Студент

Бал на балу медицинара

Ало редакција „Студвнт. . . Јављам св из котела „Мажестик” са Бала медицинара. .. Запишите: субота вече. Датум 9. I. 1954 године. Први послератни бал медицинара. Да, да чујемо. . . А како си ушао? Па платио сам карту као и сви остали. Како, као остали? ja као медицинар платио сам улазницу 200 дин. А ко није медицинар? 300 динара! Добро. . . Примамо, само донеси неку фотографију. Жалим. али је немогу Ке. Зашто? Зато што су нам фоторепортера вратили са врата. НиЈе имао позивницу, а ни пара да плати улазницу. Сирома човек, морао се вратити.

Ето такви смо ми: своме увек врата затварамо. А и на овом „Балу медицинара” нешто мало „чистокрвних' медицинара. истина, има их, ево исти они наши обични људи. Пера, Ване, Неђо, само разуме се строго свечано. Тамно одело (тако Је додуше на позивници писало!) Лептир машна (то ниЈе морало да се пише). Строго укочено. Пази: изволите господине, молим roсподине. шта желе господа, коЈе Је ваше место господине, господин. господин и свак свакоме господин! ваљда због тога што смо у овоЈ средини: светло жуто. зелено, плаво. па полутамно, зидови искиђени, извезени Стубови бршљеном уви Јени. Сале округле вишеугаоне, правоугаоне. све бљешти у огледалима. И- да вас ситницама не замарам као конфети, врпце итд. . .. Румбу ај. самбу aj. . . Бљеште овална рамена, зраче широки деколтеи. шуште до земље тафтане хаљине. Парфеми напајаЈу, уздасима замагљен, ваздух. И опет румба, самба. степ. Напред дивљи Западу! ТруЈ! Не, Јв се шалим. Ниси ти крив. Колега, ви сте медицинар, имате ли можда кеки комбиновани? Не, опростите ми, немам. Глава ме боли. знате. I am ln bad temper! O, I am sorry! Зачу Кен гледам за њом па се мислим; боже. како то да сам медицинар и лепим ме српским језиком ослови, па orwa нешто као да је енглески Да ли сам потрефио оне две речи што сам Јој одговој!)ио? Јадна. Шта he с њом све да буде до ујутро? Како то да ови стрелци, организатори нису предвидели и малу апотеку. Иначе. добри су организатори. Шта да ти причам, ћути фраЈеру. Знаш. радља ради. Ево: 200 карата по 200 динара равно 40.000! 500 карата по 300 динара ни маље ни више 15Q.000. дакле, овоме додам оно, ово припишем и испадне пуних 190.000 дин. Уха. Е, а сада расходи. шта Је to ситница; сала 60.000

музика 20.000, тамо си, вмо си, иди ми, дођи ми, само 90.000. 140.000 зараде. Тако Је то брале моЈ. Чист рачун, дуга л»убав! А добро, шта мислите са овим парама? . То смо ми. Опростите, да се разумемо, ко сте ви? —Па стрељачка дружина Удружења студената медицине. И како рекох. . , Да, да, наставите. Планирали смо купити куКу на мору. О, кућу, сигурно на северу горе у ОпатиЈи? О не. Ми смо скромни, купиКемо ето рецимо у Будви. Дивно, али. . . Знам, знам само да прекинемо разговор да не би више о томе разговарали, нека буде међу нама. (Извињавам се). Шта ја ту рачунам. Зар су рачуни достоЈни поштовања ако младост, живот, жели уживања, чари, ритма, мелоди Је. Свега тога има на овом „балу”. ПогледаЈтв. Програм почиње: балет, шпанске игре. Њих две два блага рана пролећна бехара под полусветлим лампионом, у ритму кипте шихова устрептала тела. И тако преси Јава се линије и облине. Музика прати. Друга тачка. На реду Је Римски Корсаков. „... Шири песме глас послушаЈ, ах то је дивни моЈ краЈ” .. . Е, мој крај помислих нешто. Мало село у романтичном херцеговачком кршу, тамо далеко где само орлови надлећу, лепршаЈу и гуче. Тамо где сем мелодиЈа ситних меденица и благе фруле чобанина никвда није „живео ’ Корсаков, Шопен. . . Тамо се човек роди и тек што Је првом суседу рекао здраво и само пожелио срећу, живот прође. Е, каква Је ова људска правда! Нема тамо ни голих рамена, ии шарених усана, ни до земље тафтаних хаљина. Пуст је то живот, али ипак топао и мио; по нечем Једино искрен. Пун Је топлине, истините људске. Нема ту маске. Овде ми Још све ово личи, мада маски нема. као да Је под њима. . . и тачке се ређаЈу „Ох дођи драга дођи, ори се зора рујна”. . . Аплауз. И шта би друго, Младост се одушевљава. Зашто само младост. Сви ови присутни, рецимо људи. Шпанске игре! Ко њима да се не одушевљава? Ех, ШпаниЈо, Шпанијо. Волим те само зато да бих те истовремено мрзео. Програм Је завршен. Слаб. Једноставно. Нешто, тек да није без ништа. Али важно Је да Је то балет и оперска песма. Доста брате са оним: „Чувам овце доле у стрн,ике”. . . А! . . Тако је брате мој. Треба мало да се култивишемо. Ко каже да ми медицинари не знамо шта Је лепо, шта је друштвено. Ђаво ће га зНати, можда и не знамо. Него кад смо већ на „балу” да нешто попијемо. Хало, један литар Тополке? Молим лепо господо. Изволите госпрдо. Платит молим! Одмах. Једна литра, затим Још Једна, два сифона соде, хоп. хоп хоп равно 1200 динара! . . —Да ли господа желе нешто нуди нас девоЈка румена у црноЈ кецељи. Пази при крају смо. рекох. I —Ја hy само зедну погачицу. Ух, само да неће више, ископах Се ноћас. Платит молим. ( Одмах, свега 30 дин. Обична људи, часна реч. обична свакидашња погачица коЈу у свако доба дана можете добити у граду за

