Студент
Ко ла мисли уместо њих
би наследника. Или.прсфесору Б. Стевсиовићу, или, или то би се могло рећи сксро за све старе професоре. Једино је у том поледу понешто учињено на кателриза јужнословенске језике. Про Фесор А. Белић'обезбедио је себи наследника, код i b era људи до-кторирају и не постоји бојазак ко ће да наследи старе професоре, С друге стране на катедри за јужнословенску књижевност после рата није одбраљсна ниједна докторска теза. А да и не roворимо о педагошкој катедри коia у том погледу најлошије стоји. Она нема чак ни наставнике за два најважнија предмета. Асистенти су на тој катедри препуштени сами себи. Раде како сами умеју и знају, Зар се послс оваквог рада могу очгкивати неки већи резултати? Слична ситуаиија је и на неколико других катедри, где нема ко да уздиже
људе. Један од разлога за овакво стање је и недостатак стручне литературе и часописа. У том погледу, на неким катедрама, влада крајње сиромаштво. нарочито у новијим издањима. Тако например семинар за светску књижезност не добија ниједан страни часопис, педагошки семинар исто итд. Но, то је ствар девиза. Дошло се у снтуацију да подизање научног подмлатка пребацујемо у иностранство. Као да би наши професори хтели да оперу руке од тога посла, који је првенствено њихов. Да нећемо слати асистенте књижезности да у Паризу студирају југословенску књижевност? Озбиљна замерка могла би се пребацити и Савету Филозофског факултета који још никада није овај проблем озбиљно постављао на својим седницама. Кад he једном чланови Савета ув-идети да ово питање захтева највише пажње и то првенствсно од њих?
М. ДЕРВИШБЕГОВИЋ
Povodom članka „ KOMISIJE, KOMISIJE..."*
Odgovor upravnika doma „М. Đilas”
Dosada se Je, «esto netaJno, pisalo o s tanju u studentskom domu »M. Dllas«. V. : . pa bismo znali stvarno stanje resto tana, moramo se poslužiti prosečni.n brojnim stanjem pretplatnika иКо 1 mesečnom uplatom za hranu. Pro Bečno brojno stanje za posleđnja trl Bieseca iznosi 494 pretplatnika, sa uBlatom od 2.400 đinara Sto ukupno Biesečno iznosi 1,175.600 dinara. Od • toga za režljske troSkove koji izf fledaju ovako: Plate rad. i služb. 184.000 din. 10*/e soc. doprinos 18.400 Ogrev 25.000 9.900 Cistoća' 1.700 Broškovl prevoza 17.800 •froš. novčanog pic-u:ta 8.340 Btazni troškovi 18.700 Voda 7.200 Jcišćenje odžaka 3.400 Ipranje veša 11.400 fflpotrošnl materijal 2 950 materijal 2.500 iKalo 2.740 Ukupno dlnara 303.030 Drugim rečima mcsečnl izđaci za hranu 866.570 dlnara odnosno dnev no 28.886 dinara. Kada dnevnu uplatu ođblvši režiske troškove podelimo sa prosečnlm brojem pretplatnika onda na svakog pretplatnika dođe dnevr.o za ručak 1 večeru 58, 47 dlnara. Trebali posle ovoga nekl poseban komentar što se sve može dobitl za ručak 1 večeru?! Moram prlznati da nisam ekonomsko-finanslskl stručnjak, niti jlmam neko posebno ekonomsko finanslko znanje koje bih mogao koijbistiti prl sačinjavanju jelovnlka, na jjbazi uplateto<4oee;47).đinara. Pornavauuću sađašnje stanje tržišta-' 1' upo■•edlvšl ga sa našim mogučnostima, »ie vidim nlkakvu drugu mogućnost Bzuzev ■ dotacija koje su neophodne ®a poboljšanje hrane. U svim studentskim restoranima negde vlše regđe manje sltufteija je uglavnom ista, 1 kažem rnogufte je rešttl povoljno samo na taj način da se pdobre dotacije 111 u kvajnjem sluča}u poveča mesečna uplata. Večlna »tudenata shvata ovu slabu sltuaciJu studentsklh restorana 1 zajsdno Isa Upravama i Upravnlm ođborima pronalazi razne načine za deltmično pobcljšanje takvog stania. Mertutlm ima i takvlh studenata kojl ne ulaге u suštinu stvarl već krive Upravu ■ traže ono nemoguće. I • Ради оЗимкости материјала [ДРУги део оеог написа о дому „м. I'Билас" донећемо у идулем броју.
