Уговор је јасан. Номинално одређгн износ рате је непрактичан. Суме су доста мале и зато се враћање одуговлачи. На пленуму Фонда је решено да се убудуће унесе клаузула по којој је дужник обавезан да почне са враћањем зајма три месеца по дипломирању бсз обзира да ли се запослио или не. А висина рате he бити одређена процентом на висинн плате. Исто тако решено је да се поред уговора заведе и меница, као ефикаснија форма за принудну наплату од оиих који су „заборавили“ своје обавезе. М. С.

ЧЕКАЈУ НА ПОЗЛЈМИЦЕ

Pomoć Dekanata Medicinskog fakulteta

Dekanat Medlcinskog fakulteta Je ći, uglavnom se Зе rukovodilo siroza praznik Nove godine iz svojih га- mašnim stanjem stuđ/iata. Pored ospoloživih sredstava đodello studen- ve pomoćl, Udruženje Saveza studetlma 1в5.300 dinara. Ovu sumu novca nata podelilo je 71 paket svojlm boraspodello je odbor za stipenđije u lesnim drugovlma koji se nalaze po zajedidd sa Udruženjem Saveza stu- raznlm sanatorljumima 1 klimatskim denata. Prllikom dodeljlvanja pomo- lečiliStima.

Координациони одбор ТВШ

Пре извесног времена на ТВШ формиран је координациони одбор кори сачињавају претставници' удружерва студената свих факултета ТВШ Намена му је да обједињује акције студенага технике по заједничким проблемима. У четвртак, 7 о.м., координаш?они одбор разматрао је питање првих година и апсолвената. После дуже дискусије искристалисан је заједнички став са којим ће одбор изаћи пред Великошколски савет. Он се састоји у овоме: сту денти првих година при упису У другу годину требало би да има-

ју потписе о обављении вежбама и колоквијумима, као и о' предатим графичким радовима. Олбор сматра да не треба завести неки систем поентирања, како то траже наставници, при упису у другу го дину, него ће то регулисати ropњи предлог. По питању апсолвентског стажа, одбор предлаже да се мсти прод*ужи на осамнаест месеци, а за Грађевински, Технолошки и Ваздухопловски отсек Машинског факултета на 24 месеца. А.псолвентски стаж почињао би после завршетка деветог семестра.

Седница секције за научно-истраживачки рад Медицинског факултета

Недавно је одржана прва овогодишња седница секције за научно истраживачки рад Удружења студената медицнне. Присутних четрдесетак студената једва је испунило прве редове малога амфитеатра 111 интерне клинике, илуструјући тако основну слабост досадашњег рада ове секције недостатак смишљене, систематске активности, чији би резултати свакако окупили већи број заинтересованих. „Уверен сам, истакао је руководилац секције, да he од нас 5000 бар 1%, значи само 50 студената, почети да ради на нашим клиникама и институтима и да ће ускоро „Медицински подмладаж" почети од њих да добија прве резултате рада. Секција ће постојати само ~зато да коордшшше и указује помоћ у раду, који треба гтрактично да се одвија по семи-

нарима уз одговарајуће ипституте. Ми смо убеђени да ћемо наићи у своме настојању на пуну подршку Факултетског савета и наших наставника“. Топло поздрављен од присутних узео је затим реч професор др Ксенофон Шафовић, који је гссворио о методу и условима научно-истраживачког рада студената: „По моме мишљењу студент који жели да се посвети овом племенитом раду, мора располагати Са следећим; потребно му је вр е ме, мора бити и ст р а ј а н, не сме ra обесхрабрити неуспех његовог експеримента, а у раду мора бити руковођен од неког старијег који се и сам бави научно-истраживачким радом“. У једночасовном излагању професор Шаховић је изнео начин како је он почео радити и како је био прихваћен од својих професора кад млад студент у Лио«у. Изнео је csoje мишљење да је могућ успех оваквс делатности и на нашем Медицинском факултету, давши примедбе на досадашње облике рада секцијеЛ тфетежно теоретског и библио-

графског KapaiKrepa. Са своје страгне професор ШафовЈгћ је изразио спремност да прими к себи у једа« од института неколико студената спремних да раде под условима изнетим у току његовог излагања, као и да помогне онима који желе да раде у другим заводима и клиникаlма, препоручивши их овојим колегама професорима. После дискусије, секција је донела закључак да чланови оргакизационо сачињавају семинаре за Физиологију, Паггологију итд., који би радили на одговарајућим инстигз'тима непосредно руковођени у практичжхм раду од сгране наставног особља института. Чланови се могу користити темама које Ректорат оваке године рас.lшсује за Дан Реиублике из области појединих медицинских дисциплина. Рад ће се одвијати у начелу само по семинарима, а секција ће једиир помагати у набавци хемикалија и осталог материјаиа тражећи помоћ од факултетског одбора УСМ и друтих у стаиова. _ д. н.

Много апсолвената ветерине

На Ветеринарском факултету одржан је 29-Хll-1953 године састанак наставника и студената. Дискусију о наставном плану и програму отворио је професор др. Ђуричић изражавајући наду да ће заједничка сарадња студената и наставника уродити добрим планом и програмом кога потребе наше социјалистичке привреде очекују, јер се поставља задатак из г радње доброг практичног и савесног ветеринара. У дискусији о поднесеном реферату о наставном плану указано је на неке протесте и закључано да студентска организација детаљније размотри предложени план и накнадно да своје примедбе. Затим је говорено о проблему апсолвената. На факултету сада има 650 апсолвената од 1400 студената. Када апсолвира садашња пета година, апсолвената и студената биће половичан. Указано је да је тако велики број апсолвената последица постојања слабих наставних планова и програма у ранијим годиштима. У идућем броју доносимо огапирнију ■ дискусију о плану и програму наставе на Ветеринарском факултету. 4

sludent