чистих б дииара! Ђаво би га знао можда je то због тога што су ове просториЈе испод земље, па да није нешто због земљине теже. Шта ја ту опет ударам у рануне. Младост тражи забаве, весеља, живота. I Are you а stuđent? ј —О, yes sir, одговара му једна моја колегиница. | And you? ј American ... О, и н.их има, помислих. Обилазим столове. Да, ту су и они; странци, амбасаде, њихове даме, „виши кругови”. Шта ту има страшно? То су само гости. 450 гостију код 250 домаћих. За једним столом Бурманци,. студенти, наше колеге. До њих професори, н.ихове жене, а и кћерке, баш лепе! За другим не знам ко су. Не разумем језик. Опет не разумем. . . И на крају заиста не разумем! Зар Је једино могуће да се тако забављамо. Рецимо да Је то бал медицинара, да познајем своЈе колеге или пак да их Језички разумем па да бих некако и разумео све. А овако. . . И опет почео сам да вас гњавим како би и шта би требало. Организатори сигурно сматрају: кад Је бал, нек Је бал. Уз стубове прислоњеии келнери. Очи им круже, али узалуд. Посао отаљава. Тежак је то моменат за н»их. Нема се роде мој, нема пара. Ево један поред мене пронесе шампањац. Ко то само пије? Како ли изгледа? Ух. баш сам и Ја нескроман човек. Ето, људи ми лепо омогућили да дођем на бал, да видим „виши живот”, а Ја одмах неке чудне жеље: хоћу шампањац. Е, баш сам и Jal Откуда је то за мене. Хало, Једну чашу соде. ј Само флашу може. Па, добро даЈ флашу кад друкчиЈе не може. Ево ra враћа се келнер, оставља флашу на сто, а Ја одлазим на плато за игру. Светло одзго затим светло одоздо, а Ја на платоу па се занео и заборавио соду. А моЈ ти приЈатељ, ко ти зна да ли ми Је и приЈатељ, искористио прилику и попио соду. Вратих се и уз празну флашу поведох реч са келнером. —Да вам Ја причам како Је некада изгледао бал медицинара. Ово ниЈе бал. Људи дошли у карираним оделима! (истина Је!) и то без машне. Ево, Ја сам т»сна реч Једном позаЈмио машну м из цепа вади тамну машну. Шта ћете немају људи. Онда будите скромниЈи. Шта пуцате на балове t барове. Или бал или не. .Tpehe нема, брале моЈ. Има право човек. Разумем млади људи, желимо пр<* вод, културне програме, добру музику. Али све ми ов<ј некако личи иа нешто зештачко. И та радост што Јв има кратка Је, површна, безживотна. Људи гледају, уздишу, дочараваЈу, очаЈаваЈу. .. Као за пакост свака Ја срећа део нечије сузе. Када би то било без овога господине, без затезања, устезања и без свега што Је страно срцу и људима и нама младима. . .

Р. ВУКАШИНОВИЋ

Из Черчилових мемоара

ЧИМЕ СЕ СВЕ БАВИО ЈЕДАН ПРЕТСЕДНИК ВЛАДЕ

Некадашњи шеф ратног каби- , нета и сад4шн>и британски ‘ премијер Винстон Черчил излао је мемоаре из којих доносимо ове кратке одломке. Оно што је у пет обимних свезака написао, овај осамдесетогодишн.и старац, претставл»а обиман иако пристрасан значајан документациони материјал коЈи нам говори како су се плеле све нитм светске и диплбматије за време Другог светског рата. И поред настојањв да, користећи оригиналне документе, У пуној светлости прикаже догаћаје из прошлог Светског рата, аутор ових мемоара нијс могао или HMje хтео то учинити, а ла у пучој мери не испољи своЈа одређена тдеолошка схватаља коЈима Је Hacrojao да инзектира скоро сваки детал, из свог обимног рада за коЈи ie добио и ” - награду. Ови детаљи, поред осталот, илуетруЈу нам каквим се све nocnoвима бавио Један претседник владе и Један из великог триумвирата чиЈ’ су ставови у знатноЈ мери : -цали на исход Другог светског еукоба, а тако и ~ нам показуЈу и како се манифестсвала колонијална и конзервативна суЈета чехада-- Кичемеровог сапутника чз Фашоде коЈи данас игра *едну од главних рола ка светској политиЧКОЈ ПОЗОР'-