Ne bi bllo rgorega kad bl 1 oni ozbiljnlje razmlsllll ~o svemu ovome 1 uvidell da za slabu hranu nlsu krivi rađnici 111 službenlci kojl ovde rade, već njlhova 1 suviše mala upla ta. Prlčajućl o konferencljl studenata stuđentskog đoma »Milovan Đilas« održanoj 17-ХП-1953 gođlne drug Der višbegovlć Je izneo izvesne stvari koje nitl Je ođ koga čuo niti je ргоčitao. On ovako kaže: »Komlslja Je ргоnašla u kuhinji, na dan pregleda oko 4 kg. ušteđene masti. Ta mast je »ušteđa« od posne supe koju studenti jeđu... 1 zato je dao saglasnoet Upravnik doma«. Istina, komisija je pronašla mast u priručnom magacinu restorana, a zajedno sa komlsijom i Upravnlk doma, all nlje istina da je za to dao saglasnost U-
prevnlk. Mogu samo đa kažem đ> ako je nepravllno da kuvarice vrše uštedu u kuhinji kada se to može člniti preko magacina. I ta greška je otklonjena mnogo рге domske konferencije. On dalje kaže; »Diskutantl su se podellli u đve grupe, Jedna mala grupica branila je upravnika pretstavljajućl ga potpuno nevlnlm, a ogromna većina osuđlvala Je rad i upravnika 1 Upravnog odbora. Pltam druga Dervlšbegovlća, koja Je to gruplca branila upravnlka. 1 pretstavljala ga nevlnim a posebno opet ko je ta većina koja Je osuđivala rad upravnlka 1 Upravnog odbora. Cinl ml se da su svoj ovoj uglavnom nelstinltoj prlči o studentskom domu »Mllovan Đilas« uzrok bolesne amblcije pojedinaca koje bl u poCetku trebalo ugušiti.
Nikola PETROVIC
DISKUSIJA О PLANU NASTAVE NA MEDICINSKOM FAKULTETU
NOVIM PLANOM TREBA IZ NASTAVE IZBACITI NEPOTREBNE DETALJE
Današnjl režim šestogodišnjeg stuđiranja prema nastavnom planu na Medlcinskom fakult 1 1 je ги svome mestu. Ako se drže konzekvence, onda će ovakav režlm studija podićl renome ovog fakulteta 1 omogućlti bolje izučavanje medicinskih nauka, ali samo u tom slućaju ako se o nastavnom planu na adskvantan načln saobrazi i nastavni program, tj. ako se tretira usko sa savremenom međiclnskom naukom 1 na taj načln će ođgovoriti odgoju budućeg socljalističkog lekara. Ovaj nastavni plan ima za cllj da učini prltisak na katedre da smanje nepotrebnu nastavu sa mnogo speclJallstičkih detalja, a da je usklađe u pravcu formiranja samo lekara opšte prakse. Većl broj studenata Je već diskutovao na svojim konferencljama koje Je organizovalo Udruženje
Saveza stuđenata Medicinskog fakulteta gde je đato nekollko manjih pri medbi na prednacrt nastavnog plana. Prlmena ovog pravilnlka bi važila za sve godine, pa Cak i za apsolvente. Tako na primer Ratna hirurglja će se uktnutl kao predmet, a polagaće se uz Opštu hlrurgiju, zatlm isplti iz Oftamologije (očne) otorinolaringologlje (uho. grlo 1 nos) da se polažu kao kolokvijum. Na fTrvoj godinl bl se polagala trl isplta 1 to flzika, hemija 1 biologija. Sa promenom da se flzlka 1 biologlja polažu posle prvog semestra, a da se anatomij'a sluša 1 u drugom semestru 1 polaže u januarskom roku. Na trećoj godlnt bl se polagala bakterlologija, a ko neda bakterlologiju da može polagatt u slobođnim rokovima patoflziologlju, farmakologlju i kožne. ~
- Ljubiša RAKIC stuđ. medlcine
ПУЦАЊ У ПРАЗНО
Поред сарадника- медицинара који је успео да набааи позивницу и присуствуЈе медицинском балу, редакција 3« одредила jonl једнога члана да присуствује овоЈ приредби; ево како оно описује тај покушај: Сукоб на вратима Мажестика! Вашу позивницу господине! Ја сам из Студеита, нисте нам је ни послали, да купим сада. Не може. Зовите организаторе. Долази један доктор! Ко сте ви? Сарадник Студанта! Шта студирате?! Кад сте рођени?! Где сте рођени?! Зашто сте дошли?! (врло психонеуротична питања, нема шта!!!) Не можете ући не испун.авате услове, новинарима смо послали позивнице. Али Студенту нисте. Љубопитљиви доктор одлази. Надомјештава га један други са лептир машном: Нисмо послали, јер нисте ни важни. Па ово је студентски бал! Господине престаните еа објашњавањима. Какво је то ословљавање. Кад нећеш фино, отступи, или ћемо физички . .. Другови, ово није колегијално, ми пишемо за ftac. Кидај, иама је важно кућу да купимо, а не да Студент пише о нама. Улазе тројица гамена са лептир машнама - пропусницама, „Ваше пропуснице? Зар не видиш који смо? А ви сте то! ... А,lде удазите, вво вам три резервке, специЗ,алнв, то је про<* ректор вратио." ■»«4*»«- t
Сваква сцена се понавља. Зашто ове пуштате? Јер нам је тако ћеф. Иначе, господа организатори позвалн су и цео дипломаТски кор само себи равне.