ПРАВОПИС И ЗЕЛЉОПИС Британгки премиЈер Форен, офису, 4 априла 1945 године. Треба обратити пажлу вашим службекицима да се »”'х<е пустиво, а не недопуштиво. Приметио сам да се та грешка понавља неколико пута у телеграмима Форењ-офиса. Британски премијер Форењофису. 23 априла 1945 године. ИЗ ЧБРЧИЛОВИХ МЕМОАРА ЧИМЕ СЕ СВЕ БАВИО ЈЕДАН ПРЕТСЕДНИК ВЛАДЕ Ја мислим да имена која су била доСро позната чнтавим поколењима Енглеза, не треба мењати зато да би се удовољило Нудима странаца који жине у односним областима. Месног обичаЈа треба се придржавати кал име нема нарочитог значаја. Међутим, име Констатинополис не треба никада напустити, мада би се због глупих људи иза тога могло писати Истамбул. Што се тиче Ангоре. која нам Је одавно позната по ангорским мачкама, Ја ћу се супроставити -вим силама сваком покушаЈу да се то име поквари и од н>е иаграви Анкара.

Узгред буди речено, свакеко сте приметили злу срећу коЈа увек гони народе кад мен>ају имена својих градова. Cpeha оправдано злобно поступа са онима коЈи раскидају са традицијама и обичаЈима пр- 'плости. Докле год се моЈа реч буде могла чути у тој ствари, Анкара he бити забрањена, осим у загради иза Ангог е. Ако се Једном не супроставимо сличним покушајтгма, од нас би могли тражити за неколико недеља -•* од Легхорт:а направимо Ливорно. и Д* британ" - - ■ радго говори Пари, уместо Париз. Стрзна имена начињена су за Енглезе. «> ни—» Енглези за птрг.-а имена. Ову ттримедбу датирам даном св Ђорћа. ВЛАДАЈ БРИТАНИЈО ПремиЈер Министру колониja. 1 септембар 1944 године. На Гибралтару треба настанити маЈмуне, тако да њгџсов броЈ буде 24 и треба учинити сваки могући напор да се постигне овеј број што те пре могуће и Д* се после тог« одржи. (Према ЈедноЈ легенди, када у Гибралтару ишчезне последња мајмунска порсди-

ца, Британци ће бити одатл« истервпи). премијер Министру рата, 7 Јула 1944 године. Како то да се Тридесет шеста индиска дивизиЈа састоји од дзе британске бригаде? У свету се много може говорити о понижаван.у, али називати британску дивизију индиском дивизијом, значи збил>а отићи испод сваког стелена понижавања коЈега смо доеада имали. Ако су то британске трупе, онда нека се зову британске трупе. ПОЛИТИКА Пемијер Главном „Випу“ (посланику који се у парламенту стара за дисциплину странке), li марта 1945 године. Потражи ми резолуцију или предлог закона које су око 1888 годиче подносили Керзон, Брсдj4 — и г - ”Ч!р, а у којима се тражи да синови после смрти својих очева ’e морају да иду у Горљи дом. Страшна je ствар да отац осуди сина на политичку смрт, што се морало догодити многима ако

нису имала довољно времена да ce пробију у Доњи дом. Премијер Господину Аштону, 19 марта 1945 год. Приметио сам у новинама да су Централни уред или шефови странке издали упутство да 'нико преко седамдесте година неће бити толерисан као кандидат на претстојећим изборима. Наравно, желим да сазнам што је могуће пре да ли се то однос-* и на мене. ВОЈНИ МОРАЛ Британски премијер ЈЦшазном срекретару" за рат, 24 октобар 1944 год. Генерал Александер молио мв хитно да се побољша снабдевање пивом наших трупа у Италији. д<~ - чјају четт""* боце ретко добију по једну. НастоЈте одмах да се то испрари и обратитв се мени за подршку, уколико буде потребна сарадња других министарстава. Доставите ми план за испоруке пива са роковником. Треба такође размотрити и питања важних за пиво. У расподели трупе на бојишту уживаће првенства. док he људство у позадини добијати само вишак који преостапе пошто буду подмиренв потребе. j

8

siudcnf