ПРЕД КОНФЕРЕНЦИЈУ СТУДЕНТСКИХ УДРУЖЕЊА У УНУТРAШЊОСТИ
Сем својих лскалних планова и унутрашгоег живота у студентским удружељима, иа овим конференцијама студентска удружења ће прићи проучавању проблема организовања културпог фестивала и спортских студентских игара на читавој територији НРС, а такође и посебних ооласних спортских игара.
Састанци са претставницима студентских удружења из читаве НРС, указали су да је могуће организозати културни фестивал и спортске студентске игре, иако студентска удружења не поседују већа финансиска средства. Савети за просвету и културу среских и градских одбора пружиће неопходна финансиска средства, а до наших студената редовних и ванредних остаје да са пуно озбиљности приђу решавању техничких и организационих проблема. Не треба заборавити да су наша студентска и својим радом подигла ауторитет наше студентске организације и својим радом на терену доказала колико воле свој родни крај. Дискусија студената на овим зимским конференцијама требало би да самокритички анализира досадашњу делатност студентског удружења, обрати већу пажњу на актуелне проблеме свог родног краја, као и пружи сваку могућност у указивању економске помоћи сиромашним и болесним друговима. У прилогу дискусије дајсмо читав план спортских игара и културног фестивала. Од IS— 25 јула 1954 године у Смедеревској Паланци одржаће се студентске игре уже Србије са културним фестивалом. 25 јула сасдаће се у појединим дисциплинама студентске репрсзентадије Србије, Војводине и Космета у Смедеревској Паланци. Од 29 јула до 1 августа 1954 године одржаће се зонске спортске игре Војводине. Јужни Банат у Ковину, Северни Банат у кинди, Срем у Руми, Јужна Бачка'
у Бачкој Паланци, Северна Бачка у Врбасу. Финалисти са зонских такмичења учествоваће на финалном такмичењу Војводине од 4—B августа 1954 године у Зрењанину. Истовремено одржаће се и културни фестивал студената Војводине. Космет у току августа месеца имаће спортске студентске игре и фестивал у Косовској Митровици. Право учешћа на студентским играма имаће сви студенти сем чланова прве и друге савезне лиге. У којим ћс се днсциплинама и са каквим културним програмом, студентска удружења такмичити, остаје да у току овог зимског распуста одлуче студенти на својим конференцијама у унутрашњости. Ђ. Д. Ј. В.
Сарадња фармацеута Београда и Загреба
Чвршћа сарадња између београдских и загребачких студената фармације почела је тек у априлу месецу прошле године, када су нас на наш позив посетили Загрепчани за време „недеље сту. дената фармације* коју смо организовали у оквиру фестивала београдских студената. Да бц сарадња била што ефикаснија увели смо праксу размене колективних студентских посета, тако смо се поред проширења личних познастава упознали са животом и радом наших opraнизација. Досада смо у два маха измењали посете.
У СТАРОМ СТИЛУ
Скоро Је одржан састанак факултетског савета Филозофског факултета. Дневни ред: Стан>е на педагошкој групи дотичног факултета. Референт предавач са те катедре. Сакупили се гоепода и другови професори како се сами мвђусобно ословљавају, заузели достоЈанствене позе и почели слушати референта. Али, шта се догађа? Њега негде у половини излагања прекидаЈу, с мотивациЈом да Савет није ни од кога тражио да му реферише о стању на тоЈ катедри. и тако Је огроман напор који је уложио референт са осталим члановима катедре пропао у воду. А да би се ипак чланови Савета упознали са ситуациJqm на педагошкој катедри (о н.оЈ се већ неколико година дискутуЈе), формирали су своЈу комисиЈу од неколико чланова коЈа треба сада испочетка да се упознаје са читавом ситуациЈом. Узгред да напомецеУр да cg били позвани на састанак -м * асистенти, али . . . остали су да N чекаЈу пред вратима Нису имали ту срећу да уђу у таЈ посвећени круг и изнесу своЈе мишљење. Зар га не би могли изнети на другом месту?
САДРЖАЈ РАДА
У филозофеком семинару обавештење (мало): ' i I Понедељак 11 Јануар 19,30 ч. САСТАНАК Осн. орг. Сав. ком. фил. и. псих. ■ ■ 7 ■ , I. Дн. ред; 1. Договор о неким питањима стручног рада 2. Разно (нека заостала питања) А испод тога плаката ( три иу-г та већа). , 11. I. 1934 понедељак у l9,St ПОЗИВАЈУ СЕ СВИ СТУДЕНТИ !• ФИЛОЗОФСКЕ ГРУПЕ i ДА ПРИСУСТВУЈУ САСТАНКУ ОРГАНИЗАЦИЈЕ С. КОМУНИСТА НА КОМЕ ВЕ СЕ ДИСКУТОВАТИ ••• • ! О ПЛАНУ И ПРОГРАМУ Секретаријат СС филозофске групе i Ако неће брег Мухамеду ... М.
sltideni
5